Četiri broja Narodne odbrane iz 1939/40. plus `Ciljevi narodne odbrane` (Bogomir Bogic). oznake: Narodna odbrana, cetnici, komite, Bircanin, Milan Nedic, Jovan Babunski, vojvode

Tolstoj Pripovedačka Dela Komplet 1-8 Antikvarne knjige iz tridesetih godina Tvrd povez,ćirilica,ekavica,spoljašnjost kao na fotografijama,unutrašnjost veoma očuvana,povez odlicno drzi,nema potpisa,pečata. Komplet od osam knjiga Naslov svake od knjiga je po naslovu prve pripovetke u njoj,svaka od knjiga ima preko 300 strana. !. Gospodar i Sluga 2. Bračna Sreća 3. Zašto 4. Mećava 5. Božansko i Ljudsko 6. Prepad 7. Vrag 8. Rob Lav Tolstoj Pripovetke sabrana dela antikvarno izdanje vr334

Komplet 1\6 Henrik Sjenkjevic Komplet se sastoji od sest knjiga 1) Ognjem i macem I 2) Ognjem i macem II 3) Potop I 4) Potop II 5) Pan volodijovski 6) Qvo vadis? Tvrd povez Stanje kao na slikama,ukoliko ima nekih ostecenja slikano je. Novo,nekorisceno.

Komplet knjiga u tvrdom povezu od kojih je samo prva čitana i nešto u njoj podvačeno, ostale su kao nove, neotvarane. Izdavač Otokar Keršovavani, Rijeka 1980 1. Zemaljska hrana, Nova hrana 2. Povratak razmetnoga sina, Močvara, Tezej 3. Uska vrata, Imoralist 4. Vatikanski podrumi 5. Povratak iz Čada 6. Povratak iz SSSR-a 7. Povodi i odjeci 8. Ako zrno ne umre

Скупљени списи д.ра Јована Стејића, Панчево, 1887, Народна библиотека Браће Јовановић. Комплет од 9 књига. Одлично очувано.

Скупљени списи д.ра Јована Стејића, Панчево, 1887, Народна библиотека Браће Јовановић. Комплет од 9 књига. Одлично очувано.

Fjodor Dostojevski Odabrana dela 1-6, komplet Rad Beograd 1959/60 1) Braća Karamazovi 2) Zločin i kazna 3) Idiot 4) Poniženi i uvređeni 5) Njetočka Njezvanova, Dvojnik 6) Selo Stepančikovo, Kockar

53338) Jugoslovenski ekonomist komplet časopisa za 1936 . godinu glavni urednik Dušan M. Pantić ; Vlasnik i odgovorni urednik Nikola Stanarević Nikola Stanarević : veteran srpskog ekonomskog novinarstva i prvi urednik ekonomske rubrike „Politike“, Ista generacija koja je pokrenula `Ekonomist` 1912-1914; 1924-1931. pokreće i `Jugoslovenski ekonomist`, jer u Zagrebu izlazi časopis pod istim naslovom Prvih 6. brojeva Štamparija Zora , Od br. 7 (1936) Štamparija `Soko` Članovi uređ. odbora: prof. dr Milan Todorović, Nikola Stanarević, dr Vladimir D. Đorđević, dr Dušan M. Pantić, dr Miloš D. Vučković, dr Đurađ Nikolić, iz predgovora uređivačkog odbora : I po treći put pokrećemo ’’ Ekonomist ’’ , samo sada pod naslovom ’’ Jugoslovenski ekonomist ’’ no sa istim zadacima i težnjama kojima smo se rukovodili i kad smo ga održavali u vremenima od 1912 do 1914 i od 1924 do 1931 godine. Časopis ima težnju da bude stručan obaveštajan časopis za privredna i opšta društvena pitanja i stvarne događaje i opšta društvana pitanja , da ih stručno razrađuje , a da u isto vreme otvori svoje strane i opštim teorijskim pitanjima.--- Komplet 8 brojeva časopisa ukoričenih u jednu knjigu , tvrd povez, format 16,5 x 23,5 cm , zlatotisak, 720 strana

