POSLEDNJI ODMETNICI Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo Pređa 1964 novi sad tvrd povez,strana 338. ilustrovano. unutrašnjost knjige je očuvana Poslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, Pređa Tematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga.

Poslednji odmetnici Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo Pređa 1964 Novi Sad tvrd povez,strana 338. ilustrovano. unutrašnjost knjige je očuvana Poslednji odmetnici Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo Pređa Tematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga. Poštarinu plaća kupac! Lično preuzimanje u Smederevu,ispred glavne pošte,osim nedeljom!

cena: prodato 1964 novi sad tvrd povez,strana 338. ilustrovano. unutrašnjost knjige je očuvana Poslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, Pređa Tematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga. Budite u toku sa najnovijim objavama

IV izdanje.

POSLEDNJI ODMETNICI Čuškar Bugarčić Pređa III izdanje Novi Sad 1964., tvrd povez ,zaštitni omot 339 strana 20 cm , ilustrovano. stanje Veoma dobro, odličan primerak, neznatno oštećenje omota, Poslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, Pređa Tematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga.

POSLEDNJI ODMETNICI Čuškar Bugarčić PređaIV izdanjeNovi Sad 1964. , tvrd povez , 319 strana20 cm , ilustrovano. stanje vrlo dobroPoslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, PređaTematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga.

III izdanje Novi Sad 1964., tvrd povez ,zaštitni omot 339 strana 20 cm , ilustrovano. stanje Veoma dobro, odličan primerak, neznatno oštećenje omota, Poslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, Pređa Tematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga.

POSLEDNJI ODMETNICI Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo Pređa 1964 novi sad tvrd povezpar senki na povezu, unutrašnjost knjige je očuvanaPoslednji odmetnici , Bora Čuškar, Nikola Bugarčić i Savo, PređaTematika knjige je život, opstanak i borba četnika do 1957. god. koji nisu hteli da se pokore komunistima. Knjiga je vrlo retka! Opisuje kako su završili: Božo Milić Bjelica, Srpko Medenica, braća Stanić, Ivan Šljukić, Drago Brašanac, Milija Vojinović, braća Popović, Mirko Kovačević, Risto Danilović, i Velja Knežević. Vrlo retka knjiga.

knjiga o herostvu vojnika i oficira koji su ostali vjerni kralju i otadzbini zadnji komita poginuo je 1957 ..nisu se htjeli pokoriti komunistima knniga o bozi bjelici srpu medenici braci stanic braci popovic ivanu sljukicu dragi brasancu miliji vojinovicu mirku kovacevicu velji knetevicu preporuka za sve

Izdavač: Narodna prosveta, Beograd Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca Godina izdanja: oko 1932. Povez: tvrd Broj strana: 171 + 131 Spolja kao na slikama. Bez predlista, cepnut jedan deo poslednjeg lista (otcepljeni deo je tu), sve ostalo veoma dobro. PIJANA ZEMLJA Knjiga prva: SPALJENE ZASTAVE 1. Odmetnici 2. Gladna ulica 3. Zaludna sretanja 4. Poplava 5. Život je žedan života 6. Graditelj i putnik Knjiga druga: UTVARE BOŽIJE 1. Poslednji dom 2. Dve ljubavi 3. Pečati 4. Ne razumeju se 5. Prikazanje 6. Dan slave (K-82)

Sedamdesetpetogodišnjica oslobođenja Kraljeva od okupatora tokom Drugog svetskog rata 1944-2019 Izdavač: Istorijski arhiv, Kraljevo Edicija: Kraljevo u Drugom svetskom ratu, knjige I i II Autor: Rade Vukosavljević Povez: tvrd Broj strana: 451 + 419 Bogato ilustrovano. Korice sa manjim oštećenjima, unutrašnjost obe knjige besprekorno očuvana. Ređe u ponudi. KNJIGA I: - Železnička stanica u Kraljevu 23. marta 1941. godine - Prokićeva kafana - Na putu za Studenicu i dalje u selo Vrh - Potpisivanje Trojnog pakta i vojni puč - Aprilski rat i kapitulacija vojske Kraljevine Jugoslavije - Okupacija zemlje i uspostava vojne uprave u Srbiji - Jugoslovenska vojska u otadžbini / Život pod okupacijom 1941-1945 KNJIGA II: - Posleratna sudbina pripadnika JVuO - četnika draže Mihailovića - Uspostava novih organa komunističke vlasti tokom rata i posle 1945. godine - „Poslednji odmetnici“ - Svedočanstva koja se pamte - Stradanje sveštenstva Srpske pravoslavne crkve - Đeneral Dragoljub Draža Mihailović - Izveštaj o razvoju situacije u Kraljevu do 20. oktobra 1941. - Spisak osuđenih nemačkih generala, oficira i drugih za počinjene ratne zločine u Srbiji - Dom za zbrinjavanje izbegličke dece u Mataruškoj Banji 1942-1947 godine - Stenografske beleške sa sastanka boraca IV bataljona Prve proleterske brigade učesnika borbe u selu Gaočići (K-143)

Aleksandar Miljković - Zakletva koja se poštuje - Radomir Rade J. Antić (1913-1993) Ове године се навршава 110 година од рођења и 30 година од смрти Радомира – Радета Ј. Антића из села Мало Војловце, команданта 4. Бошњачког батаљона Прве Јабланичке бригаде Југословенске војске у Отаџбини. Иако веома занимљива и узбудљива, његова биографија до сада није била предмет интересовања историографије. У локалној, идеолошки обојеној „историографији“ након Другог светског рата, у широј фамилији, локалној заједници, његова личност била је табу тема. О њему се веома мало, готово ништа није писало. Први који га је поменуо у историографији био је Бошко Крстић у књизи Јабланица и Пуста река у НОБ издате давне 1970. Крстић га помиње на два места у две реченице. Оба пута у негативном контексту. Након Крстића, лесковачки публициста и некадашњи припадник Удбе Никола П. Илић у књизи Јабланички НОП одред позвао се на изјаву Антића у једној фусноти, у делу који говори о организацији Југословенске војске у Отаџбини у некадашњем Јабланичком срезу. Скоро једну деценију након тога изашла је књига Четници у Лесковачком крају 1941–1944. аутора Живана Стојковића, Хранислава Ракића и Николе П. Илића. Иако се радило о најзначајнијем организатору четника, а касније и равногораца у селима бивше општине Бошњаце, у овој књизи нема ни помена Радета Антића. Новинар Наше речи Станко Миљковић, пре 16 година, објавио је у априлском броју из 2007. године текст Заклетва која се поштује у коме је укратко описао живот и рад Радомира Антића. Месец дана након објављивања овог текста реаговао је Никола П. Илић. Он је у мајском броју Наше речи објавио текст под насловом Ко је био четник Раде Антић? У свом реаговању, Илић, идеолошки оптерећен, изнео је низ нетачности и произвољности из Антићеве биографије. Оба текста писана су из пера публициста и новинара, лишена критичког апарата и научне методологије. Ови текстови јесу полазна основа за писање ове књиге али компаративном методом утврдили смо да се мимоилазе са историјским изворима првог реда. Последње што је написано о Антићу дошло је поново из пера Николе П. Илића. У својој књизи Одметници на југу Србије 1941–1953. Илић се у једном поглављу осврнуо и на ток хапшења Антића јануара 1947, затим на његову биографију и на јатаке који су му помагали да се скрива од 1944. до 1947. У српском народу постоји изрека „Мртва уста не говоре“. Та изрека везује се и за Радомира Антића. Он већ 30 година није међу живима, па не може да одговори на разне конструкције и искривљене историјске слике из Другог светског рата на југу Србије. Руковођени горе поменутим констатацијама и због жеље да се сазна истина и открије улога Радета Антића у Другом светском рату, ми смо годинама мукотрпно трагали за сведочанствима о његовом животу. Проучавали смо књиге, оригинална архивска докумената, узимали изјаве сведока, а све у циљу писања ове биографије. После вишегодишњих истраживања, а због чињенице да је ове године јубилеј од његовог рођења и смрти, ми ужој стручној и широј читалачкој публици дајемо ову књигу на читање. Идеју за наслов књиге преузели смо од сада покојног Станка Миљковића из Великог Војловца. У знак захвалности због тога што се први осмелио да напише нешто о Радету Антићу, ми смо се послужили насловом његовог новинског чланка из 2007. Пишући ову биографију водили смо се латинском изреком „SINE IRA ET STUDIO” односно „БЕЗ МРЖЊЕ И ПРИСТРАСНОСТИ“. У књизи смо настојали да пишемо без икаквих идеолошких, страначких или било којих других оптерећења и убеђења. Критиком и компарацијом историјских извора покушали смо да утврдимо све битне сегменте из Антићевог живота. Сама књига подељена је на више поглавља и прати живот и рад Радомира Антића од рођења 1913. па све до смрти 1993. Поглавља су поређана хронолошким редом и носе следеће наслове: МЛАДОСТ И ПОРОДИЦА; У ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ; У КРАЉЕВОЈ ГАРДИ; ПОВРАТАК У БОШЊАЦЕ; У АПРИЛСКОМ РАТУ; ЧЕТОВОЂА ВОЈВОДЕ КОСТЕ ПЕЋАНЦА; БОРБЕ ЗА ЛЕБАНЕ 1941; БОРБЕ СА ПАРТИЗАНИМА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 1942; КОМАНДАНТ 4. БАТАЉОНА ЈВуО; НЕМАЧКА ПОТЕРА; ОЧЕ, ПОМОЗИ!; НЕКА ЖИВИ ВЕРКА!; УБИСТВО ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ БОШЊАЦЕ; СПАСАВАЊЕ ЕНГЛЕСКЕ ВОЈНЕ МИСИЈЕ; САБОТАЖЕ; БУГАРСКА ПОТЕРА; СУДБОНОСНА ГОДИНА – ПАРТИЗАНИ НАДИРУ; У ОДМЕТНИШТВУ; СУЂЕЊЕ И РОБИЈА, ПОД БУДНИМ ОКОМ УДБЕ; ЗАСЛУЖЕНА, А НЕОСТВАРЕНА ПЕНЗИЈА; ПОСЛЕДЊЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА; НЕИСТИНЕ И ФАЛСИФИКАТИ НИКОЛЕ П. ИЛИЋА. Надамо се да ће ова књига подстаћи истраживаче и историчаре Лесковачког краја да мало више пажње посвете проучавању четничке организације на југу Србије и Југословенске војске у Отаџбини. Нека ова књига буде подстрек да се после вишедеценијске идеолошке магле, мрака и пристрасности, у правом светлу представе четнички и равногорски команданти, војводе, четовође, четници, официри и подофицири из Другог светског рата на југу Србије.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vilijam Gibson, autor izuzetnog višestruko nagrađivanog romana Neuromancer, napisao je svoje najbriljantnije i najuzbudljivije delo do sada... The Mona Lisa Overdrive. Uđite u Gibsonov jedinstveni svet – lirski i mehanički, erotski i nasilni, otrežnjujući i uzbudljivi – gde se multinacionalne korporacije i odmetnici visoke tehnologije bore za moć, putujući u kompjuterski generisan univerzum poznat kao sajber prostor. U ovaj svet dolazi Mona, mlada devojka sa mutnom prošlošću i neizvesnom budućnošću čiji je život u sukobu sa međunarodno poznatom zvezdom Sense/Neta Endži Mičel. Od detinjstva, Endži je bila u stanju da uđe u sajber prostor bez kompjutera. Sada, iz sajber prostora, zaveru za otmicu planira fantomski entitet koji ima planove za Monu, Endži i čitavo čovečanstvo, planove koji se ne mogu kontrolisati... ili čak znati. A iza intrige se krije mračna Jakuza, moćni japanski podzemni svet, čije vođe nemilosrdno manipulišu ljudima i događajima kako bi odgovarali sopstvenim ciljevima... ili bar tako misle. Vilijam Ford Gibson (engl. William Gibson; Konvej, 17. mart 1948) je pisac naučne fantastike rođen u Konveju (Južna Karolina, SAD) 17. marta 1948. godine. Smatra se „ocem“ kiberpanka (engl. cyberpunk), podžanra naučne fantastike koji je doživeo procvat tokom osamdesetih godina 20. veka. Takođe se smatra da je stvorio pojam kiberspejs ili kiberspejs ili kiberprostor (engl. cyberspace), koji je kasnije, zajedno sa njegovim hit romanom Neuromanser, poslužio kao inspiracija za mnoge naučnofantastične filmove. Gibson od 1972. godine živi u Vankuveru sa ženom i dvoje dece. Biografija Gibson je proveo detinjstvo kao jedini sin građevinskog preduzimača radova koji je bio zadužen za izgradnju Ouk Ridža, fabrike koja je proizvela prvu atomsku bombu. Posle misteriozne smrti oca živeo je s majkom, da bi sa 19 godina napustio SAD i otišao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za predstojeći rat u Vijetnamu. Počeo je da piše naučnu fantastiku još za vreme studija na Univerzitetu Britanske Kolumbije gde je diplomirao englesku književnost. Njegove prve kratke priče bile su usko vezane za kibernetiku i međuodnos čoveka i mašine. Priče su uglavnom objavljivane po američkim naučnofantastičnim časopisima, da bi kasnije bile objedinjene u zbirci „Kako smo popalili Hromu“ (Burning Chrome). Kultne priče Džoni Mnemonik (po kojoj je snimljen i istoimeni film, sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi), „Hotel Nova ruža“ (New Rose Hotel) i „Kako smo popalili Hromu“ su pravi primeri Gibsonovog viđenja budućnosti. Uticaj prvobitnog Gibsonovog stvaralaštva se dobrim delom odrazio na njegov prvi roman, Neuromanser (1984). U svom prvencu Gibson je objedinio motive koje je koristio u dotadašnjim pričama - matrica iz priče „Kako smo popalili Hromu“, Moli Milions koja je jedna od glavih aktera u Džoni Mnemoniku, itd. Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama. Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice - kako geografske, tako i kulturološke - se polako gube. Neuromanser je prvi roman koji je dobio sve tri velike nagrade za naučnu fantastiku - Nebjula, Hjugo i počasnu Nagradu Filip K. Dik. Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova). Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy): Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow`s Parties, 1999). U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom. Poslednji izdat Gibsonov roman je Prepoznavanje obrazaca (2003). U njemu se pisac malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima. Njegov sledeći roman nosi naslov Spook Country i planirano je da se pojavi u prodaji u 7. avgusta 2007. godine. Gibson je završio pisanje ovog romana još u oktobru 2006.

Živopisna istorijska freska o najstarijoj svetskoj carevini i drami mlade žene u svetu u kojem se slučajno našla i kome nikako ne pripada. Broj ocena: 94 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Drame Šifra Proizvoda: 6481 Poslednja cena bila je: 649 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Put U Adis Abebu, Dušan Miklja Put U Adis Abebu Pisac : Dušan Miklja Format : 13 x 20 cm Izdavač : Laguna Broj strana : 263 Opis proizvoda: Put U Adis Abebu, Dušan Miklja *** O Knjizi : Adis Abeba. Sredina sedamdesetih godina. Stotine hiljada ljudi umiru u velikoj gladi u provinciji Volo. Stotine hiljada isto tako iznemoglih izbeglica vojska bodljikavom žicom sprečava da uđu u prestonicu. Dok mladi oficiri pripremaju „puzeći državni udar“, koji će na kraju srušiti hiljadugodišnje carstvo i doći glave caru, u palati Džubili u prestonici još uvek se priređuju raskošne gozbe. U gradu vlada haos. Stranci, stručnjaci, naročito lekari, beže iz zemlje. Ova monumentalna istorijska freska u pozadini je ljudske drame u kojoj se mlada žena iz Beograda bori za život prerano rođenog deteta. Pošto se porodila u prljavoj vojnoj bolnici u kojoj je ostao samo jedan lekar, dete je u drugoj gradskoj bolnici više prepušteno praznovericama afričkog lekara i čak maloj dozi osvetoljubivog rasizma, nego savremenoj medicinskoj pomoći. U preplitanju ove dve osnovne niti pojavljuju se drugi takođe živopisni likovi: ambasadori, ministri, mladi oficiri kao pučisti, šofer Njegove ekselencije Abraham (sa likom Fon Štrohajma), dr Tofik i dr Molčikov, ekscentrični psihijatar, najveći afrički lovac Matanović, carski velikodostojnici, pustolovi, lekari, abisinske porodilje, geodeti, pijanci, prosjaci, jurodivi i u Hristu samozvanci. U metežu u kome se ruši carstvo a život pojedinca ne vredi ni koliko žica kojom je zadavljen, mlada žena se natčovečanski bori da sačuva dete, potom ljubav i na kraju razum, u svetu u kome se slučajno zadesila, kojem ni po čemu ne pripada, ali u kome mora opstati zbog drugo dvoje dece i svog čoveka. Priča o požrtvovanju i sebičnosti, velikodušnosti i gramzivosti, kukavičluku i hrabrosti, čiji su akteri vlastodršci i pučisti, monarhisti i pobunjeni vojnici, lekari i vračevi, diplomate i poslužitelji. Drama mlade žene i drama carevine u istom istorijskom vrtlogu koji svedoči da se i u najvećim društvenim potresima tragičnost ispoljava isključivo kroz pojedinačne sudbine. Dušan Miklja je živeo više godina u Africi. Putovao je takođe i na sve druge kontinente. Pratio je na licu mesta rušenje carstva. Stigao je još da se popne na Kilimandžaro, da bude na izvoru Belog i Plavog Nila, da protutnji džipom od Asmare do Adis Abebe kada su putevima vladale šifte i odmetnici, da bude svedok oslobađanja pola tuceta afričkih država i postane prijatelj pesnika i predsednika Angole Agostina Neta, ali i da se sretne i zbliži sa mnogim drugim znamenitim ličnostima. *** O Piscu : Autor je zbirki priča Sultan od Zanzibara, Kosmopolitske priče, Bilo jednom u Beogradu, Hronika nastranosti, kao i njenih proširenih izdanja Dranje dabrova i Uloga jelovnika u svetskoj revoluciji, romana Judina posla i Krpljenje paučine, putopisno-esejističke prose Crni Sizif, Trbuh sveta i Putopisi po sećanju. U izdanju Lagune, objavljen je putopis Put u Adis Abebu, kao i romani Kraj puta i New York-Београд. U pozorištu je izvođena njegova drama Orden. Hronika nastranosti prevedena je na engleski jezik. Napisao je i više publicističkih dela, istorijskih hronika, radio-drama i scenarija. Bavi se i prevođenjem. Uporedo sa pojavom drugog izdanja romana Put u Adis Abebu priprema se i snimanje filma po ovom delu. Živi i radi u Beogradu kao nezavisni novinar i pisac. Svi proizvodi iz: Drame Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

