Kompjuter biblioteka 2003. 233 str.

Jennifer Fulton i Scott M. Fulton, Kompjuter biblioteka 2004. 426 str. manja oštećenja korica

Retko u ponudi BIT 2 1968 Drugi broj legendarnog časopisa Tags: Vizuelna konkretna concrete poetry eksperimentalna knjizevnost poezija umetnicki strip bosch+bosch Avangardni omotači Omoti Ovitak montaža kolaž avant-garde design Artists book zenit casopis zenitizam nadrealizam ljubomir micic konstruktivizam ruska avangarda flaker prva izdanja međuratna književnost Slavko Matković Bogdanović Balint Sombati Katalin Ladik Vladan Radovanović signalizam vokovizuel Bosch+Bosch Judita Šalgo neoavangarda Vojislav Despotov Vujica Rešin Tucić postmoderna srpska književnost xx veka avangardna poezija bit international dada dadaizam dragan aleksić uj symposion grupa OHO kod e-kod mixed media bora cosic casopis rok index Postmoderna

Snezana B. Stefanovic - Kompjuterski likovni nadrealizam - Computer-based vizual Surrealizm - Likovni koautorski nadrealizam Snezane B. Stefanovic i kompjutera - Miodrag Mrkic - Zavetine Beograd - 2010 godina .

„Prema tome, nije bez osnova, već naprotiv, pronicljiva mada spontano rođena ideja beogradskog slikara Predraga Lukovića Baja, koju je otelotvorio 1982. i pre kompjutera, kada je u liku misteriozno osmehnute Đokonde, upravo leonardovskim okom i njegovim izražajnim sredstvima, otkrio autoportret najvećeg renesansnog radoznalca – umetnika sklonog zagonetanju i zagonetkama. Sudeći po svemu, Baju pripada zasluga što je prvi ponudio jedno verovatno rešenje, jedno moguće rešenje zagonetke koju nam je skoro pre pet stoleća postavio večni Leonardo.“ Ključ za jednu staru enigmu na francuskom, engleskom i srpskom Naučna knjiga 1988. redak katalog 8 str.

Autor: Martin Poup Izdavač: Narodna knjiga - Beograd, 2012. Mek povez, 128 str. Težina: 527 gr Crtanje karikature - kako na razne načine napraviti savršene karikature Crtanje karikature je jako zabavno i predstavlja zaista originalnu razonodu. U knjizi Crtanje karikature profesionalni karikaturista Martin Poup vodiće vas kroz razne faze stvaranja savršene karikature: objasniće vam kako da uhvatite naročite karakteristike modela, kako da odaberete najbolje materijale za crtanje uživo. Naučićete da: • hvatate pravi izraz lica • koristite predmete i odeću • maksimalno istaknete model • popravite sliku kompjuterom Bogata praktičnim savetima i korisnim primerima, knjiga Crtanje karikature predstavlja nezaobilazan priručnik za sve koji žele da usavrše sopstvenu tehniku i da se, u međuvremenu, zabave.

Izdavač: Narodna knjiga Godina izdanja: 2012. Br. str.: 128 Povez: Mek Format: 30cm Pismo: Latinica Opis Crtanje karikature – kako na razne načine napraviti savršene karikature – autor Martin Poup Crtanje karikature je jako zabavno i predstavlja zaista originalnu razonodu. U knjizi Crtanje karikature profesionalni karikaturista Martin Poup vodiće vas kroz razne faze stvaranja savršene karikature: objasniće vam kako da uhvatite naročite karakteristike modela, kako da odaberete najbolje materijale za crtanje uživo. Naučićete da: hvatate pravi izraz lica koristite predmete i odeću maksimalno istaknete model popravite sliku kompjuterom Bogata praktičnim savetima i korisnim primerima, knjiga Crtanje karikature predstavlja nezaobilazan priručnik za sve koji žele da usavrše sopstvenu tehniku i da se, u međuvremenu, zabave.

PORTRET JEDNE TAJNE The portrait of a secret OPŠTA UMETNOST Šifra artikla: 344395 Isbn: 9788651924906 Autor : priredio Predrag Luković Bajo Izdavač : SLUŽBENI GLASNIK Ova knjiga se pripremala 35 godina. „Prema tome, nije bez osnova, već naprotiv, pronicljiva mada spontano rođena ideja beogradskog slikara Predraga Lukovića Baja, koju je otelotvorio 1982. i pre kompjutera, kada je u liku misteriozno osmehnute Đokonde, upravo leonardovskim okom i njegovim izraža... Detaljnije Ova knjiga se pripremala 35 godina. „Prema tome, nije bez osnova, već naprotiv, pronicljiva mada spontano rođena ideja beogradskog slikara Predraga Lukovića Baja, koju je otelotvorio 1982. i pre kompjutera, kada je u liku misteriozno osmehnute Đokonde, upravo leonardovskim okom i njegovim izražajnim sredstvima, otkrio autoportret najvećeg renesansnog radoznalca – umetnika sklonog zagonetanju i zagonetkama. Sudeći po svemu, Baju pripada zasluga što je prvi ponudio jedno verovatno rešenje, jedno moguće rešenje zagonetke koju nam je skoro pre pet stoleća postavio večni Leonardo.“ – Nikola Kusovac Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija OPŠTA UMETNOST Autor priredio Predrag Luković Bajo Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač SLUŽBENI GLASNIK Pismo Latinica Godina 2019 Format 24x30 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine plastificiran crtez, Rucni rad priroda reka planine svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za,moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , vrtic, hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine plastificiran crtez, Rucni rad list svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za,moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , vrtic, hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine plastificiran crtez, Rucni rad strasilo svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za,moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , vrtic, hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine plastificiran crtez, Rucni rad lale svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za,moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , vrtic, hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine plastificiran crtez, Rucni rad lale svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za,moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , vrtic, hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine ananas plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mis

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine cvet cvetovi plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mis

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine buket cveca cvet cvetovi plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mis

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine srce ljubav love plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mist

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine apstrakt apstraktni crtez plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mis