OVAJ ARTIKAL NE ŠALJEM U INOSTRANSTVO ! I DO NOT SEND THIS ITEM ABROAD! 56956) THE DAY OF DAYS komplet 1915 godina , iz sadržaja : Hymns in time of war ; King’s scouts at home and abroad Go forward , Christian solider, song, lyrics and notes ; Her Last Chance by Mark Winchester The Ideal Villlage – How to Live Economically in War Time and After How to Nurse an Invalid Solider at Home The Hour of Prayer and Daily Bible Study The Sign of Our Lord A poet of Patriotism The Egyptian of To-day First Aid Girls – The Church Nursing & Ambulance Brigade The Modern Paschal Supper A Russian Legend of Pilate’s Wife Dream Shakespeare’s Debt to the Bible The British Army at Church By the War-Correspodent on the Mail The Last Fall of Constantinople – How Constantinople fell in 1453 Sunday in the Royal Navy Smyrna And its Christian Memories War Funds – Some Wonderful Facts and Figures ; The Patriotism of Jacquette by May Wynne , Author of ’’ Henry of Navarre ’’ Sunday Clothes in War – Time The Future of Palestine : Will the Holy Land be restored to the Jews by Gabriel Costa The Bible at the Front ; Mothesr in War – Time The Vodka Legend A Russian Story Verski časopis iz perioda prvog svetskog rata. Komplet 12 ukoričenih brojeva za 1915 godinu ; Vol XLIV No 1 – 12 ; Retkost ! Tvrd povez, format 18, x 24,5 cm ,zlatotisak, originalno ilustrovano koričenje , engleski jezik, članci iz hrišćanske tematike , deo njih posvećen i učešću britanske vojske na frontu ; bogato ilustrovano crno belim fotografijam i crtežima , 288 strana, nedostaje jedan list – strane 195/196

Redak komplet, 12 knjiga u izdanju Otokar Keršovani. Korice pohabane, unutrašnjost odlična za knjige 60 godina stare. Miriše na detinjstvo provedeno u biblioteci, barem meni. : D

57095) SHIPS AND SHIP MODELS komplet časopisa za 1935 godinu ; SHIPS AND SHIP MODELS A Magazine for all Lovers of Ships and the Sea ; London 1935 engleski jezik, 11 brojeva, tvrd povez, format 15 x 23 cm , bogato ilustrovano fotografijama i skicama brodova, 516 strana , potpis na ppredlistu , RETKOST !

