Treci roman u serijalu o detektivu Maksu Vulfu,nova knjiga.

Richard Osman Izdavač: Puls,Zagreb God.izdanja: 2021 Pismo: latinica Povez: meki Stanje: dobro Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! Kliknite na ovaj link ispod i pogledajte sve knjige što prodajem: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi ----- AC 3 -----

Treći roman u serijalu o detektivu Maksu Vulfu. Grupa osvetnika luta vrelim letnjim londonskim noćima, otima zlikovce i veša ih. OSUĐENI SU NA SMRT: Član bande koji je zlostavljao devojčice. Bogati pijani vozač koji je pregazio dete. Propovednik mržnje koji poziva na ubistvo britanskih vojnika. Bizarna suđenja i pogubljenja prenose se na internetu. Osvetnici su dovoljno drski da dozvole da se to odvija pred očima policije. Dok broj mrtvih raste i neredi plamte po usijanom gradu, detektiv Maks Vulf lovi bandu ubica koji sebe smatraju herojima. I otkriva da žeđ za osvetom diše i njemu samom za vrat... „Ako već niste poklonik Maksa Vulfa, ovaj njegov slučaj savršen je uvod u londonsko podzemlje koje Toni Parsons veoma slikovito opisuje. On majstorski barata klasičnim instrumentima žanra, ali ga i obogaćuje opisima živih prenosa osvetničke pravde i kampanje za povratak smrtne kazne na društvenim mrežama, zbog čega Vulfov slučaj deluje potpuno savremeno.“ GQ „Odavno sam obožavalac dela Tonija Parsonsa i istinski uživam u njegovom žanrovskom preobražaju. Ovo je sjajno.“ Piter Džejms „Najbolji Parsonsov krimić do sada kojm se posebno ističe njegov izuzetni dar za duh vremena. Ova pronicljiva i jasno ispripovedana priča potvrđuje da je Toni Parsons stekao mesto na samom vrhu britanskog kriminalističkog žanra.“ Daily Mail „Spektakularno, napeto i autentično!“ Li Čajld Povez knjige : Mek Format : 13 x20c m Pismo : Latinica

Izdavač Vulkan Meki povez 302 stranice K

Odlično očuvana knjiga... K63 Četiri neobična prijatelja. Još jedno šokantno ubistvo. Klub ubistava četvrtkom ponovo je u akciji! Elizabet je dobila pismo od nekadašnjeg kolege iz tajne službe, čoveka sa kojim ima dugačku i zanimljivu zajedničku prošlost. On je napravio veliku grešku i potrebna mu je njena pomoć. Njegova priča uključuje ukradene dijamante, nasilnog mafijaša i veoma stvarnu opasnost po njegov život. Dok tela počinju da se gomilaju, Elizabet uključuje Džojs, Ibrahima i Rona u poteru za nemilosrdnim ubicom. A šta ako pronađu i dijamante? Pa, zar to neće biti sjajan bonus? Ali ovog puta naišli su na protivnika koji neće ni trepnuti dok bude eliminisao četvoro sedamdesetogodišnjaka. Može li Klub ubistava četvrtkom da pronađe ubicu (i dijamante) pre nego što ubica pronađe njih?

Autor: Kim Njumen Povez: meki sa klapnama Format: 13 x 20 cm Strana: 500 Pismo: latinica Egipatske kletve, ritualna ubistva, telepate koje menjaju stvarnost, megalomanijaci i kontrola ljudskog uma – London je u opasnosti koju može otkloniti samo jedan čovek... Čovek iz Diogenovog kluba. U rukama Kima Njumena, Diogenov klub – koji smo prvi put susreli u pričama Artura Konana Dojla o Šerloku Holmsu – postao je paravan za tajnu organizaciju posvećenu zaštiti Engleske od pretnji isuviše bizarnih da bi javnost bila o njima obaveštena. Ričard Džeperson je najbolji agent organizacije tokom šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka. Oblači se i ponaša u stilu glam-roka – što nailazi na veliko neodobravanje nekih tradicionalnijih članova kluba. Ričard ne pamti rano detinjstvo. Poreklo njegove saradnice Vanese podjednako je tajanstveno. On je bio mladić, a ona tek tinejdžerka kada joj je spasao život, i poput njega, ni ona ne može da se seti svoje prošlosti. Dvosmislena veza između Džepersona i Vanese – koja podseća na nagoveštaje seksualnosti u odnosu Stida i Eme Pil iz kultne TV serije Osvetnici – neumoljivo pokreće najbolje među ovim pričama. Premda Kim Njumen očigledno zabavlja i sebe i čitaoce brojnim referencama na britansku pop kulturu i mudrim književnim trikovima, nikada se ne prepušta parodiji. Umesto toga, on stvara raskošne pastiše u kojima je opasnost uvek neumitna, a uzbuđenja uvek stvarna. k-1

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Ako volite Bajatovu Zanesenost, Markesovih Sto godina samoće, Borhesove pripovetke, Ime ruže Umberta Eka, Klub Dima Artura Peres-Revertea, Njujoršku trilogiju Pola Ostera, da ne pominjem Zvonara bogorodične crkve u Parizu Viktora Igoa i Palog anđela Vilijama Hjortsberga, onda ćete voleti Senku vetra.“ The Washington Post Barselona 1945: grad polako zaceljuje svoje rane iz rata, a Danijel, sin trgovca antikvarnim knjigama, koji tuguje zbog gubitka majke, nalazi utehu u misterioznoj knjizi Senka vetra, koju je napisao izvesni Hulijan Karaš. Ali kada je krenuo da pronađe druge naslove istog autora, on dolazi do šokantnog otkrića: neko sistematski uništava svaki primerak svake knjige koju je Karaš napisao! Zapravo, Danijel možda poseduje poslednji primerak Karašovih knjiga. Uskoro, njegova prividno bezazlena potraga otvara vrata jedne od najmračnijih tajni Barselone – epske priče o ubistvu, ludilu i ukletoj ljubavi.``

