Edvard Lago - Kradljivac mapa nedostaje predlist, rikna blago ukošena Anonimni pisac putem elektronske mreže šalje priče za čije čitanje postoji jedinstven sporazum. Dovoljno je da pročitate priču, i ona će vas odvesti na razne tačke širom sveta i omogućiti vam da osmislite i promenite svoj život. Mogući čitaoče, budući da je moj tekst već dospeo do ekrana tvog kompjutera, molim te za nekoliko trenutaka tvog vremena. Ovaj roman nas upoznaje s arapskim, keltskim i jevrejskim mitovima, i kroz susrete s različitim kulturama podseća na vrednost izgovorene reči. Kradljivac mapa je knjiga koja uvodi u tri različita načina pričanja. To je roman - priča, imaginarna knjiga pripovedaka i podsetnik o tome kako se pričaju priče. Kradljivac mapa podseća na tradiciju veličanstvenog usmenog i literarnog pripovedanja. Knjiga koja uvodi u gracioznost beskrajnih priča.

Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov? Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost. Ja sam bila njegova meta. Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje? Format : 145x205 br. str. : 272 povez : broš Pismo : latinica

Igor Kokoros Lebovski - Muskarci su iz birtije zene su s pijace Izdavac : Evro Giunti 2007, 162 strane Igor Kokoruš Leb, jedan od najpoznatijih hrvatskih blogera,odlučio je elektronski zaslon kompjutera zamijeniti starim dobrimpapirom i ukoričiti ono što ste do sada (samo djelomično iponekad) mogli čitati na njegovu blogu Plodovi zemlje( kratke priče koje na blogu dnevno obiđe koja tisućicaobožavatelja/ica začudne su slike iz svakodnevnog životapromatrane iz kuta vječnog čuđenja nad glupim, nelogičnim iliprosto uvrnutim iskustvima kojima nas sadašnjica baca nakoljena. Uvrstivši u ovu zbirku svoje najpopularnije priče s bloga i dodavšitome, pod prijetnjom urednika, bar još toliko materijala sumnjivekvalitete koje Ijudsko oko nikada nije vidjelo da titra pikselima, Lebje razveselio svoj žiro-račun skromnom svoticom, ali više od togaznači mu beskonačna slava i divljenje obožavateljica podprozorom njegove spavaće sobe u Bjelovaru.

IŠČEZLA - DŽilijen Flin Naslov originala: Gillian Flynn - Gone Girl Izdavač: laguna, Beograd Godina izdanja: 2013 Format: 20 x 13 cm. Povez: Meki Pismo: Lattinica Broj strana: 516 Kategorije: Nagrađene knjige / Trileri / Ekranizovane knjige Neprikosnoveni svetski bestseler broj 1. „Triler godine.“ – Observer Ko si ti? Šta smo to jedno drugom uradili? To su pitanja koja Nik Dan sebi postavlja u jutro pete godišnjice svog braka, kada njegova žena Ejmi iznenada nestane. Policija sumnja na Nika. Ejmini prijatelji tvrde da ga se plašila, da je tajila nešto od njega. On se kune da to nije istina. Policija na njegovom kompjuteru otkriva da je pretraživao neobične internet stranice. On tvrdi da je neko drugi morao koristiti njegov kompjuter. A tu su i uporni pozivi na njegov mobilni telefon. Šta se zapravo dogodilo sa Nikovom prelepom ženom? „Iščezla je knjiga za koju ćete preklinjati prijatelje da je pročitaju samo da biste mogli s njima da raspravljate o njoj.“ – Mail On Sunday „Zaista uzbudljiv triler.“ – Emerald Street „Priča koja ima sve – psihološku oštrinu, humor, tempo koji ne posustaje i više preokreta nego što biste mogli zamisliti i u svojim najzamršenijim snovima... divan, ubedljiv triler.“ – Stylist „Misterija sa početka knjige ubrzo počinje da se razvija u neočekivanom smeru, uz veoma ubedljive likove. Neverovatno uzbudljivo! Nije ni čudo što je ovo knjiga koju svi čitaju.“ – Heat Magazine „Ako se još niste dokopali ovog bestselera o kojem svi pričaju – o misterioznom nestanku jedne žene i tajnama koje ona i njen muž kriju ‒ nabavite ga što pre. Stvarno zaslužuje sve pohvale.“ – Woman Magazine „Triler koji ne smete propustiti.“ – The Sun Džilijen Flin je rođena u Kanzas Sitiju. Pohađala je univerzitet u Kanzasu gde je stekla diplome iz engleskog jezika i žurnalistike. U Čikagu je dobila master diplomu iz žurnalistike. Preselila se u Njujork gde je deset godina pisala za Entertejnment vikli. Njen prvi roman Oštri predmeti bio je finalista za nagradu Edgar 2006. i dvostruki dobitnik britanske nagrade Dagger – prva knjiga koja je u istoj godini dobila više od jedne nagrade Dagger. Drugi roman Džilijen Flin, Mračna mesta, bio je bestseler Njujork tajmsa i našao se na nekoliko lista najboljih knjiga 2009. uključujući i Njujork rivjuer, Pablišers vikli i Čikago tribjun. Knjige Džilijen Flin objavljene su u četrdeset osam zemalja. Danas živi u Čikagu sa mužem Bretom Nolanom, njihovim sinom i ogromnim crnim mačkom po imenu Roj. ***Odlično očuvano***