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se obseku! Mek povez, Beograd oko 1930 Knjiga 1 - Gospodar i sluga - Polikuska - Gorosega - Na svetu nem krivaca - Idila - Dve razlicne price o kosnici - Pesma na selu - Decja mudrost - Hodite dokle imate - Tri sina Knjiga 2 - Bracna sreca - Platnomer - Uvod u pricu o jednoj majci - Mladi car - LAzni kupon - Ko je u pravu - Zapisi jednog ludaka - Otac vasilije - Molitva - Tri price - Prolaznik i seljak - To si ti Knjiga 3 - Zasto? - Krojcerova sonat - Sevastopolj - Tri pitanja - Decemarci Knjiga 4 - Mecava - Hadzi Murat - Sta sam video u snu - KO seu ubice - JAgode - Rad, smrt i bolest - Tri smrti - Susret na frontu Knjiga 5 - Bozanski i ljudski - Kornej Viljev - Jutro jednog spahije - Hodinka - Otac ergej - Ukidanjei obnova pakla - Asiriski kralj Asarhadon - Vuk - Kamenje - Prica za decu - Tihon i Malanja - Cetrdeset godina - Razgovor zalutalih ljudi - Iz neopreznosti - Posle bala Knjiga 6 - Prepad - Kozaci - Zapisii starca Fjodora Kuzmica - Markerovi zapisi - Aljosa Loncic - O sudu Knjiga 7 - Vrag - Dva Husara - Lucern - Albert - Smrt Ivana Iljica - Radnik Jemeljan i prazan bubanj - Jermonah Isidor Knjiga 8 - Rob - Koliko coveku treba - Od cega ljudi zive - Gde je ljubav tu je i Bog - Za tudj greh - Dva saputnika - Sveca - Tri podviznika - Ilija - Dva brata i zlato - Pametnije devojcice od odraslih - Vrazje lukavo a Bozje jako - Kako je necastivi iskupljivao komad hleba - Pokajnik - Zrno koliko kokosije jaje - Gasi dok ne bukne - Dva starca - Kumce - Ivan ludak - Zasto zivimo Lav Nikolajevič Tolstoj (rus. Лев Николаевич Толстой; Jasna Poljana, 9. septembar 1828 — Astapovo, 20. novembar 1910) bio je grof, ruski pisac svrstan u najveće ruske realiste toga doba. Poznat po svoja dva najveća dela, Ana Karenjina i Rat i mir, koja olikavaju duboku, psihološku i društvenu pozadinu Rusije i njenog društva u 19. veku. Bio je esejista, dramaturg, kritičar i moralni filozof, a pored svega pacifista i levičar. Svojim naprednim idejama o nenasilnom otporu je uticao na ličnosti, koje su se pojavile kasnije, među kojima su najpoznatije Martin Luter King[1] i Gandi.[2] Proglašen je za najboljeg pisca u poslednjih 200 godina i to od strane 125 američkih i britanskih književnika koji su učestvovali u anketi koja je trajala više godina. Tolstoj je rođen u Jasnoj Poljani, porodičnom imanju 12 km (7.5 mi) južno od Tule, i 200 km (120 mi) južno od Moskve. Tolstoji su dobro poznata familija starog ruskog plemstva, čiji su preci poznati još od plemića po imenu Indris iz Litvanskog carstva u 1353;[3][4] preciznije, on je zapamćen po uzviku „iz zemlje Cezara, od Germana“ kad je za Ruse takva generalna formula označavala sve tipove stranaca.[5] On je bio četvrto od petoro dece grofa Nikolaja Iliča Tolstoja, veterana Domovinskog rata iz 1812, i grofice Marije Tolstoj (rođena kneginja Volkonskaja). Tolstojevi roditelji su umrli kad je on bio veoma mlad, tako da su njega i njegovu braću i sestre odgajili rođaci. Godine 1844, on je počeo da studira pravo i orijentalne jezike na Kazanskom univerzitetu. Njegovi učitelji su ga opisali sa „nesposoban i nevoljan da uči“.[6] Tolstoj je napustio univerzitet u sred svojih studija, vratio se u Jasnu Poljanu i zatim proveo najveći deo svog vremena u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1851, nakon što je nakupio teške kockarske dugove, on je otišao sa svojim starijim bratom na Kavkaz i pristupio armiji. U to vreme je počeo da piše. Njegov preobražaj iz autora raskalašnog i privilegovanog društva u nenasilnog i duhovnog anarhistu njegovog kasnijeg doba je uzrokovan njegovim iskustvima u vojsci. Tome su takođe doprinela i dva putovanja po Evropi 1857. i 1860-61. Drugi koji su sledeli istim putem su Aleksandar Hercen, Mihail Bakunjin i Petar Kropotkin. Tokom svoje posete iz 1857. godine, Tolstoj je prisustvovao javnom pogubljenju u Parizu, što je bilo traumatično iskustvo koje je obeležilo ostatak njegovog života. On napisao u pismu svom prijatelju Vasiliju Botkinu: „Istina je da je država zavera namenjena ne samo eksploataciji, nego pre svega da korumpira svoje građane ... Od sada, nikada neću služiti bilo kojoj vladi bilo gde.“[7] Tolstojev koncept nenasilja ili Ahimsa je bio ojačan nakon što je pročitao nemačku verziju Tirukurala. On je kasnije doprineo usađivanju tog koncepta kod Mahatme Gandi putem svog Pisma indusu kad je mladi Gandi korespondirao s njim tražeći savet.[8] Njegovo evropsko putovanje tokom 1860–61 oblikovalo je njegov politički i književni razvoj. Imao je priliku da se sretne sa Viktorom Igom, čije literarne talente je Tolstoj veličao nakon čitanja Igove tek završene Les Misérables. Slične evokacije scena bitki u Igovoj noveli i Tolstojevom Ratu i miru indicaraju taj uticaj. Na Tolstojevu političku filozofiju je isto tako uticala njegova poseta francuskom anarhisti Pjeru Žozefu Prudonu iz marta 1861, koji je u to vreme živeo u egzilu u pod lažnim imenom u Briselu. Osim pregleda Prodonove predstojeće publikacije, La Guerre et la Paix (Rat i mir na francuskom), čiji naslov je Tolstoj pozajmio za svoje remek-delo, njih dvoje su diskutovali obrazovanje, kao što je Tolstoj napisao u svojem obrazovnim zapisima: „Ako spominjem ovaj razgovor s Prudonom, to je da bi pokazao da je u mom ličnom iskustvu, on bio jedini čovek koji je razumeo značaj obrazovanja i štampe u naše vreme. Ispunjen entuzijazmom, Tolstoj se vratio u Jasnu Poljanu i osnovao 13 škoja za decu ruskih seljaka, koji su upravo bili emancipovani od kmetstva 1861. Tolstoj je opisao školske principe u svom eseju iz 1862. godine „Škola u Jasnoj Poljani“.