PS3 Call of Duty Ghosts Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 01.01.2000. Priča ove igre, za razliku od ranijih naslova vrlo je jasna i prati elitnu grupu specijalnih jedinica poznatih pod imenom Ghosts (Duhovi) čiji pripadnici nose fantomke ofarbane tako da liče na lobanje. Kampanju pratite kroz jednog od glavnih likova Logana Walkera, koji zajedno sa bratom Davidom pristupa Američkim specijalcima, a kasnije i pomenutom odredu. Bore se protiv nove pretnje miru u svetu, Federaciji koju predvodi odmetnuti bivši pripadnik Ghosts-a. Član vašeg tima je i nemački ovčar Riley, saborac kome izdajete naredbe za napad, a u pojedinim nivoima koristite i kameru na njegovim leđima za pregled i izviđanje terena, te napada iz prikrajka. Kao i u ranijim naslovima, očekuje vas vožnja u stilu visokobudžetnih akcionih filmova, prepuna eksplozija i fijuka metaka. Magija CoD serijala nalazi se u multiplayer-u. Tu imamo nekoliko novih sistema među kojima je i stvaranje vlastitog vojnika. Možete mu birati opremu, odeću, a po prvi put u serijalu i pol, te igrati kao ženski vojnik. Tu su i dva moda. Squad mode, u kome možete zajedno sa botovima ili sa prijateljima kao što naslov kaže, napraviti odred i boriti se protiv kompjuterski vođenih timova ili drugih igrača. Extinction menja popularni zombi mod iz Black Ops serijala. U ovom modu borite se protiv vanzemaljaca, a glavni cilj jeste uništiti im gnezdo. Call of Duty Ghosts kampanja je potpuno ludilo, posebno kada je nekome prepričavate. Prvo malo trčite, onda pucate okolo, onda ste na zemlji, odjednom ste pod vodom, onda ubijate pod vodom, onda odjednom – svemir! Sve izgleda kao Old Spice reklama, događa se brzo, ne možete da pohvatate o čemu se radi. Onda letite helikopterom, onda vozite tenk, tu se negde pojavljuje i kuče, eksplozije, krici, umiranje, sve zviždi i pišti i puca i dere se oko vas. Haos na sve strane. Onda ste u zgradi, onda u njoj pucate na ljute protivnike, onda zgrada pada, vi ste još u njoj, nekako se izvlačite iz tog haosa – pravo ludilo jednog akcionog holivudskog filma, samo što je ovo na vašem ekranu i vi ste u glavnoj ulozi. Međutim, to sve deluje lepo na papiru i donekle dok vi igrate singleplayer kampanju. U suštini, tu nema nikakvog izazova. Let Apač helikopterom je prost da prostiji ne može biti, na ekranu na sve strane iskaču obaveštenja šta da radite dalje i kako da reagujete, sve se odigrava vama u korist, sve vam je podređeno i na vama je jedino da klikćete levim mišem uz minimum pomeraja. Da je još jednostavnije, zvalo bi se The House of the Dead. Ukratko – singleplayer kampanja je pasivna, ne puno izazovna za nekoga ko je iskusni igrač FPS-ova i kao da je pravljena za šestogodišnje dečake sa Xbox kontrolerom u ruci (je l’ smo otkrili toplu vodu?). Nije samo to problem – zanimljivi zevzeti i oružja stoje vam na raspolaganju, ali samo kada vam igra to dozvoli. Hoćete snajper koji se kontroliše na daljinu? Može, ali samo u jednoj misiji. Zanimljiv vam je pasji kompanjon Rajli pa biste često voleli da ga pustite na protivnike? Neće moći, samo kada vam igra dozvoli. Nekako, efekat “imao pa nemao” odnosno “uzimala davala” kod Ghost singleplayer kampanje više je nego izražen. Pomešane emocije ovde je potrebno dodatno pojasniti – nije da je Ghost kampanja loša, nije da je loše smišljena, jednostavno – kratka je i pasivna, ne zahteva previše aktivnosti od vas, a to jeste šteta. Primera radi, scena u svemiru. Gledali ste Gravity? Sad zamislite da su Sandra Bulok i Džordž Kluni imali velike puške! Sve izgleda odlično, ali na kratke staze. Naravno, najveći broj igrača uzima Call of Duty zbog multiplayera i to je nešto što im ne možemo zameriti. Preporuka je da odigrate nekoliko singleplayer misija čisto da steknete utisak o tome kako funkcioniše novi CoD, mada je malo toga zaista promenjeno. Problem sa druge strane izazvaće činjenica da u okršajima za više igrača nema ništa od onih sjajnih mapa poput svemirske ili