Lepo očuvana knjiga. Sifra adp24.2

Odlicna S3

nova knjiga, meki povez 155 strana.Izdavac Dereta `Damaskin` - prica za kompjuter i sestar - zavrsena je o pravoslavnom Bozicu 1998. godine. Obavljena je ciliciom i latinicom marta meseca 1998. na Internetu Pisana je za kompjuter i racva se pri citanju ta da mozete sami da oblikujete mapu kretanja kroz pricu i da birate kraj price (upor. Draginja Ramadanski, Elektronska biblioteka, NJ ili ritual virtualnog, Dnevnik, Novi sad, 1. april 1998). Pricu je u stampanom vidu objavio casopis Pismo, Beograd 1998.`Sesir od riblje koze` - ljubavna prica - objavljena je u ilustvovanom cilickom izdanju kod Draganica 1996. godine.

Silvija Monros Stojaković : GRAD NAD GRADOVIMA - Cigle zidane pisanjem tokom 77 dana jedne beskrajne noći, ITAKA / Mladost turist Beograd 2000, str. 71 + 77. Tekst na srpskom i španskom jeziku. Očuvanost 4; ima posvetu. Jedan od nasih najvrednijih (i po marljivosti i po kvalitetu) prevodilaca sa spanskog jezika, Silvija Monros Stojakovic je 77 dana bombardovanja provela, kako sama kaze, tako sto se `zavlacila u kompjuter i dan i noc i pisala svoje svedocanstvo o belom gradu pod bombama`. Ti tekstovi su za autorku predstavljali `cigle kojima se jedan od zitelja Beograda opirao njegovom rusenju`, a u njima su se, na specifican nacin, zgusnuli Borhes, Oktavio Pas, Kortasar i mnogi drugi spanski i latinoamericki autori koje je Silvija Monros sjajno prevela na srpski jezik.

odlično očuvana kao nova GAR.8

Isidora Bjelica, Virtuelna kurva Izdavac : Laguna 2014, 159 strana, odlično očuvana Činjenica da ne možete dobiti ni sidu ni triper čini se bezazlenom prema tome šta vam se sve može desiti ako rešite da se „igrate“ u zabranjenim sobama sajber seksa. Sve je počelo naivno, skoro potpuno nevino, kada sam, povedena trendom da svaka dama koja drži do sebe mora da ima jednog ili dva internet-ljubavnika, zaplovila po sajber spejsu bluda i strasti. Kao i svaka lascivna domaćica, u biti opsednuta vernošću i tradicionalnim vrlinama, nisam ni slutila šta će mi se sve na tom putovanju desiti, niti da jurenje zagubljenog ljubavnika po internetu može biti opasnije od borbe sa bikom, šetkanja po ratnom Kninu ili NATO bombardovanja. Ujutru ili uveče sa šanelom pet na donjem vešu crne boje, odlazila bih u beskraj sajber sveta verujući da samo moj kompjuter može stradati ali ne i ja.

Virtuelna kurva Isidora Bjelica Činjenica da ne možete dobiti ni sidu ni triper čini se bezazlenom prema tome šta vam se sve može desiti ako rešite da se „igrate“ u zabranjenim sobama sajber seksa. Sve je počelo naivno, skoro potpuno nevino, kada sam, povedena trendom da svaka dama koja drži do sebe mora da ima jednog ili dva internet-ljubavnika, zaplovila po sajber spejsu bluda i strasti. Kao i svaka lascivna domaćica, u biti opsednuta vernošću i tradicionalnim vrlinama, nisam ni slutila šta će mi se sve na tom putovanju desiti, niti da jurenje zagubljenog ljubavnika po internetu može biti opasnije od borbe sa bikom, šetkanja po ratnom Kninu ili NATO bombardovanja. Ujutru ili uveče sa šanelom pet na donjem vešu crne boje, odlazila bih u beskraj sajber sveta verujući da samo moj kompjuter može stradati ali ne i ja. Draganić Beograd 2005 119 str HOD. D. K. 3 +

