Kao novo. Bez posvete. Sve što (ni)sam želela - Dragana Mladenović Godina izdanja: 2020 Broj strana: 148 Povez: Mek Kompjuterski virus iznenada prelazi na ljude i u gradu je vanredna situacija!Dvanaestogodišnja Nina slučajno se našla odvojena od roditelja, u kući svoje bake, a da stvar bude još zanimljivija – tu je i sedmak Maks, njena tajna simpatija iz škole. Duhovit i intrigantan tinejdžerski roman, sa ilustracijama Dušana Pavlića, prva je knjiga budućeg serijala čiji su glavni junaci Nina i Maks.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Stilske vežbe - Rejmon Keno Godina izdanja: 2022 Broj strana: 160 Povez: Mek Revolucionarno remek-delo u prevodu Danila Kiša Narator u autobusu primećuje jednog mladog čoveka dugačkog vrata sa šeširom na glavi kako ljutito prekoreva nekog putnika zato što ga gura, a onda seda na upražnjeno mesto. Malo kasnije narator zatiče na ulici istog mladog čoveka u živom razgovoru sa jednim prijateljem koji ga savetuje da prišije dugme na kaputu. Ova kratka, sasvim obična priča ispričana je na devedeset i devet načina, svaki put drugačije, i u drugačijem stilu: kao sonet, aleksandrinac, kao pismo, onomatopeja ili u žargonu. Inspiraciju za ovo delo Keno je dobio nakon jednog koncerta, „posmatrajući Bahovo delo ne iz aspekta kontrapunkta i fuge, nego kao nešto što se gradi pomoću sve brojnijih varijacija, skoro ad infinitum, oko jedne sasvim tanušne teme“. U nenadmašnom prevodu Danila Kiša, ovo ekskluzivno izdanje sadrži i trinaest Kišovih crteža u kojima varira lik „glavnog junaka“ Stilskih vežbi, a koji su nastali 1963. godine kao likovne vežbe, paralelne s jezičkim vežbama i varijacijama na zadatu temu. „Kenoove Stilske vežbe su uzbudljivo remek-delo i jedna od najboljih priča u francuskoj književnosti.“ – Vladimir Nabokov „Stilske vežbe su napravile revoluciju proklamujući moćne ideje i sledeći njihovu neoborivu logiku.“ – Washington Post „Neodoljiva i urnebesna demonstracija jezičkog potencijala.“ – Believer Logger „Keno na izvestan način postaje preteča kompjuterske poezije i kompjuterskih prevoda, no čuvajući se naravno apsolutizacije i unoseći u taj metod duh improvizacije i ironične distance.“ – Danilo Kiš

UBICA KOJI IGRA OPASNU IGRU OSVETE. I NEMA NAMERU DA SE ZAUSTAVI. Sektor Q suočava se sa najzahtevnijim i najemotivnijim slučajem do sada. Beživotno telo žene izbačeno je na obalu Kipra. Novine je spominju samo kao žrtvu 2.117, jer je dve hiljade sto sedamnaesta izbeglica koja je izgubila život u vodama Mediterana. Ali žena bez imena nije se utopila dok je tragala za boljim životom. Ona je ubijena. Trojici muškaraca ova žrtva znači mnogo više. Tinejdžeru koji krije identitet iza kompjuterskog ekrana, njena smrt postaće savršen izgovor da oslobodi svoje ubilačke nagone. Surovom mučitelju iz ozloglašenog zatvora Sadama Huseina, ona je samo prvi korak u zaveri koju je smišljao godinama. A za Asada iz Sektora Q, ova žena je veza sa davno zakopanom prošlošću. Format : 145x205 br. str. : 336 povez : broš Pismo : latinica

