Izgnanici na izvoru duša Džek L.Čakler Dobrodošli u bunar, konstrukt drevne nestale rase poznate kao Markovičani. Svet bunara deluje i kao kontrolor i kao kapija za 1560 svetova koje su stvorili Markovici na kraju svog vremena. Gilgam Zinder konačno otkriva tajnu Markovskog bunara, ali ga onda zli političar i diler droge Antor Trelig primorava da razvije kompjuter koji može da kontroliše veštačku konstrukciju. Mavra Čang je pilot teretnog broda angažovan da spase Zinderovu ćerku, koju je oteo Trelig, i da spase svetove koji naseljavaju konstrukt od Treligovih zlonamernih planova. U tom procesu, Obie, samosvesni kompjuter, slučajno prouzrokuje da se ceo svet automatski transportuje oko Sveta bunara, uzrokujući da se Mavrin brod sruši na „netehnološki“ hek-svet. Dok stanovnici okolnih heks-svetova počinju da shvataju šta se dešava, oni se bore da sakupe delove razbacanog broda u nadi da će pobeći sa planete, što dovodi do haotičnog rata između različitih rasa koji bi mogao da dovede do uništenja bunara Sam svet. Izgnanici na izvoru duša je druga knjiga smeštena u univerzumu Vell Vorld. PENGUIN BOOKS 1978. 335 str. odlično očuvana

Naslov Anđeologija / Danijela Trusoni ; [prevodilac Dragan Žujović] Jedinstveni naslov Angeology. srpski jezik Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2010 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kompjuter biblioteka, 2010 (Čačak : Svetlost) Fizički opis V, 441 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Žujović, Dragan Zbirka ǂBiblioteka ǂZoin vrt. Fantastika / [Kompjuter biblioteka, Beograd] ; 440 ISBN 978-86-7310-460-7 (broš.) Sestra Evanđelina je bila još devojčica kada je otac njeno vaspitanje prepustio franjevačkom redu sestara Večite molitve u unutrašnjosti Nju Jorka. Ova dvadesettrogodišnja devojka je slučajno otkrila pismo iz davne 1943.godine, koje je poznati filantrop Ebigejl Rokfeler napisala pokojnoj upravnici manastira sv. Ruže. To pismo će uvući sestru Evanđelinu u tajanstvenu priču staru hiljadu godina: u antički konflikt između udruženja anđeologa i čudovišno lepih potomaka anđela i čoveka - Nefilima. U pismima se kriju tajne za kojima očajnički traga Nefilim, nekada moćno biće koje želi da izazove nove sukobe, uništi sve ono što je dobro u čoveku i ostvari potpunu dominaciju nad ljudskom rasom. Generacije i generacije anđeologa položile su svoje živote pokušavajući da zaustavi ovo stvorenje. Sestra Evanđelina se pridružuje toj borbi, koja polazi iz seoske opatije na reci Hadson i preko pariskog groblja na Monparnasu vodi do planinskih oblasti Bugarske. Anđeologija uspešno spaja biblijske epove, mit o Orfeju i Miltonovu viziju Izgubljenog raja, kreirajući tako bajku o običnim ljudima u borbi od koje zavisi sudbina čovečanstva. Knjiga obiluje istorijskim detaljima i opčinjavajućim karakterima koji su vešto utkani u izuzetno zanimljivu kompoziciju. Dobro očuvana knjiga. ts

Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20x14 Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao. U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

Nova knjiga Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 2021 Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao. U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

2001: Odiseja u svemiru - Artur Klark Izdavač: Kontrast Broj strana: 262 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 2021 Prevela s engleskog: Jelena Nidžović NOVA knjiga!!! Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao. U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

2001: Odiseja u svemiru - Artur Klark Izdavač: : Kontrast izdavaštvo Godina izdanja: : 2021. Broj strana: 262 NOVA knjiga! Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs. .. Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba. Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao. U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas.

Izdavači: Otokar Keršovani, Opatija / Narodna knjiga, Beograd Prevod: Zoran Živković, Žika Bogdanović Povez: tvrd Broj strana: 186 Hrbat zakošen i na jednom kraju saniran sa malo selotejpa. Potpisana, par flekica na marginama strana, lepo očuvana. Na Mesecu je otkrivena enigma. Implikacije ovog otkrića toliko su velike da su ljudi po prvi put poslati duboko u Sunčev sistem. Ali mnogo pre nego što se stigne na odredište, putovanje zauzima užasan, neobjašnjivo pogrešan kurs… Odiseja je jedan od najprodavanijih naučnofantastičnih romana našeg doba. Pre tri miliona godina, na preistorijskom tlu Afrike, izgladneli Posmatrač Meseca ugledao je kristalni monolit, koji će, vršeći eksperimente na njegovom plemenu, otvoriti prostor za mogućnost razvoja inteligencije. Godine 1999, Hejvud Flojd odlazi na Mesec kako bi ispitao novo otkriće, koje je alarmiralo gotovo celokupni naučni svet, iako niko zapravo ne zna o čemu se tačno radi. Tajanstveni predmet, nazvan MAT-1, poslaće signal u trenutku kada obasja sunčeva svetlost, a potom ponovo utihnuti. Dve godine kasnije, brod Diskaveri sa Dejvidom Boumenom, Frenkom Pulom i trojicom hiberniranih članova posade ploviće prema krajnjem cilju svoje misije – Saturnu. Međutim, HAL 9000, brodski kompjuter, imaće drugačiju zamisao. U kultnom delu SF žanra, nastalom naporedo sa filmom Stenlija Kjubrika, uz obostranu razmenu ideja, Artur Č. Klark pruža interesantne uvide u mogućnosti evolutivnog toka čovečanstva, opasnosti sa kojima se ljudi mogu suočiti razvijanjem veštačke inteligencije i ekspeditivnim istraživanjem svemira. Roman je objavljen 1968, nedugo nakon izlaska filma, i njegova popularnost ne jenjava ni dan-danas. (K-135)

Mozak je bio savršen, sićušno, osakaćeno telo beskorisno. Tako je tehnologija spasila mozak i stavila ga u okruženje koje ga je uslovilo da živi u drugačijoj vrsti tela - svemirskom brodu. Ovde bi se ljudski um, suptilniji, beskrajno složeniji od bilo kog kompjutera ikada osmislio, mogao povezati sa ogromnim i delikatnim snagama, potpunim opozivom i neverovatnim brzinama svemira. Ali mozak iza broda bio je potpuno ženstven - kompleksna, puna ljubavi, jaka, slaba, nežna divljakinja - ličnost, samo žena, zvana Helva... CORGI BOOKS 1977. 206 str. odlično očuvana

Svetski poredak se promenio. Čovek više ne vodi. On je vođen. Prirodni naslednik Orvelovog iz 1984, Fistful of Digits je jedan od najstrašnijih proročanskih romana 1960-ih. To je zadivljujuća naučnofantastična priča o borbi čovečanstva i zagrljaju sa tehnološkim napretkom, i posledicama koje su požnjele one naučnike i inženjere koji traže kontrolu ili se plaše trke kompjutera koji se samoprogramiraju. Čovečanstvo nije u potpunosti opremljeno da kontroliše aktivnosti računara koji se samoopredeljuju. Svi su previše spremni da se odreknu svog identiteta budućem svetu tehnologije. CORONET BOOKS 1975. 285 str. odlično očuvana

Dosto dobro očuvano , bez posvete itd... 366 strana , 440 grama Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju RD

Дејвид Бишоф: РАТНЕ ИГРЕ Издавач: НАРОДНА КЊИГА, Београд, 1984.год. Меки повез, 219 страна, латиница. ` Vreme u kome živimo nosi zlokobni atomski predznak, iza koga stoji moguće bezumlje samouništenja jedne civilizacije koja se diči prvim odvažnim koracima u svemir i ovladavanjem veštačkom inteligencijom. No, da strah i nada ponekad mogu ići ruku pod ruku najbolje svedoči ovaj sjajni roman - a takođe i film istog naslova - čiji je glavni junak bezazleni `tinejdžer`, poklonik popularnih kućnih računara. Fantastičan zaplet nastaje onda kada momčić uspeva da uspostavi vezu sa središnjim kompjuterom Pentagona i da se sa njim upusti u nedužne `ratne igre` i ne sluteći da ulog predstavlja svekoliki njegov svet. ..`

DVE ZEMLJE - Robert Sojer Druga polovina listova talasasta i ima manju fleku sa spoljašnje strane listova 366 strana , Roman Dve zemlje predstavlja prvi deo trilogije Svet Neandertalaca u kojoj nam Robert Sojer na slikovit i upečatljiv način predstavlja dve vrste ljudskih bića koje žive u dva paralelna univerzuma. U jednom živimo mi, a u drugom Neandertalci koji su stvorili svoju civilizaciju, kulturu i nauku. Te dve vrste, po mnogo čemu različite, ali istovremeno i neverovatno slične, susreću se u trenutku kada Ponter Bodit, fizičar iz paralelnog sveta, nepredviđenim spletom okolnosti, do kojih dolazi tokom jednog od njegovih eksperimenata sa kvantnim kompjuterom, dospeva na našu Zemlju

Autor: Alen Gibons Povez: broširan Br. strana: 225 Format: 14x19,5 Prva knjiga iz edicije Legendar. Da možete da birate između „stvarnog života“ i pustolovina iz grčkih mitova koje prkose smrti, sa njihovim junacima i čudovištima, smelim podvizima i bekstvima „za dlaku“ – šta biste odabrali? Za Feniksa je izbor lak. On mrzi svoj novi dom i novu školu gde ga maltretiraju. Stidi se oca koji je zaluđenik za kompjutere. Ali, kad se uloguje u Legendara, igricu na kojoj radi njegov otac, može da bude junak. On je Tezej koji se bori protiv zastrašujućeg Minotaura ili Persej koji se sukobljava sa zmijokosom Meduzom. Izgleda kao da je zaista tamo... Legendar je više od igre. Igraj ako smeš.

