Knjiga je dobro očuvana. ,,Ovo je roman koji je započeo kiberpank revoluciju, prva knjiga koja je dobila sveto trojstvo nagrada u žanru naučne fantastike - Hugo, Nebula i Filip K. Dik. Sa Neuromanserom, Vilijem Gibson je predstavio svetu kiberprostor i naučna fantastika više nikada nije bila ista. Gibson je svojim romanom najavio sve ono što je došlo godinama kasnije, Internet revoluciju, Matriks filmska trilogiju i neverovatan razvoj informatičkih tehnologija. Kejs je najbolji kompjuterski kauboj koji krstari informatičkim supermagistralama, povezujući svoju svest sa softverom u kiberprostoru, krećući se kroz obilje podataka, pronalazeći tajne informacije za onoga ko može da plati njegove usluge. Kada prevari pogrešne ljude, oni mu se svete na užasan način, uništavajući njegov nervni sistem, mikron po mikron. Proteran iz kiberprostora i zarobljen u svom otupelom telu, Kejs je osuđen na smrt u tehnološkom podzemlju, sve dok ga jednog dana ne angažuju misteriozni poslodavci. Oni mu nude drugu priliku i potpuno izlečenje. Jedini uslov je da prodre u matricu, neverovatno moćnu veštačku inteligenciju kojom upravlja poslovni klan Tezje-Ešpul.

Autor: Vilijem Gibson Povez: broširan Br. strana: 238 Format: 14x20 Ovo je roman koji je započeo kiberpank revoluciju, prva knjiga koja je dobila sveto trojstvo nagrada u žanru naučne fantastike - Hugo, Nebula i Filip K. Dik. Sa Neuromantom, Vilijem Gibson je predstavio svetu kiberprostor i naučna fantastika više nikada nije bila ista. Gibson je svojim romanom najavio sve ono što je došlo godinama kasnije, Internet revoluciju, Matriks filmska trilogiju i neverovatan razvoj informatičkih tehnologija. Kejs je najbolji kompjuterski kauboj koji krstari informatičkim supermagistralama, povezujući svoju svest sa softverom u kiberprostoru, krećući se kroz obilje podataka, pronalazeći tajne informacije za onoga ko može da plati njegove usluge. Kada prevari pogrešne ljude, oni mu se svete na užasan način, uništavajućinjegov nervni sistem, mikron po mikron. Proteran iz kiberprostora i zarobljen u svom otupelom telu, Kejs je osuđen na smrt u tehnološkom podzemlju, sve dok ga jednog dana ne angažuju misteriozni poslodavci. Oni mu nude drugu priliku i potpuno izlečenje. Jedini uslov je da prodre u matricu, neverovatno moćnuveštačku inteligenciju kojom upravlja poslovni klan Tezje-Ešpul.

Revolucionarno remek-delo u prevodu Danila Kiša Narator u autobusu primećuje jednog mladog čoveka dugačkog vrata sa šeširom na glavi kako ljutito prekoreva nekog putnika zato što ga gura, a onda seda na upražnjeno mesto. Malo kasnije narator zatiče na ulici istog mladog čoveka u živom razgovoru sa jednim prijateljem koji ga savetuje da prišije dugme na kaputu. Ova kratka, sasvim obična priča ispričana je na devedeset i devet načina, svaki put drugačije, i u drugačijem stilu: kao sonet, aleksandrinac, kao pismo, onomatopeja ili u žargonu. Inspiraciju za ovo delo Keno je dobio nakon jednog koncerta, „posmatrajući Bahovo delo ne iz aspekta kontrapunkta i fuge, nego kao nešto što se gradi pomoću sve brojnijih varijacija, skoro ad infinitum , oko jedne sasvim tanušne teme“. U nenadmašnom prevodu Danila Kiša, ovo ekskluzivno izdanje sadrži i trinaest Kišovih crteža u kojima varira lik „glavnog junaka“ Stilskih vežbi , a koji su nastali 1963. godine kao likovne vežbe, paralelne s jezičkim vežbama i varijacijama na zadatu temu. „Kenoove Stilske vežbe su uzbudljivo remek-delo, i jedna od najboljih priča u francuskoj književnosti.“ – Vladimir Nabokov „ Stilske vežbe su napravile revoluciju, proklamujući moćne ideje i sledeći njihovu neoborivu logiku.“ – The Washington Post „Neodoljiva i urnebesna demonstracija jezičkog potencijala.“ – The Believer Logger „Keno na izvestan način postaje preteča kompjuterske poezije i kompjuterskih prevoda, no čuvajući se naravno apsolutizacije i unoseći u taj metod duh improvizacije i ironične distance.“ – Danilo Kiš

