Kompjuterski ili radni sto,kao nov,bez vidljivih ostecenja,kratko koriscen. Ikea proizvodnja.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Virtuelna umetnost - Oliver Grau Izdavač: Clio Godina izdanja: 2008 Broj strana: 425 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Šta je virtuelna umetnost? Nikad ranije svet slika oko nas nije se tako brzo menjao kao poslednjih godina, nikad ranije nismo bili izloženi tolikom broju različitih svetova slika, i nikad ranije se način proizvodnje tih slika nije tako temeljno menjao. Obim nedavnog i tekućeg upada medija i tehnologije na radna mesta i u radne procese predstavlja pometnju kakvu prethodne epohe nisu doživele što je ostavilo traga u mnogim segmentima umetnosti. Medijska umetnost – odnosno video, kompjuterska grafika i animacija, umetnost pomoću Interneta / Net-umetnost, interaktivna umetnost u svom najnovijem obliku virtuelne umetnosti s podžanrovima umetnosti teleprisutnosti i genetske umetnosti – polako osvaja teorije slike i umetnosti. Smatra se da je virtuelna stvarnost sasvim nova pojava, međutim, ovom knjigom autor nastoji da se pokaže da ideja postavljanja posmatrača u hermetički zatvoren slikovni prostor privida nije vremenski povezana s tehničkim izumima kompjuterski stvorenih virtuelnih stvarnosti. Naprotiv, virtuelna stvarnost je u srži ljudskog odnosa prema slikama. Dodatno, autor prati estetski pojam virtuelnog likovnog prostora, njegovog istorijskog nastanka kroz istoriju umetnosti zapadnog sveta, uključujući i prekide koji su postojali. U ovoj knjizi virtuelnost se ne tumači po sebi, kao antropološka konstanta, već je usredsređena na slike od 360°, kao što su sobe s freskama, panorama, kružni bioskop i kompjuterska umetnost u KEJV–u, odnosno na medijume pomoću kojih se oku upućuje sveukupnost slika. Virtuelna umetnost bavi se medijima u istoriji umetnosti, koji su posvećeni sveobuhvatnim slikovnim prostorima, i nudi dosledan teorijski okvir pogodan za analizu fenomenologije, funkcije i strategije sveobuhvatnih slikovnih prostora i istorijski pregled ideje virtuelne stvarnosti.

Kao novo. Bez posvete. Standardni engleski rečnik - Više Autora Godina izdanja: 2015 Broj strana: 638 Povez: Tvrd Englesko-srpski i srpsko-engleski standardni rečnik sa gramatikom engleskog jezika predstavlja najsavremeniji standardni rečnik engleskog jezika i sadrži veliki broj reči i izraza sa vrlo preciznim prevodom, kako engleskih, tako i srpskih reči.Ono što ovaj rečnik izdvaja od ostalih standardnih rečnika je prvenstveno činjenica da sadrži novije, savremene termine koji se naročito koriste u svakodnevnoj komunikaciji, pri čemu je svaka reč pažljivo i precizno prevedena, bez arhaizama i suvišnih sinonimima koji često opterećuju rečnike i zbunjuju korisnike.Fonetska transkripcija engleskih reči data je prema najnovijim pravilima, a gramatika engleskog jezika je pregledna i iscrpna, sa odgovarajućim primerima i objašnjenjima, i posebnim akcentom na one oblasti koje se znatno razlikuju od srpskog jezika.Rečnik je obogaćen ilustracijama u boji koje ga čine zanimljivijim i olakšavaju učenje i pamćenje reči.Pogodan za sve nivoe učenja engleskog jezikaVeliki broj reči i frazaNove reči i kompjuterski terminiPrecizni ekvivalentiUputstva za pravilan izbor rečiSavremena transkripcijaPregledna i iscrpna gramatikaIlustracije u boji

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Devojka na drvetu - Šebnem Išiguzel Izdavač: Agora Godina izdanja: 2020 Broj strana: 278 Format: 21 cm Povez: Tvrdi „Bezimena tinejdžerka penje se na najviše drvo u vekovima starom parku Gulhane rešena da tu provede ostatak života. Ubrzo nakon što se obrela na drvetu, upoznaje Junusa, usamljenog liftboja iz obližnjeg hotela, koji joj olakšava život na tom neobičnom mestu i s kojim će vremenom razviti uzbudljivu emotivnu vezu. Smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, ona nam, preko priča o ljudima iz svoje okoline – jer, čovek je priča drugog čoveka – otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji. U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955. Istovremeno, ovaj roman je i vrsta priručnika za upoznavanje mladih naraštaja informatičke ere koji postoje u onlajn statusu, druže se isključivo na društvenim mrežama i govore sebi svojstvenim jezikom obilato koristeći psovke i kompjuterski žargon.” – Vesna Gazdić Šebnem Išiguzel (1973) upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti. Autorka je više zbirki priča i romana, a za svoju prvu zbirku priča – Budućnost ti je svetla nagrađena je značajnim književnim priznanjem – nagradom „Junus Nadi“.