DOSIJE SNOUDEN - Luk Harding Insajderska priča najtraženijeg čoveka na svetu- Edvarda Snoudena Autor: Luk Harding Žanrovi: Autobiografije i biografije, Publicistika, Kompjuteri i internet, Politika Izdavač: Evro Book Godina izdanja: 2014. Broj strana: 307 Pismo: Latinica Povez: Tvrd

Nova knjiga, tvrd povez, izdavač Narodna knjiga, Beograd, 2005.. Roman o seobi duše u četrdeset priča. Neobična narativna (romaneskna) struktura u kojoj je duša glavna junakinja - od antičke filozofije (Pitagora i drugi) do kompjutera koji dušu ubija. I istorija duše - i duša u istoriji...

KUĆNI PIŠTOLJ - Nadin Gordimer Izdavac: Narodna knjiga Mek povez 297 str. Manji tragovi naguzvanosti. Kućni pištolj držan kao kućna mačka: deo svakodnevnog života. Kako inače možete da sačuvate svoj kompjuter i televizor, sat i prstenje? Harald, poštovani direktor u osiguranju i njegova žena lekar, Klaudija, suočeni su sa nečim za šta su verovali da nikada ne bi moglo da im se dogodi. Kakvu vrstu odanosti majka i otac duguju sinu koji je izvršio nezamislivo? Kako je on došao dotle da zanemari svetost ljudskog života? Šta su oni uradili da bi uticali na njegov karakter? Gde su ga izneverili? Dankan je svoju krivicu priznao, ali je nije objansio. Sve se u njihovom svetu promenilo. Roditelji i Dankan su u rukama vatrenog Višeg Pravozastupnika Hamiltona Motsamaija, crnog advokata koji se vratio iz izgnanstva i koji je sada, u zemlji oslobođenoj diskriminacije, vrlo poznat član pravne profesije. To je takođe i zemlja u kojoj je smrtna kazna po znakom pitanja pod novim ustavom, ali je još uvek u zakonu. Kućni pištolj je strasna priča o tom poslednjem testu ljudskih odnosa koji nazivamo ljubav između ljubavnika svih vrsta i roditelja i njihovog potomka. Ona se kreće nemirnim korakom živeći sebe u uslovima od intimnih do opštih; ako je to parabola postojećeg nasilja, onda je takođe i afirmacija želje za ljudskim pomirenjem koje počinje tamo gde mora, između pojedinaca muškaraca i žena.

Nenad Stakić - Čovek sa lošom reputacijom (Liber, Beograd, 2009, broš, 72 str.) Uz pivo ili vino, zvuke panka, koncerntnu atmosferu ili nasilnu kompromitovanu apsurdnu stvarnost, kako je primetio Sava Nikić, upoznajemo glavnog junaka, a to je očito sam pisac, koji nas u prvom licu vodi između struga, izlazaka, druženja sa kompjuterom, ali i često sa horor i triler temama u priči... (Vasa Radovanović, Oprem dobro)

Robert Mačamor REGRUT 1 Beli put, 2009. 300 strana. Najverovatnije nekorišćena. Pripadnica terorističke organizacije ne dopušta strancima da uđu u njen stan, jer bi oni mogli da budu policajci na tajnom zadatku ili agenti obaveštajne službe, ali njena deca dovode kući svoje drugare koji jurcaju na sve strane. Teroristkinja ne zna da je jedno od te dece ozvučilo sve prostorije u njenoj kući, napravilo kopije svih dokumenata iz njenog kompjutera i ukralo njen adresar. To dete radi za CHERUB. CHERUB agenti imaju između deset i sedamnaest godina. Žive u stvarnom svetu, provlače se ispod radara odraslih i skupljaju informacije zbog kojih kriminalci i teroristi završavaju u zatvoru. Zvanično, deca iz knjige Roberta Mačamora „Deca špijuni 1: Regrut“ ne postoje.