DŽIM KREJS DAR KAMENAMeki povezIzdavač Laguna„Slavite lažljivce – oni čine da stvaran svet nestane, i dozivaju novi na njegovo mesto...“Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene.Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri.I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima.2/5

DŽIM KREJS DAR KAMENAMeki povezIzdavač Laguna„Slavite lažljivce – oni čine da stvaran svet nestane, i dozivaju novi na njegovo mesto...“Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene.Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri.I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima.2/5

Knjiga je odlično očuvana. ,,Kad svi lažu, kome da veruješ? Elin svet se raspada... Ona mrzi svoju školu. Brat joj je nestao. Upravo su je uhapsili. Opet. A sada je roditelji šalju u internat. Međutim, Akademija Simerija nije obična škola. Kompjuteri i mobilni telefoni su zabranjeni. Učenici su mešavina nadarenih, surovih i privilegovanih tinejdžera. Oni – a možda i neki profesori – kriju tajnu. Eli upoznaje nove ljude, među kojima je i Karter, sumorni usamljenik s kojim oseća trenutnu bliskost i dolazi u susret sa Noćnom školom, tajanstvenim društvom čijim aktivnostima učenici ne smeju da prisustvuju. Međutim, kada Eli bude napadnuta pokreće se lanac događaja koji kulminira smrću jedne od učenica tokom letnjeg bala. Kada škola počne da izgleda kao veoma opasno mesto, Eli mora da odluči kome može da veruje. I otkrije šta se zaista dešava u Akademiji Simerija.``

Opis "Moram da znam - Karen Klivland" Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov? Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost. Ja sam bila njegova meta. Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje? Format: 145x205 br. str.: 272 povez: broš Pismo: latinica

Dosto dobro očuvano , bez posvete itd. .. 366 strana , 440 grama Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju Samo slanje posle uplate ili lično preuzimanje Temerin - Novi Sad pouzećem ne šaljem pogledajte sve moje oglase , iskusan sam prodavac sa više hiljada pozitivnih prodaja . . KOLIČINSKI POPUST ! ! ! na 4 ili više kupljenih oglasa odjednom ostvarujete 10% popust na cenu

Potpuno nova knjiga! Žanrovi: Domaći pisci, Priče Izdavač: Laguna ISBN: 978-86-521-2185-4 Broj strana: 208 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 13x20 cm Godina izdanja: 3. jun 2016. Opis Nove priče o magarećim godinama. Priredio Vule Žurić Velikić, Vidojković, Pantić, Bazdulj, Đurđević, Arsić, Kuzmanović, Raičević, Vojnov, Penevski, Žurić, Karajlić, Stojiljković, Kecmanović Dobri duh Branka Ćopića okupio je neke od najboljih domaćih pisaca u jedinstvenu književnu družinu. Pišući o svojim magarećim godinama sastavili su zbirku ispunjenu najrazličitijim avanturama, problemima i nevoljama junaka koje drma pubertet, prvi put se zaljubljuju, ne znaju šta će sa sobom pa upadaju u nevolje, odlučuju da pobegnu od kuće i da se nikada, baš nikada više ne vrate u školu. Kako je to biti omladinac u vreme kad nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, a kako je biti tinejdžer u dvadeset prvom veku? Koliko je sazrevanje kratko a sećanje dugo? Da li su patnje, rados

