Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Antropologija : od kamenog doba do kompjutera - Aleksandar Bošković Izdavač: Evoluta Godina izdanja: 2021 Broj strana: 277 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Povezujući ideju proučavanja čoveka sa idejom o čoveku, autor polazi od biološkog razvoja ljudske vrste, pokazujući to da evolutivni proces nije predstavljao isključivo biološku stranu razvoja čoveka, tačnije ukazujući na povezanost biološkog i društvenog, odnosno kulturnog razvoja. Ljuduska kognitivna sposobnost evolutivna je značajka, takođe, i ljudska sposobnost mišljenja, zamišljanja i promišljanja sveta oko sebe osobina je njegove biologije. Odatle proizlazi da i čovekovo uspostavljanje društvenih odnosa i zajednica, kao i građenje kulture, počivaju na jedinstveno ljudskim biološkim osobenostima. Mogućnost komunikacije zasnovana je na mogućnosti operisanja simbolima, to jest na korišćenju analogije i metafore kao mentalnih oruđa pojmovnog određivanja okružujuće realnosti, i to predstavlja jasan pokazatelj ispravnosti autorove pozicije u insistiranju na tome da je antropologija nešto više od bavljenja ljudskim kulturama, odnosno da je potreban složen prikaz istraživačke perspektive proučavanja ljudskog sveta. dr Bojan Žikić

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Anime : vodič kroz čarobni svet japanskog animiranog filma - Izdavač: Tanesi Godina izdanja: 2022 Broj strana: 360 Format: 23 cm Povez: Broširani Japan je u svetsku pop kulturu uneo mnogo živosti i kreativnosti, a jedan od njegovih najbitnijih doprinosa su svakako japanski strip manga i animirani film poznat kao anime. Preko njih je svet upoznao japansku kulturu i zainteresovao se za sve što dolazi iz Japana. U ovom pregledu istorije, žanrova i najbitnijih stotinak (114) anime ostvarenja, želeli smo da damo jedan uvid u taj fenomen i povežemo sa njim što više potencijalnih čitalaca i ljubitelja japanske kulture. Anime je stil animacije i crtanja poreklom iz Japana, sa karakterističnim načinom kreiranja likova i njihovog okruženja. Iako su neki od anime filmova u potpunosti crtani rukom, uobičajeno je korištenje kompjutera u njihovom stvaranju. Priče u crtanim filmovima su obično izmišljene. Anime se emituju na televiziji, distribuiraju pomoću medija kao što su VHS, DVD, Blu-rej i preko igrica za video-konzole ili kompjutere. Anime imaju mnogo žanrova, kao i tradicionalni filmovi i serije. Ovi žanrovi uključuju avanturu, naučnu-fantastiku, dečije priče, ljubavne priče, srednjevekovnu fantastiku, erotiku, horor, akciju i dramu. Većina filmova sadrži elemente iz nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema, i to otežava razdvajanje žanrova. Anime mogu da imaju naizgled jednostavnu radnju, ali istovremeno mogu da sadrže mnogo složeniji, dublji zaplet, i razvoj likova. Nije neuobičajeno da anime orjentisane prvenstveno na akciju sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Anime: vodič kroz čarobni svet japanskog animiranog filma - Više Autora Godina izdanja: 2022 Broj strana: 360 Povez: Mek Japan je u svetsku pop kulturu uneo mnogo živosti i kreativnosti, a jedan od njegovih najbitnijih doprinosa su svakako japanski strip manga i animirani film poznat kao anime.Preko njih je svet upoznao japansku kulturu i zainteresovao se za sve što dolazi iz Japana. U ovom pregledu istorije, žanrova i najbitnijih stotinak (114) anime ostvarenja, želeli smo da damo jedan uvid u taj fenomen i povežemo sa njim što više potencijalnih čitalaca i ljubitelja japanske kulture.Anime je stil animacije i crtanja poreklom iz Japana, sa karakterističnim načinom kreiranja likova i njihovog okruženja.Iako su neki od anime filmova u potpunosti crtani rukom, uobičajeno je korištenje kompjutera u njihovom stvaranju.Priče u crtanim filmovima su obično izmišljene. Anime se emituju na televiziji, distribuiraju pomoću medija kao što su VHS, DVD, Blu-rej i preko igrica za video-konzole ili kompjutere. Anime imaju mnogo žanrova, kao i tradicionalni filmovi i serije. Ovi žanrovi uključuju avanturu, naučnu-fantastiku, dečije priče, ljubavne priče, srednjevekovnu fantastiku, erotiku, horor, akciju i dramu.Većina filmova sadrži elemente iz nekoliko različitih žanrova, kao i varijacije tema, i to otežava razdvajanje žanrova. Anime mogu da imaju naizgled jednostavnu radnju, ali istovremeno mogu da sadrže mnogo složeniji, dublji zaplet, i razvoj likova. Nije neuobičajeno da anime orjentisane prvenstveno na akciju sadrže humor, ljubav, pa čak i oštre društvene komentare.