[9] Tolstojevi obrazovni ekseprimenti su bili kratkog veka, delom zbog uznemiravanja od strane carske tajne policije. Međutim, kao diretna pretača A. S. Nilovog Samerhila, škola u Janoj Poljani[10] se može opravdano smatrati prvim primerom koherentne teorije demokratskog obrazovanja. Lični život Dana 23. septembra 1862, Tolstoj je oženio Sofiju Andreevnu Bers, poreklom Nemicu, koja je bila 16 godina mlađa od njega i ćerka uglednog dvorskog lekara Andreja Bersa, a praunuka grofa Petra Zavadovskog, prvog ministra obrazovanja u carskoj Rusiji. Familija i prijatelji su je zvali Sonja, što je ruski deminutiv imena Sofija.[11] Oni su imali 13 dece, osam od kojih je preživelo detinjstvo.[12] Tolstojeva žena Sofija i njihova ćerka Aleksandra Grof Sergej Lavovič Tolstoj (10. jul 1863 – 23. decembar 1947), kompozitor i etnomuzikolog Grofica Tatjana Lavovna Tolstoj (4. oktobar 1864 – 21. septembar 1950), supruga Mihajla Sergeviča Suhotina Grof Ilija Lavovič Tolstoj (22. maj 1866 – 11. decembar 1933), pisac Grof Lav Lavovič Tolstoj (1. jun 1869 – 18. oktobar 1945), pisac i vajar Grofica Marija Lavovna Tolstoj (1871–1906), supruga Nikolaja Leonidoviča Obolenskog Grof Peter Lavovič Tolstoj (1872–1873), umro u detinjstvu Grof Nikolaj Lavovič Tolstoj (1874–1875), umro u detinjstvu Grofica Varvara Lavovna Tolstoj (1875–1875), umrla u detinjstvu Grof Andrej Lavovič Tolstoj (1877–1916), služio u Rusko-japanskom ratu Grof Mihael Lavovič Tolstoj (1879–1944) Grof Aleksej Lavovič Tolstoj (1881–1886), umro u detinjstvu Grofica Aleksandra Lavovna Tolstoj (18. jul 1884 – 26. septembar 1979) Grof Ivan Lavovič Tolstoj (1888–1895), umro u detinjstvu Brak od samog početka bio obeležen seksualnom strašću i emocionalnom neosetljivošću imajući u vidu da je Tolstoj, neposredno uoči njihovog braka, dao Sofiji svoje dnevnike s detaljima njegove ekstenzivne seksualne prošlosti i činjenicom da mu je jedna kmetkinja na njegovom imanju rodila sina.[11] Uprkos toga, njihov rani bračni život je bio srećan i pružio je Tolstoju mnogo slobode i sistem podrške da napiše Rat i mir i Anu Karenjinu pri čemu je Sonja radila kao sekretarica, editor i finansijski menadžer. Sonja je ručno prepisivala njegove epičke radove s vremena na vreme. Tolstoj je nastavljao da uređuje Rat i Mir, i bile su mu potrebne čiste finalne verzije da se isporuče izdavaču.[11][13] Međutim, njihov kasniji zajednički život je A. N. Vilson opisao kao jedan od najnesrećnijih u književnoj istoriji. Tolstojev odnos sa njegovom suprugom je pogoršan, jer su njegova verovanja postajala sve radikalnija. On je želeo da se odrekne svog nasleđenog i zarađenog bogatstva, uključujući odricanje od autorskih prava nad njegovim ranijim radovima. Tolstojeva porodica je napustila Rusiju nakon Ruske revolucije iz 1905. i naknadnog uspostavljanja Sovjetskog Saveza, i stoga njegovi potomci i rodbina danas žive u Švedskoj, Nemačkoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Među njima je švedski pevač Viktorija Tolstoj i Švedski zemljoposednik Kristofer Paus, Heresta. Novele i fikcija Lav Tolstoj 1897. Tolstoj je jedan od velikana ruske književnosti; njigovi radovi obuhvataju romane Rat i mir i Ana Karenjina i novele kao što su Hadži Murat i Smrt Ivana Iliča. Njegovi savremenici su mu odali visoka priznanja. Fjodor Dostojevski ga je smatrao najvećim od svih živih romanopisaca. Gistav Flober, nakon čitanja i prevođenja Rata i mira, je izjavio, „Kakav umetnik i kakav psiholog!“ Anton Čehov, koji je često posećivao Tolstoja na njegovom seokom imanju, je napisao, „Kada literatura poseduje Tolstoja, lako je i prijatno biti pisac; čak i kada znate da niste ništa postigli i još uvek ne ostvarujete ništa, to nije tako strašno kako bi inače bilo, jer Tolstoj postiže za sve. Ono što on radi služi da opravda sve nade i težnje uložene u književnost.“ Britanski pesnik i kritičar iz 19. veka Matju Arnold je smatrao da „Tolstojev roman nije umetničko delo, već deo života“.[14] Kasniji kritičari i romanopisci nastavljaju da veličaju Tolstojevu umetnost. Virdžinija Vulf ga je proglasila „najvećim romanopiscom od svih.“[14] Džejms Džojs je zapazio, „On nikad nije dosadan, nikad glup, nikad umoran, nikad pedantan, nikad teatralan!