Autor: Jusi Adler-OlsenNasov Žrtva 2.117Izdavač: VulkanBroj strana: 336Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 21 cmUBICA KOJI IGRA OPASNU IGRU OSVETE. I NEMA NAMERU DA SE ZAUSTAVI.Sektor Q suočava se sa najzahtevnijim i najemotivnijim slučajem do sada.Beživotno telo žene izbačeno je na obalu Kipra. Novine je spominju samo kao žrtvu 2.117, jer je dve hiljade sto sedamnaesta izbeglica koja je izgubila život u vodama Mediterana. Ali žena bez imena nije se utopila dok je tragala za boljim životom. Ona je ubijena.Trojici muškaraca ova žrtva znači mnogo više. Tinejdžeru koji krije identitet iza kompjuterskog ekrana, njena smrt postaće savršen izgovor da oslobodi svoje ubilačke nagone. Surovom mučitelju iz ozloglašenog zatvora Sadama Huseina, ona je samo prvi korak u zaveri koju je smišljao godinama. A za Asada iz Sektora Q, ova žena je veza sa davno zakopanom prošlošću.2/29

Autor: Jusi Adler-Olsen Nasov Žrtva 2.117 Izdavač: Vulkan Broj strana: 336 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 21 cm UBICA KOJI IGRA OPASNU IGRU OSVETE. I NEMA NAMERU DA SE ZAUSTAVI. Sektor Q suočava se sa najzahtevnijim i najemotivnijim slučajem do sada. Beživotno telo žene izbačeno je na obalu Kipra. Novine je spominju samo kao žrtvu 2.117, jer je dve hiljade sto sedamnaesta izbeglica koja je izgubila život u vodama Mediterana. Ali žena bez imena nije se utopila dok je tragala za boljim životom. Ona je ubijena. Trojici muškaraca ova žrtva znači mnogo više. Tinejdžeru koji krije identitet iza kompjuterskog ekrana, njena smrt postaće savršen izgovor da oslobodi svoje ubilačke nagone. Surovom mučitelju iz ozloglašenog zatvora Sadama Huseina, ona je samo prvi korak u zaveri koju je smišljao godinama. A za Asada iz Sektora Q, ova žena je veza sa davno zakopanom prošlošću.

Izdavač: Laguna, Beograd Prevod: Mila Joksić Nikolovski Povez: broširan Broj strana: 435 Odlično očuvana. Ereb je igra. Ona te posmatra, razgovara s tobom, nagrađuje te, proverava te, preti ti. Erebov cilj je: da ubije. Nik je opsednut Erebom, kompjuterskom igrom koja u njegovoj školi prelazi iz ruke u ruku. Pravila su veoma stroga: svako ima samo jednu priliku da je odigra. Pritom mora da bude sam i o Erebu ne sme da priča ni sa kim. Ko se ogreši o ova pravila ili ne ispuni zadatke, ispada iz igre i više ne može da je pokrene. Najneobičnije je što se Erebovi zadaci moraju izvršiti ne u virtuelnom, već u stvarnom svetu. Izmišljeni svet i stvarnost košmarno se prepliću. Niku, koji je već zavisan od igre, Ereb naređuje da ubije... (K-146)

Izdavač: Plato, Beograd Biblioteka Savremena proza, knjiga 140 Prevod: Natalija Nenezić Povez: broširan Broj strana: 368 Pečatirana, veoma dobro očuvana. Grof T – majstor borilačkih veština – putuje. Njegov put nije lak i prate ga mnoge teškoće i opasnosti. A put vodi u tajanstvenu Optinu Pustinju. Grofa na tom putu očekuje mnogo prepreka i čudnih susreta, koji su promenili njegovu predstavu o ustrojstvu sveta. Ako neko pomisli da je sedokosi i sedobrai grof T, koji je krenuo u potragu za Optinom Pustinjom – Lav Nikolajevič Tolstoj, biće razočaran. On je samo plod mašte demona i njegovih slugu. I može biti da ste i vi sami to isto. U knjizi se može naći mnogo različitih mišljenja o tome. Tokom pripovedanja glavni junak želi ne samo da sazna ko je on zapravo, već pokušava da se seti (ili spozna) zašto ide u Optinu Pustinju i šta je to uopšte. Razgovori s konjem, portretima, kompjuterska „pucačina“ u kojoj učestvuje Dostojevski – sve je to samo deo ovog romana. Filozofskih rasuđivanja u njemu ima daleko više nego u ostalim delima Peljevina, što samo doprinosti ozbiljno-smešnom stilu njegove proze. (K-93)