Opis "Žrtva 2.117 - Jusi Adler-Olsen" UBICA KOJI IGRA OPASNU IGRU OSVETE. I NEMA NAMERU DA SE ZAUSTAVI. Sektor Q suočava se sa najzahtevnijim i najemotivnijim slučajem do sada. Beživotno telo žene izbačeno je na obalu Kipra. Novine je spominju samo kao žrtvu 2.117, jer je dve hiljade sto sedamnaesta izbeglica koja je izgubila život u vodama Mediterana. Ali žena bez imena nije se utopila dok je tragala za boljim životom. Ona je ubijena. Trojici muškaraca ova žrtva znači mnogo više. Tinejdžeru koji krije identitet iza kompjuterskog ekrana, njena smrt postaće savršen izgovor da oslobodi svoje ubilačke nagone. Surovom mučitelju iz ozloglašenog zatvora Sadama Huseina, ona je samo prvi korak u zaveri koju je smišljao godinama. A za Asada iz Sektora Q, ova žena je veza sa davno zakopanom prošlošću. Format: 145x205 br. str.: 336 povez: broš Pismo: latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! NEŠTO SE ZAVRŠAVA, NEŠTO ZAPOČINJE. Poslednji deo sage o vešcu Geraltu, lepoj čarobnici Jenefer i Cirili – Čedu Nenadnosti Kakva sudbina čeka vešca? Da li će mu poći za rukom da se spoji s ljubavlju svog života? Da li će se ispuniti zloslutno proročanstvo i da li će istrajati svet obuhvaćen krvavim ratom? Svet vilenjaka, ljudi i patuljaka. Ciri zagleda ispupčen reljef koji predstavlja ogromnu zmiju. Gmizavac, svivši se u oblik osmice, zario je zubine u sopstveni rep. To je drevna zmija uroboros, koja simbolizuje beskonačnost, a i sama je beskonačnost. Taj simbol podseća da se u svakom trenu, u svakom događaju, kriju prošlost, sadašnjost i budućnost. Svaki odlazak je istovremeno povratak. Gospodarica Jezera je poslednja od sedam knjiga Sage o Vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher. Andžej Sapkovski rođen je 21. juna 1948. godine u Lođu, u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o vešcu. Studirao je ekonomiju i, pre nego što se u potpunosti okrenuo pisanju, radio je kao predstavnik jedne inostrane trgovačke firme, ali i kao književni prevodilac. Sapkovski je napisao seriju priča o vešcu Geraltu iz Rivije, zapravo dve zbirke kratkih priča i pet romana, zahvaljujući kojima je u svojoj rodnoj Poljskoj čitaniji nego Stiven King ili Majkl Krikton. Pet puta je dobio najveću poljsku nagradu Zajdel za prozu iz oblasti fantastike, a osvojio je i špansku Ignotus nagradu za najbolju antologiju i najbolju kratku priču stranog autora iz žanra naučne i epske fantastike. Godine 1997. dobio je poljsku Politikas pasport nagradu, koja se svake godine dodeljuje umetnicima za koje se smatra da će postići međunarodni uspeh. Krv vilenjaka prvi je roman iz Sage o vešcu, koji je postao svetski bestseler. Nagrađen je Januš A. Zajdel nagradom 1994, a 2009. dodeljena mu je britanska nagrada Dejvid Gemel Ledžend. Andžeja Sapkovskog mnogi smatraju najvećim fenomenom epske fantastike nakon Tolkina, između ostalog, i zato što je uveo novine u sam žanr, spojivši fikciju i stvarnost i koristeći mitologiju slovenskih naroda. Knjige Andžeja Sapkovskog su prevedene na petnaest jezika. Na osnovu Sage o vešcu osmišljena je popularna kompjuterska igra The Witcher.

Veštac i Ciri u svetu zahvaćenom plamenom… Veliki sabor čarobnjaka okončava se krvavim prevratom, dok carstvo Nilfgarda ratuje sa kraljevstvima Severa. Ratni vihor besni i razmešta Ciri, Geralta i Jenefer na različite strane sveta. Nastupilo je vreme mača i sekire. Vreme prezira. U svetu zahvaćenom ratnim razaranjima i pustošenjem na površinu su izmileli Pacovi – banda otpadnika, životnih brodolomnika koje je iznedrio rat. Snažno povezani osećanjem prezira prema svima koji im ne pripadaju, oni ne prezaju ni pred čim, pa ni pred smrću, jer više nemaju šta da izgube. Vreme prezira je četvrta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igra The Witcher. Ova saga je unela korenite promene u žanr epske fantastike. U maštovito oživotvorenom svetu čarobnjaka, vilenjaka, patuljaka, i najrazličitijih čudovišta, osebujno se prepliću mitologija i savremena dinamika akcije, egzotični krajolici, mistika, i sve ono što čini standarde ovog žanra.