“. Tomas Man je pisao o Tolstojevoj naizgled bezgrešnoj umetnost: „Retko je umetnost radila tako mnogo poput prirode“. Takve stavove su delile i javne figure poput Prusta, Foknera i Nabokova. Nabukov je imao visoko mišljenje o Smrti Ivana Iliča i Ani Karenjinoj; on je međutim preispitivao je reputaciju Rata i mira, i oštro je kritikovao Vaskrsenje i Krojcerovu sonatu. Tolstojevi najraniji radovi, autobiografske novele Detinjstvo, Dečaštvo, i Mladost (1852–1856), govore o sinu bogatog zemljoposednika i njegovoj sporoj realizaciji o postojanju jaza između sebe i njegovih seljaka. Iako ih je kasnije odbacio kao sentimentalne, oni otkrivaju znatan deo Tolstojevog života. Oni zadržavaju svoj značaj kao primeri univerzalne priče o odrastanju. Tolstoj je služio kao potporučnik u artiljerijskom puku tokom Krimskog rata, što je opisano u njegovim Sevastopoljskim pričama. Njegova iskustva u bici pomogla su u formiranju njegovog kasnijeg pacifizma i dala su mu materijal za realističan opis strahota rata u njegovom kasnijem radu.[15] Njegova fikcija konzistentno pokušava da realistično prikaže rusko društvo u kojem je živeo.[16] Roman Kozaci (1863) opisuje kozački život i ljude kroz priču o ruskom aristokrati koji je zaljubljen u kozačku devojku. Ana Karenjina (1877) sadrži paralelne priče o preljubnoj ženi zarobljenoj konvencijama i lažnošću društva i filozofkog zemljoposednika (sličnog Tolstoju), koji radi uz seljake u poljima i pokušava da reformiše njihove živote. Tolstoj ne samo da je koristio sopstvena životna iskustava već i stvorio likove po sopstvenom imidžu, kao što su Pjer Bezukov i princ Andrej u „Ratu i miru“, Levin u „Ani Karenjinoj“ i u izvesnoj meri princ Nehludov Vaskrsenju. Moć tame 2015. u Bečkom Akademskom pozorištu Rat i mir se generalno smatra jednim od najvećih romana ikad napisanih, izuzetan po svojoj dramatičnoj širini i jedinstvu. Njegova ogromna slika sadrži 580 likova, mnogi su istorijski uz niz drugim fiktivnih. Priča se kreće od porodičnog života do glavnog štaba Napoleona, od dvora Aleksandara I Pavloviča do bojnih polja Austerlica i Borodina. Tolstojeva originalna ideja za roman je bila da istraži uzroke ustanka dekabrista, čime se bavi samo u zadnjih nekoliko poglavlja, iz čega se može zaključiti da će sin Andreja Bolkonskog postati jedan od dekabrista. Roman istražuje Tolstojevu teoriju istorije, a posebno beznačajnost osoba kao što su Napoleon i Aleksandar. Donekle je iznenađujuće da Tolstoj nije smatrao da je Rat i mir roman (niti je smatrao mnoga druga velika dela ruske proze tog vrenema romanima). Takvo gledište postaje manje iznenađujuće ako ima u vidu da je Tolstoj bio romanopisac realističke škole koji je smatrao da je roman okvir za ispitivanje društvenih i političkih pitanja u životu devetnaestog veka.[17] Rat i mir (koji je za Tolstoja zapravo ep i prozi) stoga se nije kvalifikovao. Tolstoj je smatrao da je Ana Karenjina bila njegov prvi roman.[18] Nakon Ane Karenjine, Tolstoj se koncentrisao na hrišćanske teme, i njegovi kasniji romani kao što su Smrt Ivana Iliča (1886) i Šta treba uraditi? razvijaju radikalnu anarho-pacifističku hrišćansku filozofiju, što je dovelo do njegovog izopštenja iz Ruske pravoslavne crkve 1901. godine.[19] Uprkos svih pohvala koje je dobio za Anu Karenjinu i Rat i mir, Tolstoj je odbacio ta dva rada tokom svog kasnijeg života kao nešto što nije istinska realnost.[20] U svom romanu Vaskrsenje, Tolstoj pokušava da izloži nepravdu ljudskih zakona i licemerje institucionalizovane crkve. Tolstoj isto tako istražuje i objašnjava ekonomsku filozofiju Džordžizma, čiji je postao predani zagovarač pri kraju svog života. Kritike i prihvaćenost Engleska književnica Virdžinija Vulf tvrdi da je Tolstoj najveći romanopisac svih vremena. I sam Džejms Džojs je zapisao: “On nije nikad dosadan, niti glup, nikad umoran, pedantan ili teatralan.“ Tomas Man je pisao o Tolstojevoj bezazlenosti: “Rijetko je radio kao umetnik, više kao prirodnjak.“ Veliku reputaciju su mu doneli dela „Rat i mir“, „Ana Karenjina“. Njegov književni rad sastojao se iz pokušaja napada na rusko društvo, koje je verno slikao, a i sam mu je pripadao. U delu „Kozak“(1863) opisuje kozački život i ljubav jednog aristokrate, zaljubljenog u seosku devojku. Delo „Ana Karenjina“ (1877) ima za temu život uzorne majke i supruge u atmosferi licemerja visokog plemstva, koja razbija okove i protiv pravila započinje život sa čovekom koga voli. Na sasvim drugoj strani je lik Ljevina, seoskog vlastelina, koji je u potrazi za verom u Svevišnjeg i filozofskim motivima za život. On živi i radi sa seljacima, pokušavajući da sprovede reformu njihovog postojećeg stanja. Tolstoj kao pedagog Lav Nikolajević Tolstoj poznat je i kao pedagoški entuzijasta, najviše poznat po svom neobičnom radu u Jasnoj Poljani, kojim pozitivno utiče na nove pedagoške koncepcije. Celokupan književni i pedagoški rad posvetio je razobličavanju teškog društvenog stanja u Rusiji i ukazivao da se problemi mogu rešiti samo mirnim putem kroz prosvetiteljski i vaspitni rad.[21] Bogata pedagoška aktivnost Tolstoja može se podeliti u tri perioda. Prvi period (1859—1862) obeležava otvaranje ćkole u Jasnoj Poljani i pokretanje časopisa „ Jasna Poljana“, drugi period (1870—1876) odnosi se na njegovu izdavačku pedagočku aktivnost, kada objavljuje „ Azbuku“, „Novu azbuku“ i „ Rusku knjigu za čitanje“, bavi se i praktičnim problemima vaspitanja. Treći period odnosi se na njegov sadržajan rad do kraja života, kada prelazi na pozicije religioznog misticizma, pa i pitnja vaspitanja tretira u duhu religioznog mističkog shvatanja sveta.