Mater maxima - Donato Altomare kao nova, nekorišćena Gabrijel je Sanjar, jedan od retkih ljudi sposobnih da projektuju snove u spoljašnjost, pretvarajući ih u masovne spektakle. Stoga je navikao da izaziva svakoga ko poseduje slične sposobnosti, zato što se Sanjari bore za primat u toj nesigurnoj i rizičnoj veštini. Ali nadmetanje na jednom vanzemaljskom satelitu sasvim je druga priča i Gabrijel će veoma brzo primetiti da se iza ovog izazova krije neka misterija. Zašto je turnir namešten? I zašto decu stanovnika satelita drže u zamrznutom životu? Deluje logično da ta pitanja treba postaviti neverovatno efikasnom kompjuteru MM003, poznatijem kao Mater Maxima, koji kontroliše vitalne funkcije na satelitu. Međutim, ova nepredvidiva mašina krije tajanstvenu nameru….

Igor Kokoros Lebovski - Muskarci su iz birtije zene su s pijace Izdavac : Evro Giunti 2007, 162 strane Igor Kokoruš Leb, jedan od najpoznatijih hrvatskih blogera,odlučio je elektronski zaslon kompjutera zamijeniti starim dobrimpapirom i ukoričiti ono što ste do sada (samo djelomično iponekad) mogli čitati na njegovu blogu Plodovi zemlje( kratke priče koje na blogu dnevno obiđe koja tisućicaobožavatelja/ica začudne su slike iz svakodnevnog životapromatrane iz kuta vječnog čuđenja nad glupim, nelogičnim iliprosto uvrnutim iskustvima kojima nas sadašnjica baca nakoljena. Uvrstivši u ovu zbirku svoje najpopularnije priče s bloga i dodavšitome, pod prijetnjom urednika, bar još toliko materijala sumnjivekvalitete koje Ijudsko oko nikada nije vidjelo da titra pikselima, Lebje razveselio svoj žiro-račun skromnom svoticom, ali više od togaznači mu beskonačna slava i divljenje obožavateljica podprozorom njegove spavaće sobe u Bjelovaru.

DŽIM KREJS DAR KAMENAMeki povezIzdavač Laguna„Slavite lažljivce – oni čine da stvaran svet nestane, i dozivaju novi na njegovo mesto...“Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene.Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri.I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima.2/5

DŽIM KREJS DAR KAMENAMeki povezIzdavač Laguna„Slavite lažljivce – oni čine da stvaran svet nestane, i dozivaju novi na njegovo mesto...“Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene.Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri.I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima.2/5

Izdavač:EVRO GIUNTI Beograd Broj strana:164 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 20 x 13 cm Godina izdanja:2007 Odlično očuvana knjiga, nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! Muškarci su iz birtije, žene su s pijace Igor Kokoruš Lebovski(autor) Igor Kokoruš Leb, jedan od najpoznatijih hrvatskih blogera,odlučio je elektronski zaslon kompjutera zamijeniti starim dobrimpapirom i ukoričiti ono što ste do sada (samo djelomično iponekad) mogli čitati na njegovu blogu Plodovi zemlje(http://leb.mojblog.hr).Njegove kratke priče koje na blogu dnevno obiđe koja tisućicaobožavatelja/ica začudne su slike iz svakodnevnog životapromatrane iz kuta vječnog čuđenja nad glupim, nelogičnim iliprosto uvrnutim iskustvima kojima nas sadašnjica baca nakoljena. Uvrstivši u ovu zbirku svoje najpopularnije priče s bloga i dodavšitome, pod prijetnjom urednika, bar još toliko materijala sumnjivekvalitete koje Ijudsko oko nikada nije vidjelo da titra pikselima, Lebje razveselio svoj žiro-račun skromnom svoticom, ali više od togaznači mu beskonačna slava i divljenje obožavateljica podprozorom njegove spavaće sobe u Bjelovaru.