O knjizi: „Junakinja za koju ćete od sveg srca navijati” Šta sve može da se dogodi kad se privatni detektiv s hakerskom prošlošću zatekne u čarobnom San Sebastijanu, baskijskom gradiću omiljenom među kockarima? Henrijeta Hari Martinez, privatni detektiv i stručnjak za kompjutersku bezbednost rešila je da zaboravi traumatično iskustvo s krvavim afričkim dijamantima; otisnula se u San Sebastijan, rodni grad svog oca. No Hari nije došla u Španiju u potragu za svojim korenima. Odazvala se neobičnm pozivu da obavi naoko zanimljiv i nimalo zahtevan „poslić”. Glamurozna vlasnica gradskog kazina Riva Mils unajmila ju je da razotkrije grupu prevaranata koji svake večeri za stolom sa zelenom čojom ubiru kajmak na račun kuće. Ništa lakše za iskusnu Hari, pod uslovom da se drži isključivo poverenog joj posla. No Hari ne bi bila ono što jeste da nije prekoračila ovlašćenja i malo pronjuškala za svoj groš. Ovoga puta zamerila se zaista nemilosrdnim momcima... U igri bez pravila, pobednik nosi sve.

O knjizi: „Junakinja za koju ćete od sveg srca navijati” Šta sve može da se dogodi kad se privatni detektiv s hakerskom prošlošću zatekne u čarobnom San Sebastijanu, baskijskom gradiću omiljenom među kockarima? Henrijeta Hari Martinez, privatni detektiv i stručnjak za kompjutersku bezbednost rešila je da zaboravi traumatično iskustvo s krvavim afričkim dijamantima; otisnula se u San Sebastijan, rodni grad svog oca. No Hari nije došla u Španiju u potragu za svojim korenima. Odazvala se neobičnm pozivu da obavi naoko zanimljiv i nimalo zahtevan „poslić”. Glamurozna vlasnica gradskog kazina Riva Mils unajmila ju je da razotkrije grupu prevaranata koji svake večeri za stolom sa zelenom čojom ubiru kajmak na račun kuće. Ništa lakše za iskusnu Hari, pod uslovom da se drži isključivo poverenog joj posla. No Hari ne bi bila ono što jeste da nije prekoračila ovlašćenja i malo pronjuškala za svoj groš. Ovoga puta zamerila se zaista nemilosrdnim momcima... U igri bez pravila, pobednik nosi sve.

Opis „Junakinja za koju ćete od sveg srca navijati” Šta sve može da se dogodi kad se privatni detektiv s hakerskom prošlošću zatekne u čarobnom San Sebastijanu, baskijskom gradiću omiljenom među kockarima? Henrijeta Hari Martinez, privatni detektiv i stručnjak za kompjutersku bezbednost rešila je da zaboravi traumatično iskustvo s krvavim afričkim dijamantima; otisnula se u San Sebastijan, rodni grad svog oca. No Hari nije došla u Španiju u potragu za svojim korenima. Odazvala se neobičnm pozivu da obavi naoko zanimljiv i nimalo zahtevan „poslić”. Glamurozna vlasnica gradskog kazina Riva Mils unajmila ju je da razotkrije grupu prevaranata koji svake večeri za stolom sa zelenom čojom ubiru kajmak na račun kuće. Ništa lakše za iskusnu Hari, pod uslovom da se drži isključivo poverenog joj posla. No Hari ne bi bila ono što jeste da nije prekoračila ovlašćenja i malo pronjuškala za svoj groš. Ovoga puta zamerila se zaista nemilosrdnim momcima... U igri bez pravila, pobednik nosi sve. Povez knjige : broširani Strana : 329 Format : 13 x 20 cm Pismo : latinica

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu. ,,Poslednja želja - prvi deo Sage o vešcu Upoznajte Geralta, naočitog lovca bele kose i prodornog pogleda. Nadaleko je čuven zbog cinizma i nepoštovanja autoriteta, muževne privlačnosti i harizme. Ali on je i veštac, i svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Takođe je briljantan borac i nemilosrdan ubica. On će vas voditi kroz Poslednju želju, zbirku pripovedaka nastalih prepričavanjem nekih od najpoznatijih narodnih bajki, koje su izmenjene do granice neprepoznatljivosti i začinjene elementima strave i užasa. U njima se veštac Geralt iz Rivije susreće s rodoskrvnim kraljevima i njihovim nemrtvim kćerkama, osvetoljubivim džinima, vrištavim harpijama, vampirima koji sahnu od ljubavi i obeshrabrenim zlim dusima. Ali prvi utisak često prevari... jer nije svaka čudovišna pojava zla, kao što ni svaka lepota nije dobra. A u svakoj bajci ima zrno istine... Poslednja želja je prva od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igrica The Witcher.``