Knjiga je čitljiva.Strane na početku izlomljena malo(kao na slikama).Na kraju malo smežurane. ,,Kad svi lažu, kome da veruješ? Elin svet se raspada... Ona mrzi svoju školu. Brat joj je nestao. Upravo su je uhapsili. Opet. A sada je roditelji šalju u internat. Međutim, Akademija Simerija nije obična škola. Kompjuteri i mobilni telefoni su zabranjeni. Učenici su mešavina nadarenih, surovih i privilegovanih tinejdžera. Oni – a možda i neki profesori – kriju tajnu. Eli upoznaje nove ljude, među kojima je i Karter, sumorni usamljenik s kojim oseća trenutnu bliskost i dolazi u susret sa Noćnom školom, tajanstvenim društvom čijim aktivnostima učenici ne smeju da prisustvuju. Međutim, kada Eli bude napadnuta pokreće se lanac događaja koji kulminira smrću jedne od učenica tokom letnjeg bala. Kada škola počne da izgleda kao veoma opasno mesto, Eli mora da odluči kome može da veruje. I otkrije šta se zaista dešava u Akademiji Simerija.``

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Bolest i kultura u postmodernom dobu - Dejvid B. Moris Izdavač: Clio Godina izdanja: 2008 Broj strana: 353 Format: 23 cm Povez: Broširani Bolest se promenila tokom poslednjh pedeset godina, u periodu tranzicije iz modernog u postmoderno doba. Razboljevamo se od nepoznatih bolesti, podvrgavamo se nezamislivim tretmanima, umiremo na uznemiravajuće nove načine i na novim mestima. Postmoderna bolest, tvrdi autor, nezaobilazna je u analiziranju savremenog doba isto kao i filmovi, automobili, kompjuteri i svemirske letelice. Glavni cilj ovog štiva je promišljanje i integrisanje rasute manjinske tradicije, u kojoj se razmatra značaj kulturoloških uticaja na zdravlje i bolest. Mnogi čitaoci će prepoznati doprinos istaknutih mislilaca unutar ove tradicije, kao što su Rene Dibua, Džordž L. Engel, Oliver Saks, Melvin Koner, Artur Klajnman i (pre svih) Mišel Fuko. Shvatanje bolesti kao biokulturne pojave, što je i tema ove knjige, prolazi dug put osvetljavanja promena, sukoba i zbrka u postmodernoj medicini.

OSKAR DAVIČO TRG EM Priredila - Milica Nikolić Izdavač - Prosveta, Beograd Godina - 1979 394 strana 20 cm Edicija - Izabrana poezija Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: I DEO I Na stepeništu II a b III e f IV g h i V Pesma sunčanog klatna na stepeništu VI U hodniku (Bela pesma) VII Je li taj pas VIII Sveta Džo-Ana ili moja krsna slava IX Pred vratima X Zdravica XI Iz sobe na trgu XII Jagnjeći prodor u svet XIII Silazak na donji horizont trga II DEO Zvezdogrami Suncogrami Munjogrami Vetrogrami Talasogrami Kisogrami Gladogrami Glasogrami Smrtogrami Trogrbi dromedar (ili Kamila no 1) Karavan jedne reči zaostale na vrhu jezika Pred lukom izgubljenih dromedara Slavuj s dna kompjutera Krvogrami Ranogrami III DEO Upitnik bez saslušanja O propagandi (iz XIV toma trinaestomika) s lica bez naličja Iz rečnika rima Dva poluminuta cutnje Posveta Svima beznaslovnima ...Snežna noć Mesto otežalo od svog vremena Izvodi iz kritika (1969-1978) Bibliografija Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

„Da li vi čekate gospodina Belivjea, madam?“ Elena Folasadi je, naravno, trebalo da kaže ne. Ne poznaje čoveka koji joj se obratio, a još manje gospodina Belivjea, i sasvim je sigurna da ga ne čeka. Međutim, iz puke dosade i hira, ona prihvata igru: ponuđena joj je lepa svota da sedi za kompjuterom i prosleđuje imejlove gospodinu Belivjeu. Ispostaviće se da su imejlovi kodirani, a uz zagonetne bukete cveća koje dobija svake večeri, misterija postaje još veća. Mansebo uživa u svom mirnom i bezbrižnom životu. Ili je bar uživao dok gospođa Ket nije došla u njegov mali dućan, sa neobičnim predlogom da špijunira njenog muža uz dobru novčanu nadoknadu. Na sopstveno iznenađenje, Mansebo pristaje, ali dok pokušava da se fokusira na svoju misiju, počinje da shvata da i njegov bračni život nije tako savršen. Iako to još ne znaju, Elena i Mansebo ukrstiće puteve i otkriće da prelepi Grad svetlosti u svojim kafeima i dvorištima krije neočekivane tajne.