VOLIM NE VOLIM -Alisa Salopek Priča u romanu prati završetak osnovne škole jedne petnaestogodišnje devojčice, njena razmišljanja i osećanja, i sve to zapisano i rečeno jednim lakim, jednostavnim i rečnikom bliskim tinejdžerima... Kako sama autorka kaže, svojom autobiografskom pričom, želela je današnjoj omladini dočarati i približiti svet mladih u vremenu u kome je ona odrastala, tj. tačnije priča obuhvata period 1987. i 1988.g. „ To je vreme kad smo još svi živeli u Jugi i putovali širom naše zemlje bez viza i pasoša, kad nisu postojale granice i nismo znali šta znače reči izbeglištvo i progoni, a o ratu smo učili samo na časovima istorije ili gledali u partizanskim filmovima. Mi smo svi bili ponosni Titovi pioniri, imali smo Dan mladosti i Dan armije, slet i za Jugoslaviju se znalo u čitavom svetu... Znali smo po ceo dan biti na ulici, kod prijatelja, nismo imali kompjutere, video igrice ni mobilne telefone... Postojala su samo dva TV kanala i to drugi kanal tek posle podne...Ali i u tom „srećnom“ vremenu, i u ovom današnjem „kompjuterskom“, odrastanje, prijateljstva, simpatije, završetak osnovne škole, borba za upis u srednje škole, prve ljubavi, boli, shvaćanja i prihvatanja okoline, sukobi generacija – sve je to slično po onom najnežnijem i najiskrenijem što kriju i nose u sebi.“ Subotica 2008 god, 231 str, u dobrom stanju. K.D.S.4.3.