Станислав Лем: ФИЈАСКО Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1988.год. Меки повез, 293 стране, латиница. Очувано као на фотографијама. `Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naučne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog područja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slučaju manje ili više uspeli umetnički rad). Međutim, naučna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac čiji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili američku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM). Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je američka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slučaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana “Udruženja američkih pisaca naučne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na čelu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraćeno članstvo, što znači da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pričama. Lem je svoje prvo delo “Čovek sa Marsa” objavio 1946. godine, a među 30-tak knjiga najpoznatije su humoristička zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija budućnosti Zemlje u “Memoarima pronađenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna priča o (ne)spremnosti čoveka da se vine u svemir i suoči sa sopstvenim mračnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno dočaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986). Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg čitaoca naučne fantastike, te studije “Filozofija slučaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naučne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.` (Илија Бакић)

Станислав Лем: ФИЈАСКО Издавач: ПОЛАРИС, Београд, 1988.год. Тврди повез, 293 стране, латиница. Одлично очувано, уз помало пожутеле странице по ивицама. `Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naučne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog područja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slučaju manje ili više uspeli umetnički rad). Međutim, naučna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac čiji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili američku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM). Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je američka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slučaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana “Udruženja američkih pisaca naučne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na čelu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraćeno članstvo, što znači da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pričama. Lem je svoje prvo delo “Čovek sa Marsa” objavio 1946. godine, a među 30-tak knjiga najpoznatije su humoristička zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija budućnosti Zemlje u “Memoarima pronađenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna priča o (ne)spremnosti čoveka da se vine u svemir i suoči sa sopstvenim mračnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno dočaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986). Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima budućeg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg čitaoca naučne fantastike, te studije “Filozofija slučaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naučne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada.` (Илија Бакић)

Serijal Hronike Ambera je klasik fantastike; sastoji se od deset delova, objavljivanih između 1970. i 1991. U ovom tomu sadržani su šesti roman, Aduti propasti , sedmi, Krv Ambera , i osmi, Obeležje Haosa . Ovim počinje drugo petoknjižje, serijal o Merlinu. Merlin, sin Korvina od Ambera i Dare od Haosa, pokušao je da na Zemlji u Senkama živi normalnim životom – daleko od zavera, vendeta i spletki koje rastržu obe njegove porodice. I išlo mu je sasvim pristojno – ako se izuzme svaki trideseti april. Jer na taj dan, već osam godina, neko – ili nešto – pokušava da ubije Merlina. Pucnjevi iz puške. Požari. Saobraćajne nezgode. Tajanstveno odvrnuti ventili za gas. Došlo je vreme da se Merlin vrati svom stvarnom životu u jedinom stvarnom svetu – Amberu, ali ne pre nego što otkrije ko ga je to uzeo na zub i zašto. „Otmeno napisano, duhovito... puno živopisne akcije; nenametljivi ali složeni okviri priče sadrže tarot, alternativne realnosti i magiju tako jasnu i dobro uređenu da je čak i kompjuteri mogu naučiti...“ Publishers Weekly „Rodžer Zelazni piše uverljivo kao Hemingvej, maštovito kao Kenet Grejam; naizmenično je neumoljivi realista i pesnik prefinjenog senzibiliteta.“ Tomas Bernet Svon Format: 13x20 cm Broj strana: 624 Pismo: Latinica Povez: Mek

Beograd 2002. Mek povez, 260 strana. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. R27 `Losos sumnje` je bio treća avantura apsurdističko-nihilističkog detektiva Dirka Džentlija. Šetnja kroz knjigu otkriva Adamsovu fascinantnu pojavu i čudnu sudbinu. Pošto je ispisao radio (1978-9), knjišku (1979) i TV (1981) verziju `Autostoperskog vodiča kroz galaksiju`, kojim je otvorio novo poglavlje u humorističkoj naučnoj fantastici i zadobio svetsku slavu, Adams se, oslobođen obaveza zbrinjavanja gole egzistencije, dao u aktivno uživanje sveta koji ga okružuje, udovoljavajući svojoj ljubopitljivosti i sklonostima. A kako je bio inteligentan, i vispren, mogao je sebi da dozvoli svakovrsne eksperimente i egzibicije. Tako je, u sklopu akcije `Spasite nosoroga`, nosio, sa ostalim aktivistima, maketu ove životinje na vrh Kilimandžara ili je u toplim vodama koralnog spruda u blizini Australije pokušao da uzjaše đavolsku mantu i otkrije da li ona lepše leti kroz vodu od malenog podvodnog skutera koji je takođe testirao. Adams je bio fanatični zaljubljenik u kompjutere i kupovao ih, testirao, koristio neprestano i na svakoj tački planete na kojoj bi se zadesio (boreći se sa nekompatibilnošću kablova i utičnica). Takođe je obožavao muziku `Bitlsa`, `Prokol Haruma`, Baha, voleo da čita P.G. Vudhausa, da razmišlja o svom nosu, filmovima, o tome kako Amerikanci ne umeju da pripreme dobar čaj, bio `radikalni ateista` fasciniran evolucijom, improvizovao inteligentne govore na naučnim skupovima, napravio nekoliko kompjuterskih igrica...

SOLARIS - Stanislav Lem Naslov originala: SOLARIS - Stanislav Lem Izdavac: Bigz, Beograd Džepna knjiga Godina izdanja: 1972 Format: 18 x 11,5 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 192 Solaris je planeta prekrivena okeanom koji predstavlja džinovski inteligentni entitet. Na orbiti iznad Solarisa nalazi se mala zemaljska kolonija, ciji se žitelji groznicavo upiru da uspostave kontakt sa mastodontskim umom što ravnodušno obitava pod njima, uopšte ne reagujuci na pokušaje ljudi da komuniciraju sa njim. Izvestan kontakt, medutim, postoji posredstvom svojevrsnih „tamnih mrlja“ koje Solaris izvlaci iz savesti zemaljskih astronauta i materijalizuje ih kao stalni podsetnik ljudima da još nisu kadri ni za komuniciranje sa pripadnicima vlastite vrste, a kamoli sa heterogenim kosmickim razumima. Roman dostiže kulminaciju u cinu samožrtvovanja jedne od tih „tamnih mrlja“, devojke Hari, koja se tako pokazuje ljudskija od svih „stvarnih“ ljudi. Kontakt sa Solarisom kakav Zemljani ocekuju nikada ne biva uspostavljen i roman se okoncava beznadem glavnog junaka cija je antropomorfna optika sveta doživela potpuni krah. Posredi je izuzetno, jedinstveno delo, koje uveliko nadrasta granice žanra i prikljucuje se matici velike književnosti, zasnivajuci svoje vrednosti ponajviše na Lemovoj sumornoj, ali umetnicki izvanredno plodotvornoj viziji covekove nesposobnosti za autenticni „prvi kontakt“. STANISLAV LEM Nedovoljno obavešteni ljubitelji svih kategorija naucne fantastike (književna, filmska, stripovska) uglavnom svoj omiljeni žanr vezuju za dela autora anglosaksonskog govornog podrucja, što je svakako posledica agresivne reklame koja ima za cilj da proda novi proizvod (u ovom slucaju manje ili više uspeli umetnicki rad). Medutim, naucna fantastika „uspeva” i u drugim zemljama (Francuska, Poljska, Rusija, Japan) i to vrlo uspešeno. Jedan od sjajnih primera ove tvrdnje je i poljski književnik Stanislav Lem (1921), pisac ciji su izvanredni romani i vrhunska erudicija probili ideološke blokade i zasenili americku publiku (toliko da je jedno vreme „proturana” prica da se iza ovog imena, u stvari, krije mocni kompjuter Lunar Edžcursion Module - LEM). Neki potpuno argumentovani stavovi iz njegove studije “Fantastika i futurologija” (1973), pre svih da je americka proza 1950-tih i 1960-tih “beznadežan slucaj sa izuzecima” od „celih” jedan odsto produkcije, toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta pocasnog clana “Udruženja americkih pisaca naucne fantastike” i stavili na crnu listu nepoželjnih. Koju godinu kasnije, zalaganjem nekolicine autora na celu sa Ursulom Legvin, Lemu je vraceno clanstvo, što znaci da su i njegove tvrdnje priznate, a publika je ponovo mogla da uživa u njegovim romanima i pricama. Lem je svoje prvo delo “Covek sa Marsa” objavio 1946. godine, a medu 30-tak knjiga najpoznatije su humoristicka zbirka “Zvezdani dnevnici IljonaTihog” (1957), zbirka “Invazija sa Aldebarana” (1959), sumorna vizija buducnosti Zemlje u “Memoarima pronadenim u kadi” (1961), zatim ingeniozna prica o (ne)spremnosti coveka da se vine u svemir i suoci sa sopstvenim mracnim stranama u romanu “Solaris” (1961), pa blistava vizija sukoba ljudske i mašinske civilizacije u “Nepobedivom” (1964), groteska o androidima “Kiberijada” (1965), studija o nesposobnosti da se shvate poruke iz svemira u “Glasu gospodara” (1968), impozantno docaran susret sa vanzemaljskom civilizacijom u “Fijasku” (1986). Lem je objavio i knjigu “Summa tehnologiae”(1964) u kojoj se bavi nekim aspektima buduceg razvoja nauka (kibernetike, egzobiologije) i koja je nezaobilazna literatura svakog ozbiljnijeg citaoca naucne fantastike, te studije “Filozofija slucaja - književnost u svetlu empirije” (1968) i pomenutu “Fantastiku i futurologiju” u kojim se bavi teorijom književne recepcije i recenzije. Lemova dela, u rasponu od humora, groteske do intrigantnih problematizovanja ljudske prirode i civilizacije, dokaz su velikih potencijala naucne fantastike koje mogu spoznati i iskoristiti samo vanredno talentovani pisci, kojima on definitivno pripada. ***Ocuvano***

