Igor Kokoruš Leb, jedan od najpoznatijih hrvatskih blogera, odlučio je elektronski zaslon kompjutera zamijeniti starim dobrim papirom i ukoričiti ono što ste do sada (samo djelomično i ponekad) mogli čitati na njegovu blogu Plodovi zemlje. Njegove kratke priče koje na blogu dnevno obiđe koja tisućica obožavatelja/ica začudne su slike iz svakodnevnog životapromatrane iz kuta vječnog čuđenja nad glupim, nelogičnim iliprosto uvrnutim iskustvima kojima nas sadašnjica baca na koljena. Naslov: Muškarci Su Iz Birtije, Žene Su S Pijace Pisac: Igor Kokruš Lebovski Izdavač: Evro Book Godina: 2007 Pismo: Latinica Povez: Broširan Broj strana: 164 Format: 21 cm Očuvanost: Potpuno nova, nekorišćena knjiga, nečitana.

Dosto dobro očuvano , bez posvete itd... 366 strana , 440 grama Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju RD

Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje. Aleksandra Mihajlović „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje.” domaće autorke Aleksandre Mihajlović. Autorka se u ovoj knjizi bavi jednom balkansko-jugoslovenskom temom mešovitog braka i odnosa između oca i kćerke koji iz toga proizilazi. Mnoga umetnička dela se bave Edipovim komleksom, uticajem majke na sina. Ali veoma malo dela analizira Elektrin kompleks, uticaj oca na kćer, koji je mnogo značajniji, jer u svakom društvu porodica zavisi od emotivnog stanja majke, njenih slutnji, prevrata i emocionalnog sveta koji nosi iz doma svojih roditelja. Roman „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje.” se bavi Elektrinim kompleksom. Roditelji glavne junakinje Tare su različite vere. Otac joj je Musliman, majka Srpkinja. Otac je rodom iz Srebrenice, ozloglašenog gradića iz građanskog rata s početka devedesetih, a majka iz Bratunca, ćerka srpskog pravoslavnog sveštenika. Tara je rođena s kraja šezdesetih godina, ali i tada je verska podeljenost dve susedne varošice, iako ne javna, bila vidljiva. Ni očeva strana, tvrdo poštujući Kur-an, ni majčina, tradicionalno pravoslavna, nije odobravala tu vezu. Nemiri u ove dve kuće, najavili su nemire trideset godina kasnije. Taru je vaspitavala majčina strana, oca je samo jedanput, sa svojih šesnaest godina videla, kada je na sopstveno insistiranje otišla kod njega u Sarajevo. Sve se završilo na tom jednom susretu, a njegova slika ju je progonila, kao i misao da i posle svega, on nju ne prihvata. Tara se tokom romana pita koja li to vera propisuje, kako i zašto, da se roditelj odrekne svoga deteta. Život provodi emotivno krhka, tražeći odgovore. Roman počinje kada spoznaje da joj je otac bolestan od raka, da mu nije preostalo još dugo. Posle premišljanja, šalje mu mejl, jer zna da taj poslovni čovek jedino u bolnici ima kompjuter i iščekuje odgovor, poslednje viđenje, oproštaj. Očekuje da će imati prilike da mu iskaže sve ono što ju je mučilo. ocuvana boz8+