Gaby Hauptmann - Hängepartie Wer will schon einen impotenten Mann fürs Leben? Carmen jedenfalls nicht-sie spürt noch immer das Prickeln im Bauch, ihr ist es ernst mit David. Aber der will nur spielen, am Computer, and scheint auf Carmen gar nicht mehr scharf zu sein. Vielleicht moss sie ihn wieder scharf machen?, denkt Carmen. Und fliegt spontan mit dem sinarten Steffen nach New York. Aber auch Steffen hat seine Gründe für diesen Trip... Liebe, Zweifel and eine doppelte Überraschung- Gaby Hauptmann schickt ilire schlagfertige Heldin in ein aufregendes Wechselbad der gefuhle Ko želi impotentnog muškarca za ceo život? Barem ne Karmen – još uvek oseća trnce u stomaku, ozbiljna je u vezi sa Dejvidom. Ali on samo želi da se igra, na kompjuteru, i čini se da više ne voli Karmen. Možda mora ponovo da ga uključi?, razmišlja Karmen. I spontano leti u Njujork sa sinartenom Stefenom. Ali Štefen takođe ima svoje razloge za ovo putovanje... Ljubav, sumnja i dvostruko iznenađenje - Gabi Hauptman šalje svoju brzu heroinu na uzbudljivu vožnju rolerkosterom osećanja Izdavač: Piper Godina: 2011 Broj strana: 318 Mek povez Biblioteka: Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: 3550 Težina: 300 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Autor - osoba Bjelica, Isidora, 1967-2020 = Bjelica, Isidora, 1967-2020 Naslov Virtuelna kurva / Isidora Bjelica Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2005 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Draganić, 2005 (Beograd : Janus) Fizički opis 122 str. ; 22 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ24 (broš.) Napomene Autorova slika na kor. Tiraž 5.000 Beleška o piscu: str. 121-122. Činjenica da ne možete dobiti ni sidu ni triper čini se bezazlenom prema tome šta vam se sve može desiti ako rešite da se „igrate“ u zabranjenim sobama sajber seksa. Sve je počelo naivno, skoro potpuno nevino, kada sam, povedena trendom da svaka dama koja drži do sebe mora da ima jednog ili dva internet-ljubavnika, zaplovila po sajber spejsu bluda i strasti. Kao i svaka lascivna domaćica, u biti opsednuta vernošću i tradicionalnim vrlinama, nisam ni slutila šta će mi se sve na tom putovanju desiti, niti da jurenje zagubljenog ljubavnika po internetu može biti opasnije od borbe sa bikom, šetkanja po ratnom Kninu ili NATO bombardovanja. Ujutru ili uveče sa šanelom pet na donjem vešu crne boje, odlazila bih u beskraj sajber sveta verujući da samo moj kompjuter može stradati ali ne i ja. Isidora Bjelica Rođena u Sarajevu. Diplomirala i magistrirala dramaturgiju na FDU. Jedno vreme radila kao asistent na predmetu Scenario. Kao kolumnista i filmski kritičar pisala je za gotovo sve veće novine sa eks-jugoslovenskog prostora. Najduže se zadržala u Kuriru, gde je pisala kolumnu od 2003. do 2007. godine, pod nazivom Blek sabat. Zapažene kolumne imala je i u Dugi, Studentu, Blicu nedelje, Pravdi, Ekspresu, Lisi, Tini, Ona, Storiju, Objektivu, Tabloidu, Srpskoj reči, Pogledima… Feljtone, putopise i reportaže godinama je pisala za Profil i Damu. Objavila preko šezdeset knjiga, pedeset pod svojim imenom, petnaest pod pseudonimom. Skoro sve njene knjige su bestseleri koji su doživeli i po deset, petnaest izdanja. Najpopularniji su: Spas, Spas 2, Sama, Voleti i umreti na Karibima, Ljubav u Tunisu, Moj deda Luj Viton, Tajni život slavnih Srpkinja, Princeze di Montenegro, Dama iz Monaka, Srpkinja – prodate su desetine hiljada primeraka. Svoju prvu knjigu Prvi probuđeni objavila je u ediciji „Pegaz“ još sa 18 godina i dugo vremena je bila najmlađi član UKS. Njen magistarski rad objavljen je pod nazivom Tehnotriler kao savremeni oblik tragedije. Kao pozorišni pisac i reditelj najveći uspeh doživela je sa dramom Sarajka u Beogradu, koja je deset godina punila hale. Veoma uspešni komadi bili su i Ozloglašena, Psovači, Tako je govorio Broz… Za dramu Skadarlijka dobija i prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, od toga Klot–Frket na BK televiziji i BN televiziji, i Isidorin ljubavni vodič na televiziji Metropolis. Kao scenarista i reditelj potpisuje 2000. godine prvi srpski nezavisni film Dorćol–Menhetn. Kao modni dizajner šešira imala je preko deset revija, za koje je dobila niz internacionalnih priznanja. Autor je nagrađivanih radio-drama, od kojih je najveći uspeh doživela drama o Isidori Sekulić. Tvorac je niza performansa i umetničkog projekta Politart, koji je doživeo veliku internacionalnu promociju, a posebno je zapažena njena izložba sa N. Pajkićem u Muzeju savremene umetnosti „Egzibicija nacionalnog pomirenja“. Isidora je dobitnik i dva Beogradska pobednika za književnost, dva Zlatna bestselera, Samsungove nagrade za kulturu, nagrada Gala pisac TV Politike 2002, Najvoljenije žene 21. veka, Karić nagrade za publicistiku i nagrade „Dragiša Kašiković“ za publicistiku, nagrade za književnost studenata Sorbone i mnogihdrugih nagrada za brojne humanitarne angažmane. Za roman Spas dodeljena joj je nagrada „Zlatni Hit liber“ 2014. godine. Kao glavni urednik potpisala je nekoliko projekata: Isidorine ženske strane, Hepi-end, Trag istine. Bila je glavni urednik diplomatskog magazina Vip Trip Diplomatic… Njena dela prevođena su na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik. Posle dugogodišnje borbe sa opakom bolešću, Isidora Bjelica je preminula u Beogradu u avgustu 2020. Sahranjena je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. MG86