Poslednja želja - prvi deo Sage o vešcu / Andžej Sapkovski Beograd 2008. Mek povez, 310 strana. Knjiga je odlično očuvana. TH1 Upoznajte Geralta, naočitog lovca bele kose i prodornog pogleda. Nadaleko je čuven zbog cinizma i nepoštovanja autoriteta, muževne privlačnosti i harizme. Ali on je i veštac, i svoje moći jača korišćenjem eliksira i redovnim vežbanjem. Takođe je briljantan borac i nemilosrdan ubica. On će vas voditi kroz Poslednju želju, zbirku pripovedaka nastalih prepričavanjem nekih od najpoznatijih narodnih bajki, koje su izmenjene do granice neprepoznatljivosti i začinjene elementima strave i užasa. U njima se veštac Geralt iz Rivije susreće s rodoskrvnim kraljevima i njihovim nemrtvim kćerkama, osvetoljubivim džinima, vrištavim harpijama, vampirima koji sahnu od ljubavi i obeshrabrenim zlim dusima. Ali prvi utisak često prevari... jer nije svaka čudovišna pojava zla, kao što ni svaka lepota nije dobra. A u svakoj bajci ima zrno istine... Poslednja želja je prva od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a po njoj je snimljena TV serija i napravljena čuvena kompjuterska igrica The Witcher. „Nalik na složene magične čini, ova zbirka priča Sapkovskog mešavina je fantazije, intelektualnog nadmudrivanja i crnog humora.“ – Time „Divno napisano... osvežavajuće štivo u okviru žanra koji je postao pomalo jednoobrazan.“ – Specusphere

LASTAVIČJA KULA: Andžej Sapkovski Naslov Saga o vešcu. Deo 6, Lastavičja kula / Andžej Sapkovski ; s poljskog prevela Zorana Lutovac Jedinstveni naslov Wieża jaskółki. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Čarobna knjiga, 2013 (Petrovaradin : Simbol) Fizički opis 462 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Lutovac, Zorana Zbirka Biblioteka Beskrajni svet fantastike / [Čarobna knjiga, Beograd] ISBN 978-86-7702-310-2 (broš.) Ciri staje pred svoju sudbinu. Jesenji ekvinocij te neobične godine doneo je raznolike znake na nebu i na zemlji, koji su nesumnjivo nagoveštavali nekakve nesreće i neobične događaje. Tik pred ponoć, uzdiže se strašna mećava, zaduva pakleni vihor, a oblaci gonjeni po nebu poprimiše fantastične oblike, među kojima su se najčešće ponavljale siluete galopirajućih konja i jednoroga. Leganji divljim glasovima ispevaše samrtnu pesmu, zaječa strašna bean’ši, vesnica brze i nasilne smrti, a kada Divlji Gon pregalopira i kada se raziđoše oblaci, ljudi ugledaše mesec u opadanju, kao što i biva u vreme ravnodnevice. Ali ove noći, mesec je bio boje krvi. U Hramu boginje Melitele, tri osobe snevaju isti san. „Krv na njenom licu... Toliko krvi...“ Nemilosrdne ubice iz Nilfgarda su već na tragu Ciri. Ona pak, teško ranjena, oporavlja se u kolibi pustinjaka Visogote, izgubljenoj među močvarama. Da li će veštac uspeti da pronađe Ciri? Kakvu ulogu će odigrati Lastavičja kula obavijena legendom? Lastavičja kula je šesta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postal bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher. Dobro očuvana knjiga. ss