Kao novo. Bez posvete. Devojka na drvetu - Šebnem Išiguzel Godina izdanja: 2020 Broj strana: 278 Povez: Tvrd „Bezimena tinejdžerka penje se na najviše drvo u vekovima starom parku Gulhane rešena da tu provede ostatak života. Ubrzo nakon što se obrela na drvetu, upoznaje Junusa, usamljenog liftboja iz obližnjeg hotela, koji joj olakšava život na tom neobičnom mestu i s kojim će vremenom razviti uzbudljivu emotivnu vezu. Smeštena u napuštenom rodinom gnezdu, ona nam, preko priča o ljudima iz svoje okoline – jer, čovek je priča drugog čoveka – otkriva razloge koji su je nagnali da se odrekne života na zemlji.U ovoj priči upoznaćete sudbine žena različitih generacija koje su bile i ostale žrtve društveno-socijalne nejednakosti, nasilja, rodne neravnopravnosti i pritisaka društva. Čućete nešto i o danima protesta u parku Gezi, smrti Ejmi Vajnhaus, kako je Britni Spirs doterala liniju, bombaškom napadu u Suruču u kom je grupa mladih ljudi stradala noseći igračke kurdskoj deci, pogromu Grka i Jermena 6. i 7. septembra 1955.Istovremeno, ovaj roman je i vrsta priručnika za upoznavanje mladih naraštaja informatičke ere koji postoje u onlajn statusu, druže se isključivo na društvenim mrežama i govore sebi svojstvenim jezikom obilato koristeći psovke i kompjuterski žargon.”– Vesna GazdićŠebnem Išiguzel (1973) upoznajemo kao jedan od značajnijih glasova savremene turske književnosti. Autorka je više zbirki priča i romana, a za svoju prvu zbirku priča – Budućnost ti je svetla nagrađena je značajnim književnim priznanjem – nagradom „Junus Nadi“.

Knjiga je kao nova. Saga o vešcu 6. deo – Lastavičja kula - Andžej Sapkovski Izdavač: Čarobna knjiga Godina izdanja: 2013 Broj strana: 462 Format: 21 cm Povez: Broširani CIRI STAJE PRED SVOJU SUDBINU. Jesenji ekvinocij te neobične godine doneo je raznolike znake na nebu i na zemlji, koji su nesumnjivo nagoveštavali nekakve nesreće i neobične događaje. Tik pred ponoć, uzdiže se strašna mećava, zaduva pakleni vihor, a oblaci gonjeni po nebu poprimiše fantastične oblike, među kojima su se najčešće ponavljale siluete galopirajućih konja i jednoroga. Leganji divljim glasovima ispevaše samrtnu pesmu, zaječa strašna bean’ši, vesnica brze i nasilne smrti, a kada Divlji Gon pregalopira i kada se raziđoše oblaci, ljudi ugledaše mesec u opadanju, kao što i biva u vreme ravnodnevice. Ali ove noći, mesec je bio boje krvi. U Hramu boginje Melitele, tri osobe snevaju isti san. „Krv na njenom licu… Toliko krvi…“ Nemilosrdne ubice iz Nilfgarda su već na tragu Ciri. Ona pak, teško ranjena, oporavlja se u kolibi pustinjaka Visogote, izgubljenoj među močvarama. Da li će veštac uspeti da pronađe Ciri? Kakvu ulogu će odigrati Lastavičja kula obavijena legendom? Lastavičja kula je šesta od sedam knjiga Sage o vešcu, koju sačinjavaju dve zbirke pripovedaka i pet romana. Saga je postala bestseler ne samo u autorovoj rodnoj Poljskoj već i širom sveta. Prevedena je na brojne svetske jezike, a na osnovu nje su nastale TV serija i čuvena kompjuterska igra The Witcher.