Povez : tvrd Broj strana :302 Stanje : odlično Izdavač: Srpska književna zadruga:Partenon Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za roman 2009. godine! Proslavljena spisateljica romana Izlet u nebo i Glasam za ljubav, pisac umetničkih bajki svetskog ranga i univerzalnih značenja, Grozdana Olujić donosi novi roman pod naslovom Glasovi u vetru, pisan iskusnom rukom živog klasika. Između Srbije i Amerike, prošlosti i sadašnjosti, istorijskih trauma i treptaja emocija u osetljivim ljudima – odigrava se drama junaka i drama pripovedanja – prefinjenim stilom, velikom veštinom i estetičkom erudicijom. Verujem u iskru dobrote u čoveku Grozdana Olujić Vreme o kome živimo je vreme zla, ratova i laži - rekla je Grozdana Olujić, dobitnik ovogodišnje na Ninove nagrade za roman godine koju je dobila za knjigu „Glasovi u vetru“ (Srpska književna zadruga). Priznanje će joj danas u podne u Narodnom pozorištu Beograd, u ime pokrovitelja Kluba privrednika Srbije, uručiti Branislav Grujić, a u razgovoru za „Blic“ poznata, nagrađivana spisateljica, čiji je opus prevashodno obeležen bajkama, govori o „Glasovima u vetru“, vremenu zla i snazi dobrote, odnosu politike i umetnosti Govoreći o knjizi „Glasovi u vetru“ i njenom naslovu Grozdana Olujić, između ostalog, kaže da je on i odraz radnje romana koja se odigrava u jednoj njujorškoj noći u svesti junaka Danila Arackog koji čuje glasove svojih mrtvih evocirajući sudbine predaka u „Sagi o Arackima“ vezane za poslednjih sto godina. „Ipak, taj naslov je iznikao iz trenutka u kojem je Danilo Aracki ugledao sjaj u nebu i u tom sjaju lica predaka, shvativši da je sve što od života ostaje, kad vreme zemaljskog života istekne, upravo taj sjaj u nebu i glasovi u vetru, nečiji dragi lik, neki davno odsanjani san. Budući da je psihijatar, Danilo posebno obraća pažnju na ovo poslednje tumačeći snove kao naznake sudbine, koja ni prema njemu, kao i prema njegovim precima nije bila najmilosrdnija.“ Glavni junak Aracki, potomak duge loze lekara i iscelitelja porodice Aracki, na svoj način bavi se sećanjima i rečima otvarajući pitanje njihove (ne)moći i (ne)važnosti... - Nimalo slučajno jer reči su te, jezik je taj preko koga se prenosi sećanje, iskustvo, identitet. Jezik pamti i zahvaljujući jeziku obnavljaju se granice davno nestalih carevina, od Vizantijskog do Hazarskog i davno nestali narodi traju u imenima reka, planina, naselja na teritorijama na kojima su izgubljena plemena živela i stvarala, od Misisipija do Sijuks Sitija, Misurija.... Zar i naš narod nije uspeo da se održi zahvaljujući jeziku na kojem su stvorene veličanstvene bajke i epska poezija čija je lepota, preko Vuka Karadžića, u XIX veku zadivila Evropu kao jedinstvena istorija naroda koji je uspeo da opstane zahvaljujući poeziji. U čitavom svom opusu, pogotovo bajkama, ukazujete na pobedu dobrog i lepog uprkos svemu. Može li se tako govoriti i o današnjici, a da se čovek ne oseti prevarenim ili ga ne okarakterišu kao naivnog? - Teško je dati odgovor na to pitanje jer vreme o kome govorimo, vreme je zla, ratova i laži u kojem je nauka dosegla čudovišne rezultate prevazilazeći čak i maštu bajkopisca, istovremeno potirući etičke vrednosti na kojima počiva svet od preistorije do danas. Ipak, verujem da se iskrica dobrote u duši čovekovoj ipak nije ugasila, nije nestala. Strašno bi bile