Светислав Пушоњић: ЈЕДВА ПРОХОДАН ЖИВОТ Друго издање романа Издавач: ВИОГОР, Београд, 2018 Број страна: 490 Књига је нова ``Поред великог броја заиста добрих, па и одличних књига, јако је мало оних које просто надилазе књижевност саму и све што се њоме може. Таква дела се јављају као дар Провиђења, изненадни бљесак који осветљава епоху, њене стазе и беспућа, продирући до дна човекове душе. И она се јављају неочекивано, често од аутора који су са тачке гледишта званичних ауторитета “нико и ниодакле“ (како је о томе недавно писао Емир Кустурица). Једна од таквих књига је и роман “Једва проходан живот“ Светислава Пушоњића, вансеријског, али од домаћих култур-трегера упорно игнорисаног писца. Роман писан са толико оригиналног духа, који кипи од живота сагледаног у свим његовим димензијама, да том својом свежином и надахнућем просто запањује у времену опште једнообразности и јаловости. А у роман се улази лако и неосетно, као кад изађеш из куће да сачекаш превоз, а тамо започне неочекивано путовање на коме доживљаваш потпуни преображај. Главног јунака, гимназијалца Душана Сударицу, срећемо управо у таквој сцени, на почетној аутобуској станици приградског насеља претрпаној путницима, раних деведесетих када су хиперинфлација, ембарго, свеопшта немаштина и тескоба достизали врхунац. Муке главног јунака и његове породице додатно се увећавају нерешеним стамбеним питањем, када након отказа од приградског станодавца морају да се уселе у неопремљено чађаво поткровље надомак центра Београда. Прича се од тог тренутка развија као узбудљива и динамична епопеја преживљавања у условима сурове збиље деведесетих, где непрекидне политичке и економске трзавице доводе до колапса државе и нације и продубљују кризу егзистенције, морала, па и самог животног смисла. Ту су несносни редови и гужве, улични дилери и шверцери, криминални кланови и партијски богаташи-скоројевићи, млади који упркос свему живе своје изазове, љубави и разочарања, псујући државне вође, политику, немаштину, смејући се и инатећи животу из обести и страха истовремено. Душан Сударица је и обеснији и уплашенији него други – од себе, будућности, калупа које намеће школа, држава, друштво у целини. Пун младалачких жеља и страсти, али сапет егзистенцијалним приликама и искушењима хаотичног времена, он се непрестано рве са многим противречностима у себи и око себе, што га често води у горчину, малодушност, кризу идентитета. И баш кад помисли да се круг затворио и да се даље нема куд, њега придижу неочекивана надахнућа и открића важних и окрепљујућих животних истина. Бурним и страсним осцилацијама доприноси његов веома специфичан карактер, који се свом снагом опире животним обрасцима у које га уводи околина, генерација, затупљујуће школовање. Све чему други теже као “позитивном“ и “нормалном“, младог Сударицу доводи до гнева и тескобе. На часу информатике, док гимназијски вршњаци упијају вакеле о будућности незамисливој без “компјутера и енглеског“, њега обузима клонуће усред толике “војске будућих каријериста која се загревала пред стартном линијом“. “Требало је стићи пре осталих“, каже он, “ујагмити што боље место, ушарафити у гломазни компјутерско-енглески свет шта год се тражило у замену. Чему таква “будућност“ и какав је то живот, зар човек није створен за нешто радосније и лепше?“ Док са оцем и братом намиче дневнице по стовариштима и градилиштима, знојећи се од напорног рада, Душан увиђа дубоку лажност идеала на којима модерно човечанство темељи своје постојање, размишљајући тим поводом: “Људи су живели у немом ишчекивању “будућности“, “животног стандарда“ и других награда које су им током одрастања обећавали родитељи, интелектуалци и ТВ-спикери. Час се гледало у државу, час у моћнике белог света и сви су гунђали што се “обећања“ не испуњавају. Тек се на дну разумевало оно једино битно – да се у животу не подразумева ништа. Баш ништа, чак ни следећи дан. Нико ти ништа не дугује, јер ти ништа није ни обећао. Ако јесте, лагао је, према томе зашто и од кога чекати награду?… Приче о “цивилизацијском напретку“ требало је што пре заборавити, јер свет је и даље остао само пећина у коју се мораш склонити, живуљке које ваља ухватити и коже којима се треба огрнути… И једино што обезбеђује будућност у том и таквом свету јесте секира у твојим рукама. Минимуми не постоје, и као краљ и као просјак човек је само дрхтурава гужвица меса и ганглија, бачена у свет као у минско поље. Где год и кад год се родио, увек почињеш од нуле.