Реј Бредбери: ТЕТОВИРАНИ ЧОВЕК Издавач: ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1979.год. Меки повез, 202 стране, латиница. Очувано као на фотографијама. `Priče Reja Bredberija (1920), njih preko 500, koje objavljuje od 1940, dugo su stavljale na muke žanrovske čistunce (čitaoci su listom bili zadovoljni). Naime, nauka je u Bredberijevim delima poprilično „tanka”, što će reći da je bez osnova u tekućim naučnim disciplinama; usto, pisac se i ne trudi da stvori „naučnu” atmosferu. Takve priče nisu imale preveliku prođu kod urednika u godinama oko i posle Drugog svetskog rata, što je mladog pisca nateralo da se okrene hororu kao fantastičkom žanru koji odgovara njegovom umetničkom nervu. Vrlo brzo Bredberi biva priznat za uspešnog autora na ovom polju, tako da se njegova karijera uporedo razvija u oba žanra, i to sa čestim preplitanjima, što, opet, iritira čistunce. Prva Bredberijeva naučno fantastična knjiga pojavljuje se 1950. godine: reč je o „Marsovskim letopisima” (u Engleskoj je knjiga objavljena pod naslovom „Srebrni skakavci”), zbirci sastavljenoj od 26 proznih tekstova koji, mada nezavisni, grade mozaik - priču o osvajanju Marsa, susretu Zemljana sa domorocima, sudaru i propasti dve civilizacije te, konačno, rađanju, nove vrste „Zemljomarsovaca”. Opisani Mars uopšte nije onaj znan iz astronomije, ali je snaga i ubedljivost vizije ono što pleni pažnju. Sledeće, 1951. godine, pojavljuje se knjiga „Ilustrovani čovek” (kod nas prevedeno kao „Tetovirani čovek”), sačinjena od 18 priča labavo povezanih uvodom i epilogom. Nekoliko priča iz ove knjige ostaju antologijska ostvarenja žanra („Velika kiša”, „Autoput”, „Južnoafrička pustara”, „Nulti čas”, „Kaleidoskop”...). Godine 1953. objavljen je prvi Bredberijev roman, „Farenhajt 451”, antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a TV programima i drogama uništava individualnost; Fransoa Trifo je 1967. godine snimio uspeli film po ovoj knjizi. U sledećim decenijama Bredberi uporedo objavljuje nove zbirke priča i obnavlja, pod drugim naslovima, stare (primera radi navodimo neke naslove: „Oktobarska zemlja” 1955, „Dan kad je zauvek padala kiša” 1959, „Jesenji ljudi” 1965, „Sutra u ponoć” 1965, „Opevam telesni elektricitet” 1969, „Ukleti kompjuter i androidski papa” 1981; godine 1962. objavljuje roman „Nešto zlo nam se prikrada”). Bredberi je pisao i drame (u jednoj je nastavio roman „Farenhajt 451”), kao i poeziju i eseje; autor je filmskih scenarija (poput „Mobi Dika” u saradnji sa DŽonom Hjustonom), te scenarija za radio i TV programe (njegova serija „Pozorište Reja Bredberija” pobrala je brojne nagrade). I dalje aktivan, on je lane, sa pune 82 godine, objavio svoj novi roman. Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima), domišljati zapleti i lirski opisi - u kojima je sklon preterivanju - karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.` Илија БАкић `Реј Даглас Бредбери (енгл. Ray Douglas Bradbury, Вокиган, 22. августа 1920. — Лос Анђелес, 5. јун 2012) био је амерички писац[1] научне фантастике. Kao jедан од најславнијих америчких писаца 20. века, радио је у различитим модовима, укључујући фантазију, научну фантастику, хорор, мистерију и реалистичну фантастику. Претежно познат по писању иконичног дистопијског романа Фаренхајт 451 (1953), и његовим научнофантастичним и хорор колекцијама прича, Марсовске хронике (1950), Илустровани човек (1951), и Ја певам телесно електрично (1969), Бредбери био је један од најславнијих америчких писаца 20. и 21. века. Док је већина његових најпознатијих дела из области фантастичне фантастике, он је исто тако писао и у другим жанровима, попут романа о досезању пунолетства Маслачково вино (1957) и фикционализованих мемоара Зелене сенке, бели кит (1992). Након његове смрти 2012. године, Њујорк тајмс је Бредберија назвао „писцем најодговорнијим за увођење модерне научне фантастике у главни књижевни ток”. Биографија Реј Бредбери рођен је 22. августа 1920. године у Вокигану, у држави Илиноис, а умро је Лос Анђелесу 22. августа 2012. године, од мајке Естер Бредбери (1888–1966), шведског имигранта, и оца Леонарда Сполдинга Браедберија Bradbury (1890–1957), енглеског порекла. Најпознатији је по дистопијском роману Фаренхајт 451 који је његов први роман објављен 1953. године. То је антиутопијска прича о друштву које, у име једнакости, спаљује књиге, а и уништава индивидуалност појединаца. Постоје и они који пружају отпор који живе алтернативни живот у дивљини. Франсоа Трифо је 1967. године снимио филм по овој књизи. Познат је и по збиркама прича Марсовске хронике и Илустровани човек. Многа његова дела су екранизована у виду телевизијских серија и играних филмова. Убедљива атмосфера (најчешће богата тамним валерима) владање тензијама, интересантни заплети и лирски описи (где је склон претеривању) карактеристични су за дела овог писца који је за живота постао класик жанра. Његово име је сврстано при врху листа најзначајнијих аутора научне фантастике 20. века поред Исака Асимова, Артура Кларка, Станислава Лема. У каријери, која је трајала више од седамдесет година, Реј Бредбери је инспирисао генерације читалаца да сањају, размишљају и стварају. Преко 500 прича, које је објављивао Бредбери током плодоносне каријере, дуго времена нису могле да се сврстају у науну фантастику по неким жанровском чистунцима, за разлику од читалаца који су били више него задовољни. Каријера Бредберијева прва објављена прича била је „Холербохенова дилема“, која се појавила у издања фанзина Imagination! Фореста Џ. Акермана из јануара 1938. године. У јулу 1939. Акерман и његова девојка Моројо дали су 19-годишњем Бредберију новац да се упути у Њујорк на Прву светску конвенцију научне фантастике у Њујорку и финансирали су Бредберијев фанзин под називом Futuria Fantasia. Бредбери је написао већину од своја четири издања, свако ограничено на мање од 100 примерака. Између 1940. и 1947. био је сарадник у филмском часопису Роба Вагнера, Script. Године 1939, Бредбери се придружио Ларејн Дејовом Wilshire Players Guild, где је две године писао и глумио у неколико представа. Оне су биле, како је Бредбери касније описао, „толико невероватно лоше“ да је одустао од писања драма на две деценије. Бредберијево прво плаћено дело, „Пендулум“, написано са Хенријем Хасом, објављено је у палп часопису Супер научне приче у новембру 1941. године, за шта је зарадио 15 долара. Бредбери је продао своју прву соло причу, „Језеро“, за 13,75 долара кад му је било 22 године и постао писац са пуним радним временом у својој 24. години. Његову прву збирку кратких прича, Мрачни карневал, објавила је 1947. Аркам Хаус, мала издавачка кућа из Саук Ситија у Висконсину, у власништву писца Oгaста Дерлета. Рецензирајући Мрачни карневал за Њујорк Хералд Трибјун, Вил Капи је прогласио Бредберија „прикладним за општу потрошњу“ и предвидео да ће постати писац калибра британског писца фантастике Џона Колијера. Након обавештења о одбијању из палп часописа Weird Tales, Бредбери је послао „Повратак кући” часопису Mademoiselle, што је привукло пажњу младог уредника редакције по имену Труман Капоте. Капоте је пружио подршку Бредберијевом рукопису, што је довело до његовог објављивања. Дело Повратак кући је освојило место у награди О. Хенрија Приче 1947. године. У Пауел библиотеци UCLA, у радној соби са писаћим машинама на изнајмљивање, Бредбери је написао своју класичну причу о спаљивању књига, Ватрогасац, која је имала око 25.000 речи. Касније је објављена са око 50.000 речи под називом Фаренхајт 451, по укупној цени од 9,80 долара, због библиотечке накнаде за изнајмљивање писаће машине од десет центи за пола сата. Случајни сусрет у књижари у Лос Анђелесу са британским писцем из иностранства Кристофером Ишервудом дао је Бредберију прилику да преда Марсовске хронике у руке угледног критичара. Уследила је Ишервудова сјајна рецензија. Библиографија Марсовски летописи, 1950. Илустровани човек, 1951. Фаренхајт 451, 1953. Октобарска земља, 1956. Маслачково вино, 1957. Дан када је заувек падала киша, 1959. Р је за ракету, 1960. Нешто зло нам се прикрада, 1962. Јесењи људи, 1965. С је за свемир, 1966. Сутра у поноћ, 1966. Уклети компјутер и андроидски папа, 1981. Мрачна земља, 1955 Стабло вештица Тетовирани човек Награде Добитник је Пулицерове награде 2007. године. Године 2004. је добио Националну медаљу за уметност, 2000. године Медаљу Националне фондације за књигу за истакнути допринос америчких писаца.`