Novo, nečitano, nema posvete. Čudesan svet nauke - Više Autora Broj strana: 384 Povez: Tvrd • Soliteri u svemiru?• Geografske karte lažu?• Biljke imaju ista čula kao i mi?• Grof Drakula je bio zaražen besnilom?• Broj 12 je magičan?• Japanski je najteži jezik na svetu?• Sreća je samo pitanje hemije?• Zvuk mačjeg predenja leči osteoporozu?• Neutrini mogu da se uhvate?• Teleportacija?• Kompjuteri idu u rat?KAKO?Saznanja o svetu u kom živimo udvostručuju se svakih sedam godina, a taj tempo se u vreme moderne tehnologije drastično ubrzava. Samo iz oblasti medicine svake godine se objavi više od milion naučnih radova. Svet se danas davi u informacijama, a stalno oseća žeđ za novim znanjem. Zaboravlja pri tom da je znanje mnogo više od posedovanja informacija. Iz radoznalosti i jake želja da se sve zagonetke ovog sveta reše nastala je i knjiga ČUDESAN SVET NAUKE. U njoj su opisane poslednje misterije našeg doba i predstavljena najnovija naučna dostignuća – celokupna svetska istraživanja u jednoj knjizi!– Na putu ka zvezdama – Fasciniranost plavom planetom – Čovek i medicina – Psihologija i tajne duše – Tajne fizike – Misterije čovečanstva – Duh istorije – Životinje, biljke i druge prirodne senzacije – Šta nam donosi budućnost?

Knjiga je kao nova. Tajne uma. 100 hakerskih trikova našeg mozga - Matt Webb Izdavač: Jesenski i Turk Godina izdanja: 2015 Broj strana: 408 Format: 23 cm Povez: Broširani Pomislite na to što se sve događa dok ovo čitate: kako vam se oči miču da bi pratile riječi, kako se odsutno češkate po ruci dok razmišljate, pomislite na sve pokrete koji vam odvlače pažnju, šumove i druge stvari koje bi vas ometale, ali ih filtrirate. Sve kao da se odvija automatski – kao čarolijom. No, u pozadini neumorno radi vaš mozak, zastrašujuće složen sustav za obradu informacija, sličniji ekosustavu nego kompjuteru. U Tajnama uma upoznat ćete se sa svakodnevnim zadaćama svog mozga, kako biste malo bolje upoznali sebe, i na vrlo opipljiv način osjetili kako zaista funkcioniramo. Za nepovjerljive i one koji žele znati više, svaki trik upućuje na najnoviju znanstvenu literaturu. U knjizi ćete, uz ostalo: Istražiti krajolike svoga mozga: uživajte u prizorima i razgledajte znamenitosti. Pratiti tok vidnog sustava, od pokreta oka do rekonstrukcije slike. Obratiti pažnju na pažnju – i vidjeti kako je koristite za filtriranje informacija još puno prije nego ih postanete svjesni. Razumjeti kako ono što vidite, dodirujete ili čujete, objedinjavate svojom jezičnom sposobnošću – i što se događa kad nam se osjetila posvađaju. Nazrijeti kako mozak vidi vaše tijelo (puno drukčije od tijela kakvo vidite u zrcalu). Zaključivanjem rješavati svakodnevne praktične probleme, i vidjeti gdje vas logika ostavlja kratkih rukava. Razumjeti kako učite, počevši od jednostavnog udešavanja, preko učinka konteksta