Džejms Paterson - PONOĆNI KLUB Niko ne poznaje najranjivije delove grada kao njujorški policajac Džon Stefanovič. On je u potrazi za Aleksandrom Sen-Žermenom, najmoćnijim članom Ponoćnog kluba – tajnog međunarodnog društva okrutnih kraljeva kriminala, inače uvaženih stubova biznisa i društva. Stef je idealan čovek za taj posao – sve dok ne bude pogođen iz Sen-Žermenovog oružja i ostavljen da umre. Ali, Stef se ipak vraća. Iako u invalidskim kolicima, zaklinje sa da će uništiti Sen-Žermena. Uz pomoć lepe novinarke i harlemskog policajca, Stef čini sve, s jednim jedinim ciljem pred očima – rasturiti Ponoćni klub. „Paterson ne samo što stvara vrtoglavu atmosferu napetosti i nasilja, već prikazuje eksplozivne elemente u današnjem društvu koji svet čine ranjivim spram zastrašujućih događaja.“ Baton Rouge Magazin „Gipko, brzo, vešto i zapanjujuće.“ Los Anđeles Times „Ne sumnjajte nimalo: ovu sažižuću priču pročitaćete u jednom dahu.“ New York Daily News zakrivljena rikna inace dobro stanje belk+

odlično očuvana

Laguna 2016 god.,290 str.,lepo očuvana. žb17 251g

Laguna Kategorije: Trileri / Serijal o Maksu Vulfu Format: 13x20 cm Broj strana: 296 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 28. jul 2016. Treći roman u serijalu o detektivu Maksu Vulfu. Grupa osvetnika luta vrelim letnjim londonskim noćima, otima zlikovce i veša ih. OSUĐENI SU NA SMRT: Član bande koji je zlostavljao devojčice. Bogati pijani vozač koji je pregazio dete. Propovednik mržnje koji poziva na ubistvo britanskih vojnika. Bizarna suđenja i pogubljenja prenose se na internetu. Osvetnici su dovoljno drski da dozvole da se to odvija pred očima policije. Dok broj mrtvih raste i neredi plamte po usijanom gradu, detektiv Maks Vulf lovi bandu ubica koji sebe smatraju herojima. I otkriva da žeđ za osvetom diše i njemu samom za vrat... „Ako već niste poklonik Maksa Vulfa, ovaj njegov slučaj savršen je uvod u londonsko podzemlje koje Toni Parsons veoma slikovito opisuje. On majstorski barata klasičnim instrumentima žanra, ali ga i obogaćuje opisima živih prenosa osvetničke pravde i kampanje za povratak smrtne kazne na društvenim mrežama, zbog čega Vulfov slučaj deluje potpuno savremeno.“ GQ „Odavno sam obožavalac dela Tonija Parsonsa i istinski uživam u njegovom žanrovskom preobražaju. Ovo je sjajno.“ Piter Džejms „Najbolji Parsonsov krimić do sada kojm se posebno ističe njegov izuzetni dar za duh vremena. Ova pronicljiva i jasno ispripovedana priča potvrđuje da je Toni Parsons stekao mesto na samom vrhu britanskog kriminalističkog žanra.“ Daily Mail „Spektakularno, napeto i autentično!“ Li Čajld po.st.lev.2

Laguna 2016, mek povez, očuvanost 5- , 290 strana, težina oko 310 gr

21457) TAJNA SEDAM SATOVA , Agata Kristi ( Agatha Christie ) , Globus Zagreb / Matica srpska Novi Sad 1988 Tajna sedam satova (izdat 1929.) je kriminalistički roman Agathe Christie. U ovom romanu Agatha oživljava likove iz romana Tajna zamka Chimneys, a oni su Lady Eileen (Bundle) Caterham, Bill Eversleigh i Načelnik Battle, a kao i u tom romanu i ovdje tumače likove glavnih detektiva. Dogodilo se ubistvo. Slučaj preuzimaju Bundle Brent i Jimmy Thesiger. Uz pomoć Billa Eversleigha otvkrivaju da `Klub Sedam Satova` nije samo noćni klub već i sjedište Tajnog Društva. Da bi na pravi način razriješio ovu misteriju Bundle prvo mora utvrditi da li Tajno društvo posluje sa ove ili one strane zakona. tvrd povez, format 13,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, 298 strana , posveta na naslovnoj strani

Godina izdanja: 1988 Jezik: Srpski Autor: Strani Knjiga je u dobrom stanju. TAJNA SEDAM SATOVA , Agata Kristi ( Agatha Christie ) , Globus Zagreb / Matica srpska Novi Sad 1988 Tajna sedam satova (izdat 1929.) je kriminalistički roman Agathe Christie. U ovom romanu Agatha oživljava likove iz romana Tajna zamka Chimneys, a oni su Lady Eileen (Bundle) Caterham, Bill Eversleigh i Načelnik Battle, a kao i u tom romanu i ovdje tumače likove glavnih detektiva. Dogodilo se ubistvo. Slučaj preuzimaju Bundle Brent i Jimmy Thesiger. Uz pomoć Billa Eversleigha otvkrivaju da `Klub Sedam Satova` nije samo noćni klub već i sjedište Tajnog Društva. Da bi na pravi način razriješio ovu misteriju Bundle prvo mora utvrditi da li Tajno društvo posluje sa ove ili one strane zakona. tvrd povez, format 13,5 x 20,5 cm , zaštitni omot, 298 strana