PREDGOVOR Na Badnje veče 1968. godine, komandni modul Apolo 8 je postao prvi objekat koji je napravio čovek a koji je ušao u Mesečevu orbitu. Tokom povratka na Zemlju, sin jednog od putnika koji je radio u zemaljskoj kontrolnoj stanici ga je pitao: "Ko vozi vasionski broj?" Kada je pitanje preneto posadi, koja je bila na putu kući, astronaut Bil Anders je odgovorio: "Mislim da ser Isak Njutn vozi najveći deo puta." Kao i taj radoznali momak, i ja bih želeo da postavim pitanje: Ko rukovodi vašom kompanijom? Možda ste u iskušenju da odgovorite da je to generalni direktor ili izvršni tim ili svi mi menadžeri srednjeg nivoa. U velikoj meri u ovom trenutku vašom kompanijom upravlja manja elita, već dugo pokojnih teoretičara i stručnjaka, koji su izmislili pravila i konvencije "modernog" menadžmenta početkom 20. veka. Oni su kućni duhovi koji nastanjuju ustajalu mašineriju menadžmenta. Njihovi proglasi, koji već decenijama odjekuju, nevidljivo oblikuju način na koji vaša kompanija locira resurse, određuje budžete, raspodeljuje moć, nagrađuje ljude i donosi odluke. Uticaj ovih patrijarha je toliko prožimajući da se tehnologija menadžmenta u neznatnoj meri razlikuje od firme do firme. Većina kompanija ima okvirno sličnu hijerarhiju menadžmenta (izvršni potpredsednici, stariji potpredsednici i potpredsednici). Imaju analogne kontrolne sisteme, prakse ljudskih resursa i rituale planiranja, a oslanjaju se na uporedive strukture izveštavanja i sisteme kontrole. Zbog toga generalni direktor s lakoćom skače iz jedne kompanije u drugu - poluge i brojčanici menadžmenta su manje-više isti u svakoj pilotskoj kabini kompanije. A opet, za razliku od zakona fizike, zakoni menadžmenta nisu ni predodređeni niti večni - a dobro je, isto tako, za menadžment što sada stenje pod pritiskom tereta koji nikada nije ni imao nameru da nosi. Brza promena, kratkotrajne prednosti, disruptivne tehnologije, revolucionarni konkurenti, poremećena tržišta, svemogući klijenti, buntovnički akcionari - ovi izazovi 21. veka stavljaju na probu projektovana ograničenja organizacija širom sveta iznoseći na videlo nedostatke modela menadžmenta, koji ne uspeva da održi korak s vremenom. Samo se setite do kojih je velikih prodora došlo kada su proizvodi u pitanju tokom poslednje decenije ili dve, prodora koji su promenili naš način života: personalni računar, mobilni telefon, digitalna muzika, elektronska pošta i društvene mreže. A sada pokušajte da se setite nekog prodora u praksi menadžmenta koji je imao sličan uticaj u poslovanju - bilo šta što je promenilo način na koji se upravlja velikim kompanijama. Nimalo lak zadatak, zar ne? I u tome leži problem. Menadžment je zastario. Kao i motor s unutrašnjim sagorevanjem, on je tehnologija koja je u velikoj meri prestala da se razvija, a to nije nimalo dobro. Zašto? Zato što menadžment - sposobnost da se raspoređuju resursi, prave planovi, programira posao i podstiče ulaganje napora - jeste ključan za ispunjavanje svrhe postojanja ljudske vrste. Kada je manje uspešan nego što bi to mogao biti, ili nego što treba da bude, svi plaćamo cenu. Ono što na kraju ograničava radni učinak vaše organizacije nije njen operativni model, niti njen poslovni model, već njen model menadžmenta. I zbog toga je i napisana ova knjiga. Namera mi je da vam pomognem da postanete pionir menadžmenta 21. veka; da vas opremim i osposobim da ponovo osmislite svoje principe, procese i prakse menadžmenta za naše postmodernističko doba. Iznosiću tvrdnju da inovacija menadžmenta ima jedinstvenu sposobnost da za vašu kompaniju stvori dugoročnu prednost i ukratko ću predočiti korake koje morate da preduzmete kako biste prvo zamislili, a potom i izumeli, budućnost menadžmenta. Pošto sam ukratko izneo o čemu se radi u ovoj knjizi, dopustite mi da kažem koju reč o čemu se u njoj ne radi. Iako se na stranicama koje slede nalazi mnogo primera i anegdota, ova knjiga nije skup najboljih praksi. U njoj se ne iznose tvrdnje "idi, pa i ti čini tako". Iskreno, današnje najbolje prakse nisu dovoljno dobre. Čak ni "najcenjenije" svetske kompanije nisu prilagodljive u meri u kojoj bi trebale da budu, inovativne u meri u kojoj bi mogle da budu, niti je u njima tako zabavno raditi u meri u kojoj bi to trebalo da bude. Kada se govori o budućnosti menadžmenta, moja pretpostavka je da pre želite da vodite a ne da sledite. I zbog toga je ovo vodič kako da se danas pronađu najbolje prakse budućnosti. Ova knjiga, isto tako, nije vizija budućnosti menadžmenta jedne osobe. Iako ću vam ukazati na prilike za koje verujem da imaju najveći potencijal za ponovno definisanje menadžmenta, dovoljno sam skroman da znam da mašta i dalekovidost jedne osobe nisu zamena za maštu i dalekovidost gomile. Nemam nameru da prodajem svoje stanovište o budućnosti, već želim da vam pomognem da izgradite sopstvenu budućnost. Ako želite analogiju, zamislite kurs iz preduzetništva čiji cilj je da vas nauči kako da napravite nadmoćni poslovni plan. Moj cilj je da vam pružim alat za razmišljanje koji će vam omogućiti da izgradite sopstveni plan inovacije menadžmenta, a potom da na osnovu njega i radite. Mogu biti i instruktor i mentor, ali na kraju, vizija ipak mora biti vaša. Ali i ja imam svoj san. Sanjam o organizacijama koje su sposobne za spontanu renesansu, u kojoj dramu promene ne prati bolna trauma radikalnog zaokreta u poslovanju. Sanjam o kompanijama u kojima električna struja inovacije pulsira u svakoj aktivnosti, u kojima odmetnici uvek adutom tuku reakcionare. Sanjam o kompanijama koje zaista zaslužuju strast i kreativnost svojih radnika i koje iz njih izvlače ono najbolje. Naravno, to nisu samo snovi; to su imperativi. To su izazovi tipa ili uradi ili umri za kompaniju koja se nada da će napredovati u budućim burnim vremenima - a mogu se savladati samo zahvaljujući inspirisanoj inovaciji menadžmenta. I tako, ova knjiga je namenjena sanjarima i radnicima. Namenjena je svima onima koji osećaju da ih sputava birokratija, koje brine činjenica da "sistem" guši inoviranje, koji potajno veruju da se usko grlo nalazi na vrhu flaše, koji se pitaju zašto poslovni život mora biti tako obeshrabrujući, koji misle da su zaposleni zaista dovoljno pametni da sami sobom upravljaju, koji znaju da "menadžment", onakav kako ga danas sprovodimo u delo, zaista koči uspeh - i žele nešto tim povodom da učine. Ako ste to vi, onda vam želim dobrodošlicu. SADRŽAJ Predgovor 7 Reči zahvalnosti 11 Prvi deo: ZAŠTO JE VAŽNA INOVACIJA MENADŽMENTA 13 1 Kraj menadžmenta? 15 2 Krajnji izazov 31 3 Plan inovacije menadžmenta 51 Drugi deo: INOVACIJA MENADŽMENTA NA DELU 81 4 Stvaranje zajednice ljudi sa zajedničkom svrhom i ciljem Kompanija Hol fuds market 83 5 Izgradnja demokratije inovacije V.L. Gor 99 6 U cilju evolutivne prednosti Gugl 117 Treći deo: ZAMIŠLJANJE BUDUĆNOSTI MENADŽMENTA 139 7 Zbacivanje okova 141 8 Prihvatanje novih principa 165 9 Granično područje znanja 205 Četvrti deo: GRADITI BUDUĆNOST MENADŽMENTA 235 10 Postati inovator menadžmenta 237 11 Kovanje menadžmenta 2.0 263 O autoru 279 Index pojmova 281 Naslov: Budućnost menadžmenta Izdavač: Asee (Adizes) Strana: 286 (cb) Povez: tvrdi Pismo: latinica Format: 14x21 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 978-86-7668-089-4

411 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 100% Popunjen 8 str. The Ultimate Star Wars Episode 1, Sticker Book Ponovo otkrijte uzbuđenje najnovije avanture Ratova zvezda i napravite sopstvenu slikovnicu koristeći likove, vozila i svemirske letelice koje se nalaze u ovoj knjizi koja sadrži preko 60 vrhunskih nalepnica u boji. Odeljci uključuju ključni informativni tekst o svim vašim omiljenim likovima i stvorenjima, uključujući planetu Nabu, savez mračnih sila, planetu Tatuin i prestonicu Republike Koruskanta. Pročitajte naslove brošure i, koristeći tekst pored svake nalepnice, izaberite sliku koja se najbolje uklapa u raspoloživi prostor. Ne zaboravite da se vaše nalepnice mogu staviti na stranicu i ponovo odlepiti. Ako ste pažljivi, možete koristiti svoje nalepnice iz Ratova zvezda više puta. Takođe možete da koristite svoje nalepnice iz Ratova zvezda da ukrasite sopstvene knjige. Ratovi zvezda (engl. Star Wars) američka je multimedijska franšiza čiji je autor Džordž Lukas, a koja je započela istoimenim filmom iz 1977.[b] i ubrzo postala svetski fenomen pop kulture. Franšiza je proširena na više filmova i druge medije, poput televizijskih serija, video-igara, romana, stripova, atrakcija tematskih parkova i tematskih arena, koji su deo sveobuhvatnog izmišljenog univerzuma.[v] Godine 2020. ukupna vrednost procenjena je na 70 milijardi dolara i trenutno je peta medijska franšiza sa najvećom zaradom svih vremena. Originalni film (Ratovi zvezda), kasnije podnaslovljen Epizoda IV — Nova nada (1977), pratili su Epizoda V — Imperija uzvraća udarac (1980) i Epizoda VI — Povratak džedaja (1983), stvorivši trilogiju originala. Lukas je kasnije režirao trilogiju prednastavaka, koju čini Epizoda I — Fantomska pretnja (1999), Epizoda II — Napad klonova i Epizoda III — Osveta sita (2005). Godine 2012. Lukas je prodao svoju produkcijsku kuću Dizniju, odrekavši se vlasništva nad franšizom. Ovo je dovelo do trilogije nastavaka, koju čini Epizoda VII: Buđenje sile (2015), Epizoda VIII: Poslednji džedaji (2017) i Epizoda IX: Uspon Skajvokera (2019). Svih devet filmova „Sage o Skajvokeru” nominovano je za Oskara, a prva dva su i osvojila nagradu. Zajedno sa „antologijskim” filmovima Odmetnik-1 (2016) i Solo (2018), kombinovani prihod iznosi preko 10 milijardi dolara, što je čini drugom filmskom franšizom sa najvećom zaradom svih vremena.[1][2] U pripremi su dodatni predstojeći filmovi, uključujući nenaslovljeni film Tajka Vajtitija koji je planiran za 2023. godinu. Premisa Franšiza Ratovi zvezda prikazuje pustolovine likova „nekada davno, u dalekoj galaksiji”,[3] u kojoj ljudi i mnoge vrste vanzemaljaca (često humanoidni) koegzistiraju sa robotima (koji se u filmovima obično nazivaju „droidi”), koji im pomažu u svakodnevnom životu; svemirski letovi između planeta su uobičajeni zbog hiperprostorne tehnologije brzine svetlosti.[4][5][6] Planete se kreću od izuzetno bogatih do pustinja koje naseljavaju samo primitivna plemena. Praktično svaki biom Zemlje, pored mnogo izmišljenih, ima svoj pandan kao planetu iz Ratova zvezda koja, u većini slučajeva, vrvi od čulnih i neosetljivih vanzemaljaca.[7] Franšiza takođe koristi druge astronomske objekte kao što su asteroidna polja i magline.[8][9] Svemirske letelice se kreću od malih lovaca, preko ogromnih kapitalnih brodova kao što su razarači zvezda, do svemirskih stanica kao što su Zvezde smrti veličine meseca. Telekomunikacije obuhvataju dvosmerne audio i audiovizuelne projektore, holografske projekcije i HoloNet (internet pandan). Univerzum Ratova zvezda je uglavnom sličan našem, ali su njegovi zakoni fizike manje strogi i dozvoljavaju maštovitije priče.[10] Jedna od njih je mistična moć poznata kao Sila koja je u originalnom filmu opisana kao „energetsko polje svih živih bića... [koje] povezuje galaksiju”.[11] Polje je prikazano kao neka vrsta panteističkog boga.[12] Kroz obuku i meditaciju, oni u kojima je „Sila jaka” mogu da ostvare različite supermoći (kao što su telekineza, prekognicija, telepatija i upravljanje fizičkom energijom).[13] Veruje se da za Silu ništa nije nemoguće.[14] Pomenute moći imaju dva glavna viteška reda u međusobnom sukobu: džedaji, mirovnjaci Galaktičke Republike koji deluju na svetloj strani Sile putem nevezivanja i arbitraže, i siti, koji koriste tamnu stranu tako što upravljaju strahom i agresijom. Dok džedaji mogu biti brojni, siti (ili „dartovi”) su ograničeni na dvoje: učitelja i njegovog učenika.[15] Vladari Sile su veoma malobrojni u poređenju sa populacijom. Džedaji i siti koriste oružje koje se zove svetlosna sablja, sečivo koje može da preseče gotovo svaku površinu i odbije energetske vijke. Ostatak stanovništva, kao i odmetnici i vojnici, koriste vatreno oružje poput blastera. Zbog politike na nivou galaksije, svo ovo oružje se koristi u raznim vojnim sukobima tokom kojih se odvija većina materijala iz Ratova zvezda. U spoljnim krajevima galaksije dominiraju kriminalni sindikati kao što je kartel hatova. Gangsteri i vlade često unajmljuju lovce na glave. Nezakonite aktivnosti uključuju krijumčarenje i ropstvo. Planete koje omogućavaju bezbroj postavki i neverovatnu raznolikost života, tehnologija na različitim nivoima napredovanja i elementi fantastike čine Ratove zvezda veoma univerzalnom franšizom. Praktično svaki žanr i tip priče može se prilagoditi tako da se uklopi u franšizu....