„Da li vi čekate gospodina Belivjea, madam?“ Elena Folasadi je, naravno, trebalo da kaže ne. Ne poznaje čoveka koji joj se obratio, a još manje gospodina Belivjea, i sasvim je sigurna da ga ne čeka. Međutim, iz puke dosade i hira, ona prihvata igru: ponuđena joj je lepa svota da sedi za kompjuterom i prosleđuje imejlove gospodinu Belivjeu. Ispostaviće se da su imejlovi kodirani, a uz zagonetne bukete cveća koje dobija svake večeri, misterija postaje još veća. Mansebo uživa u svom mirnom i bezbrižnom životu. Ili je bar uživao dok gospođa Ket nije došla u njegov mali dućan, sa neobičnim predlogom da špijunira njenog muža uz dobru novčanu nadoknadu. Na sopstveno iznenađenje, Mansebo pristaje, ali dok pokušava da se fokusira na svoju misiju, počinje da shvata da i njegov bračni život nije tako savršen. Iako to još ne znaju, Elena i Mansebo ukrstiće puteve i otkriće da prelepi Grad svetlosti u svojim kafeima i dvorištima krije neočekivane tajne.

„Da li vi čekate gospodina Belivjea, madam?“ Elena Folasadi je, naravno, trebalo da kaže ne. Ne poznaje čoveka koji joj se obratio, a još manje gospodina Belivjea, i sasvim je sigurna da ga ne čeka. Međutim, iz puke dosade i hira, ona prihvata igru: ponuđena joj je lepa svota da sedi za kompjuterom i prosleđuje imejlove gospodinu Belivjeu. Ispostaviće se da su imejlovi kodirani, a uz zagonetne bukete cveća koje dobija svake večeri, misterija postaje još veća.Mansebo uživa u svom mirnom i bezbrižnom životu. Ili je bar uživao dok gospođa Ket nije došla u njegov mali dućan, sa neobičnim predlogom da špijunira njenog muža uz dobru novčanu nadoknadu. Na sopstveno iznenađenje, Mansebo pristaje, ali dok pokušava da se fokusira na svoju misiju, počinje da shvata da i njegov bračni život nije tako savršen.Iako to još ne znaju, Elena i Mansebo ukrstiće puteve i otkriće da prelepi Grad svetlosti u svojim kafeima i dvorištima krije neočekivane tajne.

Misterija Monmartra - Brita Restlund lepo očuvana Da li vi čekate gospodina Belivjea, madam?“ Elena Folasadi je, naravno, trebalo da kaže ne. Ne poznaje čoveka koji joj se obratio, a još manje gospodina Belivjea, i sasvim je sigurna da ga ne čeka. Međutim, iz puke dosade i hira, ona prihvata igru: ponuđena joj je lepa svota da sedi za kompjuterom i prosleđuje imejlove gospodinu Belivjeu. Ispostaviće se da su imejlovi kodirani, a uz zagonetne bukete cveća koje dobija svake večeri, misterija postaje još veća.Mansebo uživa u svom mirnom i bezbrižnom životu. Ili je bar uživao dok gospođa Ket nije došla u njegov mali dućan, sa neobičnim predlogom da špijunira njenog muža uz dobru novčanu nadoknadu. Na sopstveno iznenađenje, Mansebo pristaje, ali dok pokušava da se fokusira na svoju misiju, počinje da shvata da i njegov bračni život nije tako savršen. Iako to još ne znaju, Elena i Mansebo ukrstiće puteve i otkriće da prelepi Grad svetlosti u svojim kafeima i dvorištima krije neočekivane tajne.