Autor:: B.P. Volter Žanrovi:: Trileri Izdavač:: Vulkan izdavaštvo Godina izdanja:: 2022. Broj strana: 288 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Stranac za stolom. Večera koja se završava ubistvom. Zadivljujući triler sa preokretom koji oduzima dah, atmosferična priča o tajnama i lažima smeštena u raskošni svet bogatih londonskih porodica. Te noći, četiri osobe ušle su u trpezariju. Jedna nikada nije izašla. Metju: savršen muž. Tajtus: savršeni sin. Čarli: savršena iluzija. Rejčel: savršeni stranac. Čarli je nije želeo u čitalačkom klubu. Metju nije hteo da sluša. I tako se ono što je trebalo da bude samo jedna obična večera pretvara u pravi košmar. Tajtus je nepomičan od šoka, Metju leži na stolu u lokvi krvi, a Čarli ne skida pogled sa Rejčel, koja zove policiju dok joj je krvavi nož još u ruci… B7

Autor - osoba Patterson, James, 1947- = Paterson, Džejms, 1947- Charbonnet, Gabrielle, 1961- = Šarbone, Gabrijela, 1961- Naslov Veštica i veštac / Džejms Paterson i Gabrijela Šarbone ; s engleskog prevela Maja Lončarević Jedinstveni naslov Witch & Wizard. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2011 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Evro-Giunti, 2011 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 263 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Lončarević, Maja Jovanović, Tea Zbirka ǂEdicija ǂSavremena svetska proza / [Evro-Giunti] ; ǂknj. br. ǂ201 (broš.) Napomene Prevod dela: Witch & Wizard / James Patterson and Gabrielle Charbinnet Tiraž 2.000 Str. 261-263: Beleške o autorima / Tea Jovanović. Poražavajuće je! Čitav grad jarosnih lica pilji u mene kao da sam podli zločinac! Stadion je dupke pun! Stotine hiljada radoznalih, nehajnih ili, u najmanju ruku, ravnodušnih lica! I nema vlažnih očiju, a kamoli suza! Ni reči protivljenja! Vidim da se moj brat Vit pita postoji li izlaz u poslednjem trenutku. Vidim da moja majka tiho plače zbog Vita i mene. Vidim da se moj otac, pogrbljen i pomiren sa sudbinom, osmehuje mom bratu i meni – pokušava da nas podseti kako nema svrhe da budemo nesrećni u poslednjim trenucima na ovoj planeti. Ali brzam. Mnogo toga treba ispričati pre nego što stignemo do pojedinosti našeg javnog pogubljenja. Dakle, vratimo se malo unazad... – Rodio sam se da bih ispričao ovu priču. Čitajte, dok još možete... (Džejms Paterson) Džejms Paterson je rođen 1947. godine. Devedesetih godina bio je predsednik upravnog odbora reklamne kompanije J. Walter Thompson. Ubrzo posle uspeha sa knjigom Prikrade se pauk povukao se iz firme i posvetio pisanju. Glavni junak, forenzički psiholog Aleks Kros, postao jedan od najpoznatijih likova u detektivskoj literaturi i inspiracija za filmove. Laguna je objavila romane iz serijala o Aleksu Krosu: Prikrade se pauk, Poljubi devojke, Džek i Džil, Mačka i miš, Potraga za Lasicom, Ruže su crvene, Ljubičice su plave, Četiri slepa miša, Zli vuk, Londonski mostovi, Meri, Meri, Kros, Dvostruka prevara, Dani lova, Suđenje, Ja, Aleks Kros, Unakrsna vatra, Ubiti Aleksa Krosa, Srećan Božić, Alekse Krose; trilere: Okrivljene supruge (sa Dejvidom Elisom), Od ubica, s ljubavlju (sa Lisom Marklund), Ubistvo kralja Tutankamona (sa Martinom Dugardom), Jedrenje (sa Hauardom Roganom), Ponoćni klub, Dvorska luda (sa Endrjuom Grosom); roman za tinejdžere: Maksimum Rajd; ljubavne romane: Prva ljubav (sa Emili Rejmond), Samantina pisma Dženifer i Suzanin dnevnik za Nikolasa. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, Džejms Paterson je imao više bestselera na listi Njujork tajmsa nego što je ikada imao ijedan drugi pisac. Otkako je njegov prvi roman dobio nagradu Edgar 1976. godine, knjige Džejmsa Patersona prodate su u više od 350 miliona primeraka. MG143 (N)

Četvrti Kenedi Mario Puzo Očuvana, stranice po ivicama malo požutele, nedostaje predlist Dovitljiva karakterizacija, živopisna drama i Puzovo pronicljivo viđenje paradoksa zla daju vrhunski triler... Zajamčen uspeh.“ Publishers Weekly Najnoviji roman pisca Kuma je politički triler koji počinje s terorističkim atentatom na papu koji se desio na Uskrs, što izaziva globalne potrese koji će uzdrmati uporišta moći širom sveta, od palate sultana Šerhabena do Bele kuće. Američki predsednik je harizmatični Frensis Zavijer Kenedi, potomak čuvene porodice koju prati zla kob. Iako još oplakuje ženinu smrt, Kenedi se posvećuje poboljšanju zemlje i stvaranju idealističkog „novog društvenog ugovora“. Nakon što je izvršen strahovit zločin, Kenedi se hladnokrvno zaklinje da će izbrisati Šerhaben s mape, bez obzira na američko bogatsvo koje je tamo uloženo. Članovi njegovog kabineta i prepredeni, ostareli članovi Sokratovog kluba – u čijim rukama se nalaze pšenica, nekretnine, nafta, mediji i Kongres – kuju zaveru da ga smene. Nasumična nasilna dela oživljavaju i povećavaju opasnost. Unutar muške hijerarhije moći, sposobne žene poput potpredsednice Helen du Prej proračunavaju svoje poteze. Pronicljivo oslikavanje karaktera, živopisna drama i Puzovo lukavo tumačenje paradoksa zla čine vrhunski triler. „Izuzetno moralna i dostojanstvena melodrama, koja predstavlja Puza kao Balzaka na njegovom vrhuncu. Ovo je Puzov najuverljiviji roman. Suv, opak, bez prenemaganja. Raketa kroz krov.“ Kirkus Review „Opčinjavajući politički triler dubok koliko i prožet napetošću.“ Boston Sunday Herald