Savladajte osnovne tehnike digitalnog fotografisanja Izdavač: Kompjuter biblioteka, Čačak Autori: Katrin Eismann, Sean Duggan, Tim Grey Prevod: Marija Ćirković Povez: tvrd Broj strana: XVI + 703 Bogato ilustrovano. Spolja kao na slikama (malo selotejpa na hrbatu). Obrisi tečnosti pri gornjim sastavima listova (bez ozbiljnih posledica). Uz mestimična podvlačenja i prethodne napomene knjiga je dobro očuvana. Kada sa klasičnog filma pređete na digitalno fotografisanje, suočićete se sa mnoštvom dilema. Bez obzira da li ste profesionalni fotograf ili amater koji želi da pravi fotografije profesionalnog izgleda, biće Vam potrebni odgovori na brojna pitanja. Ova knjiga obuhvata mnoštvo tema u vezi digitalnog fotografisanja, uključujući opis najnovije opreme, savete stručnjaka za pravljenje kvalitetnih fotografija, kao i pripremanje slika za štampanje ili korišćenje na Internetu. Kompletan priručnik za sve oblasti digitalnog fotografisanja, kao što su: - Kupovina digitalnih kamera i opreme - Pravljenje kvalitetnih fotografija u najtežim uslovima - Pravljenje digitalne mračne komore i postizanje efikasnog rada sa slikama - Obrada slika pomoću alata usavršenih u Adobe Photoshop CS-u - Optimizovanje slika za štampanje i korišćenje na Internetu - Pravljenje digitalnog portfelja - Organizovanje i rad sa fajlovima digitalnih slika Naučićete: - Kako rade digitalne kamere - U čemu se razlikuju od kamera sa klasičnim filmom i kako to utiče na tehniku fotografisanja - Kako da izaberete digitalnu kameru koja Vam najviše odgovara - Osnove fotografisanja — korišćenje osvetljenja, kompozicije i ostalih osnovnih tehnika - Osnove editovanja digitalnih fotografija u Adobe Photoshop CS-u - Kako da napravite svoju digitalnu mračnu komoru, koju ćete moći da koristite godinama - Praktične tehnike za obradu slika i popravljanje tona i kontrasta, korekciju boja, izoštravanje fokusa i još mnogo toga - Kako da iskoristite savete profesionalaca i postignete najbolje rezultate u korišćenju svoje digitalne kamere - Da koristite dodatne savete sa web sajta www.digitalphotobook.net S A D R Ž A J: I) OSNOVE DIGITALNOG FOTOGRAFISANJA 1. Zašto digitalno? 2. Prednosti i mane digitalnog fotografisanja 3. Kako radi digitalna kamera 4. Kupovina digitalne kamere 5. Dodatna oprema II) TEHNIKE DIGITALNOG FOTOGRAFISANJA 6. Načela digitalnog fotografisanja 7. Korišćenje osvetljenja III) DIGITALNA MRAČNA KOMORA 8. Pravljenje digitalne mračne komore 9. Preuzimanje, obrada i konvertovanje 10. Osnove poboljšavanja fotografija 11. Stručne tehnike korišćenja digitalne mračne komore IV) PRIKAZIVANJE, ORGANIZOVANJE I PREZENTACIJA FOTOGRAFIJA 12. Put fotografije od monitora do štampača 13. Digitalni portfelj 14. Arhiviranje, katalogiziranje i pravljenje rezervnih kopija (K-145)

Detalji predmeta Stanje Nekorišćeno Kulturno dobro Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine korpa sa cvecem , korpa, cvece, cvet, cvetovi plastificiran crtez, Rucni rad svaki crtez je obojen za sebe, unikat ulepsajte svoj radni i zivotni prostor bojama na zidu ili pored kompjutera obojen crtez pastelnim ( vostanim bojama ) ili obicnim bojama plastificiran crtez za vrtic, moze da upotpuni prostor, Razne namene : decija soba,deciji boravak , decije obdaniste , hodnik, cekaonica, igraonica, dom za stara lica ( staracki dom ) prodavnica, kancelarija PODLOGA ZA MIS lako se odzava i samo prebrise vlaznom krpom prasina ili necistoca moze da sluzi kao podmetac za case ili radni prostor ( sto , astal ) i kao podloga za mis crtezi. obojeni crtezi , dimenzije A4 pastelnim ili obicnim bojama dimenzije A4 posteri , plastificiran poster plakat podloga za miseve, podloga za mis

VIDEOSFERA video društvo umetnost , priredio Mihailo Ristić , Radionica SiC studenstski izdavački centar, Beograd 1986 Stranica : 219 STanje : Korice dosta dobre, unutrasnjost bez nekih mana, sasvim dobra za citanje. Sadržaj: Mihailo Ristić: Predgovor. UVOD Gene Youngblood: Videosfera. Aleksandar Todorović: Šta je video? Rene Berger: Od televizije ka televizijama. Peter Bloch i John Howkins: Video: kadar drugi. VIDEO /DRUŠTVO Dorothy Todd Henaut: Moćni katalizator. Ron Blumer: Video-interakcija. Michael Shamberg: Video u lokalnim zajednicama. Loretta Atienza: Primene videa. Graham Wade: Pretučene žene. Maureen McCue: Video u lokalnim zajednicama. Martha Stuart: Video kao oruđe razvoja. Michael Goldberg: Društveni komentari. Edward Moss: HI-OVIS interaktivna kablovska televizija. Nenad Puhovski: Jedan pomalo tužan pogled na američki video 1983.godine. Dan Graham: Video-arhitektura-televizija. Michael Murray: Video na delu. Norman Bethune Levine: Ko je gospođica J? Richard Kunnes: Sa kauča pred kamere. Mirčeta Danilović: Mogućnosti video-tehnike i tehnologije u osavremenjavanju univerzitetske nastave. Tony Dowmunt: Zbog čega koristiti video u radu sa mladima? VIDEO/UMETNOST Gene Youngblood: Televizija zatvorenog kruga i teledinamični ambijenti. Wulf Herzogenrath: Beleške o videu kao umetničkom mediju. Robert Stefanotty: Oproštajni poljubac unikatnom predmetu. Allison Simmons: Televizija i umetnost: istorijski pregled jednog malo verovatnog saveza. Jonathan Price: Šta je to video-umetnost i kako o njoj da razgovaramo? Dominique Belloir: Eksperimentalni video. Eugeni Bonet: Instalacije zatvorenog kruga, video-objekti ili video-skulpture, video-ambijenti i više-kanalne instalacije, video-performans. Helmut Friedel: Video narcis - novi autoportret. Richard Kostelanetz: Literarni video. Fred Forest: Sociološki video. Margaret Warwick: Novi narativni video. Wim van der Plas: Video i kompjuter. David Ross: Privremeni opšti pregled televizije koju stvaraju umetnici u SAD. Ješa Denegri: Video-umetnost u Jugoslaviji 1969-1984. Nam June Paik: O video-sintisajzeru i dalje. Ed Emshwiller: Stvaralac slika sreće video, ili od duhovnog do telesnog i natrag. Stan Vanderbeek: Društvena imažistika. Frank Gillette: Maska u stvarnom vremenu. Stuart Marshall: Umetnost videa, imaginarno i nema reč. Douglas Davis: Kraj videa: bela izmaglica. Shigeko Kubota: Video skulptura: dve faze. John G. Hahnhardt: Paikova video-skulptura. Mark Mendel: `Između redova` Antonija Muntadasa. Juan Downey: Povratna sprega. Peggy Gale: Video u Kanadi. Robert Stearns: The Kitchen. Bernd Kracke: Slika/proces. Randelli: `All You Need Is Love`: Ljubavne priče od Giotta do Randellija. Katherine Elwes: Iza lepog lica - britanske umetnice koje rade sa videom. Brian Eno: Četvrtkom popodne. Don Foresta: Umetnost na televiziji / kao televizija. Peter D`Agostino: Ka novoj televizijskoj estetici. Dalibor Martinis: Autorski video i televizija. Mihailo Ristić: Intervju sa Ursulom Wevers: Video na umetničkoj akademiji u Dizeldorfu. Nuša i Srečo Dragan: Traženi pogled Nuše i Sreče. Čedomir Vasić: Video - sredstvo intimnog izraza. Raša Todosijević: Video. Lazarov Miodrag Pashu: Video i struktura. Miša Savić: Elektroakustička muzika i video-umetnost. Sandra Goldbacher: Užitak nije ružna reč. Pat Sweeney: Pop non stop. Jon Savage: Video: visoka umetnost ili prevara? Michael Shore: Istorija muzičkog videa. Nenad Puhovski: Mali rječnik novih televizijskih tehnologija. PRILOZI Mihailo Ristić: Video-hronologija. Bibliografija. ter-sto