podvodne, već ste “osuđeni” na tradicionalna vojna ratišta – razruđene gradove, manja naselja, šumske okršaje i slično. Deathmatch mod je verovatno najkonfuzniji od svih i donosi bezbroj ubistava za kojih niti znate ko vas je ubio, niti koga ste ubili. Protivnici se pojavljuju po slučajnom odabiru lokacije, nekada i tik iza vas iako ste ih pre sekund ubili, pa pored sočnih psovki putem glasovne komunikacije ne očekujte puno toga. Neki “inteligentniji” modovi, poput Search and Rescue, ipak donose nešto više zabave. Tu jedan tim postavlja bombu, drugi brani određeni objekat a jednom ubijen protivnik se ne diže (osim uz korišćenje dog-tag-a). Counter Strike u Call of Duty-ju. Ground War mod je takođe jedan od zanimljivijih modova napravljen za veći broj igrača, koji takođe ima našu preporuku za isprobavanje. Kao što smo već pomenuli u našem previewu Ghostsa sa GamesCom sajma, otključavanje novog oružja vremenom i dužim igranjem zamenjeno je za “timske poene”. Oni omogućavaju da bilo kada otključate bilo koje oružje ukoliko ste skupili dovoljan broj poena. Ovo je promena koja se može dvojako shvatiti pa ćemo za sada ostati neutralni. Naime, nekome se možda može dopasti što na ovaj način štedi vreme i lakše može doći do željene opreme, dok sa druge strane postoje i oni koji ipak žele da trudom i radom dođu do bitnog oružja kao i da to isto ne mogu da urade oni koji su odigrali Ghost znatno kraće od njih samih. Međutim, ono što moramo da još jednom potenciramo a pomenuli smo tokom GamesCom previewa – Ghost je jako brza igra, posebno u multiplayeru. Ubistva se događaju skoro svake sekunde, konstantno ste u trku, konstantno razmišljate nekoliko koraka napred i svaka greška vas skupo košta. Ovo je nešto što će zasigurno odgovarati određenom broju igrača ali je jasno da će biti znatno veći broj onih koji se u ovakvom okruženju neće najbolje snaći. Preporuka je stoga da ukoliko ste iskusni multiplayer FPS-ovac, bolje ni ne pokušavate da se priključite nekom serveru, osim ukoliko ne želite da obrišu patos vama. Nesumnjivo, MP komponenta je svakako dobro urađena, ispolirana, sa balansiranim naoružanjem i sistemom “budženja” opreme o kojem smo već pisali u prošlosti. Ipak, ostaje pitanje da li je to dovoljno, da li Ghost zaista ima da ponudi nešto novo kao deseta igra u serijalu (i šesta koju razvija Infinity Ward) ili je ipak potrebno da dizajneri sednu i iznova razmisle o svemu a ne isključivo dorade već postojeći koncept. Sećamo se svi kako je Modern Warfare primljen u javnosti – potrebno je da se i Activision toga priseti. Tada možemo da pričamo o novom i kul Call of Duty naslovu. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Amerika

PC The Witcher - Enhanced Edition Proizvođač: Namco Datum izlaska: 01.01.2000. Ako se čuvena izreka o vinu i starenju može primeniti na svet video igara, idelna paralela bila bi sa ponajboljim kompjuterskim RPG-om u poslednjih nekoliko godina, famoznim The Witcherrom. Burni uspeh koji je usledio bukvalno preko noći sigurno je zatekao nespremne autore, ali ih je u isto vreme i naterao da posvete dodatnu pažnju svom prvencu i isprave i doteraju malobrojne ali primetne i bolne nedostatke ovog igračkog dijamanta. Godinu dana nakon premijere originalne igre, luckasti Poljaci iz CD Projekta na pravi način su pokazali kako se tretira legija Witcher fanova širom planete (koja raste iz dana u dan), u isto vreme deleći pljuske i domaće zadatke mnogo većim igračima u industriji video igara. Unapređena verzija dostupna je u dva oblika. Svi vlasnici originalne (i registrovane) igre mogu, bez ikakvih nadoknada, sa zvaničnog sajta igre skinuti dodatni sadržaj, koji je izdeljen na zasebne download pakete; oni sa skupljim ulaznicama sigurno će se opredeliti za luksuznu kutijetinu prepunu slasti i masti, u kojoj se nalaze tri DVD-a i dva audio diska sa soundtrackom iz igre, kao i papirne verzije mape Witcher sveta i kratke novele „Witcher” Andžeja Sapkovskog, koja je i