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Moje ime je Šerlok Holms. Moj posao je da znam ono što drugi ljudi ne znaju. Nijedan od slučajeva koji dospeju kod mene nije običan. Ja sam poslednja nada. Poznat po pažljivom posmatranju i logičkom zaključivanju, Šerlok Holms sposoban je da razreši misteriju a da ne napusti svoje odaje. Slučajevi, koji su za policiju preteški, za Holmsa predstavljaju priliku za zabavno mentalno razgibavanje. Što je misterija veća – detektiv je se radije prihvata. Uz uvek prisutnog hroničara njegovih istraživanja i nezamenljivog pomoćnika, doktora Votsona, Šerlok se upušta u dvanaest napetih avantura, obojenih njegovim duhovitim, britkim opaskama i nadasve harizmatičnom ličnošću. Zakoračite u viktorijanski London i upustite se u rešavanje misterija sa legendarnim stanarom Bejkerove ulice broj 221B. Svaki put kada se susretnem sa novim slučajem, ne mogu a da se ne setim Baksterovih reči i ne kažem: ’Evo, milošću božjom, ide Šerlok Holms.’„Legendarni detektivski duo je ovde na vrhuncu!“ – Gardijan Ser Artur Ignejšus Konan Dojl (engl. Sir Arthur Ignatius Conan Doyle; Edinburg, 22. maj 1859 — Minstid, 7. jul 1930) je bio britanski autor detektivskih romana, najpoznatiji kao „otac“ Šerloka Holmsa i doktora Votsona. Rođen je 1859. u Edinburgu od roditelja Iraca koji su emigrirali u Škotsku. S devet godina poslat je u isusovačku školu u Stoniherstu, a 1875. odbacio je hrišćanstvo i postao agnostik. Od 1876. do 1881. studirao je medicinu u Edinburgu, te obavljao praksu u Astonu (danas predgrađu Birmingema). Nakon studija postao je brodski ljekar i otplovio na zapadnoafričku obalu, a 1882. započeo je privatnu praksu u Plimutu. Doktorirao je 1885. Njegova je praksa bila neuspješna, a čekajući pacijente pisao bi knjige. Prvo mu je djelo izašlo u Čejmbers Edinburg žurnalu prije njegove dvadesete godine. Ozbiljnije se posvetio književnosti nedugo nakon preseljenja u odmaralište Sautsi. Prvo mu je značajnije djelo bilo „Skica u grimizu“ koje je izašlo u časopisu Biton`s krismas anual 1887. i u kojem se prvi put pojavljuje Šerlok Holms, stvoren prema profesoru Jozefu Belu. Zanimljivo je da je Radjard Kipling čestitajući Dojlu na uspjehu upitao: „Je li to moj stari prijatelj, Dr Džo?`. Za života u Sautsiju pomogao je osnivanju FK Portsmuta i nastupao kao njihov prvi golman. Godine 1885. oženio je Luizu Hokins, koja je bolovala od tuberkuloze i na kraju preminula 1906. Godine 1907. njegova druga žena postala je Džin Lejki u koju se zaljubio 1897. i s njom održavao platonsku vezu zbog vjernosti prvoj ženi. Dojl je imao petoro djece, dvoje s prvom ženom (Meri i Kingsli) i troje s drugom (Džin, Denis i Adrijan). Spomenik Arturu Konanu Dojlu Godine 1890. proučavao je oko u Beču, a 1891. preselio se u London gdje je imao praksu kao oftalmolog. To mu je dalo više vremena za pisanje, a u novembru 1891. pisao je majci: Mislim kako bi bilo dobro ubiti Holmsa... i završiti s njim zauvijek. Odvlači mi misli od važnijih stvari. To je i napravio u decembru 1893. u djelu Poslednji problem opisavši borbu Holmsa s najvećim neprijateljem profesorom Morijartijem u kojoj su obojica poginuli u padu s vodopada. Nakon protesta čitalaca oživio ga je u djelu Avantura prazne kuće s objašnjenjem da je samo Morijarti preminuo, a Holms je inscenirao svoju smrt kako bi se obračunao sa svojim drugim neprijeteljima. Šerlok Holms se pojavio u još 56 kratkih priča i u četiri Dojlova romana, te u romanima drugih autora. Nakon Burskog rata u Južnoafričkoj Republici i međunarodnih optužbi protiv Ujedinjenog Kraljevstva zbog počinjenih okrutnosti Dojl je napisao pamflet Rat u Južnoj Africi, preveden na mnoge svjetske jezike, u kojem je opravdavao ponašanje Britanaca u ratu. Dojl je vjerovao da mu je baš taj pamflet donio titulu ser i mjesto zamjenika predstavnika krune u Sariju 1902. Napisao je i dužu knjigu Veliki Burski rat 1900. Početkom 20. veka kandovao se za parlament kao liberal u Edinburgu i u Border Borgu, ali nije uspio pobijediti. No bio je jedan od prvih počasnih članova Britanskog skijaškog kluba. Dojl je bio uključen i u kampanju za reforme