Jako lepo očuvano Dnevnik broj 1084 Komandant Mark (ital. Comandante Mark) je strip koji je kreirala tri torinskih autora koji su se potpisivali kao EsseGesse: Sartoris Gucon Sinketo.[1] Radnja stripa[uredi | uredi izvor] Komandant Mark predvodi gerilsku jedinicu Vukovi sa Ontarija. Radnja se dešava na području Severne Amerike, u tvrđavi Fort Ontario, kraj velikih jezera. Tokom sedmogodišnjet rata između Francuske i Engleske 1756. godine, engleski bojni brod potapa nedaleko od obale Amerike francuski jedrenjak koji je prevozio kremu francuskog plemstva. Jedino dvoje preživelih su bili mali dečačić i jedan sredovečni gospodin koji ga je spasao. Taj čovek će mu dati ime Mark, po slovu M izvezenom na njegovoj košulji. On se posvećuje borbi protiv Engleza, pridružuje se grupi koja ga ubrzo bira za vođu i koja sebe naziva Vukovi sa Ontarija. Njegovu pratnju čine komični dvojac Blaf i Žalosna Sova, kao i pas Flok. Blaf je ćelavi bradonja, altruista, ženskaroš koji poznaje svaku konobaricu na području velikih jezera. Žalosna Sova je veliki poglavica svih Huron indijanaca koji se pridružio borbi protiv Engleza nakon što su oni napravili masakr u njegovom plemenu. Nepopravljivi je pesimista, stalno kuka i predviđa najkatastrofalnije događaje, pun je mudrosti koje je nekada davno izrekao njegov slavni čukundeda vrač, kojeg često citira. Za razliku od Blafa je ženomrzac, jer po njemu žene donose samo nesreću, tj. kako bi njegov čukundeda vrač rekao: “Pobeći pred neprijateljem je kukavičluk, a pred ženom je mudrost.” Od značajnijih likova treba pomenuti i Markovu veliku ljubav Beti, kao i El Ganča koji se pojavljuje u nekoliko epizoda. On je bivši pirat kojem su Englezi pod zapovedništvom guvernera ser Roderika opljačkali brod i pobili njegovu posadu. Od tada se El Gančo zakleo na osvetu protiv njih. Markovi najveći neprijatelji su britanski vojnici tj. crveni mundiri, nemilosrdni britanski pukovnik Sparou, i lojalisti,koji su nasuprot Markovim patriotama odani britanskom carstvu. Izvori[uredi | uredi izvor] SPISAK EPIZODA - (ZLATNA SERIJA) SPISAK EPIZODA - (ZLATNA SERIJA) 0085 - Komandant Mark 0086 - Vukovi Sa Ontarija 0087 - Zaliv Gromova 0088 - Blago Mrtvog Gusara 0089 - Klopka Na Brodu 0090 - Herojska Predstraža 0091 - Dragoceni Tovar 0092 - Streljanje U Zoru 0093 - Vobak Napada 0094 - Otmica Zalosne Sove 0095 - Izazov Smrti 0096 - Neko Je Izdajnik 0097 - Plamena Grobnica 0098 - Tajanstverna Senka 0099 - Avetinjski Brod 0100 - Čovek Bez Lica 0101 - Spas U Reci 0102 - Most Iznenađenja 0103 - Dvaput Mrtav 0104 - Nestanak Svetog Štita 0105 - Crni Lav 0106 - Pobedonosni Marš 0107 - Prijatelj Otrovnica 0108 - Zloglasni General 0109 - Nečista Savest 0110 - Fakir Sudraka 0111 - Opsednuti Grad 0112 - Prošlost Optužuje 0113 - Lovac Na Glave 0114 - Napušteni Logor 0115 - Veliki Medved 0116 - Tigar Sa Martinika 0117 - Zmija U Nedrima 0118 - Dvojica Skalpiranih 0119 - Dželati Ne Kasne 0120 - Beli Vrač 0121 - Glenonov Testament 0122 - Kožni Nos 0123 - Čovek Senka 0124 - Izgubljena Opklada 0125 - Skriveni Maglom 0126 - Mrtva Usta 0127 - Moć Vatrene Vode 0128 - Agonija U Reci 0129 - El Kajmanovi Lešinari 0130 - Ploveća Lomača 0131 - Krvavi Trougao 0132 - Blago Vikinga 0133 - Ostrvo Prokletih 0134 - Poverljiva Poruka 0135 - Dug Pohlepi 0136 - Crna Smrt 0137 - Nestali Konvoj 0138 - Tri Časa Iščekivanja 0139 - Novi Saveznici 0140 - Orao U Kavezu 0141 - Ratna Mašina 0142 - Neme Puške 0143 - Prašak Zaborava 0144 - Pomorska Bitka 0145 - Čovek Od Slame 0146 - Pleme Crne Lisice 0147 - Izazov Reci 0148 - Pesnice Od Mermera 0149 - Gospodar Močvare 0150 - Homerova Bista 0151 - Pošteni Džekob 0152 - Kurir Veldon 0153 - Put Osvete 0154 - Četiri Saučesnika 0155 - Dvostruko Dno 0205 - Radžini Ambasadori 0208 - Noć Iznenađenja 0210 - Tajna Fervila 0212 - Zaslepljen Zlatom 0214 - Kočije Sa Blagom 0216 - Četvrta Žrtva 0218 - Podzemni Hodnik 0220 - Gusarsko Gnezdo 0222 - Dvoboj U Zoru 0224 - Dijadema Od Perja 0226 - Zagonetni Sat 0228 - Markov Dvojnik 0230 - Gnev Kajuga 0232 - Tajna Belih Lisica 0234 - Zloglasna Jama 0236 - Očeva Sablja 0238 - Zaseda Na Moru 0240 - Lažni Grob 0283 - Mark Na Lomači 0286 - Naručeni Izdajnik 0289 - Crna Udovica 0292 - Smelo Bekstvo 0295 - U Mreži 0300 - Zamka Na Antilima 0303 - Šeikova Robinja 0307 - Oaza Kirmah 0310 - Krilati Vesnik 0313 - Priča O Komadantu Marku 0316 - Esmeraldin Krik 0319 - Taoci 0322 - Maskirani Profesor 0326 - Mark I Spartak 0329 - Srebrni Tanjir 0332 - Čarobna Knjiga 0335 - Fred Kukumavka 0339 - Zarobljenica Konsuela 0342 - Astorovo Proleće 0345 - Vumbuli Statua 0348 - Vatrena Kula 0351 - Rodoljub Trevor 0355 - Mržnja Montrozovih 0358 - Svadbeni Ručak 0362 - Nasledstvo Kanubah 0365 - Neobični Lord 0369 - Ljudi Urijela 0372 - Biksbi Grozni 0376 - El Maskarenova Tvrđava 0380 - Mazga Tilikus 0384 - Hijena Iz Storka 0388 - Brodolomnik 0391 - Magija Žalosne Sove 0395 - U Kandžama Varalice 0399 - Robovi Močvare 0403 - Tajna Jednorukog 0407 - Avet Ponora 0410 - Markova Šala 0414 - Opsada Ontarija 0417 - Na Ivici Smrti 0420 - Blago Si-Gala 0423 - Očajnički Korak 0426 - Izdaja Mrtvaca 0429 - Vojnik Smrti 0432 - Potraga Za Blafom 0435 - Neumoljivi 0438 - Stena Strave 0441 - Leteći Mesec 0444 - Mark Protiv Mumije 0447 - Moćna Nemeris 0450 - Gnev Imotepa 0453 - Povratak U Ontario 0456 - Sakem Plemena 0459 - Podvig Žalosne Sove 0468 - U Kandžama Golijata 0473 - Pobuna Urona 0478 - Lažni Glasnik 0484 - Markova Zaštitnica 0489 - Klopka Za Marka 0495 - Topovnjača Nad Ontarijem 0500 - Misteriozna Carica 0505 - Zlosutni Dan 0511 - Dragoceni Mamac 0517 - Hromi Gavran 0524 - Veliki Meteorus 0529 - Atentat Na Marka 0534 - Brod Očajnika 0539 - Sinovi Bahmoka 0544 - Žalosna Sova U Plamenu 0549 - Tajni Kovčeg 0555 - Dvostruko Izdajstvo 0559 - Kuća Strave 0565 - Lađa U Plamenu 0570 - Nepokolebljiva Vernost 0575 - Gospodar Zla 0580 - Džin Efraim 0585 - Čovek S Ožiljkom 0589 - Brilijantska Naušnica 0592 - Zlatni Kovčeg 0597 - Zlatokosa 0600 - Porodica Lafore 0605 - Lažni Vukovi 0608 - U Zamci Gusara 0614 - Osvetnička Braća 0619 - Nepoznati Razbojnik 0625 - Sramna Ucena 0628 - Hijena Šenki 0634 - Kraljičina Garda 0638 - Gulikoža 0642 - Čarobna Suska-Jaga 0647 - Dobrotvor 0652 - Crvenokosa Skvo 0657 - Tigar Među Vukovima 0663 - Čarobnjak Gundura 0669 - Niblosov Jedrenjak 0674 - Nevina Zatočenica 0677 - Flokova Izdaja 0685 - Neznanac S Lukom 0691 - Mesečarka 0697 - Iščezli Garnizon 0700 - Noć Osuđenih 0706 - Kanonada 0711 - Šifra B.F. 0717 - Na Život I Smrt 0720 - Živ U Plamenu 0727 - Ficrojeva Banda 0732 - Dolina Skeleta 0738 - Pljačkaši 0741 - Zmija Otrovnica 0748 - Žeđ 0750 - Rat Špijuna 0754 - Bez Milosti 0756 - Monstrumi Sa Reke 0758 - Kraljica Zmija 0762 - Odmetnici 0766 - Osveta Veštice 0774 - Guanaboko 0778 - Biser Atlantika 0781 - Prokleta Planina 0784 - Markovo Venčanje 0789 - Kradljivci Zlata 0792 - Poslednja Želja 0795 - Senke Prošlosti 0799 - Osujećena Zavera 0803 - Kroz Dimnu Zavesu 0806 - Leglo Otrovnica 0811 - Artemisovo Blago 0813 - Na Zemlji Arikara 0816 - Savršeni Dvojnik 0820 - Koreni Kenebeka 0824 - Žeđ Za Zlatom 0827 - Mamac Za Ubicu 0831 - Po Cenu Života 0835 - Donovanovi Strelci 0840 - Ponoćna Poseta 0843 - Tvrda Koža 0847 - Buknerova Taktika 0851 - Tajni Pratilac 0858 - Šakal Nezbi 0864 - Omča Za Nevinog 0868 - Jozafatove Hijene 0870 - Gorka Istina 0875 - Svedok Optužbe 0880 - Zavera Na Jamajki 0883 - Poslednji Juriš 0887 - Okrutni Kid 0892 - Velika Prevara 0896 - Mučenje 0901 - Kajankasi 0905 - Lov Na Špijune 0911 - Otmica 0916 - Na Silu Skvo 0919 - Otrov 0924 - Trgovac Smrću 0927 - Bura 0929 - Osvetnica 0931 - Počasni Vrač 0936 - Kraftonovi Plaćenici 0940 - Radžin Nakit 0943 - Opasnost Nad Ontarijem 0948 - Pećina Maja 0951 - Otkupnina 0954 - Šifra Crni Zrak 0956 - Kći Sunca 0959 - U Vučjem Prolazu 0964 - Izdaja 0968 - Ledeni Ambis 0975 - Dva Pukovnika 0979 - Grob Vikinga 0983 - Ratovanje Na Mohavku 0986 - Tajanstveni Saveznik 0990 - Izgubljeni Talisman 0993 - Senka Vešala 1000 - Indijanska Princeza 1005 - Ratnici Crne Močvare 1013 - Zvezda Sa Juga 1020 - Kobna Zaseda 1024 - Neraščišćeni Računi 1027 - Agent Darsi 1034 - Okršaj Na Barbadosu 1042 - Povratak U Itaku 1049 - Gospodar Bitaka 1056 - Vojni Sud 1063 - Besmrtnici 1070 - Most Na Tuskali 1074 - Velika Trka 1079 - Konačna Pobeda 1084 - Komandant Mark 1088 - Vukovi Sa Ontarija 1092 - Zaliv Gromova 1094 - Klopka Na Brodu 1098 - Herojska Predstraža 1102 - Dragoceni Tovar- 0085 - Komandant Mark 0086 - Vukovi Sa Ontarija 0087 - Zaliv Gromova 0088 - Blago Mrtvog Gusara 0089 - Klopka Na Brodu 0090 - Herojska Predstraža 0091 - Dragoceni Tovar 0092 - Streljanje U Zoru 0093 - Vobak Napada 0094 - Otmica Zalosne Sove 0095 - Izazov Smrti 0096 - Neko Je Izdajnik 0097 - Plamena Grobnica 0098 - Tajanstverna Senka 0099 - Avetinjski Brod 0100 - Čovek Bez Lica 0101 - Spas U Reci 0102 - Most Iznenađenja 0103 - Dvaput Mrtav 0104 - Nestanak Svetog Štita 0105 - Crni Lav 0106 - Pobedonosni Marš 0107 - Prijatelj Otrovnica 0108 - Zloglasni General 0109 - Nečista Savest 0110 - Fakir Sudraka 0111 - Opsednuti Grad 0112 - Prošlost Optužuje 0113 - Lovac Na Glave 0114 - Napušteni Logor 0115 - Veliki Medved 0116 - Tigar Sa Martinika 0117 - Zmija U Nedrima 0118 - Dvojica Skalpiranih 0119 - Dželati Ne Kasne 0120 - Beli Vrač 0121 - Glenonov Testament 0122 - Kožni Nos 0123 - Čovek Senka 0124 - Izgubljena Opklada 0125 - Skriveni Maglom 0126 - Mrtva Usta 0127 - Moć Vatrene Vode 0128 - Agonija U Reci 0129 - El Kajmanovi Lešinari 0130 - Ploveća Lomača 0131 - Krvavi Trougao 0132 - Blago Vikinga 0133 - Ostrvo Prokletih 0134 - Poverljiva Poruka 0135 - Dug Pohlepi 0136 - Crna Smrt 0137 - Nestali Konvoj 0138 - Tri Časa Iščekivanja 0139 - Novi Saveznici 0140 - Orao U Kavezu 0141 - Ratna Mašina 0142 - Neme Puške 0143 - Prašak Zaborava 0144 - Pomorska Bitka 0145 - Čovek Od Slame 0146 - Pleme Crne Lisice 0147 - Izazov Reci 0148 - Pesnice Od Mermera 0149 - Gospodar Močvare 0150 - Homerova Bista 0151 - Pošteni Džekob 0152 - Kurir Veldon 0153 - Put Osvete 0154 - Četiri Saučesnika 0155 - Dvostruko Dno 0205 - Radžini Ambasadori 0208 - Noć Iznenađenja 0210 - Tajna Fervila 0212 - Zaslepljen Zlatom 0214 - Kočije Sa Blagom 0216 - Četvrta Žrtva 0218 - Podzemni Hodnik 0220 - Gusarsko Gnezdo 0222 - Dvoboj U Zoru 0224 - Dijadema Od Perja 0226 - Zagonetni Sat 0228 - Markov Dvojnik 0230 - Gnev Kajuga 0232 - Tajna Belih Lisica 0234 - Zloglasna Jama 0236 - Očeva Sablja 0238 - Zaseda Na Moru 0240 - Lažni Grob 0283 - Mark Na Lomači 0286 - Naručeni Izdajnik 0289 - Crna Udovica 0292 - Smelo Bekstvo 0295 - U Mreži 0300 - Zamka Na Antilima 0303 - Šeikova Robinja 0307 - Oaza Kirmah 0310 - Krilati Vesnik 0313 - Priča O Komadantu Marku 0316 - Esmeraldin Krik 0319 - Taoci 0322 - Maskirani Profesor 0326 - Mark I Spartak 0329 - Srebrni Tanjir 0332 - Čarobna Knjiga 0335 - Fred Kukumavka 0339 - Zarobljenica Konsuela 0342 - Astorovo Proleće 0345 - Vumbuli Statua 0348 - Vatrena Kula 0351 - Rodoljub Trevor 0355 - Mržnja Montrozovih 0358 - Svadbeni Ručak 0362 - Nasledstvo Kanubah 0365 - Neobični Lord 0369 - Ljudi Urijela 0372 - Biksbi Grozni 0376 - El Maskarenova Tvrđava 0380 - Mazga Tilikus 0384 - Hijena Iz Storka 0388 - Brodolomnik 0391 - Magija Žalosne Sove 0395 - U Kandžama Varalice 0399 - Robovi Močvare 0403 - Tajna Jednorukog 0407 - Avet Ponora 0410 - Markova Šala 0414 - Opsada Ontarija 0417 - Na Ivici Smrti 0420 - Blago Si-Gala 0423 - Očajnički Korak 0426 - Izdaja Mrtvaca 0429 - Vojnik Smrti 0432 - Potraga Za Blafom 0435 - Neumoljivi 0438 - Stena Strave 0441 - Leteći Mesec 0444 - Mark Protiv Mumije 0447 - Moćna Nemeris 0450 - Gnev Imotepa 0453 - Povratak U Ontario 0456 - Sakem Plemena 0459 - Podvig Žalosne Sove 0468 - U Kandžama Golijata 0473 - Pobuna Urona 0478 - Lažni Glasnik 0484 - Markova Zaštitnica 0489 - Klopka Za Marka 0495 - Topovnjača Nad Ontarijem 0500 - Misteriozna Carica 0505 - Zlosutni Dan 0511 - Dragoceni Mamac 0517 - Hromi Gavran 0524 - Veliki Meteorus 0529 - Atentat Na Marka 0534 - Brod Očajnika 0539 - Sinovi Bahmoka 0544 - Žalosna Sova U Plamenu 0549 - Tajni Kovčeg 0555 - Dvostruko Izdajstvo 0559 - Kuća Strave 0565 - Lađa U Plamenu 0570 - Nepokolebljiva Vernost 0575 - Gospodar Zla 0580 - Džin Efraim 0585 - Čovek S Ožiljkom 0589 - Brilijantska Naušnica 0592 - Zlatni Kovčeg 0597 - Zlatokosa 0600 - Porodica Lafore 0605 - Lažni Vukovi 0608 - U Zamci Gusara 0614 - Osvetnička Braća 0619 - Nepoznati Razbojnik 0625 - Sramna Ucena 0628 - Hijena Šenki 0634 - Kraljičina Garda 0638 - Gulikoža 0642 - Čarobna Suska-Jaga 0647 - Dobrotvor 0652 - Crvenokosa Skvo 0657 - Tigar Među Vukovima 0663 - Čarobnjak Gundura 0669 - Niblosov Jedrenjak 0674 - Nevina Zatočenica 0677 - Flokova Izdaja 0685 - Neznanac S Lukom 0691 - Mesečarka 0697 - Iščezli Garnizon 0700 - Noć Osuđenih 0706 - Kanonada 0711 - Šifra B.F. 0717 - Na Život I Smrt 0720 - Živ U Plamenu 0727 - Ficrojeva Banda 0732 - Dolina Skeleta 0738 - Pljačkaši 0741 - Zmija Otrovnica 0748 - Žeđ 0750 - Rat Špijuna 0754 - Bez Milosti 0756 - Monstrumi Sa Reke 0758 - Kraljica Zmija 0762 - Odmetnici 0766 - Osveta Veštice 0774 - Guanaboko 0778 - Biser Atlantika 0781 - Prokleta Planina 0784 - Markovo Venčanje 0789 - Kradljivci Zlata 0792 - Poslednja Želja 0795 - Senke Prošlosti 0799 - Osujećena Zavera 0803 - Kroz Dimnu Zavesu 0806 - Leglo Otrovnica 0811 - Artemisovo Blago 0813 - Na Zemlji Arikara 0816 - Savršeni Dvojnik 0820 - Koreni Kenebeka 0824 - Žeđ Za Zlatom 0827 - Mamac Za Ubicu 0831 - Po Cenu Života 0835 - Donovanovi Strelci 0840 - Ponoćna Poseta 0843 - Tvrda Koža 0847 - Buknerova Taktika 0851 - Tajni Pratilac 0858 - Šakal Nezbi 0864 - Omča Za Nevinog 0868 - Jozafatove Hijene 0870 - Gorka Istina 0875 - Svedok Optužbe 0880 - Zavera Na Jamajki 0883 - Poslednji Juriš 0887 - Okrutni Kid 0892 - Velika Prevara 0896 - Mučenje 0901 - Kajankasi 0905 - Lov Na Špijune 0911 - Otmica 0916 - Na Silu Skvo 0919 - Otrov 0924 - Trgovac Smrću 0927 - Bura 0929 - Osvetnica 0931 - Počasni Vrač 0936 - Kraftonovi Plaćenici 0940 - Radžin Nakit 0943 - Opasnost Nad Ontarijem 0948 - Pećina Maja 0951 - Otkupnina 0954 - Šifra Crni Zrak 0956 - Kći Sunca 0959 - U Vučjem Prolazu 0964 - Izdaja 0968 - Ledeni Ambis 0975 - Dva Pukovnika 0979 - Grob Vikinga 0983 - Ratovanje Na Mohavku 0986 - Tajanstveni Saveznik 0990 - Izgubljeni Talisman 0993 - Senka Vešala 1000 - Indijanska Princeza 1005 - Ratnici Crne Močvare 1013 - Zvezda Sa Juga 1020 - Kobna Zaseda 1024 - Neraščišćeni Računi 1027 - Agent Darsi 1034 - Okršaj Na Barbadosu 1042 - Povratak U Itaku 1049 - Gospodar Bitaka 1056 - Vojni Sud 1063 - Besmrtnici 1070 - Most Na Tuskali 1074 - Velika Trka 1079 - Konačna Pobeda 1084 - Komandant Mark 1088 - Vukovi Sa Ontarija 1092 - Zaliv Gromova 1094 - Klopka Na Brodu 1098 - Herojska Predstraža 1102 - Dragoceni Tovar