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

Opis: Batlerijski džihad, Brajan Herbert Deset hiljada godina pre Dine carstvom vladaju mašine koje misle. Staro carstvo kontrolišu planetarni kompjuteri koji su oduzeli moć svojim gospodarima, drevnim vladarima što su, bežeći od smrti, prebacili svoje umove u mehanička tela i tako stvorili sajmeke – besmrtnu rasu ljudi-mašina. Nakon hiljadu godina brutalne vladavine ljudska vrsta je potlačena i samo još pojedinci uživaju kakvu-takvu slobodu. Idealistična Serena Batler živi na slobodnoj planeti Salusi sekundus sa svojim verenikom, vojnikom Ksavijerom Harkonenom. Vorijan Atreid, kopile sajmeka Agamemnona, ponosi se svojom službom mašinama. Kada kompjuteri odluče da ljudski rod ne zaslužuje dalje postojanje, njih troje će odigrati ključnu ulogu u događaju koji će ne samo spasti čitav ljudski rod već i transformisati poznatu vaseljenu. „Ovu uzbudljivu sagu o borbi ljudske vrste protiv mašina koje misle mora pročitati svaki pravi ljubitelj serijala Dina.“ – Library Journal „Uživanje je gledati kako autori ispredaju niti čiji će se krajevi povezati u Dini.“ – The Philadelphia Inquirer „Herbert i Anderson izvlače emotivnu snagu iz svakog lika kako bi ispripovedali uzbudljivu i složenu sagu.“ – Booklist Brajan Herbert i Kevin Dž. Anderson samostalno su napisali brojne knjige, uglavnom dela naučne fantastike, pre nego što su počeli zajedno da rade na razvijanju serijala Dina. Prva trilogija, Prelude to Dune, odvijala se neposredno pre početka glavnog serijala i bavila se glavnim akterima romana Dina: porodicama Atreid, Harkonen i Korino. Usledili su serijali Legende Dine, Heroes of Dune, Velike škole Dine, kao i dva romana kojima se završava glavni serijal, koje su napisali prema beleškama Frenka Herberta, Lovci Dine i Peščani crvi Dine.

O knjizi: Gabrijel je Sanjar, jedan od retkih ljudi sposobnih da projektuju snove u spoljašnjost, pretvarajući ih u masovne spektakle. Stoga je navikao da izaziva svakoga ko poseduje slične sposobnosti, zato što se Sanjari bore za primat u toj nesigurnoj i rizičnoj veštini. Ali nadmetanje na jednom vanzemaljskom satelitu sasvim je druga priča, i Gabrijel će veoma brzo primetiti da se iza ovog izazova krije neka misterija. Zašto je turnir namešten? I gde su deca stanovnika satelita? Deluje logično da ta pitanja treba postaviti neverovatno efikasnom kompjuteru MM003, poznatijem kao Mater Maxima, koji kontroliše vitalne funkcije na satelitu. Ali ova nepredvidiva mašina, pak, krije tajanstvenu nameru…

O knjizi: Gabrijel je Sanjar, jedan od retkih ljudi sposobnih da projektuju snove u spoljašnjost, pretvarajući ih u masovne spektakle. Stoga je navikao da izaziva svakoga ko poseduje slične sposobnosti, zato što se Sanjari bore za primat u toj nesigurnoj i rizičnoj veštini. Ali nadmetanje na jednom vanzemaljskom satelitu sasvim je druga priča, i Gabrijel će veoma brzo primetiti da se iza ovog izazova krije neka misterija. Zašto je turnir namešten? I gde su deca stanovnika satelita? Deluje logično da ta pitanja treba postaviti neverovatno efikasnom kompjuteru MM003, poznatijem kao Mater Maxima, koji kontroliše vitalne funkcije na satelitu. Ali ova nepredvidiva mašina, pak, krije tajanstvenu nameru…

Novo, nečitano, nema posvete. Snow Leopard - Mac OS X 10.6 - Saša Prudkov Godina izdanja: 2010 Broj strana: 200 Upoznajte Snow Leopard, najnoviju verziju Mac OS X operativnog sistema koja je poboljšana u više aspekata.Otkrijte prefinjen izgled Expose-a i Stack-a.Iznenadićete se brzinom kreiranja rezervnih kopija pomoću poboljšanog Time Machine-a.Ovo, i još mnogo više saznaćete u ovoj knjizi - Mac OS X Snow Leopard.Kratak sadržajUvod1. Poglavlje: Uvod u Snow Leopard2. Poglavlje 2: Instaliranje Snow Leoparda3. Poglavlje: Interfejs Snow Leoparda4. Poglavlje: Bezbednost Snow Leoparda5. Poglavlje: Saveti6. Poglavlje: Kako da...7. Poglavlje: Štampanje u Snow LeoparduOtkrijte stotinu malih poboljšanja koja će vam omogućiti bolji rad vašeg kompjutera.

