SAHRANITE MI SRCE KOD RANJENOG KOLENA -Di Braun Indijanci o povesti američkog zapada Američki zapad u periodu od 1860-1890-te, godine pogaženih obečanja, razbijenih iluzija, rata i maskara. Ovaj epski američki bestseler nam donosi priču sa strane crvenog čoveka. Vidimo njihova lica, čujemo im glasove dok se muče da spreče da im rudari, rančeri, salundžije i vojnici oduzmu njihovu zemlju, njihovo nasleđe i, konačno, njihovu slobodu. U ovu čudesnu sagu o surovosti, prevari i nasilništvu upredene su fascinantne priče o čuvenim ratnicima i plemenskim poglavicama kao što su Bik Koji Sedi, Kočiz, Ludi Konj i Džeronimo. Beograd 1983 god, 415 str, tvrd povez, zaštitni omot oštećen, ostalo u dobrom stanju. L.1.O.4.P.1.

Meki povez,format A4.Autor A.Pavlović.60 strana.Ilustrovano.Mali tiraž

Di Braun - Sahranite mi srce kraj Ranjenog Kolena , izdanje Otvorena knjiga . Knjiga - 5-

novo, nekorišćeno

Autor:: Leksi Saton Žanrovi:: Popularna psihologija, Zdravlje, sport i lepota Izdavač:: Miba Books Godina izdanja:: 2020. Broj strana: 128 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20 cm Ko ne želi da mu seksualni život bude žestok i strastan, zanimljiv i ispunjavajući? Ako to ne želite, nemojte dalje da čitate. Ali ako želite da saznate tajne uzbudljivog seksa i načina da ostavite najbolji utisak na svoje ljubavnike/ljubavnice, potrebna vam je ova knjižica. Knjižica seksualnih saveta će svojim predlozima od kojih kolena drhte i krevet se trese garantovano pomoći da svi budete zadovoljni od glave do pete u spavaćoj sobi i oko nje.

Autor:: Leksi SatonŽanrovi:: Popularna psihologija, Zdravlje, sport i lepotaIzdavač:: Miba BooksGodina izdanja:: 2020.Broj strana: 128Pismo: LatinicaPovez: TvrdFormat: 20 cmKo ne želi da mu seksualni život bude žestok i strastan, zanimljiv i ispunjavajući? Ako to ne želite, nemojte dalje da čitate. Ali ako želite da saznate tajne uzbudljivog seksa i načina da ostavite najbolji utisak na svoje ljubavnike/ljubavnice, potrebna vam je ova knjižica. Knjižica seksualnih saveta će svojim predlozima od kojih kolena drhte i krevet se trese garantovano pomoći da svi budete zadovoljni od glave do pete u spavaćoj sobi i oko nje.2/16

ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ PUTIN PORODIČNA LOZA PREDSEDNIKA RUSIJE VLADIMIRA VLADIMIROVIČA PUTINA Pogovor - Petar Rosić Prevod - Sava Rosić Izdavač - Nikola Jovanović, Beograd; Informatika, Beograd Godina - 2017 248 strana 21 cm ISBN - 978-86-84497-57-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `U knjizi je iznesena istorija porodične loze Predsednika Ruske Federacije V.V. Putina počev od prvog poznatog pretka iz dvanaestog kolena rođenog 1610-1630. godine i pradedova, preko dedova i roditelja, sve do njegovog školskog doba. Izdanje predstavlja skraćenu Verziju knjige A. M. Putina „Porodična loza Predsednika V.V. Putina. Građa istraživana od 1986. do 2002. godine „, Moskva, 2013. Ova knjiga sadrži građu o poreklu prezimena i rezultate potrage za porodičnim korenima u državnom, federalnom, oblasnom i opštinskom arhivu. Korišćeni su i porodični arhivi članova loze, uključujući fotografije. U knjizi su prikazani događaji koji su prethodili radu V.V. Putina kao Predsednika države i političara. Na kraju knjige, umetnut je veliki rodoslov, porodično stablo porodice Putin. Namenjana je širokim krugovima srpskog čitalaštva.