kontakt za informacije i porudžbine [email protected] https://www.halooglasi.com/oglasi/stareknjige/knjige/stripovi?sort=defaultunit_cena_d%2Casc LUNOV MAGNUS STRIP 13 - MALI RENDŽER: Ritual smrti 23 - TEKS VILER: Brži od zvecarke 25 - MALI RENDŽER: Pucanj iz zasede 33 - KOCIZ: Prokleto zlato 35 - KOCIZ: Crna senka + MALI RENDŽER: Dvostruki podvig 37 - TEKS VILER: Na brdu lešinara 47 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Plamen rata 48 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Samoubilacki karavan 50 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Topovi seju smrt 56 - MALI RENDŽER: Ocajnicki poduhvat 60 - TEKS VILER: Živa lavina 79 - ZAGOR: Zlatni mac 81 - ZAGOR: Srebrna reka 83 - ZAGOR: Razbesnela zver 84 - ZAGOR: Zagorov gnev 85 - ZAGOR: Žuta sekira 86 - ZAGOR: Ruka pomirenja 87 - MALI RENDŽER: Zub Vakande 88 - MALI RENDŽER: Trn u oku 90 - MALI RENDŽER: Crna munja 91 - MALI RENDŽER: Glas doline 92 - MALI RENDŽER: Leteci zmaj 93 - ZAGOR: Žive mumije 94 - ZAGOR: Ranjeni jelen 97 - ZAGOR: Covek u crnom 99 - ZAGOR: Zagor prica 100 - ZAGOR: Gospodar Darkvuda 102 - MALI RENDŽER: Pucanj kroz noc 103 - MALI RENDŽER: Lažno ogledalo 104 - MALI RENDŽER: Ponovo živ 105 - ZORO: Do poslednjeg 106 - MALI RENDŽER: Zloslutni glas 107 - ZORO: Hrabri Sijuks 109 - ZORO: Kradljivci krzna 110 - MALI RENDŽER: Dani uzbudenja 111 - ZORO: Nepravedno okrivljen 112 - MALI RENDŽER: Vodopad smrti 113 - MALI RENDŽER: Potomci Maja 115 - ZAGOR: Izazov kitolovcima 117 - MALI RENDŽER: Bivolja glava 118 - MALI RENDŽER: Dimni signali 121 - MALI RENDŽER: Ratni plen 122 - MALI RENDŽER: Nepobedivi Frenki 123 - ZAGOR: Car orlova 125 - MALI RENDŽER: Unapredenje za hrabrost 127 - ZAGOR: Plava zvezda 128 - VELIKI BLEK:Veliki Blek 129 - VELIKI BLEK: Sinovi šume 130 - MALI RENDŽER: Pecina smrti 131 - MALI RENDŽER: Kopaci zlata 132 - VELIKI BLEK: Jezero lešinara 133 - VELIKI BLEK: Pobuna robova 134 - MALI RENDŽER: Ukleta zemlja 135 - MALI RENDŽER: U vucijoj jazbini 136 - VELIKI BLEK: Covek s bicem 137 - VELIKI BLEK: Juriš trapera 138 - MALI RENDŽER: Tragom diližansi 139 - MALI RENDŽER: Crna strela 140 - VELIKI BLEK: Zov bubnjeva 141 - VELIKI BLEK: Lažni Blek 142 - MALI RENDŽER: Zloglasna petorka 143 - MALI RENDŽER: Kobna koliba 144 - VELIKI BLEK: Tragican lov 145 - VELIKI BLEK: Prokleta kula 146 - MALI RENDŽER: Nocni konjanici 147 - MALI RENDŽER: Tvrdava Don Morantea 148 - VELIKI BLEK: Mac ima rec 149 - VELIKI BLEK: Vitez od Sezana 150 - MALI RENDŽER: Šerif se predaje 151 - MALI RENDŽER: Manituovo oko 152 - VELIKI BLEK: Voštane figure 153 - VELIKI BLEK: Ledena skela 154 - MALI RENDŽER: Zakon linca 155 - MALI RENDŽER: Old Nik 156 - VELIKI BLEK: Atentat u Portlendu 157 - VELIKI BLEK: Maskirani osvetnik 158 - MALI RENDŽER: Sarkofag u špilji 159 - MALI RENDŽER: Rumeni izvor 160 - VELIKI BLEK: Usplamtelo more 161 - VELIKI BLEK: Kandže Algonkina 162 - MALI RENDŽER: Bitka za prugu 163 - MALI RENDŽER: Neustrašivi Gogo 164 - VELIKI BLEK: Hrabri saveznici 165 - VELIKI BLEK: Lukava markiza 166 - MALI RENDŽER: Klareta je kidnapovana 167 - MALI RENDŽER: Crna senka 168 - VELIKI BLEK: Rodijev podvig 169 - VELIKI BLEK: Tetovirana šifra 170 - MALI RENDŽER: Madionicar Džo 171 - MALI RENDŽER: Trubadur iz Oklahome 172 - VELIKI BLEK: Belk u mišolovci 173 - VELIKI BLEK: Bunar smrti 174 - MALI RENDŽER: Kaplar Frenki 175 - MALI RENDŽER: Poverljivo pismo 176 - VELIKI BLEK: Otmica na gubilištu 177 - VELIKI BLEK: Teror u Spartonu 178 - MALI RENDŽER: Zacarana dolina 179 - MALI RENDŽER: Mali begunci 180 - VELIKI BLEK: Belova pravda 181 - VELIKI BLEK: Tajna veza 182 - MALI RENDŽER: Avantura u Meksiku 183 - MALI RENDŽER: Veliki grom 184 - VELIKI BLEK: Treci covek 185 - VELIKI BLEK: Zavera cutanja 186 - MALI RENDŽER: Mladi mesec 187 - MALI RENDŽER: Kitov trijumf 188 - VELIKI BLEK: Zarobljenici aligatora 189 - VELIKI BLEK: Tri samuraja 190 - MALI RENDŽER: Danhevnovi naslednici 191 - MALI RENDŽER: Tajanstveni zamak 192 - VELIKI BLEK: Krik sove 193 - VELIKI BLEK: Traperova rec 194 - MALI RENDŽER: Brodolom 195 - MALI RENDŽER: Spasonosna vatra 196 - VELIKI BLEK: Sloboda Babingi 197 - VELIKI BLEK: Rat ugnjetacima 198 - MALI RENDŽER: Dolina straha 199 - MALI RENDŽER: Cetvoro smelih 200 - VELIKI BLEK: Zaliv ajkula 201 - VELIKI BLEK: Brzi jelen 202 - MALI RENDŽER: Trenutak istine 203 - MALI RENDŽER: Izvor Kink-Hoo 204 - VELIKI BLEK: Beli indijanac 205 - VELIKI BLEK: Braca Lister 206 - MALI RENDŽER: Okrutna Penelopa 207 - MALI RENDŽER: Spas iz katakombe 208 - VELIKI BLEK: Vladarka mocvare 209 - VELIKI BLEK: Jednoruki Kuka 210 - MALI RENDŽER: Uzbuna u Katridžu 211 - MALI RENDŽER: Blizanci 212 - VELIKI BLEK: Lavovi Kamura 213 - VELIKI BLEK: Usamljenik Zukor 214 - MALI RENDŽER: Gospodarica mraka 215 - MALI RENDŽER: Noc punih meseca 216 - VELIKI BLEK: Saska Tan 217 - VELIKI BLEK: Opasna devojka 218 - MALI RENDŽER: Covek s plaštom 219 - MALI RENDŽER: Obracun u vodenici 220 - VELIKI BLEK: Poglavica Pajuta 221 - VELIKI BLEK: Rodaka Eufrazija 222 - MALI RENDŽER: Dugin vodopad 223 - MALI RENDŽER: Podvig Vernog Noža 224 - VELIKI BLEK: Tri zlatna metka 225 - VELIKI BLEK: Jaguar sedam mora 226 - MALI RENDŽER: Urlik Kojota 228 - VELIKI BLEK: Astronom Džeremija 229 - VELIKI BLEK: Izaslanik Spenser 230 - MALI RENDŽER: Lažni dijamanti 231 - MALI RENDŽER: Agavin cvet 232 - VELIKI BLEK: Ratna sekira 233 - VELIKI BLEK: Garlandov bic 234 - MALI RENDŽER: Kit je nestao 235 - MALI RENDŽER: Mrtvi kanjon 236 - VELIKI BLEK: Dolina totema 237 - KARABINA SLIM: Karabina Slim 238 - MALI RENDŽER: U srcu džungle 239 - MALI RENDŽER: Mesecev kamen 240 - VELIKI BLEK: Smotra straže 241 - KARABINA SLIM: Karabina i Suarez 242 - MALI RENDŽER: Paukova mreža 243 - MALI RENDŽER: Hacijenda hrabrih 244 - VELIKI BLEK: Osumnjiceni Blek 245 - KARABINA SLIM: Krek protiv Karabine 246 - MALI RENDŽER: Kuca na granici 247 - MALI RENDŽER: Agent 03 248 - VELIKI BLEK: Rodi u akciji 249 - KARABINA SLIM: Operacija Diksi 250 - MALI RENDŽER: Ljubimac Krik 251 - MALI RENDŽER: Fakir Sumabatra 252 - VELIKI BLEK: Crni orao 253 - KARABINA SLIM: Karabina Slim i div 254 - MALI RENDŽER: Izgubljena dolina 255 - MALI RENDŽER: Tajna jezera Bjukena 256 - VELIKI BLEK: Plava pecina 257 - KARABINA SLIM: Karabina i Apaci 258 - MALI RENDŽER: Cetiri begunca 259 - MALI RENDŽER: Pregršt pepela 260 - VELIKI BLEK: Nepogrešivi strelac 261 - KARABINA SLIM: Karabina i crveni cvet 262 - MALI RENDŽER: "Dovidenja Teksase" 263 - MALI RENDŽER: Rendžer u Njujorku 264 - VELIKI BLEK: Eskimski logor 265 - KARABINA SLIM: Karabina i tigrica 266 - MALI RENDŽER: Litica dinosaurusa 268 - VELIKI BLEK: Blek zarobljenik 269 - KARABINA SLIM: Karabina i oholi Varen 270 - MALI RENDŽER: Lozinka Maraton 271 - MALI RENDŽER: Rajanovo srce 272 - VELIKI BLEK: Okultis verenik 273 - KARABINA SLIM: Karabina i vatreno oko 275 - MALI RENDŽER: Skrovište Vo-Ha-M-To 276 - VELIKI BLEK: Uzbudljivo vencanje 277 - KARABINA SLIM: Pirati Micikotena 278 - MALI RENDŽER: Pobuna na Vankuveru 279 - MALI RENDŽER: Frenkijeva pesnica 280 - VELIKI BLEK: Smeli korak 281 - KARABINA SLIM: Karabina i Kena Bek 282 - MALI RENDŽER: Zagonetna lula 283 - MALI RENDŽER: Ledeni jedrenjak 284 - VELIKI BLEK: Kcerka trapera 285 - KARABINA SLIM: Karabina i Vucji Zub 286 - MALI RENDŽER: Kobni susret 287 - MALI RENDŽER: Iza maske 288 - VELIKI BLEK: Bengalska vatra 289 - KARABINA SLIM: Fantasticna pustolovina 290 - MALI RENDŽER: Pitoma zver 291 - MALI RENDŽER: Mali vrac 292 - VELIKI BLEK: Rodi kao devojcica 293 - KARABINA SLIM: Karabina i Parkerovi 294 - MALI RENDŽER: Zlato Apaca 295 - MALI RENDŽER: 1000 i jedna klopka 296 - VELIKI BLEK: Gužva u Bostonu 297 - KARABINA SLIM: Prerijski vuk 298 - MALI RENDŽER: Leteci Holandanin 299 - MALI RENDŽER: Operacija sudar 300 - VELIKI BLEK: Blago zelenih mocvara 302 - MALI RENDŽER: Dvoboj u podne 303 - MALI RENDŽER: Gvozdeni covek 304 - VELIKI BLEK: Mali traper 305 - KEN PARKER: Duga puška i Dakote 307 - MALI RENDŽER: Jezero svetlosti 308 - VELIKI BLEK: Plan ocajnika 309 - VELIKI BLEK: Covek ptica 310 - MALI RENDŽER: Krstarenje 311 - MALI RENDŽER: Ostrvo delfina 312 - VELIKI BLEK: Besmrtni bizon 313 - VELIKI BLEK: Mumija iz Ber Galca 314 - MALI RENDŽER: Zaseda u kanjonu 315 - MALI RENDŽER: Biser Oklahoma 316 - VELIKI BLEK: Totem Murak 317 - VELIKI BLEK: U praskozorje 319 - MALI RENDŽER: Zlatna groznica 320 - VELIKI BLEK: Grad carolija 321 - VELIKI BLEK: Virtuoz Okultis 322 - MALI RENDŽER: Kojoti ne oklevaju 323 - MALI RENDŽER: Planina ocaja 324 - VELIKI BLEK: Saratoga 325 - VELIKI BLEK: Izdajnik Vejk-Lenda 326 - MALI RENDŽER: Nevidljiva barijera 327 - MALI RENDŽER: Putovanje u praistoriju 328 - VELIKI BLEK: Arhipelag gusara 329 - VELIKI BLEK: Zavera 330 - MALI RENDŽER: Bela indijanka 331 - MALI RENDŽER: Hitac u metu 332 - VELIKI BLEK: Proba hrabrosti 333 - VELIKI BLEK: Zakon i pravda 334 - MALI RENDŽER: Klan Vokera 335 - MALI RENDŽER: Lavlji kavez 336 - VELIKI BLEK: Ekspedicija Mensfild 337 - VELIKI BLEK: Hromi Daba 340 - VELIKI BLEK: Blek u Londonu 341 - VELIKI BLEK: Od Londona do Škotske 342 - MALI RENDŽER: Sestre Babet 343 - MALI RENDŽER: Otrovnica Mohabiti 344 - VELIKI BLEK: Blekova staza 345 - VELIKI BLEK: Šumski covek 346 - MALI RENDŽER: Dolina straha 347 - MALI RENDŽER: Gospodar noci 348 - VELIKI BLEK: Okultisov dvojnik 349 - VELIKI BLEK: Okovani Blek 351 - MALI RENDŽER: Pod užarenim suncem 353 - VELIKI BLEK: Rodi u oluji 354 - VELIKI BLEK: Ratnica Junona 356 - MALI RENDŽER: Brži od kuršuma 357 - VELIKI BLEK: Zdenac smrti 358 - VELIKI BLEK: Prica o Velikom Bleku 359-Veliki Blek -Zlatna Munja 360 - MALI RENDŽER: Vrac u nemilosti 361 - MALI RENDŽER: Agent cini grešku 362 - VELIKI BLEK: Zlatna munja 363 - VELIKI BLEK: Zatocenik kule 365 - MALI RENDŽER: Maska mržnje 366 - MALI RENDŽER: Ozloglašeni Derbi 371 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Zemlja drhti 374 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Najkrvavija bitka 415 - DŽUDAS: Takav je bio Alan Skot 418 - DŽUDAS: Džudas protiv odmetnika 423 - DŽUDAS: Usamljeni covek 429 - DŽUDAS: Strah i trepet 434 - DŽUDAS: Vucji klanac 440 - DŽUDAS: Noc obracuna 445 - DŽUDAS: Gnevni covek 450 - DŽUDAS: Sablast doline 455 - DŽUDAS: Zamka za Džudasa 461 - DŽUDAS: Bela smrt 468 - DŽUDAS: Poslednji samuraj 473 - DŽUDAS: Svedok 478 - DŽUDAS: Poslednji udarac 483 - DŽUDAS: Dan osvete 488 - DŽUDAS: Krvava zora 494 - DŽUDAS: Estelin izazov Mister No Prvih 14 brojeva ... Zlatna Serija 4 - RED BAK: Podvig u divljini 9 - LOBO KID: Lobo Kid 10 - LARI: Dan osvete 19 - TEKS VILER: Mracne sile 39 - ZAGOR: Tajna jezera Iri 57 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Krv je potekla 58 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Pohod na Teksas 61 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Karavan u plamenu 63 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Teror u pustinji 65 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Prepad na diližansu 67 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: U krugu smrti 68 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Bekstvo od prošlosti 73 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Zemlja je zadrhtala 81 - VENSEN BAJON: Pobuna robova 97 - KOMANDANT MARK: Plamena grobnica 104 - KOMANDANT MARK: Nestanak svetog štita 107 - KOMANDANT MARK: Prijatelj otrovnica 111 - KOMANDANT MARK: Opsednuti grad 112 - KOMANDANT MARK: Prošlost optužuje 114 - KOMANDANT MARK: Napušteni logor 116 - KOMANDANT MARK: Tigar sa Martinika 117 - KOMANDANT MARK: Zmija u nedrima 118 - KOMANDANT MARK: Dvojica skalpiranih 119 - KOMANDANT MARK: Dželati ne kasne 121 - KOMANDANT MARK: Glenonov testament 126 - KOMANDANT MARK: Mrtva usta 127 - KOMANDANT MARK: Moc vatrene vode 129 - KOMANDANT MARK: El Kajmanovi lešinari 130 - KOMANDANT MARK: Ploveca lomaca 131 - KOMANDANT MARK: Krvavi trougao 134 - KOMANDANT MARK: Poverljiva poruka 136 - KOMANDANT MARK: Crna smrt 139 - KOMANDANT MARK: Novi saveznici 141 - KOMANDANT MARK: Ratna mašina 142 - KOMANDANT MARK: Neme puške 143 - KOMANDANT MARK: Prašak zaborava 145 - KOMANDANT MARK: Covek od slame 147 - KOMANDANT MARK: Izazov reci 148 - KOMANDANT MARK: Pesnice od mermera 151 - KOMANDANT MARK: Pošteni Džekob 155 - KOMANDANT MARK: Dvostruko dno 156 - MET MERIOT: Teške rane 157 - MET MERIOT: Sudija Everit 158 - TEKS VILER: Izmedu dve vatre 161 - MET MERIOT: Bivši izvidnik 162 - TEKS VILER: Šumski požar 164 - MET MERIOT: Veliki brat 165 - MET MERIOT: Plovece pozorište 167 - TEKS VILER: Kad top zagrmi 169 - TEKS VILER: Gvozdena klešta 170 - TEKS VILER: Živi pesak 171 - TEKS VILER: Poruka iz prošlosti 172 - MET MERIOT: Pitanje casti 173 - TEKS VILER: Sedam život 176 - MET MERIOT: Neželjeni susret 177 - TEKS VILER: Bez predaha 179 - TEKS VILER: Dugina brda 181 - TEKS VILER: Zarobljenik Žutog Gavrana 182 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Spasilacki puk 183 - TIM I DASTI: Dastijev podvig 185 - TIM I DASTI: Kamena glava 186 - TIM I DASTI: Tvrdava Stenton. 