“ Над свим тим рано уоченим истинама он блуди попут Спартака, лишен слободе, а слободе жељан. Слободе да буде човек, као што беху његови дедови, прадедови, стричеви и комшије из завичаја његових родитеља. Из гужви Београда он нас повремено одводи у исконску лепоту планине, међу кршеве и четинаре над којима кликћу јастребови и белоглави супови. Тамо одлази у дуге шетње, обилази гробове предака подсећајући се њихових судбина, слуша деда Спасојеве живе приче из прошлости док му помаже да пласти сено или утера овце у тор. Показује нам и споменик поред пута давно умрлом деди-стрицу, чија трагична судбина добија нарочит смисао у роману и има посебан значај за главног јунака, као доказ да прошлост није прошла и да у сваком од нас живе они који су нас створили. И сво време, у гимназији, са породицом, у дружењима и лутањима, трага Душан за собом и смислом, за љубављу и надом, за испуњењем. А препрека је превише, ваздуха мало, смисла премало, али он трага и разгрће, жељан свега, а одвојен од свега. “Једва проходан живот“ саткан је од обиља живописних призора и бритких рефлексија. Ту су стоваришта, градилишта, дружења са радницима-сезонцима, бараке и камиони Градске чистоће са ноћним перачима, па предворја и предавања на факултету где се жива и радознала младост сапиње у “знања“ и формуле, затим рејв-журке, статирање у фолк-сапуници, породично кућење у запуштеном поткровљу, мукотрпно грађење егзистенције кроз бојно-поље савременог градског живота. У том брзом ковитлацу он среће необичне, често беспризорне људе, памти њихове речи, случајне примедбе и пошалице, које преноси кроз лаке, предуховите дијалоге. Порази су свакодневица, ране су свакодневица, патња и очај утапају се у пијанства, бунила и побуне, али понекад, у ретким предасима, и у жељно очекивана љубавна испуњења, рајске тренутке, скоро божанске увиде могућег света. При крају овог неочекиваног, богонадахнутог путовања, читалац осећа да је више човек него што је био. Осећа у исто време и отрежњење и радост и надахнуће, јер је доживео више него што је веровао да је могуће. На последњим странама романа, када Душан након свега излази сам на обалу реке и пита себе “ко је, зашто постоји и зашто је рођен“, следи необична милост која ће га удостојити спознајом, кроз надреални сусрет са давно умрлим претком. Тада се на тајанствен начин, више духом него речима, преносе завети и одговори, успоставља трајна онтолошка веза, након чега и живот може да настави даље између обала, довољно блиских и савршено постављених у току свеколиког постојања. Није претерано рећи да је “Једва проходан живот“ девета симфонија српског романа, невероватно ткање пишчеве особене и многостране личности, духа какав се ретко среће и који је насушно потребан данашњем човеку лишеном свега, доведеном до патоса безличности, безвредности, опустошености, погледа упртог у ништавило будућности изван себе, дома и завичаја. Постоје дела која представљају камене-међаше у развоју једног народа, а ово је такав роман, зато што обамрлој српској књижевности удахњује нови живот и враћа јој смисао и значење, на сасвим јединствен и оригиналан начин.`` Одломак из есеја Невенке Миличић ``Књиге, писци и награђивачи`` facebookreporter, април 2014 ``У Пушоњићевом роману све пршти од ероса и чулности, што је морам признати и на мене деловало окрепљујуће. Сувише се олако, у име неког чистог спиритуализма, занемарује или одбацује снага ероса, а притом се заборавља да је у њему садржана божанска сила, која је жеђ за пуноћом и жеђ за важењем, како је то показао Вишеславцев, односно жудња за рађањем у лепоти како је то наговестио још Платон. Стога није случајно што Душан Сударица започиње своју причу у доба полног буђења, и он се, не одступајући од те перспективе и не прескачући чулно и појавно, креће путањом духа који живом мишљу и живим осећањем реагује на искушења кризног времена, кризног у сваком погледу, у коме се развија и сазрева као личност. Зато он на једном месту у роману каже: ``Може ли човеков живот бити ишта веће од изнурујућег лактања са свима око себе?``. То питање нас враћа на перспективу ``човека из подземља`` Достојевског, ону која низводи у мрачне дубине мржње, зависти, ресантимана. Али у Пушоњићевом роману то питање не поставља човек из подземља већ ``човек из поткровља``, у које се његов јунак силом прилика досељава са породицом. И то београдско поткровље – чађаво, неомалтерисано, готово немогуће за становање – лебди изнад урбане каљуге, изнад кошнице и кошмара велеградског живота, док у његове изукрштане кровне греде Сударица гледа као у ``скелет посувраћеног амбиса``. Генијалан израз из романа, који тренутно и врло упечатљиво обрће перспективу човека из подземља и отвара је ка горе, ка сферама небеског и божанског.`` Владимир Меденица, одломак из говора са промоције романа у Кући Ђуре Јакшића у Београду