Knjiga je kao nova. Bez posvete. Rasprodato. Povez: Mek Godina izdanja: 2014. Pismo: Latinica Broj strana: 137 Format: 14x20 cm Četrnaestog decembra 1999, usred popodneva, shvatio sam da će mi doček Nove godine verovatno propasti – kao i obično. Skrenuo sam nadesno, u Aveniju Feliks-For, i ušao u prvu turističku agenciju. Devojka je trenutno bila zauzeta jednim klijentom. Beše to neka brineta s bluzom iz domaće radinosti i pirsingom u levoj nozdrvi; kosu je ofarbala kanom. Tobož nehajno, počeo sam da skupljam prospekte sa štandova. – Mogu li da vam pomognem? – začuo sam posle jedno minut vremena. Ne, nije mogla da mi pomogne; niko nije mogao da mi pomogne. Sve što sam želeo bilo je da se vratim kući i da češkam jajca prelistavajući kataloge hotel-klubova; ali ona je započela razgovor, i ja sad nisam znao kako da ga izbegnem. Ovako počinje priča „Lanzarote“ vodećeg savremenog francuskog pisca Mišela Uelbeka. Poznavaocima njegovog dela neće promaći da je ova noveleta poslužila kao osnova za uspešni roman „Mogućnost ostrva“, ali i da se može čitati kao autonomno delo kontroverznog autora i kao uspešan literarni eksperiment. Ovu zbirku upotpunjuje niz izuzetnih priča i eseja na teme koje opsedaju Uelbeka – književnost, seks, smisao života i smrti, te dubina otuđenja savremenog čoveka od svoje okoline. Za one koji ga do sada nisu čitali ovo je odlična prilika za upoznavanje, a onima koji ga redovno čitaju ovo će biti prava poslastica. Mišel Uelbek Članak Razgovor Latinica Čitaj Uredi Uredi izvor Istorija Alatke S Vikipedije, slobodne enciklopedije Mišel Uelbek Lični podaci Datum rođenja 26. februar 1956. (67 god.) Mesto rođenja Sen Pjer, Reinion, Francuska Zanimanje književnik Književni rad Uticaji od Hauard Filips Lavkraft Najvažnija dela Mogućnost ostrva, Karta i teritorija, Elementarne čestice Nagrade Gonkurova nagrada, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost Mišel Uelbek (franc. Michel Houellebecq; Sen Pjer, 26. februar 1956) francuski je pesnik, romanopisac i esejista.[1] Jedan je od najpopularnijih i najkontroverznijih francuskih pisaca današnjice, dobitnik brojnih književnih priznanja. Za roman Karta i teritorija, 2010. godine dobio je prestižnu Gonkurovu nagradu.[2] Biografija Mišel Uelbek rođen je 1956. godine kao Michel Thomas[3] u Sen Pjeru, gradu na francuskom ostrvu Reinion nadomak Madagaskara. Njegovi roditelji, otac Rene Tomas, planinski vodič, i majka Lusi Sekaldi,[4] lekar anesteziolog, su ubrzo izgubili interesovanje za njegovo odgajanje, i već ga sa pet meseci šalju kod majčinih roditelja u Alžir, gde je živeo do svoje šeste godine. Nakon toga živi u Francuskoj, kod očevih roditelja.[5] Kasnije će uzeti devojačko prezime majke svog oca, i kao Mišel Uelbek ući u istoriju francuske književnosti.[2] Završio je srednju školu u Mou, a pripremnu na Liceju Šaptal (Lycée Chaptal) u Parizu. Od 1975. godine studira na Nacionalanom institutu za agronomiju (Institut National Agronomoique Paris-Grignon). Već tada je pisao pesme, i nekoliko objavio u književnom časopisu Karamazov.[6] Diplomirao je agronimiju 1980. godine. Iste godine se i oženio, a sledeće dobio sina Etjena.[7] Brak je potrajao samo pet godina. Nakon razvoda se borio sa depresijom, čak je boravio u psihijatrijskim ustanovama.[5] Usledio je dug period bez zaposlenja. Jedno vreme je radio u francuskom parlamentu kao poslovni sekretar.[7] U književni svet ulazi 1985. pesmama objavljenim u magazinu La Nouvelle Revue. Prvu zbirku poezije Potraga za srećom je objavio 1991. Iste godine objavljuje i biografiju pisca H. F. Lavkrafta: protiv sveta, protiv života i esej Ostati živ: metoda. Da bi se izdržavao radio je kao kompjuterski programer, posao koji je inspirisao njegov prvi roman Proširenje područja borbe. Ova knjiga donela mu je širu publiku.