187 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Platnene torbe 188 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Vojnicke reci 190 - TIM I DASTI: Pecina totema 191 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Vapaj Apaca 193 - TEKS VILER: Kameni most 194 - TEKS VILER: Kanjon izgubljenih 198 - TIM I DASTI: Legenda o totemu 200 - TIM I DASTI: Crni krokodil 202 - TIM I DASTI: Skamenjena šuma 203 - TIM I DASTI: Tulak covek-vuk 204 - TIM I DASTI: Tragom Tulaka 205 - KOMANDANT MARK: Radžini ambasadori 206 - TEKS VILER: Strela komanca 207 - TEKS VILER: Vatrena barijera 208 - KOMANDANT MARK: Noc iznenadenja 209 - TEKS VILER: Durangov karavan 210 - KOMANDANT MARK: Tajna Fervila 211 - TEKS VILER: Prevoj kondora 212 - KOMANDANT MARK: Zaslepljen zlatom 213 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Bez zakona 214 - KOMANDANT MARK: Kocije sa blagom 215 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Gvozdeni konj 216 - KOMANDANT MARK: Cetvrta žrtva 218 - KOMANDANT MARK: Podzemni hodnik 219 - TEKS VILER: Izvor života 221 - TEKS VILER: Vrac Dijablero 223 - TEKS VILER: Cvet smrti 224 - KOMANDANT MARK: Dijadem od perja 226 - KOMANDANT MARK: Zagonetni sat 227 - TIM I DASTI: Idol Asteka 229 - TIM I DASTI: Zlocin u Taosu 231 - TIM I DASTI: Dolina izgubljenih 233 - TIM I DASTI: Grad sunca 234 - KOMANDANT MARK: Zloglasna jama 235 - TIM I DASTI: Poslednja zamka 236 - KOMANDANT MARK: Oceva sablja 237 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Srce koje beži 238 - KOMANDANT MARK: Zaseda na moru 239 - TEKS VILER: Granicna zona 240 - KOMANDANT MARK: Lažni grob 242 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Zapadno od Sejmura 243 - TIM I DASTI: Veliki gavran 244 - TIM I DASTI: Beli izdajnik 247 - ZAGOR: Gvozdena pesnica 248 - ZAGOR: Smrtonosna Tumaka 250 - TEKS VILER: Zmijsko gnezdo 251 - ZAGOR: Zlatna kapija 252 - ZAGOR: Metalna zvezda 253 - TEKS VILER: Velika intriga 256 - ZAGOR: Crni šeik 258 - TEKS VILER: Opasni svedok 259 - ZAGOR: Snežni sokolovi 260 - ZAGOR: Beli ris 263 - ZAGOR: Sablasna noc 264 - ZAGOR: Skrovište šakala 265 - TEKS VILER: Kento ne oprašta 266 - TEKS VILER: Obecana zemlja 267 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Bicerovo ostrvo 268 - TIM I DASTI: Srebrni kanjon 269 - ZAGOR: Neocekivana poseta 270 - ZAGOR: Idol Vijadonta 271 - TEKS VILER: Zaseda u salunu 272 - TEKS VILER: Ruke u plamenu 273 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Potera za Kocizom 274 - ZAGOR: Celicna kuca 275 - ZAGOR: Bela maska 277 - TEKS VILER: Zvono za Lucera 279 - ZAGOR: Zagorova odiseja 280 - ZAGOR: Opasne vode 281 - TEKS VILER: Veliki lov 283 - KOMANDANT MARK: Mark na lomaci 285 - ZAGOR: Do poslednjeg daha 286 - KOMANDANT MARK: Naruceni izdajnik 287 - TEKS VILER: Uragan 288 - TEKS VILER: Tiranin na ostrvu 289 - KOMANDANT MARK: Crna udovica 290 - ZAGOR: Oluja nad Haitijem 291 - ZAGOR: Otkrivena obmana 292 - KOMANDANT MARK: Smelo bekstvo 294 - TEKS VILER: Covek na žeravici 295 - KOMANDANT MARK: U mreži 296 - ZAGOR: Tajanstveno krstarenje 297 - ZAGOR: Na dnu okeana 298 - ZAGOR: Zlato Inka 299 - ZAGOR: Kapetan zmija 300 - KOMANDANT MARK: Zamka na Antilima 302 - TEKS VILER: Krater strave 303 - KOMANDANT MARK: Šeikova robinja 304 - ZAGOR: Karneval 305 - ZAGOR: Zakon viteštva 306 - ZAGOR: Zaverenici 307 - KOMANDANT MARK: Oaza Kirmah 308 - TEKS VILER: Vatra noci 310 - KOMANDANT MARK: Krilati vesnik 311 - ZAGOR: Indijanski cirkus 312 - ZAGOR: Džimi gitara 313 - KOMANDANT MARK: Prica o Komandantu Marku 314 - TEKS VILER: Maskirani 315 - TEKS VILER: Poslednji metak 316 - KOMANDANT MARK: Esmeraldin krik 317 - ZAGOR: Bratic Simon 318 - ZAGOR: Sura stena 319 - KOMANDANT MARK: Taoci 320 - TEKS VILER: Ruke Nocnog Orla 322 - KOMANDANT MARK: Maskirani profesor 323 - ZAGOR: Povratak u Darkvud 324 - ZAGOR: Osinje gnezdo 325 - ZAGOR: Bleštavi trag 326 - KOMANDANT MARK: Mark i Spartak 329 - KOMANDANT MARK: Srebrni tanjir 330 - ZAGOR: Crna mocvara 331 - ZAGOR: Podvodno cudovište 332 - KOMANDANT MARK: Carobna knjiga 335 - KOMANDANT MARK: Fred Kukumavka 336 - ZAGOR: Zimska zmija 338 - ZAGOR: Marš ocajnika 339 - KOMANDANT MARK: Zarobljenica Konsuela 340 - ZAGOR: Preživeli 341 - ZAGOR: Poslednja žrtva 342 - KOMANDANT MARK: Astorovo prolece 345 - KOMANDANT MARK: Vumbuli statua 346 - ZAGOR: Stižu samuraji 347 - ZAGOR: Sekira i sablja 348 - KOMANDANT MARK: Vatrena kula 349 - TEKS VILER: Dugoruki Landers 350 - TEKS VILER: Crni kojot 351 - KOMANDANT MARK: Rodoljub Trevor 352 - ZAGOR: Gnev Osaga 353 - ZAGOR: Trenuci zebnje 354 - ZAGOR: Dan presude 355 - KOMANDANT MARK: Mržnja Montrozovih 358 - KOMANDANT MARK: Svadbeni rucak 359 - ZAGOR: Avanturista 360 - ZAGOR: Izazov 361 - ZAGOR: 7 runda 362 - KOMANDANT MARK: Nasledstvo Kanubah 363 - TEKS VILER: Zeleni mesec 364 - TEKS VILER: Covek bez prsta 365 - KOMANDANT MARK: Neobicni lord 366 - ZAGOR: Došljaci sa Aljaske 367 - ZAGOR: Zagorov ponos 368 - ZAGOR: Kraj tiranina 369 - KOMANDANT MARK: Ljudi Urijela 372 - KOMANDANT MARK: Biksbi Grozni 373 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Ponosne Kajove 374 - ZAGOR: Vanatina zamka 375 - ZAGOR: Poklic Sauka 376 - KOMANDANT MARK: El Maskarenova tvrdava 377 - TEKS VILER: Vindeksove pume 378 - TEKS VILER: Napad u Montezumi 379 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Lutajuci vitez 380 - KOMANDANT MARK: Mazga Tilikus 381 - ZAGOR: Meklaudov karavan 383 - ZAGOR: Kobna noc 384 - KOMANDANT MARK: Hijena iz Storka 387 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Covek sa granice 388 - KOMANDANT MARK: Brodolomnik 389 - ZAGOR: Lov iznenadenja 390 - ZAGOR: Beli tigar 391 - KOMANDANT MARK: Magija Žalosne Sove 392 - TEKS VILER: Sin vatre 393 - TEKS VILER: Mefistov krah 394 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Duga obala 395 - KOMANDANT MARK: U kandžama varalice 396 - ZAGOR: Tajanstveni jahac 397 - ZAGOR: Plavokosa opasnost 398 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Zeleni pašnjaci 399 - KOMANDANT MARK: Robovi mocvare 400 - TEKS VILER: Cvece za Miltona 401 - TEKS VILER: Omca za nevinog 402 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Izgubljena reka 403 - KOMANDANT MARK: Tajna jednorukog 404 - ZAGOR: Tropska šuma 405 - ZAGOR: Osvetnik Masaja 406 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Seme mržnje 407 - KOMANDANT MARK: Avet ponora 410 - KOMANDANT MARK: Markova šala 411 - PRICE SA DIVLJEG ZAPADA: Vesnik ljubavi 412 - ZAGOR: Madionicar Saliven 413 - ZAGOR: Zagorova pravda 414 - KOMANDANT MARK: Opsada Ontarija 415 - TEKS VILER: Mudra Raskar 417 - KOMANDANT MARK: Na ivici smrti 418 - ZAGOR: Ulovljeni lovac 419 - ZAGOR: Zelena opasnost 420 - KOMANDANT MARK: Blago Si 421 - TEKS VILER: Neubedljiv dokaz 422 - TEKS VILER: U znaku zmaja 423 - KOMANDANT MARK: Ocajnicki korak 424 - ZAGOR: Vatreno iskušenje 425 - ZAGOR: Neravna borba 426 - KOMANDANT MARK: Izdaja mrtvaca 427 - TEKS VILER: Strela Mah-Shaji 428 - TEKS VILER: Kameni ratnici 429 - KOMANDANT MARK: Vojnik smrti 430 - ZAGOR: Zagonetna formula 431 - ZAGOR: Blindirana soba 432 - KOMANDANT MARK: Potraga za Blafom 434 - TEKS VILER: Slavlje u Laredu 435 - KOMANDANT MARK: Neumoljivi 436 - ZAGOR: Ostrvo magle 437 - ZAGOR: Tajna gejzira 438 - KOMANDANT MARK: Stena strave 441 - KOMANDANT MARK: Leteci mesec 442 - ZAGOR: Zagor-Te-Nej 1979. 443 - ZAGOR: Odred straha 444 - KOMANDANT MARK: Mark protiv mumije 447 - KOMANDANT MARK: Mocna Nemeris 448 - ZAGOR: Operacija veliki skok 449 - ZAGOR: Zatoceni Zagor 450 - KOMANDANT MARK: Gnev Imotepa 453 - KOMANDANT MARK: Povratak u Ontario 456 - KOMANDANT MARK: Sakem plemena 458 - TEKS VILER: Karson nema srece 459 - KOMANDANT MARK: Podvig Žalosne Sove 460 - ZAGOR: Covek koji leti 462 - KAPETAN MIKI: Kapetan Miki 463 - KAPETAN MIKI: Miki i Smuk u obrucu 464 - ZAGOR: Naivcine iz Elkinsa 465 - ZAGOR: Požar u Norfolku 466 - ZAGOR: Zlatni pecat 467 - ZAGOR: Zagor protiv Vonga 468 - KOMANDANT MARK: U kandžama Golijata 471 - KAPETAN MIKI: Crni vitez 472 - KAPETAN MIKI: Medu vikinzima 473 - KOMANDANT MARK: Pobuna Urona 475 - ZAGOR: Zagor protiv Zagora 478 - KOMANDANT MARK: Lažni glasnik 479 - KAPETAN MIKI: U poslednji cas 480 - KAPETAN MIKI: Ucena za Mikija 484 - KOMANDANT MARK: Markova zaštitnica 487 - KAPETAN MIKI: Brodolom Aretuze 488 - KAPETAN MIKI: Zlatni tomahavk 489 - KOMANDANT MARK: Klopka za Marka 491 - ZAGOR: Bledoliki odmetnici 495 - KOMANDANT MARK: Topovnjaca nad Ontariom 496 - KAPETAN MIKI: Mikijev dvojnik 497 - KAPETAN MIKI: Kandža crnog sokola 498 - ZAGOR: Tvrdava na moru 499 - ZAGOR: Eksploziv A-Z119 500 - KOMANDANT MARK: Misteriozna carica 503 - KAPETAN MIKI: Tavegino srce 504 - KAPETAN MIKI: Kraljica snegova 505 - KOMANDANT MARK: Zloslutni dan 506 - ZAGOR: Sedmorica neustrašivih 507 - ZAGOR: Izvidnica straha 508 - ZAGOR: Obracun kod Big Beja 511 - KOMANDANT MARK: Dragoceni mamac 512 - KAPETAN MIKI: Tri sombrera 513 - KAPETAN MIKI: Blago Asteka 514 - ZAGOR: Lavlje srce 515 - ZAGOR: Tajni eksperimenti 516 - ZAGOR: Nevidljivi covek 517 - KOMANDANT MARK: Hromi gavran 520 - ZAGOR: Cikovo detinjstvo 521 - ZAGOR: Cikove avanture 522 - KAPETAN MIKI: Apac Dijablo 523 - KAPETAN MIKI: Dijablovi ratnici 524 - KOMANDANT MARK: Veliki Meteorus 527 - ZAGOR: Carstvo crne Jaske 528 - ZAGOR: Demoni iz šume 529 - KOMANDANT MARK: Atentat na Marka 530 - KAPETAN MIKI: Zmijski kanjon 531 - KAPETAN MIKI: Crni jedrenjak 534 - KOMANDANT MARK: Brod ocajnika 535 - ZAGOR: Uragan nad mocvarom 537 - KAPETAN MIKI: Topovi govore 538 - KAPETAN MIKI: Otmica Dijane 539 - KOMANDANT MARK: Sinovi Bahmoka 542 - ZAGOR: Beli jelen Irokeza 544 - KOMANDANT MARK: Žalosna Sova u plamenu 545 - KAPETAN MIKI: Crni oblak 546 - KAPETAN MIKI: Dvoboj u reci 549 - KOMANDANT MARK: Tajni kovceg 550 - ZAGOR: Kobna avantura 551 - ZAGOR: Džinovski Kraken 552 - ZAGOR: Poslednji viking 553 - KAPETAN MIKI: Casni dvoboj 554 - KAPETAN MIKI: Staza smrti 555 - KOMANDANT MARK: Dvostruko izdajstvo 559 - KOMANDANT MARK: Kuca strave 560 - ZAGOR: Ciko pecaroš 561 - ZAGOR: Demoni u reci 562 - ZAGOR: Smrtonosne ribe 563 - KAPETAN MIKI: Covek sa 1000 lica 564 - KAPETAN MIKI: Oklahoma Džek 565 - KOMANDANT MARK: Lada u plamenu 568 - ZAGOR: Put u nepoznato 569 - ZAGOR: Sijera blanka 570 - KOMANDANT MARK: Nepokolebljiva vernost 571 - KAPETAN MIKI: Ukleti ranc 572 - KAPETAN MIKI: Abdulova sablja 575 - KOMANDANT MARK: Gospodar zla 576 - ZAGOR: Džimi Gitara se vraca 577 - ZAGOR: Crvena orhideja 578 - KAPETAN MIKI: Revolveraš bez revolvera 579 - KAPETAN MIKI: Grofica i saucesnici 580 - KOMANDANT MARK: Džin Efraim 585 - KOMANDANT MARK: Covek s ožiljkom 586 - ZAGOR: Svemirska braca 587 - ZAGOR: Teror šeste planete 588 - ZAGOR: Svemirska tamnica 589 - KOMANDANT MARK: Brilijantska naušnica 590 - KAPETAN MIKI: Obicaj Asteka 591 - KAPETAN MIKI: Dezerteri 592 - KOMANDANT MARK: Zlatni kovceg 595 - ZAGOR: Zagor izazivac 596 - ZAGOR: Mec stoleca 597 - KOMANDANT MARK: Zlatokosa 598 - KAPETAN MIKI: Tragom Kalavera 599 - KAPETAN MIKI: Tajno oružje 600 - KOMANDANT MARK: Porodica Lafore 603 - ZAGOR: Senka smrti 604 - ZAGOR: Noc užasa 605 - KOMANDANT MARK: Lažni vukovi 606 - KAPETAN MIKI: Mackova banda 607 - KAPETAN MIKI: Bela skvo 608 - KOMANDANT MARK: U zamci gusara 611 - ZAGOR: Zagor protiv barona 612 - ZAGOR: Noc demona 613 - ZAGOR: Raskrinkani vampir 614 - KOMANDANT MARK: Osvetnicka braca 615 - KAPETAN MIKI: Glava faraona Tutankamona 616 - KAPETAN MIKI: Abdulahov povratak 617 - TEKS VILER: Šampion rodea 618 - TEKS VILER: Teksov obracun 619 - KOMANDANT MARK: Nepoznati razbojnik 620 - ZAGOR: Pecina cudovišta 621 - ZAGOR: Klopka za Zagora 622 - ZAGOR: Vatreno oko 623 - KAPETAN MIKI: Na ratnoj stazi 624 - KAPETAN MIKI: Poslednja bitka 625 - KOMANDANT MARK: Sramna ucena 626 - TEKS VILER: Šakali Šangaj Kelija 627 - TEKS VILER: Proteusov žig 628 - KOMANDANT MARK: Hijena Senki 629 - ZAGOR: Ludi Hakaram 630 - ZAGOR: Otrovna strela 631 - ZAGOR: Zagorov trik 632 - KAPETAN MIKI: Nemirna granica 633 - KAPETAN MIKI: Sinovi Sunca 638 - KOMANDANT MARK: Gulikoža 639 - ZAGOR: Plamena lobanja 640 - ZAGOR: Na krilima noci 641 - ZAGOR: Horde zla 642 - KOMANDANT MARK: Carobna suska 643 - KAPETAN MIKI: Otmica 644 - KAPETAN MIKI: Špijunska jazbina 647 - KOMANDANT MARK: Dobrotvor 648 - ZAGOR: Usijana stena 649 - ZAGOR: Covek munja 650 - KAPETAN MIKI: Ocajnik 651 - KAPETAN MIKI: Usamljeni jahac 652 - KOMANDANT MARK: Crvenokosa skvo 655 - ZAGOR: Vuk samotnjak 656 - ZAGOR: Pobeda vuka samotnjaka 657 - KOMANDANT MARK: Tigar medu vukovima 663 - KOMANDANT MARK: Carobnjak Gundura 664 - ZAGOR: Demonska maska 665 - ZAGOR: Slomljeno koplje 666 - ZAGOR: Bledoliki otpadnik 667 - KAPETAN MIKI: Zloduh Kundra 668 - KAPETAN MIKI: Sakinini ratnici 669 - KOMANDANT MARK: Niblosov jedrenjak 674 - KOMANDANT MARK: Nevina zatocenica 677 - KOMANDANT MARK: Flokova izdaja 680 - ZAGOR: Crna kula 685 - KOMANDANT MARK: Neznanac s lukom 691 - KOMANDANT MARK: Mesecarka 695 - ZAGOR: Troglava aždaja 700 - KOMANDANT MARK: Noc osudenih 703 - ZAGOR: Tvrdokrilac 706 - KOMANDANT MARK: Kanonada 711 - KOMANDANT MARK: Šifra B.F. 714 - ZAGOR: Ubica iz Darkvuda 715 - ZAGOR: Senka sumnje 716 - ZAGOR: Lov na Zagora 717 - KOMANDANT MARK: Na život i smrt 720 - KOMANDANT MARK: Živ u plamenu 727 - KOMANDANT MARK: Ficrojeva banda 733 - ZAGOR: Poglavica žute kose 734 - ZAGOR: Timber Bil 735 - ZAGOR: Zagorova zamka 738 - KOMANDANT MARK: Pljackaši 739 - ZAGOR: Utvara u noci 740 - ZAGOR: Veliki carobnjak 752 - ZAGOR: Povratak Super Majka 753 - ZAGOR: Sablasni voz 760 - ZAGOR: Provala 761 - ZAGOR: Lanac saucesnika 762 - KOMANDANT MARK: Odmetnici 772 - ZAGOR: Žrtva Ki-Noah 773 - ZAGOR: Ocajnicki krik 776 - ZAGOR: Žig srama 778 - KOMANDANT MARK: Biser Atlantika 784 - KOMANDANT MARK: Markovo vencanje 786 - ZAGOR: Gvozdena stupica 787 - ZAGOR: Pakao na granici 795 - KOMANDANT MARK: Senke prošlosti 799 - KOMANDANT MARK: Osujecena zavera 803 - KOMANDANT MARK: Kroz dimnu zavesu 804 - ZAGOR: Bubnjevi smrti 806 - KOMANDANT MARK: Leglo otrovnica 811 - KOMANDANT MARK: Artemisovo blago 813 - KOMANDANT MARK: Na zemlji Arikara 816 - KOMANDANT MARK: Savršeni dvojnik 824 - KOMANDANT MARK: Žed za zlatom 828 - ZAGOR: Magicne oci 831 - KOMANDANT MARK: Po cenu života 835 - KOMANDANT MARK: Donovanovi strelci 837 - ZAGOR: Mrtvacki ples 838 - ZAGOR: Alhemicareve žrtve 847 - KOMANDANT MARK: Buknerova taktika 853 - ZAGOR: Ratnik Pekot 854 - ZAGOR: Konacni obracun 883 - KOMANDANT MARK: Poslednji juriš 896 - KOMANDANT MARK: Mucenje 968 - KOMANDANT MARK: Ledeni ambis 1027 - KOMANDANT MARK: Agent Darsi 1074 - KOMANDANT MARK: Velika trka 1079 - KOMANDANT MARK: Konacna pobeda Vanredni brojevi "Zlatne serije" Čikove vratolomije-160 strana Indijanac Čiko -160 strana Čiko šerif -130 strana Br.-13-Marti Misterija-Karavađov kod Br. 40- Čas X LUNOV MAGNUS STRIP vanredni broj 1,2,3,4-Svaki strip ima 194 strane Đil i Marti Misterija Dilan Dog br. 22 Vanredni broj STRIP zabavnika ZAGOR-Blago Crvene planine Vanredni broj STRIP zabavnika IIIBlek Vatrena zamka Vanredni broj STRIP zabavnika V 194 strana Zagor-120 strana Blek-73 strane Vanredni broj STRIP zabavnika VI Blek i Komandant Mark -reprint prve epizode,prvog broja KOMANDANT MARK ZAGOR Prokleto blago Otkriće sveta u stripu Pravac Australija Tarzan brojevi 1-13 Spunk od broja 2-17 Crni Roko broj 1