do ubacivanja lažnih sjećanja. Proniknuti u naš poseban tretman drugih ljudi: što im (i kako) vidimo na licu, i kako im, u određenoj mjeri, čitamo misli. Ova knjiga se najbolje čita surfajući Internetom – popraćena je interaktivnim Java programima, animiranim filmovima i drugim multimedijalnim sadržajima. Dodatni trikovi, novi tekstovi i aktualne vijesti čekaju vas na stranici www.mindhacks.com. Tajne uma omogućuju vam da provjerite teorije neuroznanosti na vlastitim sivim stanicama. Ako ste se oduvijek htjeli zbližiti sa svojim mozgom a niste imali hrabrosti za kirurški zahvat u kućnoj radinosti, ovo je knjiga za vas. The Guardian

Nova/nekoriscena knjiga bez posvete. 2007 Mek povez sa klapnom. Besplatna dostava CC paketom. Empire „V“ Svetom vladaju krvopije. Ovu metaforu odlučio je da ovaploti u svom novom romanu Viktor Peljevin. Ali vampiri danas ne sisaju krv – to je vulgarno. Oni se hrane energijom ljudi koja se stvara u njihovoj borbi za mesto pod suncem. Tu energiju oni pretvaraju u svoju hranu. Ljudima upravljaju uz pomoć glavnih vampirskih umetnosti – glamura i diskursa, čija je suština u maskiranju i kontroli. Grubo govoreći – glamur su lepe slike, a diskurs – mudre priče o tim slikama. Vampiri se pomalo stide svog zanata. Reč krv se među njima smatra nepristojnom, umesto toga govori se crvena tečnost. Ali krv vampirima ne služi kao hrana, već kao sredstvo za upoznavanje ljudi – dovoljan je jedan neprimetan ugriz i svega dve-tri kapi crvene tečnosti i čitav čovekov život vidi se kao na dlanu. Mogu se saznati ne samo njegove navike i životno iskustvo, već i šta ga interesuje, o čemu razmišlja, šta i koga voli a šta mrzi. Ipak, vampirku ne smete ugristi da biste saznali da li vas ona voli – to dovodi do fiziološke reakcije odbojnosti prema partneru. To je morao da iskusi i glavni junak romana. Tako da – ili ujedi ili voli, sve je čisto i pošteno. Ovo nije roman o ljubavi, kao nijedan od Peljevinovih romana. I ovo je roman o vlasti. Teoretski, ljudi mogu da zavrnu šiju vampirima. Ali to se ne dešava, zato što vampiri preko glamura i diskursa upravljaju predstavama ljudi o svetu kao i o sopstvenom životu. Savremena kultura i sredstva masovnog informisanja stvaraju smetnje i time sprečavaju ljude da slučajno saznaju istinu. Vampiri različitih zemalja hrane se na svojim teritorijama, i ljude čekaju teški dani, jer crvene tečnosti, u svetu nema dovoljno za sve. Što znači, uskoro počinje borba, a glavna oružja su glamur i diskurs. Razmišljanja vampira o tome kako funkcioniše ovaj svet vrlo su ubedljiva i teško je ne poverovati im. Vampiri i Haldejci – njihove ljudske sluge – u Peljevinovoj burleski previše liče na našu elitu i njene metode upravljanja. Viktor Peljevin Viktor Peljevin (1962) nesumnjivo je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih ruskih pisaca