Veštac i Ciri u svetu zahvaćenom plamenom… Veliki sabor čarobnjaka okončava se krvavim prevratom, dok carstvo Nilfgarda ratuje sa kraljevstvima Severa. Ratni vihor besni i razmešta Ciri, Geralta i Jenefer na različite strane sveta. Nastupilo je vreme mača i sekire. Vreme prezira. U svetu zahvaćenom ratnim razaranjima i pustošenjem na površinu su izmileli Pacovi – banda otpadnika, životnih brodolomnika koje je iznedrio rat. Snažno povezani osećanjem prezira prema svima koji im ne pripadaju, oni ne prezaju ni pred čim, pa ni pred smrću, jer više nemaju šta da izgube. Vreme prezira je četvrta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igra The Witcher. Ova saga je unela korenite promene u žanr epske fantastike. U maštovito oživotvorenom svetu čarobnjaka, vilenjaka, patuljaka, i najrazličitijih čudovišta, osebujno se prepliću mitologija i savremena dinamika akcije, egzotični krajolici, mistika, i sve ono što čini standarde ovog žanra.

Jesenji ekvinocij te neobične godine doneo je raznolike znake na nebu i na zemlji, koji su nesumnjivo nagoveštavali nekakve nesreće i neobične događaje. Tik pred ponoć, uzdiže se strašna mećava, zaduva pakleni vihor, a oblaci gonjeni po nebu poprimiše fantastične oblike, među kojima su se najčešće ponavljale siluete galopirajućih konja i jednoroga. Leganji divljim glasovima ispevaše samrtnu pesmu, zaječa strašna bean’ši, vesnica brze i nasilne smrti, a kada Divlji Gon pregalopira i kada se raziđoše oblaci, ljudi ugledaše mesec u opadanju, kao što i biva u vreme ravnodnevice. Ali ove noći, mesec je bio boje krvi. U Hramu boginje Melitele, tri osobe snevaju isti san. „Krv na njenom licu... Toliko krvi...“ Nemilosrdne ubice iz Nilfgarda su već na tragu Ciri. Ona pak, teško ranjena, oporavlja se u kolibi pustinjaka Visogote, izgubljenoj među močvarama. Da li će veštac uspeti da pronađe Ciri? Kakvu ulogu će odigrati Lastavičja kula obavijena legendom? Lastavičja kula je šesta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher.

Jesenji ekvinocij te neobične godine doneo je raznolike znake na nebu i na zemlji, koji su nesumnjivo nagoveštavali nekakve nesreće i neobične događaje. Tik pred ponoć, uzdiže se strašna mećava, zaduva pakleni vihor, a oblaci gonjeni po nebu poprimiše fantastične oblike, među kojima su se najčešće ponavljale siluete galopirajućih konja i jednoroga. Leganji divljim glasovima ispevaše samrtnu pesmu, zaječa strašna bean’ši, vesnica brze i nasilne smrti, a kada Divlji Gon pregalopira i kada se raziđoše oblaci, ljudi ugledaše mesec u opadanju, kao što i biva u vreme ravnodnevice. Ali ove noći, mesec je bio boje krvi. U Hramu boginje Melitele, tri osobe snevaju isti san. „Krv na njenom licu... Toliko krvi...“ Nemilosrdne ubice iz Nilfgarda su već na tragu Ciri. Ona pak, teško ranjena, oporavlja se u kolibi pustinjaka Visogote, izgubljenoj među močvarama. Da li će veštac uspeti da pronađe Ciri? Kakvu ulogu će odigrati Lastavičja kula obavijena legendom? Lastavičja kula je šesta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher.

Malo je ovakvih knjiga. Kompjutersko novinarstvo potisnulo je ona suptilna, znatiželjna i tragalačka pera. Po sistemu: sve sve se može naći na Guglu! Kako se može postići ekskluzivnost ako posustaje uporno istraživačko novinarstvo? Na sreću čitalaca, novinar Večernjih novosti Zoran Nikolić jedan je od retkih koji „kopa“ po Beogradu – večitoj inspiraciji osvajača, branitelja, književnika, istoričara, glumaca, putnika, namernika, junaka, kukavica, brodara, pustolova, boema, žitelja, starosedelaca, beskućnika, bogatih i sirotih, karijerista i naučnika, voljnika i nevoljnika, i svih onih koji su strmom Balkanskom ulicom dolazili sa malim koferom koji je bio – i ostao – prepun velikih nada. U ovoj knjizi Nikoilić je sabrao deo onoga što skoro tri godine, kao popularni dodatak sredom, objavljuje u Novostima. Knjiga simboličnog naslova BG priče mnogo je više od reporterskog zapisa. Pred nama je autentični trag u vremenu, između korica su neobični ljudi, zanimljiva istorija, preplet prošlosti i sadašnjosti; tu su priče koje odolevaju košavi, zanimanja kojih više nema, ali i svi oni simboli koji ovoj prestonici daju neodoljiv šarm. Priče Zorana Nikolića imaju magnetnu privlačnost jer su i podsetnik, zbir nepoznatih detalja, svojevrsni predah, i putokaz onima koji ne poznaju ovaj živi grad. I još nešto: originalni album fotografija koje, takođe, prikazuju Beograd kao neodoljiv grad. Nenametljivo, ali ubedljivo, autor ispisuje baladu o gradu i ljudima koji su bili, i jesu beleg, utvrda, rukavac, neuništiva tvrđava, potvrda vekovnog trajanja.