Hakslijev `Vrli novi svet` valjalo bi preporučiti kao priručnik pred put u `svetlu budućnost`, a možda i besplatno deliti svakom pismenom građaninu. Dotad, naša javnost bi mogla pokazati više interesovanja za knjige poput ove Stanka Cerovića `U kandžama humanista`. Ta svojevrsna anatomija civilizacijske destruktivnosti obrađuje tužni slučaj bombardovanja Jugoslavije od pre dve godine. Knjiga se krajem januara pojavila u Francuskoj. Naslov bukvalno preveden: `Dans les griffes des humanistes`, izdavač `Climats`. Knjiga ima više uspeha nego u Beogradu. Stanko Cerović je rođen u Titogradu 1951. godine. U Beogradu je završio Filozofski fakultet. Od 1979. godine živi u Parizu. Do 2007. godine bio je urednik srpskohrvatske redakcije Radio Frans internasionala. U poslednjih dvadesetak godina objavio je na stotine analitičkih i polemičkih tekstova o jugoslovenskim ratovima i svetskoj politici. Napisao je pet knjiga: Njegoševe tajne staze (Montenegropublic, Podgorica, 1996; CID, Podgorica, 2005), U kandžama humanista (Samizdat B92, Beograd, 2000; izdanje na francuskom Dans les griffes des humanistes, Flammarion/Climats, Paris, 2001), Comment maigrissent les ombres (Flammarion/Climats, Paris, 2003) i Drvo života, plodovi smrti (Umetničko društvo Gradac, Beograd, 2007; izdanje na francuskom Odlomak Tako se oko centra imperije stvaraju zaštitni pojasevi vazalnih država i fasadnih institucija, koji su odavno opisani u slučaju Sovjetskog Saveza, ali koje niko nije htio da vidi čak ni kad su boli oči u akcijama Vašingtona. U te zaštitne pojaseve su spadale humanitarne organizacije i mediji. Baš kao nekad razne radničke `nezavisne` organizacije, humanitarne organizacije koje su vlade zapadnih država slale na Balkan otuda su upućivale pozive u pomoć, užasavale se nad srpskim zločinima, veličale humanitarnu ulogu NATO-a, same predlagale politiku koju treba voditi i objašnjavale zašto je rat pravedan. Humanitarna ideologija bila je moralna fasada beskrupulozne realnosti, kao komunistička ideologija za Sovjete. I na Zapadu su ljudi reagovali kao nekad `saputnici` staljinizma: `Možda je tako, ali ovo je demokratija, ovo je AMERIKA.` Prije je bilo: `Da, ali nije isto kad Sovjetski Savez pravi zločine, to je KOMUNISTIČKA država.` Samo vrijeme i porazi mogu nešto protiv ove magije, razum ne može ništa. Svakog dana, prateći medije i slušajući političare, u sjećanju su se javljale te davno zaboravljene paralele sa komunizmom. Uvijek sa zastrašujućom razlikom iza koje se pomaljao Oldos Haksli: u komunizmu je režim morao da upotrebljava silu da bi natjerao ljude da podvaljuju i lažu, morao je da pokrije društvo morem agenata da bi hvatali one koji se podsmijevaju i kritikuju, a rijetko ste mogli sresti novinara koji nije bio svjestan odvratnog posla koji obavlja. U Vrlom novom svijetu svaka individua spontano dodaje svoju strast na laži i besmislice. Za mene lično, najteži je bio sljedeći detalj. Evropska organizacija za satelitske telekomunikacije Eutelsat 26. maja je prekinula prenošenje programa srpske televizije RTS. U godinama narastanja srpskog nacionalizma, ponavljam, televizija je bila atomska bomba. I sad je samo veličala srpski režim, Miloševića, nevini i hrabri srpski narod, i sl., i napadala vođe svjetskog fašizma Klintona, Blera i druge. Ali većina ljudi odavno je bila oguglala na tako providne laži, nijesam sreo čovjeka u Beogradu koji je ozbiljno uzimao tu propagandu o novom fašizmu. To nije bila ni tema za razgovore, osim kad bi poneko zaključio kako nemaju mašte oni koji prave fotomontaže sa zapadnim liderima u nacističkim uniformama. Ali, suština nije bila u tome kakvu još ulogu može da igra televizija. Suština je bila u tome što je većina građana u Jugoslaviji stalno gledala Si-En-En i Bi-Bi-Si, bila u potpunosti izložena propagandi NATO-a, i nikome nije palo na pamet čak ni da poziva da se ti programi ne gledaju, a ne da ih zabranjuje. A nekad davno, u komunizmu, jedan od naših najvažnijih argumenata u kritici režima i veličanju zapadne demokratije bio je baš u tome: na Zapadu možete koliko hoćete širiti komunističku propagandu, nikome ne smetaju komunistički mediji, jer ljudi umiju da razlikuju laž od istine, dok u komunističkim državama ne smijete prenijeti preko granice nijedne zapadne novine. To je bio pokazatelj ko se boji istine. Sad je demokratski Zapad stavio sebe u obratni odnos sa jednim Miloševićem: prvome je smetalo ono što radi srpska televizija, drugome nije smetalo ono što rade veliki svjetski mediji! RTS su mogli da gledaju Srbi u unutrašnjosti Srbije i u svijetu, ali su mogli da upoređuju tu primitivnu propagandu sa programima najsavršenijih propagandnih mašina u istoriji; taj strah je govorio o inferiornosti voljene demokratije pred jednim od najgorih tirana s kraja dvadesetog vijeka! Uz to odluka o prekidu prenošenja RTS bila je nezakonita, EUTELSAT nije imao pravo da je donese, samo Ujedinjene nacije su to mogle. Od odluke o intervenciji, u svemu što je radio, NATO je kršio zakone, pravila, običaje. To je izgledalo kao ruganje sudbine, kao neduhovita groteska: primitivni ostatak komunizma, Miloševićev režim u opustošenoj Srbiji, pretvorio se u ogledalo u kojem smo gledali kako se naša prošlost, naši ideali, naše borbe, svijetovi koje smo voljeli pretvaraju u odvratne karikature. Srpska televizija se manje plašila istine nego Bi-Bi-Si! Milošević manje nego Klinton! Što je najgore, gledajući programe i jednih i drugih, znao sam i zašto je to tako. Intervencija NATO-a mnogo bi bolji utisak ostavljala u Srbiji da ljudi nijesu mogli gledati Si-En-En i Bi-Bi-Si nego u obratnom smislu. Zapad je sebe uništavao u tim programima, naročito kada je riječ o onima koji su proveli godine u borbama za zapadne vrijednosti i demokratiju. Trebalo je ćuteći slušati stare nacionaliste koji su dočekali svojih pet minuta: eto vam zapadni mediji i zapadna demokratija. Ali to nijesu prazne riječi. Zapad, demokratija, nego naši životi, iskustvo koje je sticano u decenijama poniranja u tajne društvenih mehanizama, u rizičnim sukobima, odricanju, žrtvama i strpljenju bez kraja da bi se sagledala istina i da bi se živjelo za nju i sa njom. To iskustvo je bilo izvrgnuto ruglu u ratu koji nije prelazio nivo incidenta, koji je bio tek greška iz nepažnje. I u najtežim vremenima, makar u mislima, put na Zapad je bio otvoren. Sad su se svi zatvarali velikom brzinom. Ne u tragičnom, nego u lakrdijaškom ritmu. Dobro došli u parodiju pakla. Kao da se polako gase sva svjetla. Ovdje bi se možda i mogla evocirati, kao neki simbol, posljednja godina milenijuma. Danonoćno, ali bukvalno bez prekida, mediji su razrađivali sa jedne strane užas srpskog režima i neljudsku prirodu srpskog naroda, a sa druge borbu za ljudska prava, moral i civilizaciju. Ovaj veliki moralni preobražaj osmišljen je u propagandnom centru u Briselu gdje je poslije početka rata, jer je londonska propaganda bila najuspješnija, stigao Blerov savjetnik za komunikaciju Alister Kempbel. Kempbel je ispekao zanat u londonskom Miroru, najagresivnijoj žutoj štampi na svijetu. To je tzv. štampa iz kanalizacije (caniveau) i, s obzirom na okolnosti, čini mi se da nije beznačajno, za razumijevanje raskoraka između onoga šta smo i šta mislimo da smo, zapamtili ovaj izvor iz kojega je potekla bistra voda morala. Iz centra u Briselu su propagandne teme upućivane zapadnim vladama, pa dalje, urednicima u medijima i humanitarnim organizacijama. Uživajući u svom trijumfu, Kempbel je poslije rata napravio jedan potez kojim je svoju umjetnost podigao do zagonetnog nivoa. Poslije rata, u engleskim medijima, kao i u javnom mnjenju, polako je prodirala svijest o manipulacijama i neprijatno osjećanje da su novinari slijepo slijedili propagandu NATO-a. Onda je Kempbel svakoga šokirao: javno je optužio medije da su u toku rata bili prosrpski, manipulisani `srpskom mašinom laži`. U Londonu je bilo žestokih reakcija, ali niko nije uspio da dokuči šta je ovim htio Veliki Mag. Jedino objašnjenje koje sam pročitao bilo je da pokušava unaprijed da obezbijedi podršku medija za sve buduće krize, pozivajući ih da budu još više `nezavisni` nego u toku rata na Kosovu. Možda. Ali više vjerujem u jedno od dva sljedeća objašnjenja, ili u oba istovremeno. Prvo je neposredni politički interes kao u toku rata. Jer, propaganda je važna sve dok se javno mnjenje sjeća rata, otkrivanje istine o `stotinu hiljada mrtvih civila`, `nevjerovatnim torturama nad Albancima`, ili pak o tome da je NATO vodio rat protiv civila može da ima nezgodne posljedice sve dok se javno mnjenje ne prebaci sa teme Kosova na neku drugu temu. A to otkrivanje je od ulaska novinara na Kosovo stalno bilo u vazduhu. Robert Fisk, veteran lista Indipendent, koji je rat pokrivao iz Beograda i putovao na Kosovo (i vidio samo ono što je svima bolo oči), optužio je novinare da su se u ratu ponašali kao `moutons de Panurge` i kao `pseudo-justiciers`. Kolege su se pobunile, ali to je izazvalo i ovu mnogo zanimljiviju Kempbelovu izjavu. Trebalo je unaprijed diskvalifikovati `prosrpske medije` i podsjetiti ih na obavezu da budu i dalje nezavisni. Rat je bio završen vojno, ali ne i propagandno. Drugo objašnjenje je neka vrsta artističke opklade kojoj su skloni veliki mađioničari. LJudi koji manipulišu javnim mnjenjem odnose se prema poslu pomalo kao profesionalni zavodnici: ne privlači ih ni objekat ni osjećanje, za ljubav ili rat im je svejedno jer su oni odavno sve to iskusili i znaju granice ljudske bijede. Motiviše ih samo nemogući izazov. Kempbel je imao iluziju da je bio najvažniji čovjek u ratu, možda je to zaista i bio, da je upravljao sviješću miliona ljudi. Preokretao je izgubljene situacije, pretvarao zločin u neuporedivi moralni gest, podvalu u podvig. Upravljao je iz sjenke cijelom svojom profesijom, a preko nje narodima, možda nijedan uspjeh u šou-biznisu nije ravan njegovom, nijedna moda nije lansirana tako munjevito ni sa tolikim uspjehom kao njegov moralni zanos vezan za rat. Kad se ovo završilo i kad je dokazao da je njegovo umijeće jače od ljudske prirode, napravio je još jedan `tour de force`. Optužio je sve one koje je vrtio oko malog prsta da su bili neposlušni, povodljivi za neprijateljem, maltene buntovnici i odmetnici. Koliko je njegovo zadovoljstvo moralo biti kad je poslije toga slušao bijesne reakcije novinara koji su se osjetili zavrnuti još jednom u suprotnom pravcu za 180 odsto , a opet nemoćni da bilo šta urade! Kao čovjek koji vas dugo preklinje da mu učinite neku uslugu i kad mu je konačno učinite, pošto mu više nijeste potrebni, umjesto da vam se zahvali kaže: možeš ti to još bolje. Bilo je kasno za novinare da kažu: pa mi smo radili za tebe. Ima u ovoj savršenoj manipulaciji nečeg đavolskog. Ovi mađioničari vole da pokažu, makar samima sebi, da poznaju čovjeka do dna i da mogu od njega da rade šta hoće. Kažu da voli da radi iz sjenke. Bil Klinton je završio rat još jednim trijumfalnim `političkim vaskrsenjem`, kako je pisala američka štampa. Svi su pozdravili njegovu ulogu vođe, majstorstvo kojim je upravljao Amerikom i svijetom. Britanska štampa nije štedjela pohvale za način na koji je Toni Bler vodio rat. Nazvan je `moralnim spasiocem` Zapada. Širak je bio na vrhuncu popularnosti. Svi zapadni lideri su čestitali jedni drugima na dobro vođenom ratu i nezapamćenoj saradnji. Medlin Olbrajt je rado prihvatila ocjenu da je ovo `Rat Olbrajtove` i izjavila je pred Senatom: `Mi Amerikanci izvlačimo ogromnu snagu iz činjenice da znamo ko smo i u šta vjerujemo. Mi imamo cilj. Ako smo vjerni svojim principima, uspjećemo.