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Tako su govorili stari / Aša a vorbit aj batirnj Negotin 2016. Mek povez, tekst uporedo na srpskom i vlaškom jeziku, 96 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. B2 Vlaške izreke, poslovice i fraze „Tako su govorili stari” proizvod su dugogodišnjeg zapisivanja običnog vlaškog govora koji u svojim komunikacijama i danas koriste građani vlaškog porekla Istočne Srbije iz Negotina i okoline. U ovim izrekama, poslovicama i frazama je iskazano toliko proste, narodne mudrosti koja je prenošena s kolena na koleno isključivo putem govora a koja je aktuelna i u savremeno doba. Izreke, poslovice i fraze štampane su na vlaškom jeziku sa prevodom na srpski a takođe vlaški govor je iskazan i rumunskim pismom izvorno kako se izgovara u Istočnoj Srbiji, čime je pružena mogućnost da i Vlasi iz Rumunije, koji se sada osećaju Rumunima, koji takođe imaju sličan narodni govor, budu u prilici da uporede ili se podsete nekih izreka koje su možda u njihovim krajevima zaboravljene. Među ovim izrekama ima i dosta vulgarnih reči koje ni na koji način nisu mogle biti izbegnute, jer bi se izgubio smisao, te se iz tog razloga izvinjavamo onima koji bi možda bili mišljenja da takve izreke ne treba stavljati u knjigu. Zahvaljujemo se svim saradnicima koji su nam, znajući da skupljamo izreke, poslovice i fraze, veliki broj njih zapisali i dostavili kako bi bile unete u ovu knjigu.

Autor: Gretchen Reynolds Puno obećanja za jednu knjigu! Međutim, dosad dostupna istraživanja objavljena samo u specijaliziranim znanstvenim publikacijama, pretočena su u lako štivo za plažu, zanimljivo i informativno, nakon čijeg čitanja teško da ćete ostati sjediti. Odgovori na pitanja: vježbati kratko ili dugo, ujutro ili navečer, trčati ili hodati, istezati se prije treninga ili ne, ali i kako zadržati tijelo mlađahnim i zdravim, nalaze se u ovoj knjizi koju svakako pročitajte. Neki će vas dijelovi iznenaditi, a neki ne, što će reći da je ovo #cool knjiga! Svi znamo da je kretanje i vježbanje zdravo ali smo s druge strane svakodnevno suočeni s uvriježenim mišljenjima koja su često jednostavno kriva. Trkači, koji, kao i ja, trče već neko vrijeme, sigurno su čuli opće prihvaćenu teoriju da će si s vremenom “razvaliti” koljena i da puno trčanja uopće nije zdravo. Iako je doista hodanje evolucijski jedna od najboljih i najprirodnijih aktivnosti za ljude, trkači također mogu odahnuti jer: “trajno vježbanje štiti koljena, a ne djeluje destruktivno na njih”. Izdavač: EPH Media, Zagreb Povez: mek Broj strana: 272

Naziv: Katalog knjiga na jezicima Jugoslovenskih naroda 1519-1867 Autor: Svetislav Đurić, Dimitrije Bogdanović, Miodrag Živanov, Dejan Medaković, Milorad Najdanović, Lazar Ćurčić Godina izdanja: 1973 Izdavač: Prosveta, Beograd Povez: Tvrd Pismo: Ćirilica Stanje kao na slikama. Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Sadržaj videti na slikama. Opis: KNJIGA je među jugoslovenskim narodima, već sa prvim jočerima pismenosti, dočekana dobrodošli mom - onako kako se dočekuje prijatel. Predmet osobite jažne, poželna kao izmor novih saznanja ili umetničkih doživljaja, kao sredstvo duhovnoí̈ ojštena uz to, ona je stvarana i ukrašavana, sakupljanja i prenošena s kolena na koleno. Od samoí̈ jočejka, od prvih susreta sa klintom, razvijao se i u sriskom narodu kulj prema njoj, a sa tiâ kulítom rađale su se generacije odanih čitalaca što su, da zadovolje intelektualnu ili praktičnu potrebu za knjytom, postali i prvi njeni čuvari, osnivači biblioteka koje će bivati sve brojnije i usavršavaji se sve do naših dana. I mada srjska knjiga nije bila najstiârija ni među koidama naroda koji su prihvajili isto pismo i isíše kulturne tradicije, ona je tala da ujičei na kulturu drugih slovenskih naroda. U staroj ruskoj knižovnosti, na primer, srjska rukojisna kata je ujnicala na svarate šikomanoí̈ „srjskoí̈ stila` u doba drugoí̈ južnoslovenskoí̈ uticaja u Rusiji, šokom druge polovine XIV veka. Ona je i prva ćirilična knjiga koja je, na Cetinju 1493. godine, prihvajila pišamdarstvo kao peretektivu kulturnoí̈ razvoja naroda i doprinela je da se štamdarstvo prihvajki i odomaći u Rumuniji, Ukrajini i Rusiji. Klika je i ovde delila istorijsku sudbinu naroda: u razdobljima usjona i napretka, množila se i ona; kao što je i rajove Tubila sa svojim narodom, selila se i rasturala s nim. Ali uvek je bilo ruku koje su užele da pomoću pisane reči prenesu svoja stremljena i koje su spisašeljskim, pisarskiâ ili naâ parenim jodentom znale da obezbede trajanje nekim šemelʹnim prednostima kulture svoí̈a doba. No i pored svet nastojanja da se šíjamda na domaćem liu, sriska knjií̈a jedva da je nalazila utočišta u Goraždu, Gračanici, Mileševi, Rujnu, Beogradu, Skadru i Mrkiššnoj Crkvi; znajno se više štampala ona u Veneciji, Petrogradu, Rimiku, Lajpciju, Beču i Peší̈ni, íde i hrvatska, slovenačka, makedonska, rumun ska, butarska, grčka i druga kimga Prudinskom vlašću. bašajina svih naroda čija je domovina zadugo imala da ostane jod tuđinskom vlašću.

Vjenceslav Cenčić - Enigma Kopinič I i II Rad, Beograd, 1983 346, 292 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro, pečat na predlistu. SVEDOČANSTVA Tko je Kopinič, Odlazak u Moskvu, Pariški susreti s Titom, Optužbe protiv Tita, S Titom u Moskvi, Tito dobiva mandat Kominterne, Nova istraga protiv Tita, Kako je razotkriven Petko Miletić, Krilati obaveštajac, Baza u ustaškoj policiji, Sukob sa CK KP Hrvatske, Akcija u Kerestincu, Tito naređuje istragu, S Titom u Rogatici, Akcija Trojanski konj, Hebrang plete mrežu, Špijun u Vrhovnom štabu, Upozorenje Titu o desantu na Drvar, Registar imena, Fotografije, DOKUMENTI Ova biografija Josipa Kopiniča popunjava prazninu koja postoji već godinama, pogotovo otkako se njegovo ime sve više pojavljivalo u časopisima, knjigama i dnevnim novinama u vezi sa zbivanjima 1941. godine. Na preko 700 stranica opisani su glavni periodi Kopiničevog života, njegovo djelovanje kao organizatora komunističkih organizacija u ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije ranih tridesetih godina prošlog vijeka, zatim njegovo sudjelovanje u građanskom ratu u Španiji i onda njegov rad u vezi sa djelovanjem i razvojem Komunističke partije Jugoslavije. Knjiga obiluje autentičnim fotografijama Kopiničevih savremenika i saboraca kao i isječcima iz novina. NIN br. 2423, 6. jun 1997. In memoriam: JOSIP KOPINIČ (1911-1997) Smrt boljševika Prošle nedelje preminuo je u Puli Josip Kopinič, legendarni komunistički, Titov, obaveštajac. Obaveštajnim poslom počeo je da se bavi u mornarici Kraljevine Jugoslavije, u kojoj je osnovao prve ćelije Komunističke partije. Dezertirao je 1934. godine. U centru svetskog komunizma, u Moskvi, 1936. godine završava čuveni KUNMZ (Komunistički univerzitet nacionalnih manjina Zapada). Uživao je veliko poverenje Kominterne. Bio je među prvom petoricom instruktora koje je Kominterna poslala kao pomoć interbrigadistima u Španiju. Postao je čuveni komandant Ramon Valdez. U toku rata u Jugoslaviji bio je ilegalac i obaveštajac u Pavelićevoj NDH. Tito je u njega imao neograničeno poverenje. Kada se osamdesetih godina pojavila knjiga “Enigma Kopinič”, iako cenzurisana, postala je bestseler. Bilo je jasno da enigma Kopinič ne postoji, već da je Kopinič ključ mnogih enigmi naše, komunističke, istorije. Kakav je bio Josip Kopinič, najbolje je objasnila njegova supruga Stela: “Pravo ime sam mu saznala tek kad smo dobili prvo dete.” Bio je čovek koji je nenametljivo prikivao pažnju sagovornika. Plenio je mirnoćom i veštinom prisustvovanja