Roman Pariska enigma je dobio nagradu Planeta-Kasa de Amerika de Narativa, za najbolji iberoamerički roman 2007. godine. “De Santis je veoma domišljat pisac, takve bistrine i efikasnosti koje pretvaraju radnje njegovih romana u nepresušne izvore iznenađenja. Jedna od njegovih mnogobrojnih mudrosti je da policijskoj intrigi doda psihološku intrigu.” Huan Manuel de Prada, ABC Pariz 1889. Dvanaestorica detektiva, najpoznatijih istražitelja na svetu, okupljaju se povodom Svetske izložbe. Odabrani klub ima misiju da otkrije javnosti svoje najslavnije slučajeve, filozofiju svake istrage i svoje poimanje zločina. Čudnovata smrt jednog od dvanaestorice, koji se misteriozno sunovratio sa Ajfelovog tornja u izgradnji, izmeniće skup i naterati ih da izoštre svoje veštine u pokušaju da reše ono što, a priori, liči na čin serijskog ubice.

PLAMENI UDAR, Nelson de Mil očuvanost 3+ Broj strana: 617 Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2013 Dobro došli u „Kaster hil“, nezvanični muški klub u raskošnoj lovačkoj kući u planinama Adirondaks među čijim članovima su najmoćniji američki poslovni ljudi, vojni zapovednici i državni zvaničnici. U ovom klubu stari prijatelji naizgled se okupljaju da love, jedu, piju i nezvanično razgovaraju o ratu, životu, smrti, seksu i politici. Ali jednog jesenjeg vikenda kada se Izvršni odbor Kluba sastane da razgovara o tragediji Jedanaestog septembra i o tome kako Amerika mora da se osveti, njihov plan će biti dovršen i pokrenut. Tog istog vikenda nestaće jedan pripadnik Federalne antiterorističke jedinica. Njegovo telo uskoro je otkriveno u šumi blizu lovišta Kluba. Agent je na prvi pogled stradao nsrećnim slučajem u lovu, i lokalna policija donosi takav zaključak, ali detektiv Džon Kori nije uveren u to. Dok Kori kopa sve dublje, polako otkriva zaveru kluba „Kaster hil“ – tajni plan poznat samo pod šifrovanim nazivom Plameni udar. Trkajući se s vremenom, detektiv Kori i njegova žena, agent FBI-ja Kejt Mejfild, saznaju da samo oni mogu da spreče da neko pritisne sudbonosno dugme koje će baciti svet u haos. Ovaj uzbudljiv i iznenađujeuće realističan triler smešten u 2002. godinu, jedva godinu dana posle Jedanaestog septembra, iznosi jedan mogući scenario, i to toliko moguć da se moramo podsećati da je De Mil čitavu priču izmislio. Ili možda i nije? Kao i obično, De Mil je obavio obimna istraživanja; ono po čemu se njegovi romani razlikuju od dela njegovih takmaca jeste veština kojom upliće postojeću tehnologiju i činjenice o radu državnih organzacija u svoje priče. Iako je Plameni udar samo plod mašte, De Mil lako uverava čitaoca da bi nešto slično vrlo lako moglo da postoji.

U četvrtom delu popularne serije Ženski klub za rešavanje ubistava poručnica Lindzi Bokser, iz Odeljenja za ubistva policije San Franciska, bori se da spase svoju karijeru pošto je tužena za nesavesno obavljanje dužnosti i protivpravno oduzimanje života. Istovremeno, pokušace da pomogne u rešavanju niza užasnih ubistava koja potresaju gradić Half Mun Bej, u koji se povukla dok čeka svoje suđenje, nadajuci se odmoru. Lindzi Bokser je na tragu dvoje osumnjičenih za koje ona i njen partner veruju da su odgovorni za nedavna ubistva u neuglednim četvrtima San Franciska. U procesu njihovog hapšenja Bokserova je primorana da upotrebi oružje da bi zašitila sebe i svog partnera od sigurne pogibelji. Epilog uzbudljive jurnjave ulicama San Franciska je da jedna devojka gine, a njen trinaestogodišnji brat ostaje paralizovan. Da li je u pitanju bila opravdana upotreba oružja? Ne u umovima njihovih roditelja i razgnevljenih žitelja San Franciska, kao i medija koji jedva čekaju da dojucerašnjeg uzornog policajca pribiju na stub srama. Za to vreme u gradiću Half Mun Bej nadomak San Franciska neko ubija bračne parove na jeziv način, koji neodoljivo podseća na jedan slučaj nerešenog ubistva s kojim se poručnica Bokser susrela na samom početku policijske karijere — slučaj koji joj ne da mira već deset dugih godina. Bokserovoj, koja sa strepnjom išcekuje svoje suđenje, naloženo je da se pritaji u tom malom, naizgled mirnom primorskom mestu, ali, kako ubistva uzimaju maha, ona se oseti primoranom da stupi u akciju i biva uvučena u istragu u kojoj će i sama postati meta! Džejms Paterson se s razlogom svrstava u red najprodavanijih autora današnjice, a nakon čitanja sjajnog trilera kakav je Četvrti juli jasno je i zašto.