Malo je ovakvih knjiga. Kompjutersko novinarstvo potisnulo je ona suptilna, znatiželjna i tragalačka pera. Po sistemu: sve sve se može naći na Guglu! Kako se može postići ekskluzivnost ako posustaje uporno istraživačko novinarstvo? Na sreću čitalaca, novinar Večernjih novosti Zoran Nikolić jedan je od retkih koji „kopa“ po Beogradu – večitoj inspiraciji osvajača, branitelja, književnika, istoričara, glumaca, putnika, namernika, junaka, kukavica, brodara, pustolova, boema, žitelja, starosedelaca, beskućnika, bogatih i sirotih, karijerista i naučnika, voljnika i nevoljnika, i svih onih koji su strmom Balkanskom ulicom dolazili sa malim koferom koji je bio – i ostao – prepun velikih nada. U ovoj knjizi Nikoilić je sabrao deo onoga što skoro tri godine, kao popularni dodatak sredom, objavljuje u Novostima. Knjiga simboličnog naslova BG priče mnogo je više od reporterskog zapisa. Pred nama je autentični trag u vremenu, između korica su neobični ljudi, zanimljiva istorija, preplet prošlosti i sadašnjosti; tu su priče koje odolevaju košavi, zanimanja kojih više nema, ali i svi oni simboli koji ovoj prestonici daju neodoljiv šarm. Priče Zorana Nikolića imaju magnetnu privlačnost jer su i podsetnik, zbir nepoznatih detalja, svojevrsni predah, i putokaz onima koji ne poznaju ovaj živi grad. I još nešto: originalni album fotografija koje, takođe, prikazuju Beograd kao neodoljiv grad. Nenametljivo, ali ubedljivo, autor ispisuje baladu o gradu i ljudima koji su bili, i jesu beleg, utvrda, rukavac, neuništiva tvrđava, potvrda vekovnog trajanja.