[21] Praktičan rad Tolstoja počinje 1859. godine, kada je u Janoj Ponjani otvorio svoju prvu školu, a Rusija dobija prvu školu za decu seljaka (kmetova) u Tolstojevoj kući. Želja za proučavanjem obrazovanja odvodi Tolstoja na put po Evropi (Nemačka, Engleska, Francuska), gde se upoznaje sa organizacijom školstva, sa istorijom pedagogije i najpoznatijim pedagozima praktičarima. Obilazeći škole od kojih je određen broj bio otvoren za svu decu, više je upoznao mane nego prednosti školskog obrazovanja. U učionicama je vladao strah, autoritet učitelja se zasnivao na zaplašivanju, fizička kažnjavanja su bila redovna, a gradivo je bilo potpuno odvojeno od života i stvarnih potreba onih koji uče.[22] Na osnovu stečenih zapažanja izradio je kritiku tih škola, čija je suština da škola ne brine o prirodi deteta, da ga želi pasivizirati, zaplađiti i tako njime bezbrižnije vladati. O tome je Tolstoj pisao u svom pedagoškom časopisu „ Jasna Poljana“, koji je počeo da izdaje 1861. godine. Tolstoj dolazi do zaključka da obrazovanje mora da bude usklađeno sa životnim iskustvom ljudi i da se razvija u okvirima života, pa takav princip primenjuje u radu se decom iz Jasne Poljane. U ovoj školi, u kojoj je vladala sloboda i želja za znanjem koja nije nametnuta, učitelji su bili studenti iz Moskve ali i sam veliki Tolstoj. Razume se, da je Tolstojeva aktivnos izazvala nepoverenje vlasti, pa je posle policijske racije 1862. godine, škola u Jasnoj Poljani prestala s radom, da bi rad nastavila tek 70-tih godina.[21] Pedagoški pogledi Tolstoja javljaju se kao protest i optužba protiv tadašnjeg birokratskog obrazovnog i vaspitnog sistema i protiv „prinudne škole“, kako naziva škole na Zapadu. Njegovo zalaganje usmereno je ka školi koja će motivisati decu za većim znanjem, koja će razvijati ljubav prema životu, odnosno pristalica je teorije slobodnog vaspitanja.[21] Izuzetno negativan stav prema vaspitanju, kome u početku nije pridavao nikakav životni smisao, Tolstoj obrazlaže činjenicom kako državna škola inapred odrećuje u čemu će poučavati svoje učenike i kako će postupati sa decom. U njegovoj školi deca su u učionicama mogla da sede kako god žele, a časove su često imali u prirodi okruženi divnim pejzažima. Nije postojao strogo određen plan rada i raspored pa su deca mogla da odu kući kada god požele, ali su ipak često ostajala dugo tražeći još znanja zbog načina na koji su im ih učitelji prenosili. Ličnost učenika je bila poštovana i učiteljima je uvek bilo najvažnije šta deca žele da nauče i šta im je potrebno, a domaćih zadataka nije bilo jer su decu kmetova kod kuće čekali teški poslovi. Roditelji su u početku bili protivnici škole u kojoj učitelji ne tuku decu jer su smatrali da tako ništa neće naučiti, ali su mogli decu da ispišu iz škole ako žele. Međutim pobedilo je zadovoljstvo koje su deca osećala u školi u kojoj je uvek vladala sloboda ali nikada anarhija. Časovi su se sastojali od velikog broja eksperimenata i izučavanja prirode na licu mesta. Deca seljaka su prvi put učila matematiku, geografiju, crtanje, pevanje i istoriju koju je im Tosltoj pričao kao bajku. Osim toga, u ovoj školi su uspešno spajana znanja iz prirodnih nauka i religije, sticala su se znanja o narodnim umotvorinama i ruskoj tradiciji, a naglasak je naravno bio na književnosti. U ovoj školi učenje nikada nije bilo obaveza jer je učitelj Tolstoj smatrao da ako je znanje dobro, želja za njim će nastati prirodno kao glad. Tako je i bilo. Njegovi učenici su uvek bili gladni novih saznanja i priča.[23] Bojeći se bilo kakvog šablona Tolstoj odlazi u drugu krajnost u jasnopoljanskoj školi. Školu je organizovao bez nastavnog plana i rasporeda časova, bez obaveze da učenici redovno posećuju nastavu i bez obaveze da nauče lekcije. Ali je zato od učitelja zahtevao da dobrim pripovedanjem kod dece pobućuju interesovanje za nastavu. Njegova škola bila je suprotstavljena formalističkoj staroj školi.[21] Njegova teorija slobodnog vaspitanja, koju je preuzeo od Rusoa, dovela ga je do odvajanja vaspitanja i obrazovanja, sa obijašnjenjem da je vaspitanje prinudno uticanje na drugog čoveka i da ono kvari, a ne popravlja čoveka. Neposreeno pred kraj svog života napustio je ovakav stav i priznao neodrživost teorije slobodnog vaspitanja.Njene pozitivne strane su bile svakako individualno postupanje sa decom, ljubav i poštovanje, upoznavanje i razvijanje ličnosti deteta. Danas, posle 150 godina, Tolstojev način rada i spisi o pedagogiji prizanti su kao značajan doprinos razvoju obrazovanja i rada se decom.[21] Smrt Veruje se da je Tolstoj umro od zapaljenja pluća u Astapovu, na železničkoj stanici 1910. godine, nakon što je usred zimske noći napustio dom. Imao je 82 godine. Dugo je bolovao, pa su brigu o njemu preuzele supruga i kćerke. Na mesto smrti odmah su došli lekari, dajući mu injekcije morfija. Policija je pokušala da ograniči pristup posmrtnoj ceremoniji, ali hiljade seljaka je bilo u koloni na njegovoj sahrani. Neki su, doduše, znali samo da je „neki aristokrata preminuo“. Tako se ispostavilo da nisu dovoljno znali o životu i delu ovog ruskog realiste.