koju imaju ljudi bogatog iskustva. Kada sam ga pre više od deset godina intervjuisao, rekao mi je: “Svašta tebe interesuje. Ali, o nekim stvarima se ne govori kada se one mogu naplatiti i u trećem kolenu.” Kazao mi je tada : “U Moskvi bi Tito bio zatvoren i streljan zajedno sa Ćopićem (Vladimir) da mu nisam pomogao.” Na primedbu da toga nema u Titovim Sabranim delima, dodao je: “ Nema. Nema tamo štošta, ali nekih neistina ima...” Bilo je to dovoljno, pored ostalog, da ga žestoko u “Vjesniku” napadne komunistički jurišnik Inoslav Bešker. I to je mirno podneo. Bila mu je poznata ta tužna plebejska potreba da se bude veći katolik od pape. Posle rata i Titove pobede mogao je da bude šta je hteo. Nije prihvatio nijednu ponuđenu funkciju, ni vojnu, ni političku. Bio je, samo, direktor brodogradilišta “Uljanik” u Puli, u kome je i penzionisan. Luka Mičeta 19. 05. 1983 I Vjenceslav Genčić: Enigma Kopinič SKC, Beograd Enigma Kopinič, razgovor povodom istoimene knjige Vjenceslava Genčića, govore: Josip Kopinič, Leo Mates, Đura Stanisavljević, Božidar Jakšić, Branislav Milošević, Vjenceslav Cenčić Str.5-12 : Ka razrješenju jedne enigme / Leo Mates.

GRČKA MITOLOGIJA - John Pinsent Biblioteka svjetski mitovi i legende Naslov originala: GREEK MYTHHOLOGY Izdavač: Otokar Keršovani, Opatija Godina izdanja: 1985 Format: 28,5 X 21 cm. Povez: Tvrdi Pismo: Latinica Broj strana: 144, Bogato Ilustrovano, debeo, kvalitetan papir Mitologija predstavlja skup mitova neke religije, naroda ili civilizacije i bavi se proučavanjem priča fantastičnog sadržaja u kojima su junaci bogovi, polubogovi i heroji. Te priče beleži mit, legenda, tradicija ili usmeno predavanje. Reč “mitologija” potiče iz grčkog jezika, a doslovno znači “pričanje priča”. U modernom smislu, pod grčkom mitologijom se podrazumeva studija i pokušaj rasvetljavanja religijskih i političkih institucija starih Grka i njihove civilizacije, kao i pokušaj potpunijeg shvatanja same prirode mitova i legendi. Celokupna grčka književnost i umetnost predstavljaju polje za proučavanje grčkih mitova. Grčku mitologiju je stvarao narod u nastojanjima da objasni zakonitosti života i prirode, pa su zato grčki mitovi nadahnuti lepotom i svežinom pripovedanja. U najveće grčke mitove i legende spadaju priče o Trojanskom ratu, Odisejevim lutanjima, Jasonovoj potrazi za zlatnim runom, Heraklovim podvizima, Tezejevim avanturama i Edipovoj tragediji. Grčki narod je bio jedan od prvih koji je stvarao mitove preko kojih su pokušavali da shvate sve ono što je prevazilazilo ljudski razum, kao i sve ono što je u njihovim očima bilo neukrotivo i neobnjašnjivo. Njihove priče su se prenosile sa kolena na koleno, nadograđujući se i menjajući se u skladu sa potrebama, kao i stepenom razvoja svake epohe. Stare kulture i njihova verovanja bila su zasnovana na mitovima i legendama, bogovima i junacima sa božanskim karakteristikama. Grčka mitologija se sastoji od legendi- mitova o bogovima i herojima, a koren joj je u verovanju starih Grka. Grčka mitologija je oduvek bila interesantna ljudima, posebno istoričarima. Stari Grci pridavali su ogroman značaj religiji. Glavna odlika helenske religije bila je u tome što su bogovi bili predstavljani kao ljudi sa svim manama i vrlinama. Religija je duboko prožimala sve vidove njihovog privatnog i javnog života. U početku, za vreme rodovskih odnosa, grčka religija sastojala se u obožavanju prirodnih pojava- životinja, zemlje, drveća. Nakon raspada, u homersko doba ova religija je zamenjena verovanjem u bogove. Grci su stvorili mnogo bogova, koje su zamišljali u ljudskom obliku. Ovi bogovi su, takođe, imali ljudsku