Реј Бредбери:ТЕТОВИРАНИ ЧОВЕК Издавач:ЈУГОСЛАВИЈА, Београд, 1979.год. Меки повез,202 стране. Стање видљиво на фотографији. (Библиотека Кентаур). Комплетна,чврстог повеза,похабана читањем(!),... `Priče Reja Bredberija (1920), njih preko 500, koje objavljuje od 1940, dugo su stavljale na muke žanrovske čistunce (čitaoci su listom bili zadovoljni). Naime, nauka je u Bredberijevim delima poprilično „tanka”, što će reći da je bez osnova u tekućim naučnim disciplinama; usto, pisac se i ne trudi da stvori „naučnu” atmosferu. Takve priče nisu imale preveliku prođu kod urednika u godinama oko i posle Drugog svetskog rata, što je mladog pisca nateralo da se okrene hororu kao fantastičkom žanru koji odgovara njegovom umetničkom nervu. Vrlo brzo Bredberi biva priznat za uspešnog autora na ovom polju, tako da se njegova karijera uporedo razvija u oba žanra, i to sa čestim preplitanjima, što, opet, iritira čistunce. Prva Bredberijeva naučno fantastična knjiga pojavljuje se 1950. godine: reč je o „Marsovskim letopisima” (u Engleskoj je knjiga objavljena pod naslovom „Srebrni skakavci”), zbirci sastavljenoj od 26 proznih tekstova koji, mada nezavisni, grade mozaik - priču o osvajanju Marsa, susretu Zemljana sa domorocima, sudaru i propasti dve civilizacije te, konačno, rađanju, nove vrste „Zemljomarsovaca”. Opisani Mars uopšte nije onaj znan iz astronomije, ali je snaga i ubedljivost vizije ono što pleni pažnju. Sledeće, 1951. godine, pojavljuje se knjiga „Ilustrovani čovek” (kod nas prevedeno kao „Tetovirani čovek”), sačinjena od 18 priča labavo povezanih uvodom i epilogom. Nekoliko priča iz ove knjige ostaju antologijska ostvarenja žanra („Velika kiša”, „Autoput”, „Južnoafrička pustara”, „Nulti čas”, „Kaleidoskop”...). Godine 1953. objavljen je prvi Bredberijev roman, „Farenhajt 451”, antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a TV programima i drogama uništava individualnost; Fransoa Trifo je 1967. godine snimio uspeli film po ovoj knjizi. U sledećim decenijama Bredberi uporedo objavljuje nove zbirke priča i obnavlja, pod drugim naslovima, stare (primera radi navodimo neke naslove: „Oktobarska zemlja” 1955, „Dan kad je zauvek padala kiša” 1959, „Jesenji ljudi” 1965, „Sutra u ponoć” 1965, „Opevam telesni elektricitet” 1969, „Ukleti kompjuter i androidski papa” 1981; godine 1962. objavljuje roman „Nešto zlo nam se prikrada”). Bredberi je pisao i drame (u jednoj je nastavio roman „Farenhajt 451”), kao i poeziju i eseje; autor je filmskih scenarija (poput „Mobi Dika” u saradnji sa DŽonom Hjustonom), te scenarija za radio i TV programe (njegova serija „Pozorište Reja Bredberija” pobrala je brojne nagrade). I dalje aktivan, on je lane, sa pune 82 godine, objavio svoj novi roman. Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima), domišljati zapleti i lirski opisi - u kojima je sklon preterivanju - karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra.` Илија БАкић `Реј Даглас Бредбери (енгл. Ray Douglas Bradbury, Вокиган, 22. августа 1920. — Лос Анђелес, 5. јун 2012) био је амерички писац[1] научне фантастике. Kao jедан од најславнијих америчких писаца 20. века, радио је у различитим модовима, укључујући фантазију, научну фантастику, хорор, мистерију и реалистичну фантастику. Претежно познат по писању иконичног дистопијског романа Фаренхајт 451 (1953), и његовим научнофантастичним и хорор колекцијама прича, Марсовске хронике (1950), Илустровани човек (1951), и Ја певам телесно електрично (1969), Бредбери био је један од најславнијих америчких писаца 20. и 21. века. Док је већина његових најпознатијих дела из области фантастичне фантастике, он је исто тако писао и у другим жанровима, попут романа о досезању пунолетства Маслачково вино (1957) и фикционализованих мемоара Зелене сенке, бели кит (1992). Након његове смрти 2012. године, Њујорк тајмс је Бредберија назвао „писцем најодговорнијим за увођење модерне научне фантастике у главни књижевни ток”. Биографија Реј Бредбери рођен је 22. августа 1920. године у Вокигану, у држави Илиноис, а умро је Лос Анђелесу 22. августа 2012. године, од мајке Естер Бредбери (1888–1966), шведског имигранта, и оца Леонарда Сполдинга Браедберија Bradbury (1890–1957), енглеског порекла. Најпознатији је по дистопијском роману Фаренхајт 451 који је његов први роман објављен 1953. године. То је антиутопијска прича о друштву које, у име једнакости, спаљује књиге, а и уништава индивидуалност појединаца. Постоје и они који пружају отпор који живе алтернативни живот у дивљини. Франсоа Трифо је 1967. године снимио филм по овој књизи. Познат је и по збиркама прича Марсовске хронике и Илустровани човек. Многа његова дела су екранизована у виду телевизијских серија и играних филмова. Убедљива атмосфера (најчешће богата тамним валерима) владање тензијама, интересантни заплети и лирски описи (где је склон претеривању) карактеристични су за дела овог писца који је за живота постао класик жанра. Његово име је сврстано при врху листа најзначајнијих аутора научне фантастике 20. века поред Исака Асимова, Артура Кларка, Станислава Лема. У каријери, која је трајала више од седамдесет година, Реј Бредбери је инспирисао генерације читалаца да сањају, размишљају и стварају. Преко 500 прича, које је објављивао Бредбери током плодоносне каријере, дуго времена нису могле да се сврстају у науну фантастику по неким жанровском чистунцима, за разлику од читалаца који су били више него задовољни. Каријера Бредберијева прва објављена прича била је „Холербохенова дилема“, која се појавила у издања фанзина Imagination! Фореста Џ. Акермана из јануара 1938. године. У јулу 1939. Акерман и његова девојка Моројо дали су 19-годишњем Бредберију новац да се упути у Њујорк на Прву светску конвенцију научне фантастике у Њујорку и финансирали су Бредберијев фанзин под називом Futuria Fantasia. Бредбери је написао већину од своја четири издања, свако ограничено на мање од 100 примерака. Између 1940. и 1947. био је сарадник у филмском часопису Роба Вагнера, Script. Године 1939, Бредбери се придружио Ларејн Дејовом Wilshire Players Guild, где је две године писао и глумио у неколико представа. Оне су биле, како је Бредбери касније описао, „толико невероватно лоше“ да је одустао од писања драма на две деценије. Бредберијево прво плаћено дело, „Пендулум“, написано са Хенријем Хасом, објављено је у палп часопису Супер научне приче у новембру 1941. године, за шта је зарадио 15 долара. Бредбери је продао своју прву соло причу, „Језеро“, за 13,75 долара кад му је било 22 године и постао писац са пуним радним временом у својој 24. години. Његову прву збирку кратких прича, Мрачни карневал, објавила је 1947. Аркам Хаус, мала издавачка кућа из Саук Ситија у Висконсину, у власништву писца Oгaста Дерлета. Рецензирајући Мрачни карневал за Њујорк Хералд Трибјун, Вил Капи је прогласио Бредберија „прикладним за општу потрошњу“ и предвидео да ће постати писац калибра британског писца фантастике Џона Колијера. Након обавештења о одбијању из палп часописа Weird Tales, Бредбери је послао „Повратак кући” часопису Mademoiselle, што је привукло пажњу младог уредника редакције по имену Труман Капоте. Капоте је пружио подршку Бредберијевом рукопису, што је довело до његовог објављивања. Дело Повратак кући је освојило место у награди О. Хенрија Приче 1947. године. У Пауел библиотеци UCLA, у радној соби са писаћим машинама на изнајмљивање, Бредбери је написао своју класичну причу о спаљивању књига, Ватрогасац, која је имала око 25.000 речи. Касније је објављена са око 50.000 речи под називом Фаренхајт 451, по укупној цени од 9,80 долара, због библиотечке накнаде за изнајмљивање писаће машине од десет центи за пола сата. Случајни сусрет у књижари у Лос Анђелесу са британским писцем из иностранства Кристофером Ишервудом дао је Бредберију прилику да преда Марсовске хронике у руке угледног критичара. Уследила је Ишервудова сјајна рецензија. Библиографија Марсовски летописи, 1950. Илустровани човек, 1951. Фаренхајт 451, 1953. Октобарска земља, 1956. Маслачково вино, 1957. Дан када је заувек падала киша, 1959. Р је за ракету, 1960. Нешто зло нам се прикрада, 1962. Јесењи људи, 1965. С је за свемир, 1966. Сутра у поноћ, 1966. Уклети компјутер и андроидски папа, 1981. Мрачна земља, 1955 Стабло вештица Тетовирани човек Награде Добитник је Пулицерове награде 2007. године. Године 2004. је добио Националну медаљу за уметност, 2000. године Медаљу Националне фондације за књигу за истакнути допринос америчких писаца.`