započela celu ovu ujdurmu. Osim poster mape i knjižice, ako se opredelite za masivni download sa Neta, očekuje vas isto – unapređena verzija automatski podiže trenutno instaliranog Witchera na verziju 1.4, donosi ispravku i najsitnijih bagova iz originala, kao i vidno brže učitavanje lokacija (uz mogućnost isključivanja smarajuće autosave opcije, yes!). Za svakog igrača originala najvažnija novina tiče se redizajniranog inventarskog ekrana, gde se svi oni predmeti koji u sebi sadrže alhemičarske sastojke sada smeštaju u poseban odeljak (bez mešanja sa ostatkom inventara, uz mogućnost njihovog filtriranja po nazivu dominantnog elementa). Ostali predmeti se, kao i ranije, trpaju zbrda-zdola kako ih nabavljate, ali uz mogućnost njihovog automatskog sortiranja po grupi kojoj pripadaju (napici, ulja, alkoholna pića, rune, pokloni i slično), opet uz mogućnost zahvalnog auto-lootinga na terenu. Obogaćeni dijaloški segment sada blista u svoj svojoj produženoj i mature content prezentaciji onako kako je u početku zamišljeno (a potkresano u prvobitnoj verziji igre), sa mogućnošću instalacije do deset različitih jezičkih modula kojima će likovi u igri razgovarati. Ovome treba dodati i dve dodatne zvanične mini-kampanje („The Price of Neutrality” i „Side effects”), koje dele iste produkcione vrednosti kao i original i u kojima će se Geralt suočiti sa odlukom da li da žrtvuje mladu Diedre, povezanu sa mračnim proročanstvom, koja je potražila zaklon u citadeli Kael Moren, odnosno misijom spasavanja starog znanca barda Dandilajona, koji je ponovo našao nevolju među mračnim sokacima Vizime. U trenutku dok ovo čitate trebala bi da bude dostupna i treća kratka avantura u kojoj će se Geralt dati u spasavanje Božića, a tome takođe treba dodati i nekoliko user-made modula koje možete skinuti i isprobati sa zvaničnog sajta igre (pravljenje sopstvenih avantura omogućeno je robusnim D’jinni adventure editorom, koji je sastavni deo enhanched paketa). Grafički zahvati u novoj verziji odnose se na redizajn postojećih i ubacivenje nekoliko novih, bitnih NPC-ova iz originalne igre i nove i detaljnije animacije većine njih kojima se često odražava karakter ili trenutno raspoloženje lika (glasovi su takođe dopunjeni ili promenjeni). Varijacije frizura, facijalnih karakteristika, odeće i detaljnijih tekstura kod ostalih daju kao rezultat prizore u kojima ćete često sretati slične, ali jako retko i identične modele likova (ovo se odnosi i na čudovišta koja su sada „ofarbana” različitim kolornim šemama kako bi se dobilo na raznovrsnosti). „Pitamo ih: Ljudi, dokle? Čekaj, kažu, još šnenokle...”. Sledeći na meniju jeste poseban making of DVD prepun dokumentaraca i intervjua sa simpatičnim autorima igre, koji do sitnih crevaca opisuju i objašnjavaju sve aspekte razvoja Witchera. Tu su čak i dva soundtracka vezana za igru (jedan sa konkretnim, bravuroznim vokal-instrumentalima Adama Skorupe, koji vas prate tokom igranja, dok je drugi inspirisan Witcher svetom i njegovim avanturama – u prevodu, puno etno muzike i hard rok i hevi metal entuzijasta). Manual, kompletan i superdetaljan walkthrough kroz igru, kao i dve digitalne mape Witcher sveta (kraljevstva Temerije, sa svim bitnim lokalitetima koje ćete posećivati u glavnoj kampanji, kao i mapa Severnih kraljevstva koja će postati aktuelna tek u nastavcima) zaokružuju ovaj kapitalni paket koji bi svaki ljubitelj igara uopšte (a ne samo RPG žanra) rado zatekao ispod svoje novogodišnje jelke. Unapređeni Witcher podseća na studenta koji se, nazadovoljan osvojenom solidnom devetkom, vratio da sa lakoćom pokaže strogom, ali pravednom profesoru (koga u ovoj analogiji predstavlja igračka publika) šta zaista zna i ume. Svi bitni nedostaci su ispravljeni, sve što je bilo okrnjeno pažljivo je izbrušeno i zakrpljeno, a svaka škripuća sitnica stručno je podmazana, te nema razloga da biser zvani Witcher ne dobije ocenu koju konačno i zaslužuje. Uvoznik:GameS Zemlja porekla:Poljska