Misterija Monmartra - Brita Restlund Odlično očuvana „Da li vi čekate gospodina Belivjea, madam?“ Elena Folasadi je, naravno, trebalo da kaže ne. Ne poznaje čoveka koji joj se obratio, a još manje gospodina Belivjea, i sasvim je sigurna da ga ne čeka. Međutim, iz puke dosade i hira, ona prihvata igru: ponuđena joj je lepa svota da sedi za kompjuterom i prosleđuje imejlove gospodinu Belivjeu. Ispostaviće se da su imejlovi kodirani, a uz zagonetne bukete cveća koje dobija svake večeri, misterija postaje još veća.Mansebo uživa u svom mirnom i bezbrižnom životu. Ili je bar uživao dok gospođa Ket nije došla u njegov mali dućan, sa neobičnim predlogom da špijunira njenog muža uz dobru novčanu nadoknadu. Na sopstveno iznenađenje, Mansebo pristaje, ali dok pokušava da se fokusira na svoju misiju, počinje da shvata da i njegov bračni život nije tako savršen. Iako to još ne znaju, Elena i Mansebo ukrstiće puteve i otkriće da prelepi Grad svetlosti u svojim kafeima i dvorištima krije neočekivane tajne.

Станислав Лем: ФИЈАСКО Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1988.год. Меки повез, 293 стране, латиница. Очувано као на фотографијама. `Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naučne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog područja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slučaju manje ili više uspeli umetnički rad). Međutim, naučna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac čiji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili američku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM). Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je američka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slučaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana “Udruženja američkih pisaca naučne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na čelu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraćeno članstvo, što znači da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pričama. Lem je svoje prvo delo “Čovek sa Marsa” objavio 1946. godine, a među 30-tak knjiga najpoznatije su humoristička zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija budućnosti Zemlje u “Memoarima pronađenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna priča o (ne)spremnosti čoveka da se vine u svemir i suoči sa sopstvenim mračnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno dočaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986). Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg čitaoca naučne fantastike, te studije “Filozofija slučaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naučne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.` (Илија Бакић)

Станислав Лем: ФИЈАСКО Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1988.год. Тврди повез, 293 стране, латиница. Одлично очувано, уз помало пожутеле странице по ивицама. `Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naučne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog područja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slučaju manje ili više uspeli umetnički rad). Međutim, naučna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac čiji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili američku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM). Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je američka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slučaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana “Udruženja američkih pisaca naučne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na čelu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraćeno članstvo, što znači da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pričama. Lem je svoje prvo delo “Čovek sa Marsa” objavio 1946. godine, a među 30-tak knjiga najpoznatije su humoristička zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija budućnosti Zemlje u “Memoarima pronađenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna priča o (ne)spremnosti čoveka da se vine u svemir i suoči sa sopstvenim mračnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno dočaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986). Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg čitaoca naučne fantastike, te studije “Filozofija slučaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naučne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.` (Илија Бакић)

Nove priče o magarećim godinama. Priredio Vule Žurić Velikić, Vidojković, Pantić, Bazdulj, Đurđević, Arsić, Kuzmanović, Raičević, Vojnov, Penevski, Žurić, Karajlić, Stojiljković, Kecmanović Dobri duh Branka Ćopića okupio je neke od najboljih domaćih pisaca u jedinstvenu književnu družinu. Pišući o svojim magarećim godinama sastavili su zbirku ispunjenu najrazličitijim avanturama, problemima i nevoljama junaka koje drma pubertet, prvi put se zaljubljuju, ne znaju šta će sa sobom pa upadaju u nevolje, odlučuju da pobegnu od kuće i da se nikada, baš nikada više ne vrate u školu. Kako je to biti omladinac u vreme kad nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, a kako je biti tinejdžer u dvadeset prvom veku? Koliko je sazrevanje kratko a sećanje dugo? Da li su patnje, radosti, veselja i razočaranja uvek isti ili su se promenili kao i ceo svet i mladost u njemu? Na put ka književnim odgovorima na zamršena pitanja odrastanja uputiće nas smešne, nežne, tužne, pronicljive i uvek uzbudljive priče naših autora koji su se odvažili da s nama podele tajne svog detinjstva. Format: 13x20 cm Broj strana: 208 Pismo: latinica Povez: Mek