3001: Konačna odiseja.- Artur Klark Izdavač: Kontrast Broj strana: 240 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 x 14 cm Godina izdanja: 2022 Preveo s engleskog: Nikola Matić NOVA knjiga!!! Godina je 3001. i originalni crni monolit otkriven na Mesecu pre više od jednog milenijuma, postavljen je na trg ispred drevne zgrade Ujedinjenih nacija. Ljudi, koji su kolonizovali jovijanske mesece Ganimed i Kalisto, pronašli su velike količine kristalisanog ugljenika sa nekadašnjeg Jupitera i iskoristili ga za stvaranje i povezivanje svemirskih liftova sa orbitalnim prstenom. Odjednom, Luciferovo svetlo počinje da bledi i Monolit se ponovo budi prvi put posle hiljadu godina. U međuvremenu, telo Frenka Pula – izgubljeno hiljadu godina otkako je pobunjeni superkompjuter HAL 9000 izazvao njegovu smrt na putu ka Jupiteru u nesrećnoj misiji Diskaverija – pronalazi u Kajperovom pojasu svemirski tegljač Golijat. Pul je oživljen i poboljšan, i sada se suočava sa svetom tehnološki daleko naprednijim od onog koji je ostavio za sobom, sa svetom u kojem se ljudski umovi direktno povezuju sa kompjuterima i postoje genetski modifikovane sluge dinosaurusi. Brod koji je poslat da spasi Galaksiju srušio se u novom okeanu na nekadašnjem Jupiterovom mesecu i postao pretnja, nakon što su supermoćni vanzemaljci upozorili ljude da nikada ne slete na Evropu. Da bi se borio protiv nadolazeće pretnje, Pul će morati da udruži snage sa starim znancima, Dejvom Boumenom i HAL-om, koji su sada spojeni u jedan entitet Halman – i da ih iskoristi kao trojanskog konja u nameri da osujeti misteriozne kreatore monolita. U najišcekivanijem nastavku svih vremena, Artur Č. Klark majstorski zaokružuje epsku viziju svog izmaštanog univerzuma. Dok svedočimo tome kako njegova fikcija „postaje istorija“, nepokolebljivom verom u moć tehnologije – pravilno primenjene – da spase čovečanstvo od samouništenja, Klark je samo učvrstio svoju poziciju dežurnog autoriteta za budućnost.