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! BESKRAJNA PRIČA , Mihael Ende , Prosveta Beograd, Beskrajna priča, knjiga koja je postigla senzacionalan uspeh širom sveta spada među najneobičnija dela napisana u žanru fantastike. Prvobitno objavljena u Nemačkoj kao knjiga za decu, brzo je stekla popularnost i kod odraslih i kod dece kao neodoljiva tvorevina imaginacije. Moć ljudske imaginacije zapravo je jedna od najznačajnijih tema ovog romana, moć koje glavni junak Bastijan postepeno postaje svestan. Na stranicama jedne stare knjige, Bastijan, debeljuškasti dečačić od svojih deset ili jedanaest godina otkriva tajanstveni svet čarolije – Zemlju Fantaziju, ali taj svet lagano propada. Samo bi ljudsko biće moglo da ponovo uspostavi red, i taj veliki zadatak biva dodeljen upravo Bastijanu. Beskrajna priča može se čitati jednostavno kao uzbudljiva fantastična priča, čiji svet sačinjavaju noćni vilenjaci i lutajući plamenovi, Močvare Tuge i Srebrne planine, Crni kentaur i Kula od slonovače. Ali pored toga, taj svet nudi nenadmašno upečatljivu viziju moći ljudske imaginacije – moći koju svaki čitalac treba da podeli sa Bastijanom dok putuje njegovom začaranom zemljom. Ovenčana ogromnim međunarodnim uspehom, Beskrajna priča je knjiga koja prelazi granice, kako one između različitih kultura, tako i žanrovske granice između knjiga za decu i knjiga za odrasle.Od objavljivanja, 1979. godine, do danas prevedena je na više od trideset jezika, a samo u Japanu je prodata u više miliona primeraka. Snimljene su tri filmske verzije i jedna televizijska serija. Postoje kompjuterske igrice nastale prema motivima Beskrajne priče, pa čak i klubovi ljubitelja Zemlje Fantazije. Beskrajna priča pripada lepoj tradiciji romana kakvi su Brežuljak Voteršip ili Gospodar prstenova, koji i deci i odraslima mogu pružiti neizmerno zadovoljstvo. mek povez, format 10,5 x 16 cm , latinica, 429 strana , Michael Ende (Garmisch-Partenkirchen, 12. studenog 1929. - Filderstadt, 28. kolovoza 1995.) bio je njemački pisac. Bio je jedini sin Edgara Endea, nadrealističkoga slikara, kojem su nacisti zabranili slikati. Kad je imao šest godina, preselio se u München, gdje je pohađao gimnaziju. Krajem Drugog svjetskog rata skrivao se kako bi izbjegao obaveznu vojnu službu. Nakon rata završio je školovanje i studirao na umjetničkoj akademiji. Michael Ende radio je i kao glumac i radio predavač. Pisao je prozu, drame, pjesme, filmske scenarije i kritike. Neka od Endeovih djela nose pečat antropozofskoga svjetonazora, kao što je `Momo`. Počeo je pisati knjige za djecu, na nagovor prijatelja koji ga je zamolio da napiše tekst knjizi koju je ilustrirao. Tako je došlo do njegove prve knjige za djecu `Jim Knopf i Lucas strojovođa` (1960.) Godine 1971., Michael Ende se preselio sa suprugom u Italiju i nije se vratio do 1985. Godine 1989. oženio se japanskom prevoditeljicom Mariko Sato. Nakon šest godina, umro je od raka želuca.