afričke Slobodne Države Kongo zajedno s novinarom Edmundom Dinom Morelom i diplomatom Rodžerom Kejsmentom. Napisao je Kriminal Konga 1909, dugi pamflet koji opisuje zločine u Kongu. Morel i Kejsment dali su mu inspiraciju za likove djela Izgubljeni svijet iz 1912. Razišao se s njima početkom Prvog svjetskog rata jer je Morel bio vođa pacifista, a Kejsment je izdao Britaniju zbog Irskog porekla. U kasnim godinama, Dojl se vezao za spiritualizam i napisao je roman s likom Profesora Čelendžera pod imenom Zemlja magle. Jedna od njegovih čudnijih knjiga je The Coming Of the Fairies iz 1921. jer je bio uvjeren u istinitost fotografija vila iz Kotingleja koje su bile glavna inspiracija za djelo u kojem su se mogle pročitati teorije o vilama i duhovima. Nakon ovog djela njegova zbirka kraćih priča Avanture Šerloka Holmsa zabranjena je u Sovjetskom Savezu 1929. za vrijeme okultizma, no ta je zabrana kasnije ukinuta. Dojl je jedno vrijeme bio prijatelj Harija Hudinija, velikog protivnika spiritualističkog pokreta. Iako je Hudini smatrao spiritualističke proroke varalicama (pokušavajući ih razotkriti) Dojl je mislio da i Hudini ima natprirodne moći, a to je pokazao u djelu Ivica nemogućeg. Hudini nije uspio uvjeriti Dojla da su to samo čarobnjački trikovi, pa je prijateljstvo raskinuto. Dojl je sahranjen u dvorištu crkve u Minstidu u Njuforestu, Hempšir, Engleska. U južnoengleskom gradiću Krauborou, u kojem je Dojl živio 23 godine, podignut je spomenik u njegovu čast, a na Pikardi Plejsu u Edinburgu, blizu Dojlove rodne kuće stoji spomenik Šerloku Holmsu. Bibliografija Šerlok Holms Grimizna studija (1887) Znak četvorice (1890) Avanture Šerloka Holmsa (1892) Memoari Šerloka Holmsa (1894) Baskervilski pas (1902) Povratak Šerloka Holmsa (1904) Polje straha (1914) Njegov poslednji podvig (1917) Knjiga slučaja Šerloka Holmsa (1927) Sir Arthur Ignatius Conan Doyle (Edinburgh, 22. svibnja 1859. - Crowborough, Sussex, 7. srpnja 1930.), britanski autor kriminalističkih romana, najpoznatiji kao `otac` Sherlocka Holmesa i doktora Watsona. Rođen je 1859. u Edinburghu od roditelja Iraca koji su emigrirali u Škotsku. S devet godina poslan je u isusovačku školu u Stonyhurstu, a 1875. odbacio je kršćanstvo i postao agnostik. Od 1876. do 1881. studirao je medicinu u Edinburghu te obavljao praksu u Astonu (danas predgrađu Birminghama). Nakon studija postao je brodski liječnik i otplovio na zapadnoafričku obalu, a 1882. započeo je privatnu praksu u Plymouthu. Doktorat je dobio 1885. Njegova je praksa bila neuspješna, a čekajući pacijente pisao bi knjige. Prvo mu je djelo izašlo u Chambers`s Edinburgh Journal prije njegove dvadesete godine. Ozbiljnije se posvetio književnosti nedugo nakon preseljenja u odmaralište Southsea. Prvo mu je značajnije djelo bilo A Study in Scarlet (`Skica u grimizu`) koje je izašlo u Beeton`s Christmas Annual 1887. i u kojem se prvi put pojavljuje Sherlock Holmes, stvoren prema profesoru Josephu Bellu. Zanimljivo je da je Rudyard Kipling čestitajući Doyleu na uspjehu upitao: `Je li to moj stari prijatelj, Dr. Joe?`. Za života u Southseau sudjelovao je u osnivanju Portsmoutha F.C. i igrao kao njihov prvi vratar. Godine 1885. oženio je Louise Hawkins, koja je bolovala od tuberkuloze i na koncu preminula 1906. Godine 1907. njegovom drugom ženom postala je Jean Lackie u koju se zaljubio 1897. i s njom održavao platonsku vezu zbog vjernosti prvoj ženi. Doyle je imao petero djece, dvoje s prvom ženom (Mary i Kingsley) i troje s drugom (Jean, Denis i Adrian). Godine 1890. proučavao je oko u Beču, a 1891. preselio se u London gdje je imao praksu kao okulist. To mu je dalo više vremena za pisanje, a u studenom 1891. pisao je majci: `Mislim kako bi bilo dobro ubiti Holmesa... i završiti s njim zauvijek. Odvlači mi misli od važnijih stvari.` To je i napravio u prosincu 1893. u djelu The Final Problem opisavši borbu Holmesa s najvećim neprijateljem profesorom Moriartyjem u kojoj su obojica poginuli u padu s vodopada. Nakon javnog odaziva oživio ga je u djelu The Adventure Of The Empty House s objašnjenjem da je samo Moriarty preminuo, a Holmes je inscenirao svoju smrt kako bi se obračunao sa svojim drugim neprijeteljima. Sherlock Holmes se pojavio u još 56 kratkih priča i u četiri Doyleova romana te u romanima drugih autora. Nakon Burskog rata u Južnoafričkoj Republici i međunarodnih optužbi protiv Velike Britanije zbog počinjenih okrutnosti, Doyle je napiso pamflet The War In South Africa, preveden na mnoge svjetske jezike, u kojem je opravdavao ponašanje Britanaca u ratu. Doyle je vjerovao da mu je baš taj pamflet donio titulu Sir i mjesto zamjenika predstavnika krune u Surreyju 1902. Napisao je i dužu knjigu The Great Boer War 1900. Početkom 20. stoljeća kandidirao se za Parlament kao liberal u Edinburghu i u Border Burghu, ali nije uspio