Naslov: Tumačenje ubistva Autor: Džed Rubenfeld Izdavač: Beograd : Mono i Manjana Pismo: latinica Br. strana: 392 Format: 20 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) veoma solidno očuvana: listovi su čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju` Triler/misterija / istorijski roman Pre nego što se pojavio u knjižarama, novine su već na sav glas pričale o ovom romanu. Razlog je priča sačinjena od mnogo neobičnih elemenata: glavni junaci su Sigmund Frojd i Karl Jung, a kroz priču se prepliću motivi erotike, ubistva, misterije, ludila, Šekspirovih dela, uz izvanredan opis Njujorka na početku XX veka. S majstorskom veštinom da sve ove elemente uklopi u jedinstvenu, celovitu i uzbudljivu priču Rubenfeld je čitaocu pružio put za sastavljanje slagalice, pun izazova i krajnje intrigirajući. Kao što je rekao Metju Perl, autor Danteovog kluba, ova knjiga se ispušta iz ruku samo da bi se o njoj razmišljalo. Prikaz knjige je dat na drugoj i trećoj slici, uvećajte ih do pune veličine da biste ga pročitali.

PONOĆ U VRTU DOBRA I ZLA - Džon Berent NARODNA KNJIGA Beograd,1998. Broširani povez 359 str. „Elegantno i opako. Ovo bi mogla biti prva knjiga o istinitom zločinu zbog koje čitalac poželi da rezerviše noćenje s doručkom na mestu zločina.“ – New York Times „Pravilo broj jedan: Uvek ostanite na još jednom piću. Tad se stvari dešavaju. Tad otkrijete sve što ste hteli da saznate.“ Kolumnista magazina Esquire Džon Berent osamdesetih godina prošlog veka traga za inspiracijom kako bi napisao seriju članaka o živopisnom američkom Jugu. Međutim, pažnju će mu privući senzacionalno suđenje za ubistvo koje se dogodilo 1981. godine u Savani, a ideju o kolumnama je zamenila fascinantna knjiga kojom defiluje plejada ekscentričnih junaka. Dok čitamo o razvoju suđenja prepunom nepredvidivih obrta, pred nama promiču dobro vaspitane dame iz Kartaškog kluba udatih žena, turbulentni mladi žigolo, nesrećni pustinjak koji poseduje bocu izuzetno jakog otrova, ostarela južnjačka lepotica obuzeta samougađanjem, neodoljivo komična dreg kraljica, arogantan antikvar, vudu sveštenica koja izvodi svoju magiju na groblju u ponoć i još mnogo živopisnih epizodnih junaka. Ovaj zavodljivi portret najzanimljivijeg južnjačkog grada slikan kroz prizmu slučaja jednog ubistva ovenčan titulom modernog klasika književnosti. Berent je ispričao neverovatnu priču koja se zadržala 216 nedelja na listi bestselera New York Timesa, a po kojoj je Klint Istvud snimio istoimeni film. „Hapšenje i suđenje Vilijamsu i njegova iznenađujuća sudbina čine narativnu nit koja spaja sumanuto tkanje od čudaka, pozera, snobova, čarobnica i odmetnika. Moderno, briljantno, zabavno i hladnokrvno.“ – Kirkus Review Pečat bivšeg vlasnika na nekoliko mesta zabeljen korektorom K.D.S.2.1.

Agata Kristi - Herkulovi zadaci Godina izdanja: 2005 Izdavač Politika Narodna Knjiga Strana 282 Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspirov opus premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Herkul Poaro je odlučio da otkrije istinu o slučaju koji je i nakon petnaest godina ostao nerešen. Slavni detektiv stoji na litici kraj mora. Tu se, pre mnogo godina, dogodila nesreća sa smrtnim ishodom, a ubrzo zatim su otkrivena još dva tela – muža i žene, ubijenih iz revolvera. Ko je ubio koga? Da li je to bio zločin iz strasti? Ili sporazumno samoubistvo? Ili hladnokrvno ubistvo? Poaro se vraća u prošlost i otkriva da stari gresi bacaju dugačke senke. „Slonovi pamte, ali mi smo ljudska bića i velika je milost što ljudska bića zaboravljaju.“ Arijadna Oliver, Slonovi pamte Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”. --------------- 21.8.20.AK.B