Izdavač: Banatski kulturni centar, Novo Miloševo Edicija: FOTOGRAFIJA Obim: 78 str. Povez: broširani Format: 23 cm Godina izdanja: 2013 Napomena: Ilustrovano, crno-bele fotografije. Najnoviji korpus fotografija iz Kojićeve umetničke radionice predstavljaju pravi zaokret u njegovom dosadašnjem opusu. On više ne insistira na realnoj slici spoljneg vidljivog sveta, nego nastoji da prikaže vlastite subjektivističke vizije i snoviđenja. Umesto realizma Kojić se okreće nadrealizmu; umesto viđenim on se bavi izmaštanim i slućenim, umesto objektivnim svetom on se bavi vlastitim subjektivizmom, nastojeći da, pri tome, sačuva medijsku čistotu fotografske slike. Izvod iz recenzije Sava Stepanov Ako je Kojić u “Fotografijama” 2009. nagoveštavao ili beležio tok raspada dosadašnjeg, bar se činilo, idiličnog i pitoresknog ruralnog koncepta života, sada nas 2013. suočava sa raspadom ljudskog bića uopšte. Sudeći po splinu nove knjige, ako paralelu uspostavimo sa književnošću, ton njegovih saopštavanja neprijatnih činjenica o sumraku međuljudskih odnosa i sudbini čovečanstva je negde u rasponu između Lavkraftovog “Nekronomikona” i Kafkinog “Preobražaja”. Izvod iz recenzije Slobodan Ivkov Pred nama je foto-novela o duši u sedamdesetak slika Ljubomira Bate Kojića ispričana fotografskim narativnim postupkom uz korišćenje slikarskog alata, koji nam moderna tehnologija slikanja i stvaranja slike, postupkom umetničke konstrukcije preko kompjutera, dozvoljava i daje kao mogućnost. Priča o duši nije ni laka ni jednostvana kad se želi izbeći opštost već viđenih i opisanih prizora i tumačenja iste, a da se ne padne u banalnost i patetiku. Na prvi pogled na fotografije u ovoj knjizi, upitaćemo se kakva je to priča o duši koju Ljubomir Bata Kojić želi da nam ispriča. E, tu svaki tumač i prevodilac naracije slika mora da zastane i da se seti one stare da svaki tumač umetničkog dela može da vidi onoliko koliko delo u njemu probudi asocijacija i, naravno, koliko sam ima sposobnosti, znanja i kreativnosti da iz slika otkrije. Fotografije Ljubomira Bate Kojića, od prve do poslednje, pričaju svoju priču, i svaka je višeslojna, duboka i može da stoji sama za sebe. One su povezane jednim motivom koji bih nazvao bogotražiteljstvom, spoznajom koja proističe iz nesvesnog. Izvod iz recenzije Radovan Vlahovic