Дејвид Бишоф: РАТНЕ ИГРЕ Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1984.год. Меки повез, 219 страна, латиница. ` Vreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni `tinejdžer`, poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne `ratne igre` i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet. ..`

DVE ZEMLJE - Robert Sojer Druga polovina listova talasasta i ima manju fleku sa spoljašnje strane listova 366 strana , Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju

Izdavač: Paideia, Beograd Biblioteka Maštarije Prevod: Ana Srbinović Povez: broširan Broj strana: 237 Vrlo dobro očuvana. Ova knjiga je zamišljena kao grad, priče su četvrti, likovi su ulice. Sve ostalo je vreme što teče, želja za lutanjem i potreba za posmatranjem. Tri godine sam kroz nju putovao, zapisao je Bariko u pogovoru svoje knjige, koja inače predstavlja prvo delo ovog pisca čija je radnja makar delimično smeštena u sadašnjost. U njoj ima automobila, autobusa, tu je čak i jedan televizor. Na jednom mestu pojavljuje se gospodin koji prodaje jednu prikolicu. U njoj doduše nema kompjutera, ali, valjda će i oni jednog dana doći na red. Što se tiče likova-ulica, tu tek ima svega. (K-93)

Robert Mačamor REGRUT 1 Beli put, 2009. 300 strana. Najverovatnije nekorišćena. Pripadnica terorističke organizacije ne dopušta strancima da uđu u njen stan, jer bi oni mogli da budu policajci na tajnom zadatku ili agenti obaveštajne službe, ali njena deca dovode kući svoje drugare koji jurcaju na sve strane. Teroristkinja ne zna da je jedno od te dece ozvučilo sve prostorije u njenoj kući, napravilo kopije svih dokumenata iz njenog kompjutera i ukralo njen adresar. To dete radi za CHERUB. CHERUB agenti imaju između deset i sedamnaest godina. Žive u stvarnom svetu, provlače se ispod radara odraslih i skupljaju informacije zbog kojih kriminalci i teroristi završavaju u zatvoru. Zvanično, deca iz knjige Roberta Mačamora „Deca špijuni 1: Regrut“ ne postoje.

Mater maxima - Donato Altomare kao nova, nekorišćena Gabrijel je Sanjar, jedan od retkih ljudi sposobnih da projektuju snove u spoljašnjost, pretvarajući ih u masovne spektakle. Stoga je navikao da izaziva svakoga ko poseduje slične sposobnosti, zato što se Sanjari bore za primat u toj nesigurnoj i rizičnoj veštini. Ali nadmetanje na jednom vanzemaljskom satelitu sasvim je druga priča i Gabrijel će veoma brzo primetiti da se iza ovog izazova krije neka misterija. Zašto je turnir namešten? I zašto decu stanovnika satelita drže u zamrznutom životu? Deluje logično da ta pitanja treba postaviti neverovatno efikasnom kompjuteru MM003, poznatijem kao Mater Maxima, koji kontroliše vitalne funkcije na satelitu. Međutim, ova nepredvidiva mašina krije tajanstvenu nameru….