Autor: Jopvan Jovanović Zmaj Povez: tvrd Ukupan br. strana: 317+294+357+248+250+397+260+365+399+444 Format: 12,5x20 Izdavač: Matica Srpska Godina izdanja. 1979. Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10 sadrži sledeće naslove: 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi Knjige su u odličnom stanju, jedino na unutrašnjoj strani naslovnice, kao i na sledećoj ima ispisana posveta!

Zagreb, 1959. Manji format, komplet 1-22. Komplet je lepo očuvan, vremenom malo požuteo, nekorišćen je - što se vidi po nerasečenim tabacima, samo prvi broj ima zapis na prednjoj korici.

RETKO IZ 1927-28-29,BROJ 1 OD SEPTEMBRA 1927DO BROJA 10 JUN 1928,CEO KOMPLET,PRVI LIST PRI VRHU POCEPAN,NA PAR MESTA TRAGOVI OBICNE OLOVKE,JEDAN LIST CEPNUT PO SREDINI ALI JE TU,DRUGA KNJIGA OD BROJA 1 SEPTEMBAR 1028 DO BROJA 10 JUN 1929,CEO KOMPLET,PECAT I POSVETA

Komplet ukoričenih časopisa Srbadija za dve godine ,za celu 1881 i 1882 god dobro očuvani u unutrašnjosti a korice kao na slici L