` (Nous autres Americains tirons une force immense du fait ljue nous savons ljui nous sommes et en ljuoi nous crodžons. Nous avons un but... Si nous sommes fidčles ŕ nos principes nous réussirons.) Ovacije... Opet ono osjećanje `déjŕ vu` sa kongresa komunističke partije. Možda je iskrivljivanje realnosti u medijima koje se nastavilo poslije rata još teže objasniti nego ono u toku rata. Jer dok je trajao rat, može se reći: nijesu znali šta se dešava na terenu, ponijele su ih kolektivne emocije, sjećali su se Srba iz Bosne, znali su ko je Milošević, itd... A kad se rat završio, mislim da je u pitanju bilo obično laganje. Valjda prethodna laž obavezuje na nove, inače bi čovjek sam sebe demantovao. Nigdje u medijima nijesam našao dobar prikaz o razaranju od bombi na Kosovu i u Srbiji. A ipak: preko 10 000 tona bombi! Sa većom snagom nego atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki! Proporcionalno teritoriji, najveće bombardovanje u istoriji! Pa ima li tragova rušenja? Ima li žrtava? Možete steći utisak da NATO i nije ratovao u Jugoslaviji. I treba da steknete taj utisak: jer savjest zapadnog društva treba da bude očišćena od toga sjećanja. To su bile virtuelne bombe. Samo ste mogli da vidite kako Albanci oduševljeno dočekuju vojnike NATO-a. Ima procjena da je od tih bombi poginulo i do deset hiljada Albanaca (to misli i Tom Voker, dopisnik Tajmsa protjeran iz Beograda). Ja mislim da ih toliko nije poginulo ni ukupno, ali ne bih bio iznenađen da ih je poginulo više od bombardovanja nego što ih je ubila jugoslovenska vojska. Nevolja je to što sad nemamo nijedan nezavisni izvor da ovo provjerimo. Čak ni TPI. Jer nezavisni izvori mogu biti samo zapadni, a uz ovom ratu ih je sve angažovao NATO. Najvažniji propagandni zadatak, odmah poslije rata, bio je da se nađu tragovi srpskih užasa. Ti tragovi su se svodili na grupe grobova koje su opisivane kao masovne grobnice. Najčešće ih je bilo oko dvadeset, uvijek u oblastima u kojima su bile borbe između UČK-a i jugoslovenske armije. Nikad nije pokazana nijedna žrtva bombardovanja. Jesu li te žrtve takođe sahranjivane? Ili su ih Srbi odnijeli u Srbiju, kao što se govorilo za hiljade mrtvih Albanaca koji je trebalo da nas sačekaju na Kosovu? Kako su odneseni kad je bilo nemoguće izaći sa Kosova pod avionima koji su kontrolisali komunikacije? Dva dana poslije ulaska NATO-a na Kosovo, kao najstrašniji dokaz torture pokazan je podrum u stanici milicije u Prištini. Namještaj ispremetan. Stolovi, stolice, jedan krevet (pretpostavlja se za torturu), pendreci, konopci, američki boks, ništa što se ne može naći u bilo kojoj drugoj stanici policije, naročito u ratu. Ali tu su novinari koji kažu da su britanski vojnici bili šokirani kad su otkrili ovu prostoriju, `evo, tu su ljudi mučeni`. Činjenica da je ovo maksimum koji su mogli naći vojnici NATO-a potvrđuje, po mom mišljenju, ograničen nivo nasilja s obzirom na ratne okolnosti. Naravno, političke teme se poslije rata izbjegavaju više nego ove faktografske. Niko neće da kaže da je situacija na Kosovu katastrofalna, da su Srbi protjerani, da ima mnogo više nasilja (čak i među Albancima) nego prije rata, da je UČK i dalje mafijaška organizacija, da je pitanje Kosova još opasnije nego ranije za cio Balkan jer se sad Makedonija, sa ogromnom albanskom manjinom, nalazi pod direktnim pritiskom albanskog nacionalnog pokreta, da zapadne države ne znaju šta da rade sa pokrajinom koju su dovele u ovo stanje. Jer sad je to problem kao između Palestinaca i Izraelaca. Jedna strana sila je protjerala Srbe i otela im dio teritorije. Bilo kad da NATO napusti Kosovo, pitanje se mora postaviti ponovo i to sa koalicijom Srba, Grka, Makedonaca i Crnogoraca protiv Albanaca. Da nijesu intervenisali, da je upravljano problemom kako tako, uz smanjenje nasilja i pritisak na Srbe i Albance, možda bi jednom našli neki dogovor. Ovako, Albanci su dobili poklon koji im niko na Balkanu ne priznaje. Da bi spriječio sljedeći rat, koji je upisan u ovu intervenciju, NATO mora da ostane VJEČNO na Kosovu. Kad se pravio bilans razaranja Srbije, redovno se govorilo: eto šta je Milošević uradio svome narodu! Sva industrija razorena, ekonomski zemlja unazađena za 40 godina, elektro-sistem razoren, zagađena voda i zagađena zemlja - zar baš sve on? Za Zapad, bombardovanja nije bilo. NATO nije vojna nego humanitarna organizacija. Pitajte Albance. U Beogradu, dok smo gledali kako obavljaju posao zapadni mediji, to je kod demokratske opozicije i nezavisnih novinara izazivalo neku mješavinu bijesa i gorčine. Osjećali smo da nam je lično podvaljeno. Mi smo godinama vodili najžešću borbu protiv svoje vlasti, svoje države, svojih naroda, u ime istine i morala. Stotine novinara su izbačene sa beogradske televizije zato što nijesu htjeli da lažu ni za svoj narod, a kamoli za svoj režim. Mnogi su rizikovali živote, podnosili mržnju i napade populističkog pokreta, otvoreno pomagali narodima sa kojima je njihov bio u ratu, zato što njihov nije bio u pravu. Uz to, jugoslovenski ratovi su bili teški izazovi, velike nacionalne drame, NATO je bio tek greška političke klase, ni zapadni narodi ni pojedinci nijesu bili ugroženi. Šta bi tek bilo da jesu! I godinama smo išli na razne skupove u demokratskim zemljama i objašnjavali mehanizme manipulacije, napadali medije koji rade sa režimom, ukazivali na primjer hrabrog i nezavisnog novinarstva u zapadnim medijima. Sad smo govorili jedni drugima gledajući se preneraženo: kolike smo bili budale! Zaista: varvari i divljaci. Nikad ništa nijesmo naučili. Kao što su seljaci na pijaci zaslužili da im bombe donesu civilizaciju, tako smo i mi zaslužili da nam je donesu laži. Nekima se sad činilo da su još ranije u razgovorima sa zapadnim kolegama osjetili kako se ovi čude kad bi im opisivali borbu protiv režima i nacionalizma. Kao da im kažu: pa zašto se vi bunite, što ne radite za režim kao svi ostali, ko vam je kriv što ste budale? Nijedan gledalac, slušalac ili čitalac nije se u tome prevario: skoro svi veliki mediji su iz sve snage podržavali moralni rat NATO-a. Osjećali su pritisak na svojoj koži. Očigledno preplavljen pismima čitalaca koji kritikuju ratnohuškačko pisanje, Mond je jednom prilikom objavio redakcijski odgovor na te kritike. Redakcija tvrdi da nema utisak da je podržavala rat. Nabrajaju se kritike upućene NATO-u koje je list objavio. Ima ih dosta. Na sudu optužba ne bi prošla. Ipak, čitaoci odlično znaju o čemu govore. Osjećaju ono stvaranje panike oko zločina, oko moralne odgovornosti Zapada, ono što je zaista ogromna većina novinara i htjela da oni osjete. Kad se podigne taj talas panike, onda možete ostaviti na miru sve `nezavisne`. Kad je bio nacionalizam u Srbiji, Milošević je mogao da pusti u narod sve objektivne i `nezavisne` medije. Oni nijesu samo bezopasni, oni su dobrodošli, podgrijavaju nacionalni pokret koji traži izdajnike i neprijatelje, inače se čeljusti sklapaju u prazno, kandže atrofiraju. Kao svaki fundamentalizam, Zapad se odmah zatvorio prema nevjernicima. Rusija je na početku rata ponižena bez razloga, sila voli aroganciju radi arogancije. Rat stvara antizapadno raspoloženje, mogla bi dati oružje Srbima, moglo bi doći do velike krize? Odmah je nađen odgovor na sve: to se Rusija vraća sovjetskoj paranoji, Rusija ne razumije zapadne vrijednosti, Rusiji treba novac, Rusija je korumpirana, uostalom mi Rusiju izdržavamo. Nema zapadne greške ili odgovornosti za krizu, samo neke tamo zaostale i korumpirane zemlje koje ne razumiju impulse demokratije! Da nije u Rusiji na vlasti `najbolji zapadni predsjednik` koji prihvata da igra ulogu koju Vašington traži, da nije pristao da napusti Miloševića, ko zna kako bi se završila ova fundamentalistička zabava. Na Zapadu zaključe da je Rusija napravila razuman izbor. Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka Rat je bio kratak, bez mnogo velikih događaja. Ali užasan po načinu na koji je razotkrio realnost civilizacije i duhovnu prazninu zapadnog čovjeka. U njemu su se tolikom brzinom naređale velike teme i postavila velika pitanja, da on izmiče razumijevanju. Kao neki mali rezime vijeka, podsjećanje u glavnim crtama na to ko smo i kakvi smo i nagovještaj onoga što smo spremni da uradimo. Od tog munjevitog krokija koji je jednim potezom izvukla majstorova ruka hvata vas gora jeza nego od beskrajnih dokumentaraca o koncentracionim logorima. Evo, otprilike, kako je meni izgledalo to narastanje istine, od prvog mreškanja talasića i uznemirenog podrhtavanja prirode, od strašne rike i pomaljanja cijelog čudovišta iznad vode. U početku nije bio ni plan o bombardovanju, nego samo prijetnja. Ona se začela u glavama nekih američkih stratega koji su život proveli u školama učeći kako se upravlja svijetom. Madlen Albright je slab diplomata. To je profil političara koji može da bude vrlo opasan u okolnostima u kojima vjeruje da ima veliku moć. Ona je doktrinar i ekstremista. U ponašanju veoma podsjeća na Slobodana Miloševića. Kao on u vrijeme razbijanja Jugoslavije, kad je bio siguran da predstavlja najveći narod i vojnu silu, i ona teži da svede realnost na proste odnose jačeg i slabijeg. I ona izvlači brze zaključke iz tog odnosa i hoće odmah da slomi protivnika ako ovome ti odnosi nijesu jasni. Objavljuje jednostavne istine o američkoj superiornosti iza kojih slijede ultimatumi. I kod nje, kao kod njega, ovaj prilaz politici i realnosti fizički je uobličio ličnost: bahati pokreti, prezrivo lice, izazovan pogled, tvrd govor. Iza svakog gesta i svake rečenice kao da se čuje argument: ako ti se ne sviđa, hoćeš li da se biješ? Amerika je najbolja. Amerika je najjača. Mi ovo možemo da ponovimo najviše puta u najvećim medijima. Jesi li za ili protiv nas? Madlen Albright Milošević je zaista bio najjači u vrijeme raspadanja Jugoslavije i vjerovatno mu ni dan-danas nije jasno zašto je sve izgubio. Kao što američkoj administraciji i generalima nije bilo jasno poslije prva dva dana rata kako su se našli u položaju poraženog. Insistiram na ovim vezama ideologije i politike sa crtama lica da bi se stalno svi sjećali kako apstraktne ideje, za koje nam se čini da uobličavaju neki svijet koji sa nama nema veze, direktno utiču na život društva i pojedinaca do najintimnijih detalja. Tako je ona ogromna većina ljudi na Zapadu uobličena praznim parolama koje ih pretvaraju u lutke koje se ponašaju onako kako to odluče reklamni agenti. Postoji krivac za to nesrećno lice u ogledalu. Albright je i fizički đak Bžežinskog. On je veliki strateg imperije: miran, nepokolebljiv, opasan i prije nego što progovori. Takav je htio da bude, tako izgleda. Ona je u akciji, demonstrira silu, zato nema njegov mir ni prijeteći izgled, nego raspojasanost i bahatost: ona ostvaruje planove i prijetnje. U početku je bila samo prijetnja bombardovanjem. Ali pošto Amerika ulazi ozbiljno u ulogu sile koja dominira svijetom, i pošto je riječ o ključnom trenutku proširenja NATO-a i stabilizovanja te dominacije na evroazijskom prostoru, svaka prijetnja mora da bude uvjerljiva i svi narodi i ljudi moraju da shvate ozbiljnost tih prijetnji. Ako je Washington nešto rekao, ako se NATO angažovao, onda ne može biti vraćanja nazad. Jer je veća šteta za svijet gubitak kredibiliteta NATO-a i američkog prestiža, nego uništavanja cijelih država. Kad je napravljena greška, u Washingtonu su rekli: nema povratka nazad, u pitanju je prestiž Amerike. U Evropi: treba spasiti Ameriku. Šta je Amerika? Clinton? Albright? Penthagon? Svi zapadni lideri su zaključili da su ugroženi vitalni interesi Zapada i da zato moraju svi složno ići do kraja. Šta su vitalni interesi Zapada? NATO? Jedna vojna organizacija bez razloga postojanja? Jesu li karijere drugorazrednih političara i institucija važnije od vrijednosti na kojima počivaju Amerika i Zapad? Možda i jesu, ako tih vrijednosti nema i ako se zapadno društvo drži samo medijskim kampanjama. U Washingtonu izgleda nikome nije išlo u glavu da se Milošević neće povući pred prijetnjom bombardovanja. Prvo, znali su da se on povlači kad osjeti da je direktno ugrožen; drugo, bilo je očito da nijedan normalan čovjek neće ući u rat sa NATO-om; treće, osjećanje svemoći u ljudi poput Madlen Albright je bezgranično, u njihovoj svijesti neuspjeh se ne javlja kao mogućnost. Milošević je shvatio da se američke prijetnje ostvaruju kao neminovnost, možda po nekom zakonu afiniteta između brutalnosti, opsjednutosti silom, zakonom jačega. 78 DANA EKSPLOZIJA: Beograd, mart 1999. Bio je spreman da prihvati sve u pregovorima oko Kosova, osim nezavisnosti pokrajine i dolaska NATO-a u Srbiju. Iz toga su američki diplomati, kako su priznali poslije rata, zaključili da je na ivici da i to prihvati i da će prihvatiti poslije prvih bombi. Ni to što je Beograd već slao armiju na Kosovo i spremao se za rat nije poljuljalo uvjerenje diplomata da će se odmah predati, iz prostog razloga što se svako mora predati pred prijetnjama NATO-a. Računalo se na dvije noći simboličnog bombardovanja. Kad je italijanski predsjednik D’Alema uputio Clintona šta će biti ako se Milošević ne povuče, Clinton nije znao šta da odgovori. Njegov savjetnik je na kraju našao odgovor: onda ćemo nastaviti da bombardujemo. Do kada? Do kraja. Očigledno i jednostavno. Zašto bismo se mnogo brinuli, ili razmišljali o svijetu, kad uvijek imamo rješenje pri ruci? Zar nijesmo najbogatiji i najjači? Neka svijet vodi računa o našem raspoloženju i interesu, zašto bismo mi vodili računa o svijetu. Ovdje se, ako se ne varam, slute opasnosti koje vrebaju Ameriku u njenim odnosima sa svijetom. To liči na biblijska upozorenja o sljepilu taštine i bogatstva koja nam danas zvuče djetinjasto. Ali ona su sigurno uvijek zvučala djetinjasto u konkretnim okolnostima, jer suština toga sljepila i jeste u tome što se vjeruje da se ono dešava samo drugima. Tako se takoreći iz ležernosti prišlo bombardovanju. Na velikim medijima, CNN-u i BBC-ju, koji su rat pratili kao neposredni učesnici, mogla se prvih dana vidjeti slatka uzbuđenost zbog sportskog događaja u kojem održavamo vještačku neizvjesnost, ali znamo da nam je obećan trijumf. Trećeg dana rata dogodila se najvažnija promjena, iako ju je teško opisati. To je trenutak kad su u Washingtonu i drugim velikim zapadnim centrima shvatili da bombardovanje može da traje, da se to zove rat, a da je rat nešto ozbiljno i neizvjesno. Odjednom se pokazalo da je politička pozicija Zapada neodrživa, a vojna loša. Politički, Washington je bio izolovan zbog nelegalnosti akcije. Riječ je o napadu na nezavisnu državu, člana Ujedinjenih nacija. Ujedinjene nacije bile su eliminisane, jer je trebalo pokazati kako se vlast prenosi na NATO. Statut samog NATO-a nije dozvoljavao takve intervencije. Bilo je očigledno da ovakav rat mora biti politički neprihvatljiv za sve zemlje van NATO-a. Postojala je opasnost da javno mnjenje ni u Americi ni u Evropi ne razumije školsku imperijalnu logiku koja je toliko ličila na starinsku imperijalnu logiku koju zapadna savjest ne može da podnese. Pojavili su se vojni stručnjaci koji su rekli da je teško bombardovanjem dobiti rat. Naročito ako se bombarduje iz velike visine i velike daljine. A drukčije, treba rizikovati živote zapadnih vojnika. Ko će razumjeti