narav, bili su svemoćni i besmrtni. Grčka mitologija je sigurno imala uticaja na sve ostale mitologije. O mitu o postanku bogova i sveta kaže se da su grčki bogovi nastali iz poštovanja nebeski tela i prirodnih sila. Tako je u početku postojao samo Haos, što znači nered, opšte ništavilo. Iz Haosa su potekli Gea (zemlja) i Uran (nebo). To su ujedno bila dva božanstva zamišljena u ljudskom obliku. Iz njihovog braka rodili su se Kiklop i Gigant. Najmlađi među njima Hronos (vreme) zbacio je svoga oca sa vlasti i, da ne bi doživeo očevu sudbinu, proždirao je svoju decu onako kako su se rađali. Ali, majka Rea je uspela da sakrije njihovog sina Zevsa. A kada je Zevs porastao, savladao je oca i primorao ga da vrati svu pojedenu decu. Dvanaest olimpskih bogova su bili najvažniji bogovi grčkog Panteona, koji su živeli na vrhu planine Olimp. Olimpski bogovi su osvojili prevlast posle pobede u ratu koji je Zevs sa svojom braćom i sestrama poveo protiv Titana. Zevs, Hera, Posejdon, Demetra, Hestija i Had su bili braća i sestre, a ostali su (izuzev Afrodite koja se rodila iz morske pene) obično smatrani Zevsovom decom od različitih majki. Glavni olimpski bogovi kroz grčku mitologiju: Zevs- je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma. Najmlađi je sin Hrona i Reje. Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimpu Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest sagradio od čistog zlata. Nakon pobede nad Titanima, Zevs je podelio svet sa svoja dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more. Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, jer nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac. Hera- veoma poštovana Zevsova supruga, bila je zaštitnica braka i udatih žena. Ćerka dva titana Krona i Ree, važila je za jednu od najlepših boginja. Hera se pojavljuje u brojnim mitovima, a pored svoje podiže i mnogo druge dece, kažnjava neverstvo i surovo se sveti ljubavnicama svoga muža. Heru su posebno obožavali u Argu, pa je zbog toga ova boginja bila zaštitnica ovog grada. Za vreme trojanskog rata štitila je Grke i uzimala je učešća u mnogim događajima, koji su uticali na ishod rata. Posejdon- je drugi bog po važnosti koji upravlja morima i okeanima. Smatra se jednim od najpoštovanijih bogova Olimpa, jer je pored Zevsa i Here takođe i jedan od najstarijih bogova. Posejdon je uživao u ljubavi sa raznim boginjama, kao i sa poznatim smrtnicama i iz tih veza je imao mnogo dece. Živeo je u palati na dnu mora koja je napravljena od korala i dijamanata. Had- je takođe drugi po važnosti bog, koji vodi brigu o dušama umrlih, gospodar podzemnog sveta, sin Hronov i Rejin. U rimskoj mitologiji se nazivao Pluton. Smrtnici su Hada najmanje voleli od svih bogova. Had je bio nemilostiv, okrutan, svirep u ratu, ali je bio pravedan i nije bio zao bog. Bio je okrutnog karaktera i zato nije bio omiljen među bogovima, a kako je upravljao podzemnim svetom, većina smrtnika ga je mešala sa smrću i bojala ga se. Njegovo oružje bila je dvokraka viljuška, kojoj je on uništavao sve što bi mu se našlo na putu ili što nije voleo. Pored toga, posedovao je i štap sa kojim je mogao da prebaci duhove mrtvih u svet živih. Demetra- je bila boginja plodnosti, majka zaštitnica polja, koja je štitila sve obradive površine, a pogotovo žitna polja. Pored toga smatra se i boginjom koja je učestvovala u stvaranju sveta, pa sve što na zemlji živi, cveta i donosi plod, svoje postojanje duguje Demetri i njenoj brižnosti. Demetra je bila veoma privržena svojoj ćerki Persefoni, koju je dobila sa Zevsom i za koju je bila toliko vezana, da se najčešće obe istovremeno spominju. Atina- ćerka