Kao naslikama Aleksandar Obradović sintisajzeri kompjuterska muzika kompjuteri лектронска музика је свака музика која укључује електронску обраду и чије извођење подразумијева интензивно коришћење уређаја који претварају електричне импулсе у звук. Иако свака врста музике која настаје или се модификује преко електричних, електромеханичких или електронских уређаја може да буде сматрана електронском музиком, прецизније је да се под електронском музиком подразумијевају композиције у којима је композитор унапријед одлучио који тип електронске обраде да примијени на свој музички концепт, тако да се у крајњем резултату на неки начин осликава интеракција композитора са одабраним медијем.[1] „Стварање музике преко електронских инструмената је већ дуже вријеме исцрпљено као новост. Коришћење електронике за компоновање, организовање, снимање, миксовање, подешавање боје тона, рандомизацију, извођење и дистрибуцију музике данас је интимно повезано са модерним музичким искуством.“[2] Са историјске тачке гледишта, електронском музиком се сматра било која музика која настаје употребом електронских музичких инструмената и електронске обраде, док у модерном времену такво разликовање губи смисао, пошто скоро сва данашња снимљена музика, као и већина музичких извођења уживо, зависе од употребе електронике музике. Музички концепти који су некада сматрани напредним (нпр. коришћење звукова из окружења, амбијентална музика, дигитално одабирање или узорковање, компјутерска музика, електронске модификације акустичних звукова итд.) претопили су се са многобројним жанровима популарне музике.[3] Жанрови као што су њу ејџ, хип хоп, техно, џез и народна музика, укључујући електронску, постали су саставни дио музичке продукције. Данас појам електронска музика служи за идентификовање или разликовање музике која користи електронику као централну тачку за инспирацију, као што је музика која користи електронику у служби замишљене продукције која иако може имати неке електронске елементе ипак се у потпуности не инспирише у електроници. „Чиста електронска музика представља звучне таласе који настају као резултат коришћења електронике, без употребе традиционалних музичких инструмената или звукова који се срећу у природи, од. чиста електронска музика настаје у доменима рачунара, синтетизатора и других сродних технологија.“[1] Изучавање избора звучних мустри и свјетлосних ефеката у електронској музици назива се електроника (грч. еλεκτοσ, „звучна мустра“; стгрч. νικοσ, „свјетлосни ефекат“). Порекло: крај 19. века до почетка 20. века[уреди | уреди извор] Trautonium, 1928 Telharmonium, Thaddeus Cahill 1897 Насловна страна часописа Scientific American из 1907, приказује величину, руковање и популарност телхармонијума У 19. веку, урађено је више покушаја стварања и снимања звукова механичким или електромеханичким путем. На примјер, њемачки научник Херман фон Хелмхолц је трасирао графичке приказе таласа регуларних звукова како би провјерио своја истраживања на пољу акустике. Веома важан догађај за историју електронске музике, био је изум грамофона од стране Томаса Едисона и Емила Берлинера, који су независно један од другог дошли до изума, 1870-их и 1880-их. Тај изум не само да је створио услове за почетке индустрије снимања, него је и показао да је сваки акустични садржај могуће снимити, (иако не са потпуном прецизношћу у то вријеме), као и сачувати за поновно, касније коришћење.[3] а прелому 20. века, експериментисање са појава електронике довела је до првих електронских музичких инструмената.[3] Ови иницијални изуми нису ушли у продају, него су кориштени у демонстрацијама и јавним извођењима. Публици су представљане репродукције постојеће музике уместо нових композиција за инструменте.[4][5] Док су се неки сматрани новитетима и производили су једноставне тонове, Телармониум је прецизно синтетисао звукове оркестрарских инструмената. Тиме је остварен видан јавни интерес и дошло је до комерцијалног напретка у пољу мултимедијске музике користећи телефонске мреже.[6] Критичари музичких конвенција тог времена су сматрали да овај развојни пут има будућност. Феручо Бусони је подржавао компоновање микротоналне музике коју су омогућавали електронски инструменти. Он је предвидео употребу машина у будућој музици, пишући утицајни Sketch of a New Esthetic of Music.[7][8] Футуристи као што су Франческо Балила Пратела и Луиђи Русоло почели су да компонују музику са акустичком буком да би евоцирали звук машинерије. Они су предвидели експанзију тембра путем електонике у утицајном манифесту The Art of Noises.[9][10] Ране композиције[уреди | уреди извор] Лав Термен демонстрира теремин in 1927 Развој вакуумске цеви довео је до електронских инструмената који су били мањи, појачани, и практичнији за извођење.[11] Теремин, Мартеноови таласи и траутонијум су комерцијално поризвођени од почетка 1930-их.[12][13][14] Одд краја 1920-их, повећана практичност електонских инструмената је утицала на композиторе као што је Јозеф Шилингер да их прихвате. Они су типично кориштени у оквиру оркестара, и већина композитора је писала комаде за теремин који би се иначе могли изводити на жичаним иструментима.[12] Авангардни композитори су критиковали предоминентну употребу електронских инструмената за конвенцијалне сврхе. Електронски инструменти су нудили експанзије у погледу висине тона[15] које су искориштавали поборници микротоналне музике као што су Чарлс Ајвс, Димитриос Левидис, Оливие Месијан и Едгар Варез.[16][17][18] Осим тога, Перси Грејнџер је користио теремин за потпуно напуштање фиксног тоналитета,[19] док су руски композитори попут Гаврила Попова третирали овај инструмент као извор буке у иначе акустичној музици буке.[20] Снимљени експерименти[уреди | уреди извор] Развоји у раној технологији снимања остваривани су паралелно са развојем електронских инструмената. Прва средства за снимање и репродукцију звука су изумљена у касном 19. веку у облику механичких фонографа.[21] Грамофини су постали уобичајени предмент у домаћинствима, и до 1920-их композитори су их користили за репродукцију кратких комада.[22] Увођење електронских снимака 1925. године је било праћено повећаним експериментисањем са грамофонима. Паул Хиндемит и Ернст Тоџ су компоновали неколико комада 1930. слажући снимаке инструмента и вокала уз прилагођавање брзина. Под утицајем ових техника, Џон Кејџ је компоновао Imaginary Landscape No. 1 1939. године подешавајући брзине снимљених тонова.[23] Развој: од 1940. до 1950-иx[уреди | уреди извор] Електроакустични тип музике[уреди | уреди извор] Додатне информације: Електроакустична музика, снимање звука и репродукција Први практични аудио снимач је представљен 1935. Побољшања у технологији направљена су коришћењем технике АЦ нагибања, која је значајно побољшала верност снимања. Већ 1942. снимани су тестови у стерео техници. Иако су ови догађаји првобитно били ограничени на Немачку, снимачи и касете су доведени у Сједињене Државе након завршетка Другог светског рата. То је била основа за први комерцијално произведени касетофон 1948. 1944. године, пре употребе магнетне траке за композиционе сврхе, египатски композитор Хелимел Даф, док је још био студент у Каиру, користио је гломазан снимач за снимање звукова древне зар церемоније. Користећи објекте на студијима Радио Блиског истока, Даф је обрадио снимљени материјал помоћу одјека, еха, контроле напона и поновног снимања. Оно што је резултирало сматра се најстаријом композицијом музике на тракама. Настали рад добио је назив Изрека Зара, а представљен је 1944. године у уметничкој галерији у Каиру. Док његови почетни експерименти у композицији на бази траке нису били познати изван Египта у то време, Хелимел Даф је такође познат по свом каснијем раду у електронској музици у Центру за електронску музику Колумбија-Принст крајем 1950-их. [23] Електронска музика[уреди | уреди извор] У електронском музичком студију ВДР, Келн, 1991. Карлхаинз Стокхаузн је кратко радио у студију 1952. године, а након тога дуги низ година у ВДР Колеџ студију за електронску музику. У Келну, оно што ће постати најпознатији студио за електронску музику на свету званично је отворено у радијским студијима НВДР-а 1953. године, иако је то било у фази планирања још 1950. године, а ране композиције су настале и емитоване 1951. године. У својој тези из 1949. године, Мејр-Еплр је замислио да синтетизује музику у потпуности из електронски произведених сигнала; на овај начин, електронска музика је била оштро диференцирана од Француске конкретне музике, који је користио звукове снимљене из акустичких извора.