Antikvarni bibliofilski komplet 1-16 Očuvanost na zavidnom nivou 16.svezaka edicije Zabavni roman iz 1953.godine sa netaknutim kuponima za nagradnu igru RETKO

Biblioteka srpskih pisaca 1-3 Komplet sadrži: * Jovan Sterija Popović; br. str. 452. * Janko Veselinović; br. str. 491. * Laza Lazarević - celokupna dela; br. str. 537. Izdavač: Narodna prosveta, Beograd Kanc_9

OPŠTINSKE NOVINE - Dnevni List Opštine Grada Beograda 31. maj. 1941. Komplet na 4 strane Slanje savijeno dva puta Retko ! Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim pismom-pitati za poštarinu... Q

ANTIKVARNI ČASOPIS LIST DOBROTVORNIH ZADRUGA SRPKINJA ŽENSKI SVET UKORIČENI KOMPLET ZA 1903 GODINU STRANA 188 XVIII GODINA IZLAŽENJA NOVI SAD ŠTAMPARIJA ĐORĐE IVKOVIĆ IZDAJE I UREĐUJE ARKADIJE VARAĐANIN POTPIS BIVŠEG VLASNIKA I STANJE KORICA VIDI SE NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO 28.12.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS LIST DOBROTVORNIH ZADRUGA SRPKINJA ŽENSKI SVET UKORIČENI KOMPLET ZA 1905 GODINU STRANA 284 , XX GODINA IZLAŽENJA , NOVI SAD ŠTAMPARIJA DEONIČARSKOG DRUŠTVA BRANIKA IZDAJE I UREĐUJE ARKADIJE VARAĐANIN POTPIS BIVŠEG VLASNIKA I STANJE KORICA VIDI SE NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO 28.12.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS LIST DOBROTVORNIH ZADRUGA SRPKINJA ŽENSKI SVET UKORIČENI KOMPLET ZA 1906 GODINU STRANA 284 XXI GODINA IZLAŽENJA NOVI SAD ŠTAMPARIJA DEONIČARSKOG DRUŠTVA BRANIKA IZDAJE I UREĐUJE ARKADIJE VARAĐANIN POTPIS BIVŠEG VLASNIKA I STANJE KORICA VIDI SE NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO 28.12.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS LIST DOBROTVORNIH ZADRUGA SRPKINJA ŽENSKI SVET UKORIČENI KOMPLET ZA 1907 GODINU STRANA 288 , XXII GODINA IZLAŽENJA , NOVI SAD ŠTAMPARIJA DEONIČARSKOG DRUŠTVA BRANIKA IZDAJE I UREĐUJE ARKADIJE VARAĐANIN POTPIS BIVŠEG VLASNIKA I STANJE KORICA VIDI SE NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO 28.12.2020

ANTIKVARNI ČASOPIS LIST DOBROTVORNIH ZADRUGA SRPKINJA ŽENSKI SVET UKORIČENI KOMPLET ZA 1904 GODINU STRANA 284 , XIX GODINA IZLAŽENJA NOVI SAD , ŠTAMPARIJA ĐORĐE IVKOVIĆ IZDAJE I UREĐUJE ARKADIJE VARAĐANIN POTPIS BIVŠEG VLASNIKA I STANJE KORICA VIDI SE NA SLICI INAČE DOBRO OČUVANO 28.12.2020

Komplet od devet knjiga o antickoj knjizevnosti, izdanje Matice Srpske 1978. Pseudo Kalisten, Zivot i djela Aleksandra Makedonskog Lucije Anej Seneka, Pismo prijatelju Aristofan, Zabe Marko Tulije Ciceron Filozofski spisi Herodotova istorija I i II Ksenofont Helenska istorija Gaj Julije Cezar, Galski rat, Gradjanski rat