Autor - osoba Strugackij, Arkadij Natanovič, 1925-1991 = Strugackiй, Arkadiй Natanovič, 1925-1991 Strugackij, Boris Natanovič, 1933-2012 = Strugackiй, Boris Natanovič, 1933-2012 Naslov Golać na urvini / A. i B. Strugacki ; preveo Milan Čolić Jedinstveni naslov Ulitka na sklone. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1979 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Jugoslavija, 1979 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 126 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Čolić, Milan, 1934-2016 = Čolić, Milan, 1934-2016 Zbirka Kentaur : Naučna fantastika (Broš.) Napomene Prevod dela: Ulitka na sklone Tiraž 8.000. Braća A. i B. Strugacki predstavljaju danas klasike savremene sovjetske naučne fantastike. Već dobro poznati jugoslovenskoj čitalačkoj publici, oni su nizom svojih dela probili mnoge jezičke barijere širom sveta. Golać na urvini jedno je od takvih dela – roman u svakom pogledu reprezentativan za svoje autore. U njemu kao da je zgusnuta srž tema i dilema, karakterističnih za prozu braće Strugacki. To su, sažeto rečeno, problemi čoveka budućnosti, koji nosi svoje neminovno nasleđe... „Golać na urvini“ je naučno fantastični roman u istoj meri koliko je i gorko humorna alegorija, što se postepeno uobličava u društvenu kritiku, u satiru ostvarenu sredstvima jedne čudne mešavine snovitog i realnog u istom – u osnovi košmarnom kontekstu. Roman je oštro usmeren protiv opasnosti savremene tehnološke mašine, koja preti da ugrozi svaki smisao ljudskog postojanja. Vrhunac stvaralačkog genija Arkadija i Borisa Strugackog. Puž na padini dešava se u dva naporedna sveta. Jedan svet je Uprava, institucija koju vodi nadrealna, kafkijanska birokratija čiji je cilj da upravlja šumom nad kojom je sagrađena. Drugi je šuma, mesto puno straha, čudnih bića, primitivnih ljudi i nasilja. Perec radi u Upravi i žarko želi da poseti šumu. Kandid se srušio u šumi i pokušava da se vrati u Upravu. Njihova putovanja su neobična i prepuna iznenađenja, i ostavljaju čitaoce ispunjene čuđenjem pred tajnama ovog stranog sveta. Roman, isprva napisan daleke 1965. godine i odmah potom značajno prerađen, objavljen je u celosti tek 1972. Braća Strugacki su „Puža na padini” smatrali svojim „najsavršenijim i najznačajnijim delom”. Arkadij i Boris Strugacki nesumnjivo su najslavniji autori ruske naučne fantastike na svetu. Tokom decenija, i mnoštvom dela koja su napisali zajedno, razvili su autentičan glas koji ostaje jedinstven kako u ruskim, tako i u svetskim okvirima. Romani su im prevođeni na engleski, nemački, francuski, italijanski i druge jezike, a braća Strugacki su bila i ostala veoma popularna u mnogim zemljama, među kojima su i zemlje bivše Jugoslavije. Arkadij (1925–1991) je završio Vojni institut za strane jezike u Moskvi i postao prevodilac sa engleskog i japanskog. Sredinom pedesetih započinje karijeru urednika i pisca. Godine 1958. počeo je da piše s bratom Borisom i ta saradnja je potrajala do njegove smrti. Boris (1933–2012) je završio astronomiju i neko vreme je radio kao astronom i kompjuterski inženjer u opservatoriji, a od 1966. prelazi u profesionalne pisce. Posle bratovljeve smrti, objavio je dva romana pod pseudonimom. Tajne zla u ljudima i svemiru Braća Strugacki Priča kaže da su braća Arkadij (1925–1991) i Boris (1933) Natanovič Strugacki počeli da pišu naučnu fantastiku zbog opklade u flašu pića. Kako god bilo, njen rezultat ostavio je dubok trag u svetskoj naučnoj fantastici. Nekoliko prvih knjiga (romani „Zemlja purpurnih oblaka” iz 1958, „Put u Amalteju” iz 1960, „Stažeri” iz 1962. i zbirka „Šest šibica” iz 1960) slede obrazac Jefremovskog optimističkog puta ljudi u svemir i borbe sa nepovoljnim uslovima na novim planetama. Zbirka priča „Povratak” (u drugom izdanju njen naslov će biti „Podne: dvadeset drugo stoleće”) iz 1962, najavljuje teme kojima će se autori nadalje baviti, kao i osnovni ton pripovedanja, a ovaj je poprilično mračan. Na jednoj strani nalaze se dela u kojima se razmatra motiv prvog kontakta, započet pričom „Lutalice i putnici” i nastavljen romanima (pripovestima, kako ih braća nazivaju) „Druga invazija Marsovaca” iz 1968, „Hotel „Kod izgubljenog alpiniste“” iz 1974. i „Piknik kraj puta” iz 1974. (po kojem je Tarkovski iz 1979. snimio remek-delo „Stalker”), te „Talasi smiruju vetar” iz 1985. godine. Vanzemaljci u ovim knjigama nipošto nisu standardno zli i agresivni, niti je ljudska civilizacija tako uspešna da se mora lomiti grubom silom: pre se može govoriti o nezainteresovanosti za ljude (kao u „Pikniku...” i „Vetru...” gde ljudi nalaze samo njihove tragove) ili, u boljoj varijanti, poigravanju sa njima (u „Drugoj invaziji...” i „Hotelu...”). Prvi korak ali na drugim planetama obrađuje nekoliko romana („Teško je biti bog” iz 1965, zatim „Nastanjeno ostrvo” iz 1971, u kome se pojavljuje i rasa Lutalica, vanzemaljaca čije artefakte astronauti nalaze na raznim planetama i u nekoliko knjiga, te „Mališan” iz 1973). U tim romanima izaslanici ljudi ne uspevaju da shvate ustrojstva civilizacija drugih bića. Konačno, braća Strugacki se u knjigama „Golać na urvini” iz 1968, „Ružni labudovi” iz 1968, „Momak iz pakla” iz 1975. i „Buba u mravinjaku” iz 1980, bave problemima totalitarnih društava i birokratije koji, u ime velikih težnji za opstankom države, uništavaju pojedinca. Strugacki nisu kritičari socijalizma-staljinizma „na prvu loptu“ i nisu podlegali dnevno političkom imperativu (iako je državna kritika, po zadatku, u njihovim knjigama nalazila elemente osude kapitalističkog uređenja). Njihova vivisekcija lavirinta vlasti, uticaja i mizernog činovničkog mentaliteta, puno duguje iskustvu velikana ruske literature, poput Gogolja, baš kao i Kafki ili Haksliju. Strugacki su u svoja dela, posebno romane „Ponedeljak počinje u subotu” iz 1965, „Bajka o trojki” iz 1968. i „Milijardu godina do kraja sveta” iz 1976, upleli i tradiciju ruskih bajki, basni, folklornih mitova, gradeći fantazmagorijske parabole. Delo braće Strugacki uspešno izbegava žanrovske obrasce i, zahvaljujući talentu i nadahnuću, priključuje naučnu fantastiku svekolikoj literarnoj tematici.` (Ilija Bakić) MG117 (N)