pobijediti. No bio je jedan od prvih počasnih članova Britanskog skijaškog kluba. Kip Arthura Conana Doylea u Crowboroughu Doyle je bio uključen i u kampanju za reforme afričke Slobodne Države Kongo zajedno s novinarom Edmundom Dene Morelom i diplomatom Rogerom Casementom. Napisao je The Crime Of The Congo 1909., dugi pamflet koji opisuje zločine u Kongu. Morel i Casment dali su mu inspiraciju za likove djela Izgubljeni svijet (The Lost World) iz 1912. Rastao se od obojice početkom Prvog svjetskog rata jer je Morel bio vođa pacifista, a Casment je izdao Britaniju radi Irskog podrijetla. U kasnim godinama, Doyle se vezao za spiritualizam i napisao je roman s likom Profesora Challengera pod imenom The Land Of Mist. Jedna je od njegovih čudnijih knjiga The Coming Of the Fairies iz 1921. jer je bio uvjeren u istinitost fotografija vila iz Cottingleya koja su bile glavna inspiracija za djelo u kojem su se mogle pročitati teorije o vilama i duhovima. Nakon ovog djela njegova zbirka kraćih priča The Adventures Of Sherlock Holmes zabranjena je u SSSR-u 1929. za vrijeme okultizma, no ta je zabrana kasnije ukinuta. Doyle je jedno vrijeme bio prijatelj Harryja Houdinija, velikim protivnikom spiritualističkog pokreta. Iako je Houdini smatrao spiritualističke proroke varalicama (pokušavajući ih otkriti), Doyle je mislio da i Houdini ima natprirodne moći, a to je pokazao u djelu The Edge Of The Unknown. Houdini nije uspio uvjeriti Doylea da su to samo čarobni trikovi, što je dovelo do prekida prijateljstva. Doyle je pokopan u crkvenom dvorištu u Minsteadu u New Forest, Hampshire, Engleska. U južnoengleskom gradiću Crowboroughu, u kojem je Doyle živio 23 godine, podignut je kip u njegovu čast, a na Picardy Placeu u Edinburghu, blizu Doyleove rodne kuće stoji kip Sherlocka Holmesa. Bibliografija Sherlock Holmes Skica u Grimizu (A study in scarlet - 1887.) Znak četvorice (The Sign of Four - 1890.) Pustolovine Sherlocka Holmesa (The Adventures of Sherlock Holmes - 1892.) Žuto lice (The Memoirs of Sherlock Holmes - 1894.) Baskervillski pas (The Hound of the Baskervilles - 1902.) Nenastanjena kuća (Povratak Sherlocka Holmesa - 1904.) Dolina straha (The Valley of Fear - 1914.) Posljednja zagonetka (His Last Bow - 1917.) Lavlja griva (The Case Book of Sherlock Holmes - 1927.) Hrvatski nazivi pojedinih zbirki priča nisu prijevodi imena izvornika, nego nose ime neke priče iz zbirke Professor Challenger Izgubljeni svijet (1912) The Poison Belt (1913) The Land of Mists (1926) The Disintegration Machine (1927) When the World Screamed (1928) Povijesni romani The White Company (1891) Micah Clarke (1888) The Great Shadow (1892) The Refugees (publ. 1893, written 1892) Uncle Bernac (1897) Sir Nigel (1906) Ostala djela Mystery of Cloomber (1889) The Captain of the Polestar, and other tales (1890) The Doings Of Raffles Haw (1891) Beyond the City (1892) Round The Red Lamp (1894) The Parasite (1894) The Stark Munro Letters (1895) Rodney Stone (1896) Songs of Action (1898) The Tragedy of The Korosko (1898) A Duet (1899) The Great Boer War (1900) The Exploits of Brigadier Gerard (1903) Through the Magic Door (1907) The Crime of the Congo (1909) The New Revelation (1918) The Vital Message (1919) Tales of Terror & Mystery (1923) Povijest spiritizma (1926)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U hotelu Bertram, neustrašiva gospođica Marpl, koja je na odmoru u Londonu, mora da riješi smrtonosnu misteriju kojom se završio lanac izuzetno nasilnih događaja. Starinski londonski hotel nije baš tako respektabilan kao što na prvi pogled izgleda... Kada gospođica Marpl pristigne iz provincije u London, ona u hotelu Bertram nalazi upravo ono što joj je trebalo za savršen odmor: tradicionalni dekor, besprekornu uslugu i atmosferu tajanstvene opasnosti ispod ove uglađene površine. No ni sama gospođica Marpl ne može da predvidi kakav će se nasilni slijed događaja pokrenuti kada jedan ekscentrični gost hotela krene prema aerodromu... Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prevod: Zoran Zivkovic Urednik: Zika Bogdanovic Čini se da koliko god se trudio, Poirot nikad ne dobije odmor. Ova ga priča vodi u Devonu, rodnom okrugu Agathe Christie, i naravno, među oskudno odjevenim sunčateljima pronađena je ubijena žena. Nije bilo neobično pronaći prekrasno brončano tijelo Arlene Stuart koja voli sunce ispruženo na plaži, licem prema dolje. Samo što ovom prilikom nije bilo sunca... bila je zadavljena. Otkako je Arlenina stigla u odmaralište, Hercule Poirot je u morskom zraku osjetio seksualnu napetost. Ali je li ovaj očiti `zločin iz strasti` mogao biti nešto zločestije i smišljenije? Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Autor - osoba Grisham, John, 1955- = Grišam, Džon, 1955- Naslov Propustiti Božić / Džon Grišam ; [preveli s engleskog Tea Jovanović, Srđan Petković] Jedinstveni naslov Skipping Christmas. srpski jezik Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2002 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Narodna knjiga-Alfa, 2002 (Beograd : Alfa) Fizički opis 165 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Jovanović, Tea Petković, Srđan, 1960- = Petković, Srđan, 1960- Zbirka Biblioteka Megahit ; knj. br. 290 (karton) Napomene Prevod dela: Skipping Christmas / John Grisham Tiraž 1000 Beleška o piscu: str. 166. Zamislite jednu godinu bez Božića. Bez prepunih tržnih centara, bez dosadnih kancelarijskih zabava, bez voćnih torti, bez neželjenih poklona. To je upravo ono što su Luter i Nora Krank imali na umu kada su odlučili da, samo ovaj put, preskoče praznik u potpunosti. Njihova kuća biće jedina u ulici Hemlok bez Sneška na krovu, neće prirediti godišnju zabavu na Badnje veče; neće čak imati ni božićnu jelku. Neće im biti potrebna zato što će se dvadeset petog decembra otisnuti na krstarenje po Karibima. Ali kao što će ovaj umorni par uskoro shvatiti, izbegavanje Božića imaće ogromne posledice – i to nije ni upola onako kao što su zamišljali. Jedna klasična priča savremenog doba, propustiti Božić nudi vedar pogled na metež i pomamu koji su postali deo naše praznične tradicije. Džon Rej Grišem Mlađi (rođen 8. februara 1955) je romanopisac, advokat, političar, i aktivista, poznat po svojim popularnim pravnim trilerima. Njegove knjige su prevedene na 42 jezika i objavljene širom sveta. Grisham je diplomirao na Državnom univerzitetu u Misisipiju i stekao zvanje JD 1981. na Pravnoj školi Univerziteta u Misisipiju. Otprilike jednu deceniju bavio se krivičnim pravom i služio je u Predstavničkom domu Misisipija od januara 1984. do septembra 1990. Njegov prvi roman, Vreme za ubistvo, objavljen je u junu 1989, četiri godine nakon što ga je počeo pisati. Od 2012. njegove knjige su prodate u preko 275 miliona primeraka širom sveta. Dobitnik britanske nagrade za najbolju knjigu, Grišem je jedan od samo tri autora koja su prodala dva miliona primeraka u prvom tiražu, a druga dva su Tom Klensi i Dž.K. Rouling. Grišemov prvi bestseler „Firma „ prodat je u više od sedam miliona primeraka. Knjiga je adaptirana u istoimeni dugometražni film iz 1993. godine, u kome glumi Tom Kruz, i TV seriju iz 2012. godine, koja nastavlja priču deset godina nakon događaja iz filma i romana. Osam njegovih drugih romana takođe je adaptirano u filmove: Komora, Klijent, Naslikana kuća, Pelikanski podnesak, Mašina kiše, Pobegli žiri, Preskočiti Božić i Vreme za ubistvo. Poslednja knjiga Grišema (koja je ujedno i njegov 40. objavljeni roman), Zaštitnici, istražuje priču o Kulenu Postu, braniocu i episkopskom svešteniku, koji radi na poništavanju nepravedne osude. Detinjstvo i mladost Grišem, drugi od pet braće i sestara, rođen je u Džounsborou u Arkanzasu, kao sin Vandi (rođ. Skidmor) i Džona Reja Grišama. Otac mu je radio kao građevinski radnik i na farmi pamuka, a majka je bila domaćica. Kada je Grišem imao četiri godine, njegova porodica se nastanila u Sauthevenu, u Misisipiju . Kao dete je želeo da bude bejzbol igrač. U romanu Naslikana kuća, romanu sa jakim autobiografskim elementima, glavni junak, sedmogodišnji farmer, izražava snažnu želju da postane igrač bejzbola. Kao što je napomenuto u predgovoru Kaliko Džoa, Grišem je odustao od igranja bejzbola u dobi od 18 godina, nakon utakmice u kojoj je neprijateljski bacač upecao lopticu i usko je promašio da bi mladom Grišemu nanese veliku štetu. Grišem je hrišćanin od svoje osme godine i opisao je svoje preobraćenje u hrišćanstvo kao „najvažniji događaj“ u životu. Po završetku pravnog fakulteta učestvovao je u nekom misionarskom radu u Brazilu, u okviru Prve baptističke crkve u Oksfordu. Iako je Grišemovim roditeljima nedostajalo formalno obrazovanje, majka ga je ohrabrila da čita i priprema se za koledž. Iskusio je iskustva iz detinjstva zbog svog romana „Naslikana kuća“. Grišem je počeo raditi za rasadnika biljaka kao tinejdžer, zalivajući grmlje po 1,00 dolar na sat. Uskoro je unapređen i zarađivao je 1,50 dolar na sat. O poslu je napisao: „U njemu nije bilo budućnosti“. Sa 16 godina Grišem se zaposlio kod vodoinstalatera, ali kaže da „nikada nije crpio inspiraciju za taj jadni posao“. Pomoću jednog od očevih kontakata, u 17. godini uspeo je da nađe posao na asfaltnoj posadi autoputa u Misisipiju. U to vreme nesrećni incident ga je „ozbiljno“ naterao na razmišljanje o fakultetu. Između posade izbila je tuča sa pucnjavom zbog čega je Grišem otrčao u obližnji toalet i pronašao sklonište. Izašao je tek nakon što je policija privela počinioce. Dovezao se autom i počeo razmišljati o fakultetu. Sledeći mu je posao bio u maloprodaji, kao prodavaču u delu za muško rublje u robnoj kući, što je opisao kao „ponižavajući“. U to vreme, Grišem je već bio na polovini