Zevsa i Metide, bila je boginja mudrosti, pravde, umetnosti, rata i pobede, zaštitinica gradova. Bila je ćerka Zevsa i Metide. Iako je bila boginja rata, ona nije bila ratnički raspoložena. Bila je pametna, mudra i oduvek je pomagala heroje, Perseja, Odiseja, Ahileja i mnoge druge, a ljubav koju je prema njima osećala nije podrazumevala ništa erotsko. Prema predanju postoji priča o svađi između Posejdona i Atine, oko samog grada Atine, pod čijom će zaštitom biti grad i čije će ime da nosi. Apolon- je bio bog svetlosti, muzike, proricanja, istine, lečenja i streljaštva. Apolon pripada drugoj generaciji bogova sa Olimpa jer je Zevsov sin od Lete, kao i njegova sestra Artemida. Leta je, pred porođaj, stalno proganjana od Here, tražila mesto gde bi mogla da rodi svoju decu. Međutim nigde je nisu primali, plašeći se besa kraljice bogova. Apolon je bio prelepi bog, visok, skladno građen i bujne kose i zbog toga je imao mnogo ljubavnih avantura, kako sa Nimfama, tako i sa običnim smrtnicama. Jednom je zavoleo i ćerku boga Peneja, Dafnu. Ares- je bio bog rata i heroja. Radovao se smrti bilo junaka ili običnog smrtnika, voleo je miris krvi, jauke, krike, borbu. Aresa nikada nije zanimao uzrok rata, pa čak ni njegov ishod, za njega je bilo najvažnije samo ratovanje. Ares je mrzeo sve bogove, a među njima i roditelje Zevsa i Heru, a posebno je mrzeo boginju Atinu. I njega su, naravno, mrzeli svi bogovi, osim Afrodite koja je negovala i podržavala njegovu strast. Afrodita- je bila boginja ljubavi, spoljne lepote, seksualnosti i privlačnosti. Druga verzija njenog rođenja je da je rođena iz morske pene koja se stvorila kada je Kron bacio u more Uranove genitalije. Odmah po rođenju, izašla je iz mora na obalu ostrva Kipra. Afrodita je bila žena Hefesta, ali mu nije bila verna i održavala je tajne ljubavne veze sa Aresom, zbog čega su je smatrali i ratobornom boginjom koja voli da nosi ratničku opremu. Hermes- bio je bog proricanja, lopovluka, pratilac duša. Bio je sin Zevsa i Maje, najmlađi od svih dvanaest olimpskih bogova. Još od malih nogu se videlo da će biti lukav bog jer je svom bratu Apolonu ukrao stado bikova te je ovaj morao da iskoristi sve svoje proročanske sposobnosti i svoja poznanstva da bi ih našao. Hefest- je bio bog zanatstva. Bio je sin Zvesa i Here. Znao je izvući ono najbolje iz metala i tome je učio ljude. Iako hrom imao je snažne ruke i sitne noge kao svaki kovač. Iako nije bio naročito lep za ženu je imao Afroditu. Artemida- je sestra bliznakinja Apolona. Ona je bila boginja lova, divljine i gospodarica i zaštitnica divljači. Po jednom mitu, Artemida i Orion su se zaljubili i planirali da se venčaju. Njihov odnos je hteo da osujeti Apolon koji je odbacivao svaku pomisao na brak između boginje i smrtnika. Estija- bila je boginja doma, porodice i domaćeg ognjišta. Ćerka titana Hrona i njegove žene Reje. Čim se rodila otac Hron ju je progutao, kao i njenu braću i sestre jer se bojao da će se oni pobuniti protiv njega i svrgnuti ga sa vlasti. Ali, kao božansko biće Estija je živela u utrobi svog oca sve dok je nije oslobodio njen najmlađi brat Zevs. Ova boginja je bila oličenje porodičnog doma. Ona je najljubaznija i najnežnija od svih bogova. Stalno je bila sa smrtnicima na zemlji, a ne sa bogovima na Olimpu. Estija je simbol zadovoljstva, radosti i harmonije. Dionis- je najmlađi bog, bog vina, opijanja, seksualnosti, plodnosti, života i vegetacije. Postoji nekoliko verzija priče o Dionisovom dolasku, no zajednička svima je njegovo ponovno rađanje-uskrsnuće. To ponovno rađanje je i glavni razlog njegovog poštovanja u religijskim misterijama. ***Odlično očuvano****