Реј Бредбери: МАЛИ УБИЦА Издавач: PANTHER BOOKS, Ст Албанс, 1976.год. Меки повез, 174 стране, енглески језик. Очуваност видљива на фотографијама. ИЗУЗЕТНО РЕТКО- ЈЕДИНИ ПРИМЕРАК У ПОНУДИ. `Реј Даглас Бредбери (енгл. Ray Douglas Bradbury, Вокиган, 22. августа 1920. — Лос Анђелес, 5. јун 2012) био је амерички писац научне фантастике. Kao jедан од најславнијих америчких писаца 20. века, радио је у различитим модовима, укључујући фантазију, научну фантастику, хорор, мистерију и реалистичну фантастику. Претежно познат по писању иконичног дистопијског романа Фаренхајт 451 (1953), и његовим научнофантастичним и хорор колекцијама прича, Марсовске хронике (1950), Илустровани човек (1951), и Ја певам телесно електрично (1969), Бредбери био је један од најславнијих америчких писаца 20. и 21. века. Док је већина његових најпознатијих дела из области фантастичне фантастике, он је исто тако писао и у другим жанровима, попут романа о досезању пунолетства Маслачково вино (1957) и фикционализованих мемоара Зелене сенке, бели кит (1992). Након његове смрти 2012. године, Њујорк тајмс је Бредберија назвао „писцем најодговорнијим за увођење модерне научне фантастике у главни књижевни ток”. Реј Бредбери рођен је 22. августа 1920. године у Вокигану, у држави Илиноис, а умро је Лос Анђелесу 22. августа 2012. године, од мајке Естер Бредбери (1888–1966), шведског имигранта, и оца Леонарда Сполдинга Браедберија Bradbury (1890–1957), енглеског порекла. Најпознатији је по дистопијском роману Фаренхајт 451 који је његов први роман објављен 1953. године. То је антиутопијска прича о друштву које, у име једнакости, спаљује књиге, а и уништава индивидуалност појединаца. Постоје и они који пружају отпор који живе алтернативни живот у дивљини. Франсоа Трифо је 1967. године снимио филм по овој књизи. Познат је и по збиркама прича Марсовске хронике и Илустровани човек. Многа његова дела су екранизована у виду телевизијских серија и играних филмова. Убедљива атмосфера (најчешће богата тамним валерима) владање тензијама, интересантни заплети и лирски описи (где је склон претеривању) карактеристични су за дела овог писца који је за живота постао класик жанра. Његово име је сврстано при врху листа најзначајнијих аутора научне фантастике 20. века поред Исака Асимова, Артура Кларка, Станислава Лема. У каријери, која је трајала више од седамдесет година, Реј Бредбери је инспирисао генерације читалаца да сањају, размишљају и стварају. Преко 500 прича, које је објављивао Бредбери током плодоносне каријере, дуго времена нису могле да се сврстају у науну фантастику по неким жанровском чистунцима, за разлику од читалаца који су били више него задовољни. Каријера Бредберијева прва објављена прича била је „Холербохенова дилема“, која се појавила у издања фанзина Imagination! Фореста Џ. Акермана из јануара 1938. године. У јулу 1939. Акерман и његова девојка Моројо дали су 19-годишњем Бредберију новац да се упути у Њујорк на Прву светску конвенцију научне фантастике у Њујорку и финансирали су Бредберијев фанзин под називом Futuria Fantasia. Бредбери је написао већину од своја четири издања, свако ограничено на мање од 100 примерака. Између 1940. и 1947. био је сарадник у филмском часопису Роба Вагнера, Script. Године 1939, Бредбери се придружио Ларејн Дејовом Wilshire Players Guild, где је две године писао и глумио у неколико представа. Оне су биле, како је Бредбери касније описао, „толико невероватно лоше“ да је одустао од писања драма на две деценије. Бредберијево прво плаћено дело, „Пендулум“, написано са Хенријем Хасом, објављено је у палп часопису Супер научне приче у новембру 1941. године, за шта је зарадио 15 долара. Бредбери је продао своју прву соло причу, „Језеро“, за 13,75 долара кад му је било 22 године и постао писац са пуним радним временом у својој 24. години. Његову прву збирку кратких прича, Мрачни карневал, објавила је 1947. Аркам Хаус, мала издавачка кућа из Саук Ситија у Висконсину, у власништву писца Oгaста Дерлета. Рецензирајући Мрачни карневал за Њујорк Хералд Трибјун, Вил Капи је прогласио Бредберија „прикладним за општу потрошњу“ и предвидео да ће постати писац калибра британског писца фантастике Џона Колијера. Након обавештења о одбијању из палп часописа Weird Tales, Бредбери је послао „Повратак кући” часопису Mademoiselle, што је привукло пажњу младог уредника редакције по имену Труман Капоте. Капоте је пружио подршку Бредберијевом рукопису, што је довело до његовог објављивања. Дело Повратак кући је освојило место у награди О. Хенрија Приче 1947. године. У Пауел библиотеци UCLA, у радној соби са писаћим машинама на изнајмљивање, Бредбери је написао своју класичну причу о спаљивању књига, Ватрогасац, која је имала око 25.000 речи. Касније је објављена са око 50.000 речи под називом Фаренхајт 451, по укупној цени од 9,80 долара, због библиотечке накнаде за изнајмљивање писаће машине од десет центи за пола сата. Случајни сусрет у књижари у Лос Анђелесу са британским писцем из иностранства Кристофером Ишервудом дао је Бредберију прилику да преда Марсовске хронике у руке угледног критичара. Уследила је Ишервудова сјајна рецензија. Библиографија Марсовски летописи, 1950. Илустровани човек, 1951. Фаренхајт 451, 1953. Октобарска земља, 1956. Маслачково вино, 1957. Дан када је заувек падала киша, 1959. Р је за ракету, 1960. Нешто зло нам се прикрада, 1962. Јесењи људи, 1965. С је за свемир, 1966. Сутра у поноћ, 1966. Уклети компјутер и андроидски папа, 1981. Мрачна земља, 1955 Стабло вештица Тетовирани човек Награде Добитник је Пулицерове награде 2007. године. Године 2004. је добио Националну медаљу за уметност, 2000. године Медаљу Националне фондације за књигу за истакнути допринос америчких писаца.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Vilijam Gibson, autor izuzetnog višestruko nagrađivanog romana Neuromancer, napisao je svoje najbriljantnije i najuzbudljivije delo do sada... The Mona Lisa Overdrive. Uđite u Gibsonov jedinstveni svet – lirski i mehanički, erotski i nasilni, otrežnjujući i uzbudljivi – gde se multinacionalne korporacije i odmetnici visoke tehnologije bore za moć, putujući u kompjuterski generisan univerzum poznat kao sajber prostor. U ovaj svet dolazi Mona, mlada devojka sa mutnom prošlošću i neizvesnom budućnošću čiji je život u sukobu sa međunarodno poznatom zvezdom Sense/Neta Endži Mičel. Od detinjstva, Endži je bila u stanju da uđe u sajber prostor bez kompjutera. Sada, iz sajber prostora, zaveru za otmicu planira fantomski entitet koji ima planove za Monu, Endži i čitavo čovečanstvo, planove koji se ne mogu kontrolisati... ili čak znati. A iza intrige se krije mračna Jakuza, moćni japanski podzemni svet, čije vođe nemilosrdno manipulišu ljudima i događajima kako bi odgovarali sopstvenim ciljevima... ili bar tako misle. Vilijam Ford Gibson (engl. William Gibson; Konvej, 17. mart 1948) je pisac naučne fantastike rođen u Konveju (Južna Karolina, SAD) 17. marta 1948. godine. Smatra se „ocem“ kiberpanka (engl. cyberpunk), podžanra naučne fantastike koji je doživeo procvat tokom osamdesetih godina 20. veka. Takođe se smatra da je stvorio pojam kiberspejs ili kiberspejs ili kiberprostor (engl. cyberspace), koji je kasnije, zajedno sa njegovim hit romanom Neuromanser, poslužio kao inspiracija za mnoge naučnofantastične filmove. Gibson od 1972. godine živi u Vankuveru sa ženom i dvoje dece. Biografija Gibson je proveo detinjstvo kao jedini sin građevinskog preduzimača radova koji je bio zadužen za izgradnju Ouk Ridža, fabrike koja je proizvela prvu atomsku bombu. Posle misteriozne smrti oca živeo je s majkom, da bi sa 19 godina napustio SAD i otišao u Kanadu kako bi izbegao regrutaciju za predstojeći rat u Vijetnamu. Počeo je da piše naučnu fantastiku još za vreme studija na Univerzitetu Britanske Kolumbije gde je diplomirao englesku književnost. Njegove prve kratke priče bile su usko vezane za kibernetiku i međuodnos čoveka i mašine. Priče su uglavnom objavljivane po američkim naučnofantastičnim časopisima, da bi kasnije bile objedinjene u zbirci „Kako smo popalili Hromu“ (Burning Chrome). Kultne priče Džoni Mnemonik (po kojoj je snimljen i istoimeni film, sa Kijanuom Rivsom u glavnoj ulozi), „Hotel Nova ruža“ (New Rose Hotel) i „Kako smo popalili Hromu“ su pravi primeri Gibsonovog viđenja budućnosti. Uticaj prvobitnog Gibsonovog stvaralaštva se dobrim delom odrazio na njegov prvi roman, Neuromanser (1984). U svom prvencu Gibson je objedinio motive koje je koristio u dotadašnjim pričama - matrica iz priče „Kako smo popalili Hromu“, Moli Milions koja je jedna od glavih aktera u Džoni Mnemoniku, itd. Neuromanser je pomerio već uspostavljene granice dotadašnje naučne fantastike jer je u potpunosti odstupio od opšteg šablona u koji se uklapala većina literarnih radova tog doba. U Neuromanseru nema slavne budućnosti čovečanstva, putovanja kroz svemir nadsvetlosnim brzinama niti bliskog susreta sa vanzemaljskim rasama. Gibsonova vizija budućnosti je mračna distopija u kojoj pravu vlast imaju međunacionalne korporacije, a granice - kako geografske, tako i kulturološke - se polako gube. Neuromanser je prvi roman koji je dobio sve tri velike nagrade za naučnu fantastiku - Nebjula, Hjugo i počasnu Nagradu Filip K. Dik. Neuromanser, zajedno sa sledeće dve Gibsonove knjige, Grof Nula (1986) i Monalizin natpogon (1988), sačinjava takozvanu trilogiju o širenju (engl. sprawl trilogy, misli se na širenje gradova). Sledeće tri knjige sačinjavaju tzv. trilogiju o mostu (engl. bridge trilogy): Virtuelna svetlost (Virtual Light, 1993), Idoru (Idoru, 1996) i Sve zabave sutrašnjice (All Tomorrow`s Parties, 1999). U pauzi između ove dve trilogije, Gibson je napisao roman The Difference Engine (1990) u tandemu sa Brusom Sterlingom. Poslednji izdat Gibsonov roman je Prepoznavanje obrazaca (2003). U njemu se pisac malo udaljio od mračne budućnosti i vratio nas u sadašnjost, prožetu marketingom, globalnim umrežavanjem i pratećim fenomenima. Njegov sledeći roman nosi naslov Spook Country i planirano je da se pojavi u prodaji u 7. avgusta 2007. godine. Gibson je završio pisanje ovog romana još u oktobru 2006.