Poslednja želja SPECIJALNO IZDANJE Saga o Vešcu 1 – Specijalno ilustrovano izdanje Autor - osoba Sapkowski, Andrzej, 1948- = Sapkovski, Andžej, 1948- Naslov Poslednja želja / Andžej Sapkovski ; ilustrovao Alehandro Koluči ; prevela s poljskog Vesna Milutinović-Đurić Jedinstveni naslov Ostatnie zyczenie. srp Vrsta građe roman Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2021 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2021 (Subotica : Rotografika) Fizički opis 256 str., [10] listova s tablama (ilustr.) ; 24 cm Drugi autori - osoba Colucci, Alejandro, 1966- = Koluči, Alehandro, 1966- Milutinović-Đurić, Vesna = Milutinović-Đurić, Vesna Zbirka ǂBiblioteka ǂSpecijalna izdanja / Čarobna knjiga, Beograd ; 1 (karton) Napomene Prevod dela: Ostatnie zyczenie / Andrzej Sapkowski Tiraž 1.000. Knjiga kojom je započeta legenda o Vešcu! Upoznajte Geralta, naočitog lovca bele kose i prodornog pogleda. Nadaleko je čuven zbog cinizma i nepoštovanja autoriteta, muževne privlačnosti i harizme. Ali on je i veštac, I svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Takođe je briljantan borac i nemilosrdan ubica. Geralt, veštac, glavni je protagonista poljskog fenomena epske fantastike koji se sastoji od serijala od osam knjiga prodatih u dvadeset miliona primeraka i prevedenih na preko 25 jezika. Prema literarnom predlošku nastale su i tri istoimene kompjuterske igre, koje se ubrajaju u sam vrh najboljih igara ikada napravljenih, a prema serijalu je nastala i popularna Netfliksova igrana serija, stripovi, društvene igre i igre kartama. U ovom luksuznom izdanju najpoznatije knjige iz serijala, koje je majstorski ilustrovao Alehandro Koluči, imate priliku da pročitate priče koje su započele sagu o najvećem lovcu na čudovišta epske fantastike. Mešajući poznate narodne bajke, moderan senzibilitet i akciju detektivskog žanra, slovenski humor, kao i neke od ustaljenih elemenata epske fantastike, Sapkovski je stvorio lako prepoznatljiv i potpuno jedinstven literarni amalgam. „Nalik na složene magične čini, ova zbirka priča Sapkovskog mešavina je fantazije, intelektualnog nadmudrivanja i crnog humora.“ – Time Andžej Sapkovski rođen je 21. juna 1948. godine u Lođu, u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o vešcu. Studirao je ekonomiju i, pre nego što se u potpunosti okrenuo pisanju, radio je kao predstavnik jedne inostrane trgovačke firme, ali i kao književni prevodilac. Sapkovski je napisao seriju priča o vešcu Geraltu iz Rivije, zapravo dve zbirke kratkih priča i pet romana, zahvaljujući kojima je u svojoj rodnoj Poljskoj čitaniji nego Stiven King ili Majkl Krikton. Pet puta je dobio najveću poljsku nagradu Zajdel za prozu iz oblasti fantastike, a osvojio je i špansku Ignotus nagradu za najbolju antologiju i najbolju kratku priču stranog autora iz žanra naučne i epske fantastike. Godine 1997. dobio je poljsku Politikas pasport nagradu, koja se svake godine dodeljuje umetnicima za koje se smatra da će postići međunarodni uspeh. Krv vilenjaka prvi je roman iz Sage o vešcu, koji je postao svetski bestseler. Nagrađen je Januš A. Zajdel nagradom 1994, a 2009. dodeljena mu je britanska nagrada Dejvid Gemel Ledžend. Andžeja Sapkovskog mnogi smatraju najvećim fenomenom epske fantastike nakon Tolkina, između ostalog, i zato što je uveo novine u sam žanr, spojivši fikciju i stvarnost i koristeći mitologiju slovenskih naroda. Knjige Andžeja Sapkovskog su prevedene na petnaest jezika. Na osnovu Sage o vešcu osmišljena je popularna kompjuterska igra The Witcher. MG57 (N)

Autor: Zoran Lj. Nikolić Žanrovi: Publicistika, Priče, Istorijski romani Pismo: Ćirilica Broj strana: 626 Povez: Tvrd Format: 16x22,5 cm Godina izdanja: 6. septembar 2018. Od autora bestselera Beograd ispod Beograda, Masonski simboli u Beogradu, Tajna Novog Beograda, Grad tajni. Malo je ovakvih knjiga. Kompjutersko novinarstvo potisnulo je ona suptilna, znatiželjna i tragalačka pera. Po sistemu: sve sve se može naći na Guglu! Kako se može postići ekskluzivnost ako posustaje uporno istraživačko novinarstvo? Na sreću čitalaca, novinar Večernjih novosti Zoran Nikolić jedan je od retkih koji „kopa“ po Beogradu – večitoj inspiraciji osvajača, branitelja, književnika, istoričara, glumaca, putnika, namernika, junaka, kukavica, brodara, pustolova, boema, žitelja, starosedelaca, beskućnika, bogatih i sirotih, karijerista i naučnika, voljnika i nevoljnika, i svih onih koji su strmom Balkanskom ulicom dolazili sa malim koferom koji je bio – i ostao – prepun velikih nada. U ovoj knjizi Nikoilić je sabrao deo onoga što skoro tri godine, kao popularni dodatak sredom, objavljuje u Novostima. Knjiga simboličnog naslova BG priče mnogo je više od reporterskog zapisa. Pred nama je autentični trag u vremenu, između korica su neobični ljudi, zanimljiva istorija, preplet prošlosti i sadašnjosti; tu su priče koje odolevaju košavi, zanimanja kojih više nema, ali i svi oni simboli koji ovoj prestonici daju neodoljiv šarm. Priče Zorana Nikolića imaju magnetnu privlačnost jer su i podsetnik, zbir nepoznatih detalja, svojevrsni predah, i putokaz onima koji ne poznaju ovaj živi grad. I još nešto: originalni album fotografija koje, takođe, prikazuju Beograd kao neodoljiv grad. Nenametljivo, ali ubedljivo, autor ispisuje baladu o gradu i ljudima koji su bili, i jesu beleg, utvrda, rukavac, neuništiva tvrđava, potvrda vekovnog trajanja. Milomir Kragović