svoje generacije, svakom objavljenom knjigom sve ubedljivije potvrđujući i pripadnost uskom krugu najznačajnijih savremenih svetskih autora. Već svojom ranom prozom uspeo je da pomiri naizgled nepomirljivo: postmodernistički elitizam i najširu popularnost, dok je britkim, provokativnim esejima – često isprepletenim i stopljenim s njegovim pripovedanjem – kod mladih ruskih naraštaja brzo stekao harizmu lucidnog, ciničnog proroka postsovjetske epohe. Na insistiranje uglednog kritičara Aleksandra Genisa, Peljevin već 1992. godine dobija prestižnu rusku književnu nagradu „Mali Buker“ za zbirku priča Plava svetiljka (1991), posle koje objavljuje i prve romane Omon Ra (1992) i Život insekata (1993). Slede kultni romani Čapajev i Praznina (1996) i Generation „P“ (1999), uz antologijsku zbirku novela i priča Žuta strela (1998), u kojoj, po oceni mnogih, nalazimo neke od najboljih stranica ovog autora i kvintesenciju njegovog kasnijeg stvaralaštva. Evropsku i svetsku reputaciju Peljevin je potvrdio početkom ovog stoleća delima Dijalektika prelaznog perioda: iz niotkuda u nikuda (2003), Sveta knjiga vukodlaka (2004), Šlem užasa: kreativ o Tezeju i Minotauru (2005), Empire „V“ (2006), Т (2009), S.N.U.F.F. (2011), Betmen Apolo (2013)... – koja mu utiru put da postane jedan od najprevođenijih savremenih ruskih pisaca. Viktor Peljevin je rođen 22. novembra 1962. u Moskvi, završio je Moskovski fakultet za energetiku, a studirao je i književnost. Već prvim romanom „Omon Ra“ (1992) privukao je pažnju književnih kritičara i bio nominovan za nagradu „Buker“. Slede knjige „Život insekata“, „Čapajev i Praznina“, „Generation П“, „Dijalektika prelaznog perioda. Iz niotkuda u nikuda“ („DПП. NN“), „Sveta knjiga vukodlaka“, „Šlem užasa“, „Empire V“, „П5“, „t“, „Sok od ananasa za divnu damu“, „S.N.U.F.F.“ (2011) i „Betmen Apolo“ (2013) za koje je dobijao brojne nagrade i hvalospevne kritike širom sveta, pa i statuse kultnih romana. Njegov najnoviji roman „Ljubav za tri Cukerbrina“ objavljen je 2014. godine. Književni kritičari su isticali sklonost Viktora Peljevina prema postmodernizmu i apsurdu, kao i uticaj ezoteričkih tradicija i satirične naučne fantastike na njegovo stvaralaštvo. Peljevinove knjige prevedene su na sve velike svetske jezike, uključujući japanski i kineski. Prema rezultatima ankete na sajtu OpenSpace.ru 2009. godine, Peljevin je bio proglašen za najuticajnijeg intelektualca Rusije. Viktor Peljevin je poznat po tome što se ne kreće u krugovima „književne elite“, praktično se ne pojavljuje u javnosti, vrlo retko daje intervjue i komunicira skoro isključivo preko interneta. Sve je to bilo povod za različite glasine: neki su tvrdili da pisac uopšte ne postoji, a da pod imenom „Peljevin“ radi grupa autora ili kompjuter. Peljevin nije oženjen. Prema podacima iz 2000, živeo je u Moskvi.