[24] Јапанска електронска музика[уреди | уреди извор] Сименс Студио за електронску музику Најстарија група електронских музичких инструмената у Јапану, Јамаха Магна Орган је изграђена 1935. године, али након Другог светског рата, јапански композитори као што је Минао Шибата знали су за развој електронских музичких инструмената. Крајем четрдесетих година 20. века, јапански композитори су почели да експериментишу са електронском музиком, а институционално спонзорство им је омогућило да експериментишу са напредном опремом. Њихова инфузија азијске музике у нови жанр би на крају подржала популарност Јапана у развоју музичке технологије неколико деценија касније. Након оснивања компаније за електронику Сони 1946. године, композитори Тору Такемици и Минао Шибата самостално су истраживали могуће употребе електронске технологије за производњу музике. Шибата предвидео развој синтисајзера и предвидио драстичну промену у музици. Сони је почео производити популарне магнетофонске касете за јавну употребу. Авангардном колективу Јикен Кобо (Експериментална радионица), основаној 1950. године, понуђен је приступ аудио технологији компаније Сони. Компанија је ангажовала Тору Такемици да демонстрира своје касете са композицијама и перформансима електронске траке. Први електронски снимци групе били су `Затворена жена` и који је 1951. године саставио Кунихару Акијама. Многи од електроакустичких трака које су произвели коришћени су као случајна музика за радио, филм и позориште. Такође су одржавали концерте са слајд шоуом који су синхронизовани са снимљеном музичком подлогом. Композитори ван Јикен Киба, као што су Јасуши Акутагава, Сабуро Томинага и Широ Фукаи, такође су експериментисали са радиофонском музиком између 1952. и 1953.[25] Америчка електронска музика[уреди | уреди извор] Детроит - Фестивал електронске музике 2002 У Сједињеним Државама, електронска музика је створена још 1939. године, када је Џон Кејџ објавио Имагинарни пејзаж, бр. 1, користећи две променљиве брзине, фреквентне снимке, пригушени клавир и чинеле, али без електронских средстава за производњу. Кејџ је компоновао још пет `Имагинарних пејзажа` између 1942. и 1952. године (један повучен), углавном за ансамбл удараљки, иако је број 4 за дванаест радио станица, а број 5, написан 1952. године, користи 42 снимка и треба да се реализује као магнетни тапе. Према Оту Луенингу, Цаге је такође извео Вилијам Мик 1954. године, користећи осам звучника, три године након његове наводне сарадње. Вилиамс Мик је био успех на фестивалу у Донашингену где је направио `јаку импресију `. Пројекат `Музика за магнетну траку` формирали су чланови школе у Њујорку (Џон Кејџ, Ерл Бра, Кристијан Вулф, Дејвид Тјудор и Мортон Фелдман), и трајали су три године до 1954. године. У тој друштвеној тами рад Еарла Бровна, Мортона Фелдмана и Цхристиан Волффа и даље представља сјајно светло, јер је на неколико тачака нотације, перформанса и аудиције, акција провокативна. Кејџ је завршио Вилиамс Мик 1953. године док је радио са пројектом Мјузик фор Магнетик Тајп Проџект. Група није имала стални објекат и морала се ослањати на позајмљено време у комерцијалним студијима звука, укључујући студио Луиса и Бебеа Барона.[26] Диџеј - лого Колумбија-Принстн центар[уреди | уреди извор] Владимир Ушачевски, који је био на музичком факултету Универзитета Колумбија, био је задужен за уређај, и готово одмах почео да експериментише са њим. Херберт Русцол пише: `Ускоро је био заинтригиран новим звуковима које је могао постићи снимањем музичких инструмената, а затим их ставио један на други.` Ушачевски је касније рекао: `Одједном сам схватио да се магнетофон може третирати као инструмент. У четвртак, 8. маја 1952, Ушачевски је представио неколико демонстрација музике на траку / ефекте које је створио на свом Форуму композитора, у театру на Универзитету Колумбија. То укључује Транспозицију, Реверберацију, Експеримент, Састав и Подводни Валс.[26] У једном интервјуу је изјавио: `Представио сам неколико примера мог открића на јавном концерту у Њујорку заједно са другим композицијама које сам написао за конвенционалне инструменте.` Ото Луенинг, који је присуствовао овом концерту, приметио је: ` Опрема која му је била на располагању састојала се од Ампек магнетофона и једноставног кутијастог уређаја који је дизајнирао бриљантни млади инжењер Петер Маузеи, да би створио повратну информацију, облик механичке реверберације. Само три месеца касније, у августу 1952, Ушачевски је отпутовао у Бенингтон, Вермонт, на позив Луенинга да представи своје експерименте.[26] Тамо су њих двојица сарађивали на разним деловима. Луенинг је описао догађај: `Опремљен са слушалицама и флаутом, почео сам да развијам своју прву композицију за снимање касета. Обоје смо били течни импровизатори и медиј је испалио нашу машту.` где нам је `велики број композитора скоро свечано честитао говорећи:` То је то `(` то значи музика будућности `). Ворд је брзо стигао у Њујорк. Оливер Данијел је позвао двојицу да `продуцирају групу кратких композиција за октобарски концерт под покровитељством Америчког удружења композитора и емитовања музике, у Музеју модерне уметности у Њујорку. Оклевајући, сложили смо се ... Хенри Кавил нам је ставио свој дом и студио у Вудстоку, на располагање. Крајем септембра 1952. године, путујућа лабораторија стигла је у дневну собу Ушачевски у Њујорку, где смо на крају завршили композиције.[27] Два месеца касније, 28. октобра, Владимир Ушачевски и Ото Луенинг представили су први концерт у САД. Концерт је укључивао Луенингову фантазију у свемиру (1952) - `импресионистички виртуозни комад” користећи манипулисане снимке флауте - и Лов Спид (1952), `егзотичну композицију која је ушла у флауту далеко испод свог природног домета.` Оба дела су настала у дому Хенри Ковела у Вудстоку, НИ. После неколико концерата изазваних сензацијом у Њујорку, Ушачевски и Луенинг су позвани на директан пренос НБЦ-овог Данашњег схов-а како би обавили демонстрацију интервјуа - први телевизијски електроакустички перформанс. Луенинг је описао догађај: `Ја сам импровизовао неке [флауте] секвенце за касетофон. Ушачевски их је тада и тамо ставио кроз електронске трансформације.` 1954. је уочио појаву онога што би се сада сматрало аутентичним електричним и акустичким композицијама - акустична инструментација увећана / праћена снимцима манипулисаног или електронски генерисаног звука.[27] Средином до краја 1950-их[уреди | уреди извор] Први дигитални компјутер у Аустралији, приказан у Мелбурн музеју Године 1954. Стокхаизен је компоновао први електронски комад који је објављен као партитура. Године 1955. почело се појављивати више експерименталних и електронских студија. Значајна је била израда студија у НХК у Токију, чији су оснивачи Тоширо Маиузуми, и студио Филипс, Холандија, који је прешао на Универзитет у Утрехту као Институт за сонологију 1960. године. Први компјутер на свету који је пуштао музику био је ЦСИРАЦ, који су дизајнирали и изградили Тревор Пеарси и Мастон Берд. Математичар Геоф Хил програмирао је ЦСИРАЦ да свира популарне музичке мелодије од почетка 1950-их. Године 1951. јавно је пуштао пуковника Боги Марч, о којем не постоје никакви познати снимци, само прецизна реконструкција. Међутим, ЦСИРАЦ је играо стандардни репертоар и није коришћен за проширење музичког мишљења или композиционе праксе. ЦСИРАЦ никада није снимљен, али музика је била прецизно реконструисана. Најстарији познати снимци компјутерски генерисане музике играли су компјутер Феранти Марк 1, комерцијална верзија беби машине са Универзитета у Манчестеру у јесен 1951. Музички програм је написао Кристофер Стрејчи.[27][28] Уживо електронска музика[уреди | уреди извор] Жива електронска музика Жива електроника (или електроакустична импровизација) је облик експерименталне импровизоване музике која се развила као одговор на ригидност композиције засноване на звуку за фиксне медије као што су музички концерти, рана електронска музика заснована на студију и компјутерска музика. Музичка импровизација често игра велику улогу у извођењу ове музике. У Европи 1964. Карлхајнц Стокшаузен саставио је Микропхоние И за там-там, ручне микрофоне, филтере и потенциометре, и Миктур за оркестар, четири генератора синусног вала и четири модулатора прстена. Године 1965. компоновао је Микропхоние II за хор, Хамонд оргуље и прстенасте модулаторе. 1966-67, Рид Гхазала је открио и почео да подучава `савијање кола` - примену креативног кратког споја, процес случајног кратког споја, стварање експерименталних електронских инструмената, истраживање звучних елемената углавном тембре и са мање гледања на смолу или ритам, и под утицајем алеаторског музичког концепта Јохна Цагеа.[29] Успон плесне музике[уреди | уреди извор] Електронска плесна музика Тренд је настављен до данашњих дана са модерним ноћним клубовима широм света који редовно играју електронску плесну музику (ЕДМ). Данас, електронска плесна музика има радио станице, сајтове, и публикације попут Микмага посвећеног искључиво жанру. Штавише, жанр је нашао комерцијални и културни значај у САД и Северној Америци, захваљујући дивље популарном великом кућном простору / ЕДМ звуку који је инкорпориран у америчку поп музику и порасту комерцијалних раве великих размера као што су Туморовленд (фестивал) и Ултра Мјузик Фестивал.[29]