Autor: Alen Gibons Povez: broširan Br. strana: 225 Format: 14x19,5 Prva knjiga iz edicije Legendar. Da možete da birate između „stvarnog života“ i pustolovina iz grčkih mitova koje prkose smrti, sa njihovim junacima i čudovištima, smelim podvizima i bekstvima „za dlaku“ – šta biste odabrali? Za Feniksa je izbor lak. On mrzi svoj novi dom i novu školu gde ga maltretiraju. Stidi se oca koji je zaluđenik za kompjutere. Ali, kad se uloguje u Legendara, igricu na kojoj radi njegov otac, može da bude junak. On je Tezej koji se bori protiv zastrašujućeg Minotaura ili Persej koji se sukobljava sa zmijokosom Meduzom. Izgleda kao da je zaista tamo... Legendar je više od igre. Igraj ako smeš.

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Ovo vrijeme sada - Semezdin Mehmedinović Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2022 Broj strana: 241 Format: 20 cm Povez: Broširani Književnik u egzilu, večiti izbeglica, Semezdin Mehmedinović se 2019. godine, posle više od dve decenije života u Sjedinjenim Američkim Državama, vratio u Sarajevo i napisao svoju prvu povratničku knjigu. Svaka je prošlost beskonačna, piše autor u ovoj žanrovski gotovo neodredivoj knjizi koja premošćuje kontinente i razdoblja, u kojoj dotičemo osamdesete godina dvadesetog veka, rat u Sarajevu, putujemo po dalekoj Americi i – vraćamo se u Sarajevo. Po povratku u sarajevski stan pisac primećuje da su sve knjige koje zatiče na policama objavljene do 1992. godine, pa se tako mala biblioteka – gotovo kao i ceo grad, u kojem su tragovi rata još vidljivi – pretvara u vremensku kapsulu. A Amerika danas? „Sjedinjene Američke Države postale su upravo onakve kakve su bile države iz kojih se nekada bježalo u Sjedinjene Američke Države.“ Bilo da je reč o susretu s Markesom u jednom kafiću u Džordžtaunu ili sa gospođom Minkom, u čijoj biblioteci otkriva jednu posvetu iz koje se može zaključiti da je gospođa imala sasvim poseban odnos s Ivom Andrićem – ove duboko intimne priče, crtice, memoarski, dnevnički zapisi, začinjeni piščevim crtežima i ponekom fotografijom, otkrivaju nam pripovedača koji briljantno uočava naizgled nevažne detalje, i malene događaje i prizore pretače u lirske medaljone. Semezdin Mehmedinović (1960, Kiseljak kod Tuzle) studirao je komparativnu književnost na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Radio je kao urednik u novinama, nedeljnicima te na radiju i televiziji. Objavio je zbirke pesama Modrac (1984), Emigrant (1990) i Devet Aleksandrija (2002), knjigu zapisa, kratkih priča i pesama Sarajevo Blues (1995), dnevničku prozu Ruski kompjuter (2011), prepisku sa Miljenkom Jergovićem Transatlantic mail (2009), te knjige Autoportret s torbom (2012), Knjigu prozorâ (2014), Me’med, crvena bandana i pahuljica (2017, nagrade „Meša Selimović“ i „Mirko Kovač“) i Ovo vrijeme sada (2020). Od 1996. do 2019. živeo je u Sjedinjenim Američkim Državama, sada piše u Sarajevu.