zašto ti vojnici ginu u Jugoslaviji? NATO, koji je tražio kredibilitet na ideji garantovanja bezbjednosti Evrope, izazvao je rat usred Evrope. Bilo je očito da on ne garantuje bezbjednost, nego sasvim obratno: nametanje njegove moći izaziva krize i ratove. Kritičari ove intervencije u Americi, koji su bili oštriji i otvoreniji nego evropski, nikako nijesu razumjeli zašto Evropi slijedi Washington u ovakvu katastrofu. Mala greška u procjeni pretvorila se u monumentalnu grešku iz koje se nije vidio izlaz. Prestiž Amerike je bio u pitanju, a bankrot NATO-a u perspektivi. Politički lideri zapadnih zemalja ličili su na djecu koja su u igri zapalila kuću. Tada je bilo jasno da iz igre može da izbije i svjetski rat. Jer se vidjelo da za Zapad nema povratka: NATO ne može bankrotirati, rat se ne smije izgubiti. A kuda vodi rat? Možda će države koje imaju vojnu silu pomoći Jugoslaviji, možda će joj isporučiti oružje, možda će širom svijeta zaređati antizapadni protesti, možda će zapadno javno mnjenje silovito reagovati? Preko noći se atmosfera zgusnula, regionalno problem je pretvoren u planetarnu opasnost. RAT PROTIV CIVILA: Srbija, 1999. U Beogradu su to bili najgori dani. Osjećala se nepredvidivost u reakcijama zapadnih političara, osjećalo se da je ulog toliki da su sva sredstva dozvoljena. Tih dana je izvršena, po mom mišljenju, najveća mobilizacija medija u propagandnom ratu u drugoj polovini dvadesetog vijeka. Mi smo u Beogradu gledali samo velike televizijske mreže, tek po povratku iz Jugoslavije shvatio sam kolike su razmjere te mobilizacije. S druge strane, ludak na vlasti u Beogradu takođe je bio nepredvidiv. On do sada nije ubijao članove demokratske opozicije, samo ljude iz njegovih redova koji su previše znali i koji bi postali nepouzdani. Ali takva mogućnost postojala je prilikom svih političkih zaokreta, naročito ako bi se režim osjetio ugroženim. Pretpostavljali smo da nas štiti to što se osjeća jakim, što bombardovanje ne ugrožava režim nego samo stanovništvo. Zapadna intervencija je ubijala demokratsku opoziciju politički, zapadne bombe narod fizički. Što bi nas on ubijao pod rugi put? I fizički, veća opasnost je dolazila sa Zapada. Ne od bombi, nego od tamošnjih političara koji su tražili bilo kakav način da opravdaju svoj rat. U zapadnim medijima, naročito u izjavama britanskih političara, sugerisalo se da je počela velika čistka u Beogradu, da strada demokratska opozicija. Stvarana je slika paklenog režima, fašističke atmosfere ubijanja. Trebalo je proširiti front, da tako kažem, zakloniti političke razloge intervencije, opravdati bombardovanje većom temom, trebalo nas je sve uključiti u rat, da se stvori velika zbrka, da se prikrije očiglednost zapadne greške i nepotrebnost rata. Atmosfera u Beogradu, osim napetosti, nije imala veze sa onim što se pričalo na Zapadu: strah, začuđenost, tolerancija među građanima, manje nego ikad tragova fašizma. U policiju je priveden prvog dana rata urednik opozicionog Radija B92. Oko toga je napravljena velika galama, jer se očekivalo hapšenje, možda i likvidiranje. Pušten je poslije bezazlenog razgovora. Ali ga londonska vlada nije ispuštala iz ruku. Čuli smo u dva dana uzastopno intervencije britanskih ministara inostranih poslova i odbrane, u kojima su javno, preko televizije, ovaj radio i njegov urednik proglašeni za saradnike engleske vlade, koje finansira ministarstvo. Bio je to otvoreni poziv na linč. Na Zapadu bi to odlično odjeknulo, kao dokaz o Miloševićevoj tiraniji. Novinari ovoga radija, koji se godinama bore protiv Miloševićevog režima, bili su šokirani i ogorčeni. Zaista, pod bombama NATO-a, ako vas najagresivniji političari zemlje koja bombarduje proglase za svog saradnika, a vi sjedite među ljudima koji su takođe bombardovani, nije teško shvatiti šta vas čeka. Svi smo mogli vidjeti koliko teži višegodišnja borba protiv diktature, žrtvovanje za demokratske principe, od časa kad postanete smetnja u računicama demokratskih država. Neophodni su bili zločini Miloševićevog režima; što hitnije i što grozniji. Četiri dana kasnije počeće da stižu albanske izbjeglice i NATO će malo odahnuti, ali to nije bilo dovoljno jer je previše ljudi vidjelo koincidenciju između talasa izbjeglica i početka bombardovanja. Zato su žrtve tražene svuda. Ista propaganda je vođena tih dana prema Crnoj Gori iz Londona. Puštane su dezinformacije preko BBC-ja (iz nekog misterioznog izvora Rojtersa, navodno iz Crne Gore) o tome da srpske trupe ulaze u Crnu Goru i da napad jugoslovenske armije na crnogorski režim samo što nije počeo. Čak smo i mi otišli iz Beograda u Crnu Goru da prisustvujemo novom ratu. Sve je bila laž. U Crnoj Gori je atmosfera bila napeta, zemlju su bombardovali saveznici crnogorske vlade, tako da je narod guran Miloševiću u ruke. Vlada je jedva održavala mir. Samo je iskra nedostajala. Navodno tajne informacije britanske vlade da srpski napad na Crnu Goru samo što nije počeo stvarale su nevjerovatnu paniku i direktno gurale Crnu Goru u građanski rat koji bi tamo bio zastrašujući, ali koji bi bio spasonosan za propagandu NATO-a. Otvorio bi se novi front, i vojni i propagandni, prema Miloševiću. Sudeći po informacijama koje su objavljene poslije rata, Crna Gora je za dlaku pošteđena masivnog bombardovanja koje bi imalo za cilj isključivo izazivanje građanskog rata, jer su vojne baze u Crnoj Gori beznačajne. U Parizu tvrde da je za to zaslužna francuska vlada. Ako je tačno, hvala. Ništa pokvarenije i perfidnije od ratne logike velikih zemalja, sa velikim političkim iskustvom, kad su njihovi interesi ugroženi. Jedino se London u ovome snalazio kao u svojoj slavnoj prošlosti: brze reakcije, radikalne, neustrašive, preuzimanje svih rizika, žrtvovanje i prijatelja bez oklijevanja kad se za to ukaže potreba. Sve druge zapadne vlade izgledale su djetinjasto prema starom britanskom lavu. U tom velikom političkom iskustvu, koje je teško gledati bez divljenja, čak i ako vam je moralno odvratno, odmah se napravi nacionalna sloga oko nacionalnog interesa. Nijedno demokratsko pravilo ne važi u odbrani državnih interesa, sasvim svejedno ko je u sukobima kriv a ko prav. To se zove: right or wrong, my country. Ponašanje Blairove vlade i BBC-ja bili su nešto kao poslednji odjek vještine i brutalnosti velike imperije, nešto kao pirueta starog igrača koji više nema ulogu u igri koju je imao nekad, ali u čijim se pokretima vidi nedostižna maestrija. Koliko da se pokaže amaterima o kakvoj je umjetnosti riječ. Moralno, to izgleda još odbojnije nego u vrijeme imperije, jer je suvišno, ali politički, divite se rutini u kojoj su isključeni pogrešni koraci. Divite se lakoći sa kojom se podvaljuje i laže odlučnosti sa kojom se ide do krajnjih konsekvenci takve politike. Ostaje vam da žalite za situacijama kad je ovakva maestrija usmjerena ka odbrani vrijednosti, a ne ka njihovom uništavanju. Kada posmatrate ponašanje američke vlade, a naročito američkog društva, vidite odmah da nikakvi eksperti, nikakav talenat ne mogu nadoknaditi iskustvo. Vještina američkog šoubiznisa koju primjenjuju mediji i koju je razradio Clinton nigdje se ne primiče doslijednosti manipulacije BBC-ja. Slobodan Milošević i jugoslovenski mediji zaista djeluju amaterski u odnosu na ovu politiku, tu je sasvim opravdano upoređenje u odnosu na ovu politiku, tu je sasvim opravdano upoređenje između primitivnih divljaka i rafinirane civilizacije. Druge evropske vlade su takođe djelovale amaterski u odnosu na londonsku. Kod svih drugih, uključujući i Washington, osjećala se prikrivena panika: na kraju krajeva, bez razloga su ušli u rat i možda išli ka svjetskoj krizi. Osim kod Engleza: šta je tu je, više se ne vraćamo na uzroke, svom snagom, ne birajući sredstva, idemo do kraja. Jedino je, kažem, škripalo što je operacija bila pogrešna i zločinačka, i što London više nije imao svoju politiku, nego je vodio američku. Bivši gospodar svijeta je zadržao svoje majstorstvo, ali ga pokazuje kao sluga. Druge evropske vlade nijesu pokazale ništa osim refleksa straha i zbijanja iza najjačeg. To je najgore izgledalo u Parizu, zbog De Gaulleovog nasleđa koje zemlja nije sposobna da nosi. Francuska vlada je prosto vodila antievropsku i antifrancusku politiku. Neko tajno očekivanje koje je iz cijele Evrope strujilo ka Parizu iznevjereno je. Druge prilike neće biti. Treba se pomiriti sa niskim nivoom na kom je francuska politika i intelektualna elita. Francuska politika u ratu NATO-a posebna je katastrofa u okviru zajedničke katastrofe Zapada. BEZ PODRŠKE: Boris Jeljcin i Slobodan Milošević u Moskvi 1998. Izgubila je svoj prestiž na Balkanu, izgubila šansu da se pokaže kao motor Evrope, pustila je da se ruše UN u kojima Pariz još ima glas sile u Savjetu bezbjednosti, spasila je NATO koji spriječava ujedinjavanje Evrope i njenu emancipaciju. Poslije rata Francuzi su pričali da su se borili za UN i za saradnju sa Rusima. Jesu, tek pošto je Milošević natjerao Zapad da pozovu Ruse i UN, ali ovi su na početku operacije bili optimisti. I Pariz se sa time složio. Kako bi izgledala francuska pozicija danas u Evropi da je Pariz bio samostalan u ratu! A mogao je. Zahvaljujući De Gaulleovom nasleđu, mogao je Pariz biti solidaran sa NATO-om, ali van rata. Tako bi se sve oči okrenule ka Parizu, sve diplomatske inicijative, i evropska politika bi se rodila u Parizu. Tužno je gledati kako greške vuku jedna drugu do katastrofe. Na kraju rata, francuski diplomati i mediji zaređali su sa objašnjenjima kako je De Gaulle prevaziđen, iz straha da ima previše Francuza koji vide da se nešto loše desilo sa Francuskom. Čak su objavili i ankete po kojima je De Gaulle omiljen kao ličnost, ali njegova politika je zastarela. Chirac, Jospin, Kon Bendit vide dalje. Zastarela? Kako, nikad nije bila aktuelnija! De Gaulleova politika je bila nerealna u vrijeme kad je vodio, jer je bila vizionarska, a sad dolazi njegova epoha. De Gaulle je i vodio politiku sa pogledom na kraj hladnog rata. Ko je govorio unaprijed o opasnosti američke sile i diktata? Ko se usudio da predvidi u vrijeme Sovjetskog Saveza da Rusija nije opasnost? Ko je govorio o tome da je jedina bitka koju vrijedi voditi ona za čovjeka? On jeste prevaziđen budući da nikad nije bio u tolikom sukobu sa jednom političkom klasom kao sa sadašnjom zapadnom, ali je van realnosti, nesposobna da izazove ta klasa, a ne De Gaulle. Problem jeste u tome: De Gaulle u ovakav rat ne bi išao, stao bi u ime Evrope i Evropa bi se u njemu prepoznala. To bi bilo odlično i za Ameriku i za Evropu i za Balkan. Ovako, sve je bila greška, zločin i sramota i sve je trebalo spasavati lažnom slikom o trijumfu u medijima. Francuska politička elita neće De Gaullea za uzor, zato će imati Le Pena za dostojnog konkurenta. Moramo se stalno vraćati na ulogu medija u ratu. Oni su muzička pratnja iza događaja, ključna za stvaranje `atmosfere`. Logika je bila jednostavna. NATO je morao da nastavi rat koji je bio nelegalna intervencija u kojoj su pogažene norme međunarodne politike, eliminisane Ujedinjene nacije, zategnuti odnosi sa cijelom planetom van zapadnog svijeta. Rat je bio prljav jer se nije mogao nastaviti nikako drukčije osim protiv civila, inače bi bio izgubljen. Perspektiva je bila katastrofalna: ne mogu se upotrebiti trupe na zemlji da se rat brzo završi, ne može se nikome objasniti zašto se vodi, zločini su bili očigledni, a gore od svega: nipošto se ne smije stati, i ovakav rat se mora dobiti inače je gotovo sa prestižom svjetske sile i ulogom NATO-a u izgradnji novog svjetskog poretka. ŽRTVE IMPERIJALNE LOGIKE: Pobijeni putnici iz voza u Grdeličkoj klisuri To je trebalo da obave mediji: da ovu realnost prekriju moralnom motivacijom i pretvore je u humanitarni preporod politike. Napravljen je obrt koji se u politici često pravi i za koji su vjerovatno ideju imali Englezi: pošto je intervencija bila protivpravna, neodbranjiva, imperijalna, politički rizična, kriminalna na terenu, onda je sve to objašnjeno kao prelazak u novo doba: moral umjesto prava, humanizam umjesto politike. Zar javno mnjenje ne čeka samo to? Zar nije zasićeno političkim kalkulacijama i pokvarenošću javne scene? Pa dobro, pošto je u pitanju ukidanje prava, zar onda ne možemo reći da je to sve u ime višeg morala? Taj moral sputavaju norme. Slijedimo zakone srca, a ne birokratska pravila. Ako nema razloga za rat, zašto da to ne pretvorimo u adut: pa razlog je samo u moralnoj indignaciji. Epohalna promjena. Zgodan je i datum: ulazimo u treći milenijum kao preporođeni. Publika traži čiste emocije. Ako se završi rat do letnjih odmora sve je u redu. Poslije ćemo preći na letnje seksualne teme. Na jesen se niko neće sjećati ni šta smo radili ni šta smo govorili. Zakoni šou-biznisa nikad nijesu omanuli. Tako je pređen novi stepen u ozbiljnosti rata. Prvo se prešlo sa pretnje na bombardovanje, onda sa lokalnog na planetarni problem, onda na pitanje prestiža imperije i održavanje svijetskog poretka, a onda, najvažnije od svega: na manipulaciju ljudima mimo do sada poznatih granica. Jer od svih nevolja ovoga svijeta, političkih i ratnih, važnija je promjena prirode čovijeka: iz uobičajene doline plača prešli smo u Vrli Novi Svijet. To je, po mom mišljenju, najveća tema koju je otvorio rat NATO-a protiv Jugoslavije, prelazeći za samo nekoliko dana put od bezazlene greške u procjeni do pitanja o razlozima postojanja ovakve civilizacije.