da nestane jer zajedno sa dobrotom nestalo bi sve za šta vredi živeti i boriti se. Na „27 pravednika“, po verovanju kabale, drži se svet. Kad bi ih nestalo, nestao bi svet. Nadam se da se to neće dogoditi. Govoreći jezikom književnosti kog nam je žanra realnost? - Na filmskom platnu i među koricama knjige sve češće suočavamo se sa onim što Amerikanci nazivaju „horror“, ali nije potrebno da ga tražimo po knjigama i filmovima. „Horror“ (užas) na našim je ulicama, po kafićima, sportskim stadionima. Kako drugačije nazvati ono što se desilo mladom francuskom navijaču i dečaku čiju je smrt, bez reči i samilosti posmatrala čitava gomila ljudi ni ne pokušavajući da ga odbrani? Takvo ponašanje više je nego „horror“, strašnije nego smrt. Nažalost, tu i tamo, nalazimo ga i u knjigama bajki, igricama, stripovima, što je, po meni, nedopustivo. Umetnost mora poštovati dete, pružiti mu zlatni most nade da na putu sazrevanja ne posrne već na prvom koraku. To je i jedan od razloga što sam se nakon objavljivanja ranih romana („Izlet u nebo“, „Glasam za ljubav“, „Ne budi zaspale pse“ i „Divlje seme“) okrenula bajkama, lepoti i mudrosti koje u sebi nose, s izuzetkom „Krvave odaje“ Andžele Karter i nekoliko drugih knjiga. A kako vidite mesto i (ne)moć književnosti danas? - Na prvi pogled književnost nema ni moć ni snagu koju imaju bombe i političari, ali na duže staze umetnost je jača jer duša čovekova na koju ona utiče nije se menjala od preistorije do danas. Ljubav je i u starom Egiptu postojala kao i u Šekspirovom dobu. Između staroegipatske bajke „Bata i Ampu“, naše „Male vile“ i Šekspirovih komada - kada je reč o ljubavi, zavisti, žudnji za vlašću - nema bitne razlike, kao što nema razlike ni između šake koja je odapinjala strelu i šake koja surfuje po kompjuteru. Nada da će ta, čudesna, čovekova ruka poslužiti dobru zato nije ni slučajna ni zaludna, bez obzira na mrak koji nadire sa svih strana. O Ninovoj nagradi „Bilo bi krajnje licemerno da kažem kako me Ninova nagrada nije obradovala. Obradovala me je, mada sam pre toga dobila niz nagrada i naših i svetskih. ‘Izlet u nebo’ dobitnik je nagrade ‘Narodna prosvjeta’ za najbolji roman godine, roman ‘Glasam za ljubav’ takođe. ‘Sedefne ruže i druge bajke’ prvi je dobitnik nagrade ‘Politikin zabavnik’, zatim niza nagrada (Zmajeve, „Zlatni leptir“, „Mlado pokolenje“, Povelja stare masline, ali i nagrade za najbolju bajku sveta koju dodeljuje ’World Academy for Art and Culture’ (SAD), kao i danskog viteškog ordena ‘Daneborg’ za zasluge na polju književnosti). Osim značaja koji nosi Ninova nagrada, draga mi je i zbog toga što je dodeljena romanu objavljenom u 100. jubilarnom kolu Srpske književne zadruge čije su plave korice obeležile moje detinjstvo.“ Tatjana Nježić 16.01.10 Grozdana Olujić dobitnica NIN-ove nagrade Knjiga se u meni taložila trideset godina, a onda je prošle godine počela gotovo samu sebe da piše, da nameće likove, poetiku, dinamiku. - Verujem da i kad sve izgleda mračno i bezizlazno, postoji negde neko zrno svetlosti i nade. O tome sam i pisala u ovom romanu - rekla je za „Blic“ Grozdana Olujić nakon jučerašnjeg saopštenja da je dobitnica NIN-ove nagrada za roman godine, prestižnog književnog priznanja koje joj je pripalo za knjigu „Glasovi u vetru“ (Srpska književna zadruga). NIN-ov žiri za najbolji roman na srpskom jeziku, u