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Klasik naučne fantastike, Stanislav Lem (1921-2006), svojevremeno je bio najpoznatiji po uspešnom proboju „Gvozdene zavese“, ideološke barijere Zapadnog-demokratsko-kapitalističkog sveta prema Istočnom-tiransko-socijalističkom svetu; njegovi izuzetni romani i vrhunska erudicija oduševili su kako pisce naučne fantastike tako i američku publiku – i to u zemlji koja je sebe narcisoidno smatrala svetskim centrom ovog žanra. Fascinacija je bila tolika da je jedno vreme „proturana“ priča da se iza ovog imena, u stvari, krije moćni kompjuter Lunar Excursion Module – skraćeno LEM. No, ljubav nije bila dugog veka: Lemovi stavovi iz studije „Fantastika i futurologija“ (1973), pre svih onaj da je američka žanrovska proza 1950-tih i 1960-tih „beznadežan slučaj sa izuzecima“ od „celih“ 1% produkcije (što je mnogo gore od tvrdnje Teodora Sterdžena da je 90% naučne fantastike „đubre“), toliko su naljutili kolege po peru da su ga izbacili sa mesta počasnog člana Udruženja američkih pisaca naučne fantastike i stavili na crnu listu nepoželjnih; zalaganjem nekolicine autora, na čelu sa Ursulom Legvin, koju godinu kasnije, Lemu je vraćeno članstvo čime su, makar i posredno, njegove tvrdnje priznate. Lem se od većine pisaca naučne fantastike s obe strane „Gvozdene zavese“ razlikovao po svom žanrovskom svetonazoru, odnosno po izostanku apriornog optimizma kada je reč o svemirskoj sudbini Čoveka i njegovoj vladavini Univerzumom. Istini za volju, u njegovim ranim delima ima oduševljeno-poletnih opisa savršenih društava i junačkih pohoda na druge planete ali su već humorno intonirane priče o Iljonu Tihom bile subverzija pozitivističkih kanona socijalističkog realizma koja je kulminirala u romanima „Solaris“ (1961), „Nepobedivi“ (1964) i „Glas gospodara“ (1968). U sva tri romana vrhunski primerci ljudske rase ne uspevaju da se izbore sa tajnama Kosmosa odnosno da nađu odgovore na zagonetke koje se pred njih postavljaju. Naučnici na svemirskoj stanici iznad planete Solaris tek naslućuju suštinu okeana-uma baš kao što naučnici na Zemlji, bez obzira na svu raspoloživu tehnologiju i teorijske postavke, ne mogu da shvate poruke iz svemira. U „Nepobedivom“ su „ljudske snage“ udvostručene: uz naučnike tu su i profesionalni kosmoplovci ali rezultat njihovih udruženih napora nije ni malo spektakularniji. Priča započinje kao varijacija prepoznatljivog obrasca: krstarica „Nepobedivi“ sleće na planetu Rigas III kako bi istražila šta se desilo sa krstaricom „Kondor“ koja se nije vratila sa zadatka. Kontinenti na planeti nemaju ni vegetacije ni životinjskog sveta dok u okeanima ima riba i algi; istraživači će pronaći geološke slojeve sa ostacima mašina kao i ruine veštačkih tvorevina nalik na ljudske gradove. Otkriće „Kondora“ biće poražavajuće: nema tragova velikog sukoba ali nema ni preživelih a unutrašnjost broda je neobjašnjivo demolirana… Potraga za odgovorima i objašnjenjima se nastavlja sve dok se ne iskristališe bizarna teorija: planeta je nastanjena ali ne biološkim nego mašinskim „životom“ odnosno minijaturnim „insektima“ „kristalićima“ koji formiraju oblake sposobne da „izbrišu“ pamćenje životinjama i ljudima i da unište elektronske mozgove robota, eliminišući tako pretnje svom postojanju. Oni su proizvod „mrtve evolucije“ koja je na planeti uništila kopneni biološki život ali i velike, specijalizovane mašine sa svog matičnog broda. Odbrana od napada oblaka odnosi ljudske žrtve a stradaće i „Kiklop“ najjače samohodno oružje koje krstarica ima. Da bi, uprkos nespornom porazu, koliko-toliko sačuvali svoj ponos, ljudi sa broda, pre nego što će odleteti u svoju bazu, čine očajnički pokušaj da pronađu izgubljene-beslovesne saborce, u skladu sa parolom da niko neće biti ostavljen na bojištu. Ipak, ime „Nepobedivi“ ukaljano je i obesmišljeno. Roman je bogat tehničkim (i pseudo tehničkim) terminima i detaljima koji potkrepljuju njegovu uverljivost. S druge strane, opisi su uzdržano-škrti što pojačava atmosferu „suve racionalnosti“ koja ne dozvoljava poetske „uzlete“ ali, sveukupno, gradi ubedljiv ambijent. Lem je hrabre naučnike i kosmonaute predstavio onako kako to odgovara antropocentričnim žanrovskim predstavama tog vremena (u skladu sa maksimom da u svemir ne lete budale) kao umne, obrazovane, trezvene, sposobne, disciplinovane, požrtvovane, i opremio ih je superionim tehnologijama: od „osluškivača grobova“ (aparata koji otkriva poslednje misli poginulog) do moćnih zaštitnih polja sile, lasera, svakojakih robota i, konačno, bacača antimaterije! Dakle, sve što se samo poželeti može u osvajačkom pohodu na Svemir je na krstarici. Ali, Univerzum je beskrajno velik i domišljat a njegove su tajne iznenađujuće. Čak i ako su ljudi u stanju da ih otkriju to ne znači da mogu da se nose sa njima, da mogu da ih pobede ma koliko samoljubivi bili. Uloga Čoveka Pobednika samo je fiksacija u ime koje će se počiniti mnoge besmislene stvari. Rohan, jedan od junaka romana, pita se zašto ne odlete sa planete pošto na njoj nema pravog protivnika kao što nema ni pravog života… No, ljudima su obrasci važni, ponekad važniji čak i od spasavanja sopstvenog života; iz tog razloga oni ne prezaju da personifikuju oblak kao jedinku-protivnika iako to nije jedna stalna već povremena, difuzna pojava sa neodredivim nivoom svesnosti (ili instinkta). Mada je „Nepobedivi“ napisan pre više od pola veka njegov doživljaj „kosmičke sudbine čovečanstva“ i danas je ubedljiviji od mnoštva dela o herojskim osvajanjima Svemira koja su brzo i lako potonula u zaborav. Lemova precizna slika mana i vrlina čoveka kao nesavršene i ograničene vrste duboko je uznemirujuća ali je, čini se, bliža objektivnoj istini (bez obzira na dobro mišljenje koje o sebi imamo). Rečju, „Nepobedivi“ je remek-delo naučne fantastike sa značajnim mestom u njenoj istoriji ali i sa intrigantnim intelektualnim potencijalnom koji i danas pleni pažnju. Stanislav Herman Lem (polj. Stanisław Herman Lem) je bio poljski književnik i pisac naučne fantastike. Rođen je 12. septembra 1921. godine u Lavovu (u današnjoj Ukrajini) u ljekarskoj porodici. Godine 1932. započinje gimnazijsko školovanje u Lavovu i maturira 1939. Od 1940. do 1941. studira na Medicinskom univerzitetu u Lavovu.[1] Posle njemačke okupacije Lavova 1942. počinje da radi kao mehaničar i zavarivač. Posle sovjetskog zauzimanja Lavova 1944. nastavlja studije medicine. Godine 1946. u okviru procesa repatrijacije sa porodicom se seli u Krakov. Iste godine piše prvu pripovijetku Čovjek s Marsa, koju u nastavcima štampa časopis Novi svijet doživljaja. Od 1946. do 1948. sarađuje sa krakovskim nedeljnikom Opšti nedeljnik, u kome štampa pjesme i priče. Od 1947. do 1950. godine radi kao mlađi asistent na Naučnom konzervatorijumu koji je vodio Mječeslav Hojonovski, saradnik mjesečnika Život nauke. Godine 1970. dobija nagradu Ministarstva inostranih poslova za popularizaciju poljske kulture u inostranstvu. Dvije godine kasnije postaje član komisije Poljske akademije nauka „Poljska 2000“. Godine 1973. dobija nagradu Ministarstva kulture i umjetnosti za književnost i postaje počasni član Udruženja pisaca naučne fantastike Amerike. Godine 1976. u Poljskoj dobija Državnu nagradu prvog stepena u oblasti književnosti. Počasni doktorat Vroclavske politehnike dobija 1981. Iste godine u Poljskoj je zavedena vojna uprava i Lem 1982. godine odlazi na godišnju stipendiju u Zapadni Berlin na Visenšaftkoleg. Od 1983. do 1988. godine živi u Beču. Godine 1988. vraća se u Poljsku, a 1991. dobija austrijsku nagradu „Franc Kafka“. Tri godine kasnije postaje član poljske akademije umjetnosti, 1996. dobija Orden sa bijelim orlom, a 1997. postaje počasni građanin Krakova. Godine 1998. dobija počasne doktorate Univerziteta u Opolu (Poljska), Lavovskog državnog medicinskog univerziteta (Ukrajina) i Jagelonskog univerziteta u Krakovu. Umro je u Krakovu 27. marta 2006. godine. Po njegovom romanu Solaris snimljena su dva filma, Solaris, Andreja Tarkovskog (1972) i Solaris Stivena Soderberga (2002). Bibliografija Bolnica promjene (1948) Astronauti (1951) Neizgubljeno vrijeme (1955) Dijalozi (1957) Zvjezdani dnevnici (1957) Eden (1959) Istraga (1959) Dnevnik pronađen u kadi (1961) Povratak sa zvijezda (1961) Solaris (1961) Nepobjedivi (1964) Summa technologicae (1964) Kiberijada (1965) Visoki zamak (1966) Priče o piloti Piraksu (1968) Gospodarev glas (1968) Savršena praznina (1971) Uobražena veličina (1973) Kijavica (1976) Lokalna vizija (1982) Fijasko (1987) Mir na zemlji (1987) Tren oka (2000) Biblioteka Kentaur Naucna Fantastika