studija. Planirajući da postane poreski advokat, ubrzo ga je savladala „složenost i ludost“. Odlučio je da se vrati u svoj rodni grad kao advokat. Pohađao je koledž severozapadne države Misisipi u Senatobiji u Misisipiju i kasnije pohađao univerzitet Delta Stejtu Klivlendu. Grišem se toliko napustio da je tri puta menjao fakultete pre nego što je završio diplomu. On je na kraju diplomirao na Državnom Univerzitetu Misisipija 1977. godine i prima diplomu osnovnik studija računovodsta. Kasnije se upisao na Pravni fakultet Univerziteta u Misisipiju da bi postao poreski pravnik, ali njegovo interesovanje se prebacilo na opšte građanske parnice. Diplomirao je 1981. Karijera Pravo i politika Grišem se bavio pravnom naukom otprilike deceniju i pobedio na izborima kao demokrata u Predstavničkom domu u Misisipiju od 1984. do 1990, sa godišnjom platom od 8.000 dolara. Grišem je predstavljao sedmi okrug, koji je obuhvatao okrug Desoto. Do svog drugog mandata u državnom zakonodavstvu Misisipija bio je potpredsednik Odbora za raspodele i izbore i član nekoliko drugih odbora. Grišemova pisačka karijera procvetala je uspehom njegove druge knjige „Firma“ i odrekao se pravne nauke, osim što se nakratko vratio 1996. godine da bi se borio za porodicu železničkog radnika koji je ubijen na poslu. Na njegovoj zvaničnoj veb stranici se navodi: „Ispoštovao je posvećenost pre nego što se povukao iz zakona da bi postao pisac za puno radno vreme. Grišem je uspešno argumentovao slučaj svojih klijenata, zaradivši im isplatu u iznosu od 683 500 dolara – najveću presudu u njegovoj karijeri.“ Karijera pisca Grišem je rekao da se veliki slučaj dogodio 1984. godine, ali to nije bio njegov slučaj. Dok je visio po sudu, slušao je 12-godišnju devojčicu kako govori poroti šta joj se dogodilo. Njena priča zaintrigirala je Grišema i on je počeo gledati suđenje. Video je kako su članovi porote plakali dok im je rekla da je silovana i pretučena. Grišem je kasnije napisao u Njujork Tajmsu da se tad rodila priča. Pomišljajući „šta bi se dogodilo da je devojčicin otac ubio njene napadače“, bile su mu potrebne tri godine da završi svoju prvu knjigu „Vreme za ubistvo“ . Pronalaženje izdavača nije bilo lako. Knjigu je odbilo 28 izdavača pre nego što je Vinvud Pres, nepoznati izdavač, pristao da joj izda skroman tiraž od 5.000 primeraka. Objavljena je u junu 1989. Dan nakon što je Grišem završio „Vreme za ubistvo“, započeo je rad na svom drugom romanu, „Firma“. Firma je ostala na listi bestselera Njujork Tajmsa 47 nedelja, i postala je najprodavaniji roman 1991. godine. Počevši od Naslikane kuće 2001. godine, Grišem je svoj fokus proširio zakonom na opšti ruralni jug, ali nastavio je da piše pravne trilere brzinom od jedne godine. Napisao je i sportsku fikciju i komediju. Napisao je originalni scenario i producirao bejzbolski film Majki iz 2004. godine, u kojem je glumio Hari Konik. 2005. godine Grišem je dobio nagradu Pegi V. Helmerih autorsku nagradu, koju svake godine dodeljuje biblioteka grada Tulsa. Godine 2010, Grišem je započeo pisanje serije legalnih trilera za decu uzrasta od 9 do 12 godina. U njemu se nalazi Teodor Bun, trinaestogodišnjak koji svojim drugarima iz razreda daje pravne savete u rasponu od spašavanja zarobljenih pasa do pomaganja roditeljima da spreče da im neko preuzme kuću. Rekao je: „Nadam se pre svega zabavi i interesovanju dece, ali istovremeno se tiho nadam da će ih knjige na suptilan način obavestiti o zakonu.“ Takođe je izjavio da ga je njegova ćerka Šea inspirisala za lik Teodora Buna. „Moja ćerka Šea je učiteljica u Severnoj Karolini i kada je dobila peti razred i dala im da pročitaju moju knjigu, troje ili četvoro od njih su se nakon toga pojavili i rekli da bi volela da odu u pravnu profesiju.“ U intervjuu u oktobru 2006. godine u emisiji Čarli Rouz, Grišem je izjavio da mu je obično potrebno svega šest meseci da napiše knjigu, a njegov omiljeni autor je Džon le Kar. U 2017. Grišem je objavio dva trilera. Ostrvo Kamino objavljeno je 6. juna 2017. Ruster bar, objavljen 24. oktobra 2017, nazvan je njegovim najoriginalnijim dosadašnjim radom, u časopisu Njuz Herald. Značenje juga Nekoliko pravnih trilera Grišem postavljeno je u izmišljeni gradić Klenton, u Misisipiju, u jednako izmišljenom okrugu Ford, severozapadnom gradu Misisipiju, još uvek duboko podeljenom rasizmom. Prvi roman postavljen u Klentonu bio je Vreme za ubistvo . Ostale priče su: Poslednji porotnik, Poziv, Veće, Prebrojavanje i Sikamor Rou . Priče iz kolekcije Ford Kaunti takođe su postavljene u i oko Klentona. Ostali Grišemovi romani imaju nefiktivna južnjačka značenje, na primer Partner je postavljen u Biloksiju, a velike delove Pelikanovog podneska i Bežećeg žirija u Nju Orleansu. Privatni život Brak Grišem se oženio sa Reni Džouns 8. maja 1981. godine. Par ima dvoje dece zajedno: Šeu i Taj. Taj je igrao koledž bejzbol za Univerzitet u Virdžiniji. Vlasništvo nad nekretninama Porodica provodi svoje vreme između viktorijanskog doma na farmi izvan Oksforda u Misisipiju, kuće u Destinu, na Floridi i kondominijuma u MekKorkl Plejsu u Čapel Hilu, Severna Karolina, kupljene 2008. Religija Kao baptist, on se zalaže za odvajanje crkve i države. Jednom je rekao, „Imam nekoliko veoma dubokih verskih ubeđenja koja držim za sebe, a kada vidim ljude koji ih koriste u političke svrhe, to me jako iritira“. Kasnije u životu, Grišem se preobratio u Presbiterijansku crkvu. Ukazao je na sklonost visoko obrazovanijem sveštenstvu i želju za „dostojanstvenijim“ stilom bogosluženja. Bejzbol Grišem je čitavu strast za bejzbolom demonstrirao delimično i podrškom aktivnostima u Maloj Ligi, i u Oksfordu i u Šarlotsvilu . Grisham je 1996. godine sagradio omladinski bejzbol kompleks od 3,8 miliona dolara. Kao što napominje u predgovoru Kaliko Džoa, sam Grišem je prestao da igra bejzbol nakon što mu je lopta koju je bacio bacač umalo nanijela ozbiljnu povredu. Ovo iskustvo stvorilo je Grišemu stalnu odbojnost prema bacačima. I dalje je obožavatelj tima za bejzbol Državnog univerziteta u Misisipiju i pisao o svojim vezama sa univerzitetom i Left Field Lounge u uvodu za knjigu Dudi Nobl Fild: A Selebrejšn of MSU Bejzbol. Otkako se preselio u oblast Šarlotsvil, Grišem je postao pristalica kluba Virdžinija Kavaljera i redovno je viđen kako sedi na terenu na košarkaškim igrama. Grišem je takođe doprineo donaciji u iznosu od 1,2 miliona dolara timu Kavaljera za bejzbol u Šarlotsvilu, Virdžinija, koji je korišćen tokom obnove Devenport Filda 2002. godine. Politički aktivizam Grišem je član upravnog odbora Projekta nevinosti, koji vodi kampanje za oslobađanje nepravedno osuđenih na osnovu DNK dokaza. Projekat nevinosti tvrdi da pogrešne presude nisu izolovani ili retki događaji, već da potiču od sistemskih nedostataka. Grišem je svedočio pred Kongresom u ime Projekta nevinosti. Grišem se pojavio na Dejtlajn NBC, Bil Mojers časopisu o PBS-u, i drugim programima. Pisao je za Njujork Tajms 2013. godine o nepravedno zatvorenom zatvoreniku u Guantanamu. Grišem se protivi smrtnoj kazni i taj stav vrlo snažno izražava u Ispovedi. On smatra da su stope zatvora u Sjedinjenim Državama previsoke, a pravosudni sistem „zatvara previše ljudi“. Navodeći primere koji uključuju „crne tinejdžere zbog manjih optužbi za drogu“ onima koji su gledali dečiju pornografiju na internetu „, on je kontroverzno dodao da veruje da nisu svi gledaoci dečije pornografije nužno pedofili. Čuvši od mnogih ljudi protiv ove pozicije, kasnije je tu izjavu povukao u postu na Fejsbuku . Univerzitetske biblioteke u Misisipiju, Odeljenje za rukopise, čuvaju sobu Džona Grišema, arhivu koja sadrži materijale koji su nastali tokom mandata autora kao državnog predstavnika u Misisipiju i koji se odnose na njegove radove. 2012. godine u njegovu čast preimenovana je Pravna biblioteka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Misisipiju. Više od decenija nosila je ime senatora Džejmsa Istlenda. U 2015. Grišem je, zajedno sa još oko 60 drugih ljudi, potpisao pismo objavljeno u Klerion Ledžeru, pozivajući da se ukloni umetak ispod zastave Misisipija koji sadrži zastavu Konfederacije . Koautor pisma je s autorom Gregom Ilesom ; par je kontaktirao razne javne ličnosti iz Misisipija radi podrške. Nagrade i priznanja 1993. Zlatna ploča Američke akademije dostignuća 2005. Nagrada za priznanje autora Pegi V. Helmerih Britanska nagrada za životno delo, 2007. Nagrada za stvaralaštvo za beletristiku u biblioteci Kongresa 2011. Uvodna nagrada Harper Li za pravnu fantastiku za Ispovest Nagrada Harper Li za pravnu fantastiku za Sikamor Rou za 2014. Romani A Time to Kill (1989) The Firm (1991) The Pelican Brief (1992) The Client (1993) The Chamber (1994) The Rainmaker (1995) The Runaway Jury (1996) The Partner (1997) The Street Lawyer (1998) The Testament (1999) The Brethren (2000) A Painted House (2001) Skipping Christmas (2001) The Summons (2002) The King of Torts (2003) Bleachers† (2003) The Last Juror (2004) The Broker (2005) The Innocent Man (2006) Playing for Pizza† (2007) The Appeal (2008) The Associate (2009) The Confession (2010) The Litigators (2011) Calico Joe† (2012) The Racketeer (2012) Sycamore Row (2013) Gray Mountain (2014) Rogue Lawyer (2015) The Whistler (2016) Camino Island (2017) The Rooster Bar (2017) The Reckoning (2018) The Guardians (2019) Camino Winds† (2020) Dečiji pravni trileri Teodor Bun: Dete pravnik (2010) Teodor Bun: Abdukcija (2011) Teodor Bun: Optuženi (2012) Teodor Bun: Aktivista (2013) Teodor Bun: Begunac (2015) Teodor Bun: Skandal (2016) Teodor Bun: Saučesnik (2019) Kratke priče „ Okrug Ford“ (2009) „ Tumor“ (2016) „Partneri“ (2016) „Svedok suđenja“ (2016) MG62 (N)