[8] Zatim je objavio još jednu knjigu poezije Značenje borbe. Za poeziju je dobio nagrade Tristan Cara 1992. i Nagradu Flore 1996.[7] Slede romani Elementarne čestice (1998), Platforma (2001) i Mogućnost ostrva (2005). Iako je roman Elementarne čestice kritičarka Njujork Tajmsa Mišhiko Kakutani ocenila kao `duboko odbojno štivo`, doneo mu je Nagradu Novembar i Internacionalnu IMPAK Dablin nagradu i proglašen je nihilističkim klasikom.[8][2] Karta i teritorija, roman objavljen 2010. godine, osvojio je prestižnu Gonkurovu nagradu. Godine 2011. objavljena je njegova imejl prepiska s Bernar-Anrijem Levijem pod naslovom Državni neprijatelj.[2] Početkom 2015. godine objavljuje roman Pokoravanje kojim potvrđuje svoju reputaciju najkontroverznijeg svetskog autora. Pokoravanje pred čitaoce stavlja jednu od mogućih budućnosti, onu u u kojem je Francuska postala islamska država. Roman je objavljen na dan napada na parisku kancelariju satiričnog časopisa Šarli Ebdo, koji je te nedelje objavio izdanje sa karikatuom Uelbeka na naslovnoj stranici.[8] Roman Serotonin izašao je početkom 2019. godine.[9] Kritika je njegova dela često karakterisala kao vulgarna, opscena, rasistička i islamofobična, a zbog stavova koje je iznosio u njima i svojim intervjuima optuživali su ga da je rasista, ženomrzac i islamofob. Zbog antiislamskih stavova, izjavio je da je `islam najgluplja religija`, i optužbi za izazivanje rasne i verske mržnje, 2005. godine dospeo je na sud. Oslobođen je optužbi, ali nakon toga na neko vreme napustio Francusku i živeo u Irskoj, a potom u Španiji.[2] Godine 2019. odlikovan je Nacionalnim ordenom Legije časti, kao jedan od najvećih savremenih francuskih književnika.[10] Muzika i film Uelbek je objavio i tri CD-a na kojima peva svoju poeziju.[2] Američki rok pevač Igi Pop je 2009. godine obajvio album Preliminaries, inspirisan romanom Mogućnost ostrva. Holandski režiser Erik Lieshout je 2016. snimio dokumentarac Ostati živ, metoda, po istonimenom Uelbekovom eseju. U filmu se pojavljuje i Uelbek, dok Igi Pop čita esej.[11] Po romanu Mogućnost ostrva , Uelbek je 2008. režirao istoimeni film, koji je dobio loše kritike. [12] U igrano dokumentarnom filmu iz 2014. Otmica Mišela Uelbeka, francuskog reditelja Gijoma Niklua, glumi samog sebe.[13][14] Dela Romani Proširenje područja borbe (1994); Elementarne čestice (1998); Platforma (2001); Mogućnost ostrva (2005); Karta i teritorija (2010); Pokoravanje (2015); Serotonin (2019); Ostalo H. F. Lavkraft: protiv sveta, protiv života (1991), analiza života i rada H. F. Lavkrafta; Ostati živ, metoda, esej (1991); Potraga za srećom, zbirka poezije (1991); Značenje borbe, zbirka poezije (1996); Intervencije, kolekcija eseja (1998); Renesansa, zbirka poezije (1999); Lanzarote, zbirka priča (2000); Državni neprijatelj, prepiska između Mišela Uelbeka i Bernard-Anri Levija (2008); Ne mirim se, antologija poezije 1991-2013 (2014); U prisustvu Šopenhauera, esej (2017); Nagrade Nagrada Tristan Cara 1992. za Potragu za srećom. Nagrada Flore 1996. za Značenje borbe. Nagrada Novembar 1998. za Elementarne čestice. Knjiga godine časopisa Lire 1998. za Elementarne čestice. Internacionalna IMPAK Dablin nagrada 2002. za engleski prevod romana Elementarne čestice. Nagrada Internal 2005. za roman Mogućnost ostrva. Gonkurova nagrada 2010. za roman Karta i teritorija. Nagrada Nacionalne biblioteke Francuske 2015. za celokupan rad. Nagrada Osvald Špengler 2018. za celokupan rad. Nagrada La Tour Carnet 2018. za celokupan rad.[15] Austrijska državna nagrada za evropsku književnost 2019. Nacionalni orden Legije časti 2019.[10]