Retko u ponudi sa originalnim omotom koji je dizajnirao i oslikao Edo Murtić, omot je očuvan, tek minimalni iskrzan na vrhu i dnu rikne. Knjiga je odlično očuvana, nečitana. Autor - osoba Bredberi, Rej Naslov Maslačkovo vino ; 451 fahrenheita / Ray Bradbury ; [s engleskog prevela Ljubica Topić] Jedinstveni naslov Dandelion wine. hrvatski jezik Vrsta građe roman URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik hrvatski Godina 1963 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Zora, 1963 (Zagreb : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 337 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Topić, Ljubica B., M. Zbirka Strani pisci ISBN (Karton) Napomene Prevod dela: Dandelion wine / Ray Bradbury Str. 335-337: Bilješka o piscu / M. B. Gradeći na suvremenim dostignućima nauke svoj fantastični svijet, Bradbury ga i doživljava drugačije. On je za njega naličje civilizacije, koja ga je osvojila. Ljudi su postali plitki, banalni i slični robotima. Gotovo je nemoguće razlikovati u tom kibernetskom svijetu robota njegove tvorce od njihovih mehaničkih stvorova. Između poluautomatiziranih ljudi i upola oduhovljenih automata brišu se razlike i ova se tema stalno ponavlja u svim Bradburyjevim „Marsovim kronikama“. U romanu „Fahrenheit 451“ to je mehanički pas koji reži na vatrogasca Montaga, jer je u njemu nanjušio opasne misli. Međutim, za razliku od svoje preokupacije za fantastično i pesimistično-vizionarsko, Bradbury je napisao i jednu toplu priču o djetinjstvu, koja upravo dijametralno suprotno iznosi na vidjelo poetičnost njegovog doživljaja i daje mu još jedno novo obilježje. U „Maslačkovu vinu“ Bradbury je sasvim drugačiji i, oživljavajući sjećanja Douglas Spauldinga na magično doba dječaštva, kao da evocira mladenaštvo sviju, pokriveno čudnim i dalekim malim tajnama. Čudesno otkriće doživio je njegov junak Douglas Spaulding prvog dana ljeta 1928. godine, a zapravo je htio cijela tri mjeseca promatrati, slušati i okusiti život, koji ga je okruživao u malom domu države Illinois. Međutim, on pronalazi niz rijetkih ljudi, koji su prošli kroz njegov život tog ljeta. To su, među ostalim, jedan spretan izumitelj koji je uživao u ideji da izradi „mašinu sreće“, zatim Ijepuškasti novinar koji je bio zaljubljen u neku devetnaestogodišnju šarmantnu damu ili stari gospodin na samrti, čija je posljednja želja bila da čuje buku zelenog tramvaja. Rej Daglas Bredberi (engl. Ray Douglas Bradbury, Vokigan, 22. avgusta 1920. – Los Anđeles, 5. jun 2012) bio je američki pisac naučne fantastike. Kao jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. veka, radio je u različitim modovima, uključujući fantaziju, naučnu fantastiku, horor, misteriju i realističnu fantastiku. Pretežno poznat po pisanju ikoničnog distopijskog romana Farenhajt 451 (1953), i njegovim naučnofantastičnim i horor kolekcijama priča, Marsovske hronike (1950), Ilustrovani čovek (1951), i Ja pevam telesno električno (1969), Bredberi bio je jedan od najslavnijih američkih pisaca 20. i 21. veka. Dok je većina njegovih najpoznatijih dela iz oblasti fantastične fantastike, on je isto tako pisao i u drugim žanrovima, poput romana o dosezanju punoletstva Maslačkovo vino (1957) i fikcionalizovanih memoara Zelene senke, beli kit (1992). Nakon njegove smrti 2012. godine, Njujork tajms je Bredberija nazvao „piscem najodgovornijim za uvođenje moderne naučne fantastike u glavni književni tok”. Rej Bredberi rođen je 22. avgusta 1920. godine u Vokiganu, u državi Ilinois, a umro je Los Anđelesu 22. avgusta 2012. godine, od majke Ester Bredberi (1888–1966), švedskog imigranta, i oca Leonarda Spoldinga Braedberija Bradbury (1890–1957), engleskog porekla. Najpoznatiji je po distopijskom romanu Farenhajt 451 koji je njegov prvi roman objavljen 1953. godine. To je antiutopijska priča o društvu koje, u ime jednakosti, spaljuje knjige, a i uništava individualnost pojedinaca. Postoje i oni koji pružaju otpor koji žive alternativni život u divljini. Fransoa Trifo je 1967. godine snimio film po ovoj knjizi. Poznat je i po zbirkama priča Marsovske hronike i Ilustrovani čovek. Mnoga njegova dela su ekranizovana u vidu televizijskih serija i igranih filmova. 4:07 Rej Bredberi sa Arturom Klarkom recituje pesmu Da smo samo viši bili na jednom simpozijumu 1971. Video je 2012. objavila agencija NASA Ubedljiva atmosfera (najčešće bogata tamnim valerima) vladanje tenzijama, interesantni zapleti i lirski opisi (gde je sklon preterivanju) karakteristični su za dela ovog pisca koji je za života postao klasik žanra. Njegovo ime je svrstano pri vrhu lista najznačajnijih autora naučne fantastike 20. veka pored Isaka Asimova, Artura Klarka, Stanislava Lema. U karijeri, koja je trajala više od sedamdeset godina, Rej Bredberi je inspirisao generacije čitalaca da sanjaju, razmišljaju i stvaraju. Preko 500 priča, koje je objavljivao Bredberi tokom plodonosne karijere, dugo vremena nisu mogle da se svrstaju u naunu fantastiku po nekim žanrovskom čistuncima, za razliku od čitalaca koji su bili više nego zadovoljni. Karijera Bredberijevi „Podmorski čuvari“ bili su naslovna priča za izdanje magazina Amazing Stories iz decembra 1944. Bredberijeva prva objavljena priča bila je „Holerbohenova dilema“, koja se pojavila u izdanja fanzina Imagination! Foresta Dž. Akermana iz januara 1938. godine. U julu 1939. Akerman i njegova devojka Morojo dali su 19-godišnjem Bredberiju novac da se uputi u Njujork na Prvu svetsku konvenciju naučne fantastike u Njujorku i finansirali su Bredberijev fanzin pod nazivom Futuria Fantasia. Bredberi je napisao većinu od svoja četiri izdanja, svako ograničeno na manje od 100 primeraka. Između 1940. i 1947. bio je saradnik u filmskom časopisu Roba Vagnera, Script. Godine 1939, Bredberi se pridružio Larejn Dejovom Wilshire Players Guild, gde je dve godine pisao i glumio u nekoliko predstava. One su bile, kako je Bredberi kasnije opisao, „toliko neverovatno loše“ da je odustao od pisanja drama na dve decenije. Bredberijevo prvo plaćeno delo, „Pendulum“, napisano sa Henrijem Hasom, objavljeno je u palp časopisu Super naučne priče u novembru 1941. godine, za šta je zaradio 15 dolara. Bredberi je prodao svoju prvu solo priču, „Jezero“, za 13,75 dolara kad mu je bilo 22 godine i postao pisac sa punim radnim vremenom u svojoj 24. godini. Njegovu prvu zbirku kratkih priča, Mračni karneval, objavila je 1947. Arkam Haus, mala izdavačka kuća iz Sauk Sitija u Viskonsinu, u vlasništvu pisca Ogasta Derleta. Recenzirajući Mračni karneval za Njujork Herald Tribjun, Vil Kapi je proglasio Bredberija „prikladnim za opštu potrošnju“ i predvideo da će postati pisac kalibra britanskog pisca fantastike Džona Kolijera. Nakon obaveštenja o odbijanju iz palp časopisa Weird Tales, Bredberi je poslao „Povratak kući” časopisu Mademoiselle, što je privuklo pažnju mladog urednika redakcije po imenu Truman Kapote. Kapote je pružio podršku Bredberijevom rukopisu, što je dovelo do njegovog objavljivanja. Delo Povratak kući je osvojilo mesto u nagradi O. Henrija Priče 1947. godine. U Pauel biblioteci UCLA, u radnoj sobi sa pisaćim mašinama na iznajmljivanje, Bredberi je napisao svoju klasičnu priču o spaljivanju knjiga, Vatrogasac, koja je imala oko 25.000 reči. Kasnije je objavljena sa oko 50.000 reči pod nazivom Farenhajt 451, po ukupnoj ceni od 9,80 dolara, zbog bibliotečke naknade za iznajmljivanje pisaće mašine od deset centi za pola sata. Slučajni susret u knjižari u Los Anđelesu sa britanskim piscem iz inostranstva Kristoferom Išervudom dao je Bredberiju priliku da preda Marsovske hronike u ruke uglednog kritičara. Usledila je Išervudova sjajna recenzija. Bibliografija Marsovski letopisi, 1950. Ilustrovani čovek, 1951. Farenhajt 451, 1953. Oktobarska zemlja, 1956. Maslačkovo vino, 1957. Dan kada je zauvek padala kiša, 1959. R je za raketu, 1960. Nešto zlo nam se prikrada, 1962. Jesenji ljudi, 1965. S je za svemir, 1966. Sutra u ponoć, 1966. Ukleti kompjuter i androidski papa, 1981. Mračna zemlja, 1955 Stablo veštica Tetovirani čovek Nagrade Dobitnik je Pulicerove nagrade 2007. godine. Godine 2004. je dobio Nacionalnu medalju za umetnost, 2000. godine Medalju Nacionalne fondacije za knjigu za istaknuti doprinos američkih pisaca. Edo Murtić (Velika Pisanica, 4. maj 1921 – Zagreb, 2. januar 2005) je hrvatski slikar, grafički dizajner, poozorišni scenograf i akademik. Njegova se porodica 1925. godine, seli u Zagreb, gde završava srednju i osnovnu školu. Studirao je na akademiji primenjene umetnosti. Profesori su mu bili Petar Dobrović i Ljubo Babić. Prvo samostalnu izložbu imao je 1935. u Zagrebu. Od 1941. učestvuje u Drugom svetskom ratu, a 1943. se uključuje u pokret otpora protiv fašista. Puno je putovao tokom života a posećivao je i Francusku, SAD i Italiju. Njegovi radovi dobili su međunarodna priznanja. Ostvario je 150 samostalnih i oko 300 drugih izložbi na raznim kontinentima. Njegova se dela obično nalaze u privatnom vlasništvu svuda po svetu. Takođe je radio i pozorišnu scenografiju, murale i mozaike. Bio je član „Hrvatske akademije nauke i umetnosti“, a proglašen je i počasnim građaninom Bjelovara. Umro je u bolnici u Zagrebu. MG116 (N)