Nove priče o magarećim godinama. Dobri duh Branka Ćopića okupio je neke od najboljih domaćih pisaca u jedinstvenu književnu družinu. Pišući o svojim magarećim godinama sastavili su zbirku ispunjenu najrazličitijim avanturama, problemima i nevoljama junaka koje drma pubertet, prvi put se zaljubljuju, ne znaju šta će sa sobom pa upadaju u nevolje, odlučuju da pobegnu od kuće i da se nikada, baš nikada više ne vrate u školu. Kako je to biti omladinac u vreme kad nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, a kako je biti tinejdžer u dvadeset prvom veku? Koliko je sazrevanje kratko a sećanje dugo? Da li su patnje, radosti, veselja i razočaranja uvek isti ili su se promenili kao i ceo svet i mladost u njemu? Na put ka književnim odgovorima na zamršena pitanja odrastanja uputiće nas smešne, nežne, tužne, pronicljive i uvek uzbudljive priče naših autora koji su se odvažili da s nama podele tajne svog detinjstva. Priredili: Vule Žurić Velikić, Vidojković, Pantić, Bazdulj, Đurđević, Arsić, Kuzmanović, Raičević, Vojnov, Penevski, Žurić, Karajlić, Stojiljković, Kecmanović

Fiksi Far ne može da se obuzda. Ispravlja sve što stoji nakrivo, briše jedva vidljive mrlje, pomaže prijateljima u nevolji. .. ona jednostavno mora sve da popravlja. Na kraju krajeva, zato je zovu Fiksi. I tako, kada je zgodni neznanac u kafiću zamoli da mu na trenutak pričuva laptop, Fiksi ne samo da pristaje već na kraju spasava laptop od katastrofe. Da bi joj zahvalio, vlasnik kompjutera, Sebastijan na brzinu nažvrlja menicu – ali naravno, Fiksi nema nameru da je iskoristi i zatraži uslugu od njega. To jest, ona nema tu nameru sve dok se njena srednjoškolska ljubav, Rajan, ne vrati u njen život i ne zamoli je za pomoć. Ali ništa se ne odvija onako kako je Fiksi zamišljala, i sada ona duguje Sebastijanu: i to mnogo. Ubrzo se njih dvoje upetljaju u čitav niz „ menica“ – od sitnih usluga do životnih dugova – a Fiksi je rastrzana između svakodnevice zbog koje je nesrećna i budućnosti koju priželjkuje. Hoće li Fiksi imati hrabrosti da popravi nešto i za sebe i izbori se za život i ljubav kakve zaista želi?

Nove priče o magarećim godinama. Dobri duh Branka Ćopića okupio je neke od najboljih domaćih pisaca u jedinstvenu književnu družinu. Pišući o svojim magarećim godinama sastavili su zbirku ispunjenu najrazličitijim avanturama, problemima i nevoljama junaka koje drma pubertet, prvi put se zaljubljuju, ne znaju šta će sa sobom pa upadaju u nevolje, odlučuju da pobegnu od kuće i da se nikada, baš nikada više ne vrate u školu. Kako je to biti omladinac u vreme kad nije bilo kompjutera i mobilnih telefona, a kako je biti tinejdžer u dvadeset prvom veku? Koliko je sazrevanje kratko a sećanje dugo? Da li su patnje, radosti, veselja i razočaranja uvek isti ili su se promenili kao i ceo svet i mladost u njemu? Na put ka književnim odgovorima na zamršena pitanja odrastanja uputiće nas smešne, nežne, tužne, pronicljive i uvek uzbudljive priče naših autora koji su se odvažili da s nama podele tajne svog detinjstva. Priredili: Vule Žurić Velikić, Vidojković, Pantić, Bazdulj, Đurđević, Arsić, Kuzmanović, Raičević, Vojnov, Penevski, Žurić, Karajlić, Stojiljković, Kecmanović

Autor Homo Deusa. Šta se danas događa u svetu i koji je najdublji smisao ovih događaja? Tehnologija napreduje brže nego što mi uspevamo da je razumemo, a svet nikada nije bio tako polarizovan. Oslanjajući se na ideje iz svojih prethodnih knjiga, Harari nas suočava sa životnim izazovima usled neprestanih, zbunjujućih promena. One utiču na našu egzistenciju i menjaju postojeće obrasce razmišljanja i delanja. Harari nas priprema za budućnost koja će se mnogo razlikovati od ovog trenutka i ukazuje nam koja pitanja treba da postavimo sebi da bismo preživeli. Kako su kompjuteri, veštačka inteligencija i roboti promenili značenje reči biti čovek? Jesu li nacije i religije i dalje važne? Zašto je liberalna demokratija u krizi? Da li nam se sprema još jedan svetski rat? Kako će u budućnosti izgledati posao i radna snaga i kako da se spremimo za to? Ako se o budućnosti čovečanstva bude odlučivalo bez vaše saglasnosti – ni vi ni svi ostali nećete biti izuzeti od posledica. To nije fer, ali ko kaže da je istorija fer?