Džordž Orvel ODABRANA DELA KOMPLET 1-6 August Cesarec Zagreb, 1983. godine, tvrd povez, zaštitni omot. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. KATALONIJI U ČAST 02. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 03. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 04. BURMANSKI DANI 05. ŽIVOTINJSIA FARMA 06. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI Erik Artur Bler, poznat po pseudonimu Džordž Orvel - Orvel je bila njegova omiljena reka na čijim obalama je provodio mnogo vremena, engleski književnik, esejista, novinar i kritičar (1903 - 1950). Lucidna proza, društvena kritika, opozicija totalitarizmu i podrška demokratiji, glavne su odlike Orvelovog književnog opusa. Dve knjige su posebno doprinele njegovoj popularnosti planetarnih razmera: ŽIVOTINJSKA FARMA i 1984. U ŽIVOTINJSKOJ FARMI Orvel duboko uranja u alegoriju. Životinje na jednoj seoskoj farmi su se pobunile, prognale ljude i uspostavile sopstveni sistem vrednosti i vlasti. Međutim, svinje, koje i inače važe za inteligentne životinje, gladne vlasti i moći, nametanjem svoje volje, poništavaju tekovine revolucije na farmi i uspostavljaju tako čudovišan oblik diktature koji je gori nego što je bio ljudski, protiv koga su se životinje i pobunile. Tipično orvelovski. U 1984. Orvel anticipira budućnost u još jačem i drastičnijem vidu, i to tako što prikazuje imaginarni režim koji svoje postojanje i vlast uspostavlja i održava sistemskim izvrtanjem istine (spinovanjem - noviji izraz!), prekrajanjem istorije, zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva. Takođe orvelovski. Potrebno je napomenuti da je u romanu KATALONIJI U ČAST, Orvel zapravo pisao o Španskom građanskom ratu u kome je učestvovao i u kome je ranjen, čime je značajno oštećeno njegovo i inače krhko zdravlje. Ovo je, na određen način, oda španskim borcima za Republiku. Orvel je, sudeći po svojim publicističkim i novinarskim tekstovima, kao i po celokupnom književnom stvaralaštvu, bio oponent vlastima, što bi se reklo komunističkim jezikom - disident, večito na strani potlačenih i obespravljenih. Ta socijalna nota ne promiče pažljivom oku čitalaca i time je njegova popularnost veća i delo značajnije, jer, ako se za ikoga može reći da je angažovani pisac - ma šta to značilo - to je upravo bio Džordž Orvel. Orvelovo delo ostaje uticajno i u popularnoj i u političkoj kulturi, a pridev `orvelovski` koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse i režime, i drugi izrazi - `veliki brat`, `policija misli`, `rupa u pamćenju`, `dvorazmišljanje`, `misaoni zločin`, deo su engleskog jezika, kao i mnogi njegovi neologizmi. Džordž Orvel i Oldus Haksli bili su savremenici, tačnije, Haksli je Orvelu predavao francuski jezik na koledžu. Mnogi danas porede Orvela i Hakslija, praveći paralele između njihovih teza i razmišljanja. Recimo, Stjuart Makmilan je napravio duhovito, ali i malo gorko poređenje između dva književnika i njihovih promišljanja, analizirajući Hakslijev VRLI NOVI SVET i Orvelovu 1984: U romanu 1984 ljude kontrolišu nanošenjem bola. U romanu VRLI NOVI SVET ljude kontrolišu preko zadovoljstva. Orvel se plašio da će nas uništiti ono što mrzimo (oružje, bombe, ratovi). Haksli se plašio da će nas uništiti ono što volimo (danas smo svedoci robovanja mobilnim telefonima, kompjuterima). Orvel je strahovao od onih koji bi hteli da zabrane knjige (cenzura i slično). Haksli je strahovao da neće biti razloga za zabranu knjiga, jer niko neće hteti da ih čita. (!) Orvel je strahovao da će istinu skrivati od nas. Haksli je strahovao da će istinu ugušiti u moru nebitnih podataka i bespotrebnih informacija. Orvel se bojao da ćemo se pretvoriti u kulturu zatočenika. Haksli se bojao da ćemo postati trivijalna kultura, preokupirana igrama i raznim medijskim programima. # 89