Prilog istoriji Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu Priredio Rastko ćirić FPU, 2013. 200 ilsutrovanih strana, kvalitetan, mastan papir, klasičan format. Odlično očuvana knjiga. Ćirić je 2008. godine, prilikom rada na izložbi profesora FPU povodom 60-godišnjice tog fakulteta, održane u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, sa žaljenjem uvideo da FPU nema sređenu dokumentaciju, osim manjeg broja fotografija u Biblioteci. Ustanovio je, kako je naveo u uvodniku Zbornika, i da pojedini odseci nemaju nijednu fotografiju iz svoje prošlosti. S obzirom da Grafički odsek ima predmet Fotografija, pa poseduje veći broj snimaka koji prikazuju atmosferu na Fakultetu, to je i bila potencijalna građa za dokumentaciju. Sa video materijalima situacija je bila još gora. Ćirićev predlog da se u okviru biblioteke napravi medijateka, sa kompjuterom koji bi čuvao fotografije, radove studenata i profesora, faksimile, filmove, emisije, ukratko sve vrste arhivske građe, naišao je na odobravanje i tu je sve stalo. Kada je pronašao Šotrin dnevnik, koji je bio, međutim bez ijedne ilustracije ili crteža, Ćirić je, na sreću, pronašao i veći broj crteža svojih koje su radili tokom tih ekskurzija, pa je prvi dnevnik mogao da bude ilustrovan autentičnim crtežima rađenim na časovima crtanja u prirodi koje je Šotra vodio. Fotografije prikazuju tadašnje studente Akademije primenjenih umetnosti tokom rada ili odmora, a na mnogim grupnim fotografijama nalazi se i Šotra. Nekoliko strana sa tim, do sada neobjavljenim fotografijama, Ćirić je grupisao kao poseban odeljak, jer su snimljene i na drugim ekskurzijama (Ohrid, Makedonija, manastiri Srbije…) koje su u to vreme, prema kazivanju profesora Ljubodraga Jankovića Jaleta, bile veoma česte: najmanje jedna velika ekskurzija tokom leta i više kraćih tokom školske godine. “Naši sadašnji studenti ne mogu se pohvaliti ničim sličnim. Tokom 90-ih profesor (Bogdan) Kršić je organizovao jednu ekskurziju po manastirima Srbije, kojoj sam posvetio jedan tekst, a za četiri ekskurzije u inostranstvo koje sam ja uspeo da izvedem, srećom postoje dnevnici koje sam zajedno sa studentima vodio. Oni ne liče na Šotrine literarne dnevnike, to su ilustrovani albumi novog medijskog doba, koji su puni crteža, fotografija, nalepnica i drugih artefakata prikupljenih tokom puta. U njihovoj izradi učestvovali su i studenti. Tako ova knjiga počinje i završava se dnevnicima sa studentskih ekskurzija rađenim u razmaku od 50 godina”, naveo je Ćirić koji je materijal za Zbornik, kako je naveo, prikupio odakle god je mogao. Neki tekstovi su već objavljeni ili su napisani na njegovu molbu. Tri priloga preuzeta su iz objavljenih knjiga iz kojih su izdvojeni segmenti koja se odnose na FPU - autobiografski zapisi Bosiljke Kićevac, Aleksandra Ajzinberga i Bogdana Kršića. Tu su i sećanja Zore Živadinović Davidović, Ljubodraga Jankovića Jaleta i Branislava Stajevića objavljena 1998. u monografiji “50 godina FPU”. Kuriozitet predstavljaju i sačuvani rukom ispisani natpisi sa maskenbala, dočeka nove godine, projekcije crtanih filmova koje su organizovali studenti katedre Grafike Akademije primenjenih umetnosti, početkom 50-ih. Tekstovi o životu i radu profesora Stjepana Filekija iz magistarskog rada Olivere Batajić u međuvremenu su objavljeni u okviru knjige “Kofer pun slova” u izdanju “Tipometra” (2011), koja sadrži i tekstove zasnovane na intervjuima sa profesorima FPU Aleksandrom Dodigom (tekst Vedrana Erakovića) i Đorđem Živkovićem (Olivera Stojadinović). Naslov knjige “Zbornik FPU 1” dat je sa željom da to bude prva od mnogih budućih knjiga, naveo je Ćirić, koji je pozvao sve koji vezuju sećanja vezuju za taj Fakultet/Akademiju da ih zapišu i prilože za sledeće nastavke. s

Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 1, 1960-1965. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 97, [6] str. s tablom : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Autor - osoba Warhol, Andy Hacket, Pat Naslov POPism. Deo 2, 1966-1969. / Andy Warhol, Pat Hacket ; preveo Arnold Layne Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1989 Izdavanje i proizvodnja Niš : Studentski kulturni centar, 1989 (Niš : Prosveta) Fizički opis 105 str. : ilustr. ; 29 cm Drugi autori - osoba Layne, Arnold Zbirka Edicija Pop heart Napomene Prevod dela: POPism Tiraž 1.000. Predmetne odrednice Vorhol, Endi, 1928-1987 -- Pop Art Pop Art -- 20 v. Endi Vorhol (engl. Andy Warhol; Pitsburg, 6. avgust 1928 – Njujork, 22. februar 1987) je bio američki slikar, režiser, publicista, glumac i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork. Biografija Rođen je u Pitsburgu u Pensilvaniji pod pravim imenom Endru Vorhola. Njegov otac Andrej Varhola (prezime se pisalo „Varhola“ u Evropi, ali je promenjeno na Vorhola kada je emigrirao u SAD) i majka Ulja Justina Zavacka bili su imigranti radničke klase, rusinskog porekla iz sela Mikó, Ugarska. (danas: Mikova, Slovačka). Porodica je pripadala Rusinskoj katoličkoj crkvi istočnog obreda. U izvorima je nađeno da se rodio između 1928. i 1931. godine. On sam nam tvrdi da je godina rođenja iz 1931. falsifikat u matičnim knjigama. Najčešće se navodi godina rođenja i datum rođenja 6. avgust 1928. godine. Njegov otac je iako je u mnogim biografijama navedeno da je radio u rudnicima, ipak radio na građevinama u Pensilvaniji i njegova porodica je bila grčko-katoličke veroispovesti.[8] Imao je dva brata. U trećem razredu Vorhol se razboleo od horeje, koja izaziva trzaje mišića. Ova bolest je dovela i do promena u pigmentaciji kože, a kasnije je razvio i hipohondriju i strah od lekara i bolnica. Pošto je bio vezan za krevet kao mali, bio je isključen od društva svojih vršnjaka i veoma je postao vezan za majku. Kada je bio u krevetu voleo je da crta, sluša radio i skuplja sličice filmskih zvezda, koje je lepio oko kreveta. Vorhol je kasnije svoje bolešljivo detinjstvo opisao kao veoma važno za razvoj njegove ličnosti i njegovih sposobnosti. Rano je pokazao svoj talenat za umetnost i studirao je dizajn na univerzitetu u Pitsburgu. Godine 1949, preselio se u Njujork i počeo je uspešnu karijeru u jednom magazinu, baveći se ilustracijom i oglasima. Postao je poznat po svojim neobaveznim potezima pri crtanju cipela. To je dovelo do njegove prve izložbe u Njujorku. 1960.-e Tokom 1960-ih Vorhol je od ilustratora postao jedan od najpoznatijih umetnika Amerike. Na mnogo načina su Vorhol i krug ljudi okupljeni oko njega definisali ovu deceniju. Tokom ove decenije Vorhol je počeo da slika poznate američke proizvode, kao Koka - kola, kao i poznate popularne ikone, kao Merlin Monro, i Elizabet Tejlor. Godine 1963, osnovao je atelje „The Factory“ i oko sebe je skupio slikare, pisce, muzičare i poznate andergraund ličnosti. Počeo je da se bavi štampom na tkanini – sitotiskom i slike je radio u serijama, postižući time ne samo da se bavi umetnošću masovne proizvodnje, već i da sama umetnost postaje masovni produkt. Izjavljujući da želi da bude mašina i umanjujući značaj svoje kreativnosti u produkovanju svoje umetnosti, Vorhol je načinio revoluciju u umetnosti. Njegov rad veoma brzo postaje kontroverzan i popularan. Od ovog perioda njegov rad se kreće oko američke pop (popularne) kulture. Štampao je slike novčanica, zvezda, brendiranih proizvoda i slike iz novina. Tokom 1950-ih Vorhol je, kao ilustrator, koristio asistente da bi povećao svoju produktivnost. Sarađivanje sa drugima će ostati prepoznatljiv (i kontroverzan) aspekt njegovog načina rada tokom cele karijere, a posebno tokom 1960-ih. Jedan od njegovih najvažnijih saradnika iz ovog perioda je Gerard Malanga, koji mu je pomagao u štampi, snimanju filmova, skulpturi i drugim radovima. Među drugima koji su činili njegovu grupu bili su i Fredie Herko, Ronald Tavel, Mari Voronov, Brigid Berlin (od koje je dobio ideju da snima svoje telefonske razgovore). Tokom decenije Vorhol je negovao boemsku ekscentričnost sa kojom je prezentovao svoje „Vorholove Superstars“, među kojima su Edie Sedgvik, Viva (Vorholova superzvezda), Niko, Kandi Darling, i dr. Ovi ljudi su učestvovali u snimanju filmova u Factory-u i neki su, kao Berlin, ostali Vorholovi prijatelji do njegove smrti. Važne ličnosti iz njujorškog andergraund umetničkog i filmskog sveta pojavljivale su se u njegovim filmovima, što ukazuje na Vorholovu povezanost sa različitim umetničkim krugovima u tom periodu. Krajem decenije Varhol je već i sam bio zvezda i pojavljivao se često u štampi zajedno sa svojim Superstarovima iz Factory-a. Pokušaj ubistva Valerie Solanas se juna 1968. pojavila u „Factory“-u i pucala u Vorhola. Mario Amaia je takođe bio meta. Pre ovoga Solanas je bila marginalna ličnost u „Factory“-u. Osnovala je „grupu“ (ona je bila jedina članica) pod nazivom S.C.U.M. - Society for Cutting Up Men (Društvo za sečenje muškaraca) i napisala je „S.C.U.M Manifest“, radikalno feministički napad na patrijarhat. Solanas se pojavljuje u Vorholovom filmu iz 1968. godine I, A Man. Nešto ranije tog dana Solana je tražila da joj vrate scenario koji je dala „Factory“-u, ali joj nisu vratili. Scenario je bio, zapravo, zaturen. Vorhol je bio ozbiljno ranjen i jedva je preživeo (lekari su morali da mu otvore grudni koš i masirali su mu srce da bi ga stimulisali). Fizičke posledice je trpeo do kraja života (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je držao abdomen). Pokušaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov život i umetnost. Solanas je uhapšena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: „Imao je preveliku kontrolu nad mojim životom.“ Posle pokušaja ubistva „Factory“ je postao krući zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge značio kraj „Factory“-a 60-ih. 1970-e U poređenju sa uspehom i skandalima iz 1960-ih, nova decenija je bila mnogo mirnija. Vorhol je sada počeo da okuplja nove, bogatije ličnosti, koje je portretisao. Njegov čuveni portret Mao Cedunga napravljen je 1973. godine. Vorhol je izlazio u poznate noćne klubove na Menhetenu. Opisan je kao povučen, stidljiv i kao posmatrač koji uviđa detalje. 1980-e Tokom 1980-ih Vorhol je ponovo doživljavao uspeh kod kritičara i finansijski, delom i zbog njegovih novih prijateljstava sa mladim umetnicima. Vorhol je, takođe, cenio intenzivan holivudski glamur. Jednom je rekao: „Volim Los Anđeles. Volim Holivud. Tako su lepi. Sve je plastično, ali ja volim plastiku. Želim da budem plastičan.“ Seksualnost Vorhol je bio jedan od prvih vodećih gej američkih umetnika koji su bili otvoreni po pitanju svoje seksualnosti. Mnogi su o njemu mislili kao o aseksualnoj osobi ili tek voajeru. To je međutim odbačeno od strane njegovih biografa. Pitanje kako je njegova seksualnost uticala na njegovu umetnost i oblikovala njegov odnos prema umetničkom svetu je glavna tema istoričara umetnosti, kao i pitanje koje je sam postavljao u intervjuima, u razgovorima sa savremenicima i u publikacijama. Tokom karijere Vorhol je pravio erotske fotografije i crteže golih muškaraca. Mnogi njegovi čuveni radovi crpe snagu ili otvoreno ispituju složenost seksualnosti i seksualne želje. Mnogi njegovi filmovi su premijerno pokazani u gej porno bioskopima. Neke od najinteresantnijih priča o njegovom razvoju kao umetnika jesu u vezi sa preprekama koje je njegova seksualnost u početku predstavljala dok se trudio da pokrene svoju karijeru. Prvi radovi koje je podneo galeriji bili su homoerotski crteži koji su odbijeni jer su bili isuviše otvoreni. U knjizi memoara Popizam: Vorholove šezdesete, umetnik se priseća razgovora sa filmskim stvaraocem Emil de Antoniom, na temu problema koje je imao zbog svoje otvorene homoseksualnosti. Ova činjenica je omela Vorhola u uspostavljanju društvenih odnosa sa tada nadaleko poznatijim pop umetnicima poput Džaspera Džounsa i Roberta Raušenberga koji su obojica bili homoseksualci, ali to skrivali od javnosti. De Antonio je objasnio kako je Vorhol isuviše „sviš“ (američki termin za feminizirano i kemp ponašanje). Vorhol potom izjavljuje: “Nisam imao ništa da ponudim kao odgovor na to. Bila je to evidentna istina. Tako da sam odlučio da ne brinem o tome, jer su to stvari koje ionako nisam želeo da menjam i za koje sam smatrao da ne moram da menjam.