Autor: Vedrana Rudan Godina izdanja: 2019. Br. str.: 208 Povez: Mek Format: 135mm x 200mm Pismo: Latinica Ples oko sunca – autor Vedrana Rudan Ples oko sunca – autobiografija Vedrana Rudan – bilješke oko mene, kaos u meni Pročitala sam mnoge autobiografije, i da me ubijete ne mogu se sjetiti kako bi trebalo napisati svoju. Jasno mi je da bi sve trebalo ići nekim redom. Od rođenja pa do groba, korak po korak. Kad pogledam svoj život, ne vidim uredno složen album sa slikama. Preda mnom je hrpa starih, žutih fotografija, tu je i mobitel s novim fotografijama, bilješke oko mene, kaos u meni. Možda ovo i nije autobiografija, ovo je terapija – Ples oko sunca. Ubacujem u kompjuter očaj i radost, sreću i nesreću, prošlost koja možda nije ovako izgledala, budućnost kojoj se nadam, a tko zna hoće li je biti? Ovo što sam upravo napisala, to sam ja. Imam sedamdeset godina. Na naslovnici izgledam kao da imam sedamdeset. Kapci su mi otečeni jer me muči alergija. Oči su mi stalno crvene. Lice mi je mrtvački blijedo, kad ga dotakne sunce, ono ga pozdravi pjegama. Ne smijem se često, uglavnom buljim opsjednuta strahom od smrti. U knjizi Ples oko sunca sam se skinula do kraja. Povremeno se, oslobođena svake taštine, osjećam odlično u svojoj staroj, naboranoj, pjegavoj koži. Žena koja u vas gleda, to sam ja. Ja stara. Ja umorna. Ja sita života i sretna što sam živa. Na mom se licu sreća ne vidi? Pročitajte knjigu, sreća u njoj čuči. Ne čujete me? Šteta. Smijem se na sav glas. O autorici – Vedrana Rudan (1949., Opatija) Njene knjige prevedene su na engleski, mađarski, slovenski, poljski, francuski, talijanski, ruski i makedonski jezik. U Rusiji su joj prevedene čak tri knjige, u Americi nekoliko priča i tri knjige. Kazališne predstave prema njezinim knjigama igrane su u Rijeci, Zagrebu, Beogradu, Varšavi, Londonu, Santa Monici i Budimpešti. Bila je novinarka, kolumnistkinja, radila je kao urednica na Hrvatskom radiju i voditeljica TV emisije. Svaki put je dobila otkaz.

Jednog hladnog februarskog jutra cela Evropa ostala je bez struje. Bivši haker i društveni aktivista Pjero Mancano istražuje mogući uzrok nestanka struje. Kada je naišao na ozbiljan trag, pretpostavlja da je reč o hakerskom napadu i svoja saznanja pokušava da podeli sa odgovarajućim službama – doduše, bezuspešno. Mancanu je jasno da je njihov neprijatelj izuzetno lukav i nemilosrdan, tim pre što ubrzo on sam postaje glavni osumnjičeni. Bojar, komesar Evropola koji je spreman da sasluša njegove teorije, pronalazi sumnjive mejlove na njegovom kompjuteru. Otprilike u isto vreme kada je i u Americi nestala struja, u potrazi za počiniocem Mancanu se pridružuje i novinarka CNN-a Loren Šenon. A sve to vreme, cela Evropa, a potom i Amerika, u mraku se suočavaju sa najvećim mogućim izazovom: preživljavanjem.

Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov? Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost. Ja sam bila njegova meta. Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje?

Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov? Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost. Ja sam bila njegova meta. Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje?

Jednog hladnog februarskog jutra cela Evropa ostala je bez struje. Bivši haker i društveni aktivista Pjero Mancano istražuje mogući uzrok nestanka struje. Kada je naišao na ozbiljan trag, pretpostavlja da je reč o hakerskom napadu i svoja saznanja pokušava da podeli sa odgovarajućim službama – doduše, bezuspešno. Mancanu je jasno da je njihov neprijatelj izuzetno lukav i nemilosrdan, tim pre što ubrzo on sam postaje glavni osumnjičeni. Bojar, komesar Evropola koji je spreman da sasluša njegove teorije, pronalazi sumnjive mejlove na njegovom kompjuteru. Otprilike u isto vreme kada je i u Americi nestala struja, u potrazi za počiniocem Mancanu se pridružuje i novinarka CNN-a Loren Šenon. A sve to vreme, cela Evropa, a potom i Amerika, u mraku se suočavaju sa najvećim mogućim izazovom: preživljavanjem.

Očuvana G3 Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov?Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost.Ja sam bila njegova meta.Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje?