sastavu Milan Vlajčić, predsednik, Milo Lompar, Aleksandar Jovanović, Aleksandar Ilić i Mladen Šukalo (članovi), na jučerašnjoj sednici je odluku doneo većinom glasova. Za roman Grozdane Olujić glasali su Aleksandar Jovanović, Milo Lompar i Mladen Šukalo, dok su Milan Vlajičić i Aleksandar Ilić svoje glasove dali knjizi Žarka Komanina „Ljetopis vječnosti“, takođe u izdanju „Srpske književne zadruge“. U svom obrazloženju žiri skreće pažnju da se u „Glasovima u vetru“ kroz priču o jednoj srpskoj građanskoj porodici umetnički ubedljivo pojavljuju bitne tradicije evropskog romana XIX i XX veka, te da „kroz mnoštvo varijacija, lajtmotiva, lirskih i psiholoških fragmenata Grozdana Olujić umetnički osvedočeno oblikuje jednu priču koja iskazuje kako psihološku i istorijsku podlogu našeg podneblja, tako i duhovnu situaciju modernog vremena. U pripovednoj ravnoteži između modernističkog eksperimenta i realističke fakture, povremeno ukrštajući realističku i fantastičku motivaciju, sa uverljivo oblikovanim likovima, ‘Glasovi u vetru’ predstavljaju vredan rezultat savremenog srpskog pripovedanja“, kaže se u saopštenju. Tekao je vrlo živ razgovor između članova NIN-ovog žirija i predstavnika medija juče u redakciji NIN-a u trenutku kada je tiho, s blagim osmehom, pomalo zbunjeno, stigla Grozdana Olujić, koja je tu, na vratima, upola glasa, gotovo skrušeno, rekla: „Držite me, molim vas, da ne padnem.“ Nakon burnog pozdrava i uz novinarska pitanja, srdačno i nenametljivo, rekla je da su se „Glasovi u vetru“ u njoj taložili 30 godina, a da je prošle godine „knjiga počela da se nameće sama od sebe, i likovima i dinamikom i radnjom“. Zdušno je govorila o toj knjizi, odnosno o pripovesti jedne porodice i jednog naroda, kroz koju je ispisala dirljivu pripovest o rečima i jeziku. Blagonaklono odgovarajući na pitanja, nije krila zbunjenost nagradom. U izjavi za „Blic“ Grozdana Olujić se osvrnula na činjenicu da joj je opus obeležen verom u snagu dobra, za koje se vredi boriti i, između ostalog, napomenula: „I u ovom romanu sam se zalagala za to. Moj književni junak je odlučio da se vrati na ove prostore u vreme kad su svi bežali. Odlučio da se vrati, odlučio da stvori dom za decu, odlučio da se bavi jezikom, da se bavi profesijom lečenja, i to lečenja kroz jezik. Ma kako stvari delovale teško, tamno i bezizlazno, ja mislim da postoji dobro i da će to dobro prevladati. U romanu strana duše je gubitnik, uprkos velikom zlu oko nas i u nama. Razočaranje gubi bitku u borbi sa nadom. Život jeste čudo koje u sebi, uprkos svim mukama i nevoljama, sadrži lepotu i vrenje da smisao postoji i da nije nesaznatljiv.“ Grozdana Olujić je treća žena pisac laureat NIN-ove nagrade, koja je prvi put dodeljena 1954. godine (prvi dobitnik je bio Dobrica Ćosić za roman „Koreni“). Pre nje dobitnice su bile Dubravki Ugrešić za „Forsiranje romana reke“ 1988. godine i Svetlana Velmar-Janković za roman „Bezdno“ 1995. Grozdana Olujić (1934), romansijer, prevodilac i antologičar, dobitnik je brojnih književnih priznanja, počasni građanin Osla, nosilac danskog viteškog ordena „Daneborg“ za zasluge na polju književnosti. Posebno mesto u njenom opusu ima književnost za decu, odnosno autorske bajke („Nebeska reka i druge bajke“, „Zvezdane lutalice“, „Zlatni leptir“). U njenom proznom stvaralaštvu važno mesto pripada romanima „Izlet u n