“ Religijska ubeđenja Vorhol je praktikovao katolicizam istočnog obreda. Redovno je volontirao u skloništima za beskućnike i opisivao je sebe kao religioznu osobu. Mnogi njegovi kasniji radovi sadrže skrivene religijske teme. Redovno je posećivao liturgije, a sveštenik crkve na Menhetenu je rekao da je u crkvu odlazio gotovo svakog dana. Na njegov rad je uticala ikonografska tradicija istočnog hrišćanstva. Vorholov brat je rekao da je Vorhol bio „istinski religiozan, ali da nije želeo da ljudi to znaju, jer je to bila privatna stvar“. Smrt Vorhol umire rano, u svojoj 58. godini, 22. februara, 1987. godine u 6:32 u Njujorku. Prema novinskim izveštajima, on se dobro oporavljao posle rutinske operacije žučne kese pre nego što je umro u snu od iznenadnog infarkta. Bolničko osoblje nije dobro pratilo njegovo stanje i posle operacije su ga „napunili“ tečnošću, zbog čega je došlo do hiperhidratacije, zbog čega je Vorholov advokat podneo tužbu. Vorhol je sahranjen na grkokatoličkom groblju u, predgrađu Pitsburga. Među ljudima koji su održali posmrtni govor bila je i Joko Ono. Slike Do početka 1960-ih Vorhol je bio uspešni reklamni ilustrator. Vorhol je bio toliko uspešan kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristeći istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, Vorhol je uradio seriju crteža i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Počeo je da promišlja odnos između komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (što je bio slučaj sa ostalim umetnicima) počeo je da ih spaja stvarajući pop-art. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno počelo da usvaja. Neki od njih, kao što je Roj Lihtenštajn kasnije će postati sinonimi za ovaj pokret. Vorhol koji će postati poznat kao „Papa popa“ („Pope of Pop“) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio ručno. Kasnije, Vorhol svoje teme traži u samim ikonama popa – brendovima, zvezdama i dolarima – i isključuje svaki trag „ruke“. Vorhol je tražio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najviše voli. Na sebi svojstven način počeo je da slika svoje omiljene stvari. Za svoju prvu veliku izložbu slikao je konzerve Kambelove supe, koje je jeo za ručak tokom celog života. Varhol je voleo novac, pa je slikao novčanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Od ovakvih početaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima će biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je počeo da radi kao štampu na tkanini. Od slikara Vorhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Vorhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama. Vorhol se bavio i komičnim i ozbiljnim temama, birajući predmete od konzerve supe do električne stolice. Koristio je istu tehniku – tekstilna štampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja – bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog života ili slike samoubistava, saobraćajnih nesreća i sl. Slike iz serije „Dead and Disaster“ (1962—1963), kao što su „Red Car Crach“, „Purple Jumping Man“, „Orange Disaster“, transformišu ličnu tragediju u javni spektakl i opominju medije da stalno prikazivanje ovakvih slika u medijima otupljuje publiku. Jedinstveni element njegovog rada je njegov kitonovski (Baster Kiton) stil – potpuna bezizražajnost. Ovo se ogledalo i u njegovom ponašanju – često se „pravio glup“ u medijima i odbijao je da objašnjava svoj rad. Poznat je po tome što je rekao da sve što treba da se zna o njemu i njegovom radu je već tu – na površini. U takvoj površnosti, bez oznaka iskrenosti, posmatrač je ostavljen da se pita i otkriva šta „pravi Endi“ misli. Da li je Endi užasnut smrću ili mu je ona smešna? Da li su njegove konzerve supe cinična primedba o bezvrednosti popularne kulture, ili su „homage“ jednostavne udobnosti doma? Bez želje da odgovara na ova pitanja, njegov rad postaje interesantniji – ostavlja publici da interpretiraju njegovo značenje. Filmovi Vorhol je radio u mnogim medijima – slikarstvo, fotografija, crtež i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove. Između 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966.). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa različitim pričama. Posle pokušaja ubistva Vorhol, koji je sada živeo povučenije, odustao je od snimanja filmova. Filmografija Filmovi koje je režirao Endi Vorhol God. Srpski naziv Originalni naziv 1963. Blow Job 1963. Eat 1963. Haircut 1963. Kiss 1963. Naomi`s Birthday Party 1963. Sleep 1964. 13 Most Beautiful Women 1964. Batman Dracula 1964. Clockwork 1964. Couch 1964. Drunk 1964. Empire 1964. The End of Dawn 1964. Lips 1964. Mario Banana I 1964. Mario Banana II 1964. Messy Lives 1964. Naomi and Rufus Kiss 1964. Tarzan and Jane Regained... Sort of 1964. The Thirteen Most Beautiful Boys 1965. Beauty #2 1965. Bitch 1965. Camp 1965. Harlot 1965. Horse 1965. Kitchen 1965. The Life of Juanita Castro 1965. My Hustler 1965. Poor Little Rich Girl 1965. Restaurant 1965. Space 1965. Taylor Mead`s Ass 1965. Vinyl 1965. Screen Test 1965. Screen Test #2 1966. Ari and Mario 1966. Hedy (film) 1966. Kiss the Boot 1966. Milk 1966. Salvador Dalí 1966. Shower 1966. Sunset 1966. Superboy 1966. The Closet 1966. Chelsea Girls 1966. The Beard (film) 1966. More Milk, Yvette 1966. Outer and Inner Space 1966. The Velvet Underground and Nico 1967. The Andy Warhol Story 1967. Tiger Morse 1967. **** 1967. The Imitation of Christ 1967. The Nude Restaurant 1967. Bike Boy 1967. I, a Man 1968. San Diego Surf 1968. The Loves of Ondine 1969. Blue Movie 1969. Lonesome Cowboys 1972. L`Amour 1968. Flesh (film) Flesh for Frankenstein (1973) aka Andy Warhol`s Frankenstein (USA) Blood for Dracula (1974) aka Andy Warhol`s Dracula (USA) Muzika Vorhol je prihvatio bend Velvet Underground kao jedan od svojih projekata tokom 1960-ih, „produkujući“ njihov prvi album The Velvet Underground and Nico i praveći naslovne slike. Njegova „produkcija“ ovog albuma se sastojala samo u plaćanju vremena u studiju. Posle ovog albuma Vorhol i Lu Rid su počeli da se sukobljavaju oko ideje u kom pravcu bend treba da se razvija i konačno su prekinuli kontakt. Vorhol je dizajnirao omote za dva albuma Rolingstonsa: Sticky Fingers (1971) i Love You Live (1977). Godine 1975. Vorhol je uradio nekoliko portreta Mika Džegera. Godine 1990. Lu Rid snima album Sons for Drella (jedan od Vorholovih nadimaka bio je Drela, kao kombinacija imena Drakula i Cinderella (Pepeljuga)) sa Džon Kejlom. Na albumu Rid se izvinjava Vorholu zbog sukoba. Vorhol je bio prijatelj sa mnogim muzičarima, uključujući Bob Dilana i Džon Lenona. Vorhol je dizajnirao omot za Lenonov album Menlove Avenue, koji je posthumno izdat 1986. godine. Vorhol se pojavljuje kao barmen u spotu pesme „Hello Again“ grupe The Cars i u spotu za singl „Mistif“ grupe Curiosity Killed the Cat. Vorhol je imao veoma veliki uticaj na novotalasni/pank rok bend Devo, kao i na Dejvida Bouia, koji je snimio i pesmu pod nazivom „Endi Vorhol“ za album Hunky Dory (1971). Knjige Tokom 50-ih objavio je samostalno nekoliko knjiga, a od kasnijih 1960-ih „piše“ nekoliko knjiga koje su bile komercijalno objavljivane: A, a novel (1968. ISBN 978-0-8021-3553-7.) – prepis, koji ima grešaka u pisanju, kao i fonetske beleške zvukova u pozadini i mumlanja, audio-zapisa jedne večeri u Factory. The Philosophy of Andy Warhol; from A to B and back again}-. 1975. ISBN 978-0-15-671720-5.) – prema tvrđenjima Par Heket u uvodu za -{The Andy Warhol Diaries, ona je priredila knjigu na osnovu dnevnih telefonskih razgovora i audio kasete koje joj je Endi dao. Pomenute kasete su sadržale razgovore sa Bridžid Berlin i sa bivšim urednikom magazina Interview, Bobom Kolacelom. Popism: The Warhol Sixties. 1980. ISBN 978-0-15-672960-4.), pripremili su je Vorhol i Pat Hekket. To je retrospektiva 1960-ih i uloge pop arta. The Andy Warhol Diaries. 1989. ISBN 978-0-446-39138-2.) – pripremila je Par Heket na osnovu Vorholovog dnevnika koji joj je svakodnevno diktirao preko telefona. Vorhol je počeo da vodi dnevnik kako bi imao uvid u svoje troškove, ali kasnije je dnevnik sadržao i njegova razmišljanja o kulturi i ličnim stvarima. Vorhol je osnovao modni magazin „Interview”, koji se i danas objavljuje. Drugi mediji Crtež: Vorhol je svoju karijeru počeo kao crtač. Najpoznatiji su njegovi crteži cipela. Neki od njegovih crteža su objavljeni kao knjižice: „Yum, Yum, Yum“ – o hrani; „Ho, Ho, Ho“ – o Božiću i, naravno, „Shoes, Shoes, Shoes“. Umetnički najcenjenija knjiga crteža je „The Gold Book“, koja sadrži crteže mladih muškaraca. Audio: Jedno vreme Vorhol je svuda sa sobom nosio diktafon i snimao je sve i svakog sa kim je pričao. Neki od ovih zapisa bili su osnova za njegov književni rad. Televizija Vorhol je sanjao da ima svoj TV šou po nazivu „The Nothing Special“ koji bi govorio o njegovoj omiljenoj temi: Ništa. Kasnije je ima dve emisije: „Andy Warhol’s TV“ 1982 i „Andy Warhol’s Fifteen Minutes“ za MTV, 1986. pored svojih emisija, redovno se pojavljivao u drugim emisijama. Moda: Kaže se da je rekao „Radije bih kupio haljinu i zakačio je na zid nego sliku.“ Kompjuter: Vorhol je koristio Amigu za digitalnu umetnost. Muzeji Muzej Endija Vorhola u Pitsburgu je najveći američki muzej posvećen samo jednom umetniku. Čuva zbirku sa više od 12.000 umetničkih predmeta. Vorholov brat, Džon Vorhol i Vorhol zadužbina iz Njujorka osnovali su 1992. Vorholov porodični muzej moderne umetnosti u Slovačkoj u mestu Medzilaborce, pored koga su rođeni Vorholovi roditelji. Najpoznatije izjave U budućnosti će svako imati svojih 15 minuta svetske slave. Umetnik je osoba koja pravi stvari koje ljudima ne trebaju, ali on iz nekog razloga misli da bi bila dobra ideja da im se daju. MG91 (N)