Mater maxima, Donato Altomare Evro giunti Beograd 2010 , mek povez, latinica, 389 strana , odlično očuvana knjiga Gabrijel je Sanjar, jedan od retkih ljudi sposobnih da projektuju snove u spoljašnjost, pretvarajući ih u masovne spektakle. Stoga je navikao da izaziva svakoga ko poseduje slične sposobnosti, zato što se Sanjari bore za primat u toj nesigurnoj i rizičnoj veštini. Ali nadmetanje na jednom vanzemaljskom satelitu sasvim je druga priča, i Gabrijel će veoma brzo primetiti da se iza ovog izazova krije neka misterija. Zašto je turnir namešten? I gde su deca stanovnika satelita? Deluje logično da ta pitanja treba postaviti neverovatno efikasnom kompjuteru MM003, poznatijem kao Mater Maxima, koji kontroliše vitalne funkcije na satelitu. Ali ova nepredvidiva mašina, pak, krije tajanstvenu nameru…

DAR KAMENA DŽIM KREJS Roman Džima Krejsa Dar kamena obeležavaju zapanjujuće pesničko bogatstvo i smela maštovitost. Radnja je smeštena u priobalno selo iz kamenog doba. I, kako se pripovest dvoje pripovedača odvija, otkrivaju se protivrečne istine – istine o savremenim pitanjima rada, ljubavi, laži i sili promene. Virtuozna predstava nadarenog pripovedača. Krejs rečnikom kamenog doba priča dirljivu priču o sakatom osobenjaku rečima njegove kćeri. I u ovom romanu Džim Krejs stvara jedan nov svet, naoko udaljen od našeg, a u suštini zastrašujuće sličan njemu. Taj svet suočen je s promenama koje donosi bronza, tehnološko dostignuće umnogome slično kompjuteru. Kako se priča odvija, Krejs govori o ulozi umetnika-pripovedača u društvu opsednutom proizvodnjom i trgovinom, razmatrajući i uticaj i ograničenja mašte koja nas vodi ka novim horizontima

Edvard Lago - Kradljivac mapa kao nova Anonimni pisac putem elektronske mreže šalje priče za čije čitanje postoji jedinstven sporazum. Dovoljno je da pročitate priču, i ona će vas odvesti na razne tačke širom sveta i omogućiti vam da osmislite i promenite svoj život. Mogući čitaoče, budući da je moj tekst već dospeo do ekrana tvog kompjutera, molim te za nekoliko trenutaka tvog vremena. Ovaj roman nas upoznaje s arapskim, keltskim i jevrejskim mitovima, i kroz susrete s različitim kulturama podseća na vrednost izgovorene reči. Kradljivac mapa je knjiga koja uvodi u tri različita načina pričanja. To je roman - priča, imaginarna knjiga pripovedaka i podsetnik o tome kako se pričaju priče. Kradljivac mapa podseća na tradiciju veličanstvenog usmenog i literarnog pripovedanja. Knjiga koja uvodi u gracioznost beskrajnih priča.

Karen Kivland Moram da znamMeki povezIzdavač Vulkan`Savršen suprug. Savršen otac. Savršen lažov?Sve je bilo smišljeno, isplanirano. Naš susret nije bio nikakva srećna slučajnost.Ja sam bila njegova meta.Vivijan Miler je posvećeni analitičar u CIA i ima zadatak da razotkrije mrežu ruskih agenata, takozvanih spavača. Pošto je pristupila kompjuteru potencijalnog ruskog operativca, pronalazi tajni dosije sa spiskom ruskih špijuna u Americi. Nakon nekoliko klikova, sve što joj je bilo važno – posao, muž, čak i njena deca – nalazi se u opasnosti. Zaklela se da će braniti državu od neprijatelja, stranih i domaćih. Ali zaklela se i njemu, da će biti uz njega u dobru i u zlu. Zlo je pokucalo na vrata, a Vivijan mora da bira. Rastrzana između odanosti i izdaje, ljubavi i sumnje, kome može da veruje?2/25