Sto godina star komplet knjiga,iz perioda 1912 god. na madjarskom jeziku. Mislim da je u pitanju istorija. Lepo ocuvano u tamno zelenom tvrdom povezu.Na sajmu antikviteta procenjen na 130 evra. Za dodatne informacije pitajte.

44513) SAVREMENA OPŠTINA komplet 1926 - 1928 godine , urednik dr Miloslav Stojadinović , Beograd 1926 , časopis za privredno-socijalno i kulturno unapređenje grada i sela , komplet za godine 1926. 1927. i 1929. ukupno 15 svesaka , 1606 strana, ilustrovano, ćirilica,

Tolstoj Pripovedačka Dela Komplet 1-8 Antikvarne knjige iz tridesetih godina Tvrd povez,ćirilica,ekavica,spoljašnjost kao na fotografijama,unutrašnjost veoma očuvana,povez odlicno drzi,nema potpisa,pečata. Komplet od osam knjiga Naslov svake od knjiga je po naslovu prve pripovetke u njoj,svaka od knjiga ima preko 300 strana. !. Gospodar i Sluga 2. Bračna Sreća 3. Zašto 4. Mećava 5. Božansko i Ljudsko 6. Prepad 7. Vrag 8. Rob Lav Tolstoj Pripovetke sabrana dela antikvarno izdanje vr334

Komplet od 13 knjiga, nekada davno isčitanih a godinama stoje na polici; u jako dobrom su stanju, unutra su kao nove, samosu se spopljašne korice pohabale od stajanja: Izdavačko preduzeće „ Rad „ Beograd 1976 Dobra žena / 24 časa / Kiše dolaze I/ Kiše dolaze II / Gospodin Smit / Čudesni slučaj gospođice Ani Spreg / Noć u Bombajnu / Zeleni lovor / U vlasti / Savremeni junak / Čovek koji je imao sve – Ana Bolton / Gospođa Parkington

Izdanje 1965.

ARTUR SCHOPENHAUER - KOMPLET OD 5 KNJIGA MEKOG POVEZA POSLE 1900 LEIPZIG EXTRA RETKO 1. SCHOPENHAUER WERKE I DIE WELT ALS WILE UND DORFTELLUNG ERSTER BAND, STRANA 692, PREDNJE KORICE ODVOJENE, MALO RIKNA POHABANA GORE I DOLE, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, 2. DI WELT ALS WILLE UND VORSTELLUND ZWEITER BAND, STRANA. 793 NEMA PREDNJE KORICE PREDLIST ODVOJEN, RIKNA MALO POZABANA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, 3. SCHOPENAUER WERKE III UBER DEN ...VOM GRUNDE UBER DEN WIILLEN IN DER NATUR DIE GRUNDPROBLEME DER ETHIF, STRAANA. 698 RIKNA GORE POHAVANA, UNUATRAŠNJOST OČUVANA, 4. SCHOPENHAUER WERKE IV PARERGA UND PARALIPOMENA ESTER BAND STANA 579 UNUTRAŠNJOST OČUVANA 5. SHOPENHAUEAR WERKE V PAREARGA UND PARALIPOMENA ZWEITER BAND STRANA. 717 STANJE. RIKNA MALO POHABANA, STANJE. PONEKA SA NEISEČENIM STRANICAMA, OČUVANE, OCEN. 4 KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 360

NAPOMENA: GREŠKOM SLIKANE 24 KNJIGE, NA STANJU JE 24 KNJIGE LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ - KOMPLET OD 22 KNJIGE IZDAVAČ: NARODNA PROSVETA 1933-1935 SA POTPISIMA 1, DETINJSTSVO DEČAŠTVO 2. MLADOST SEĆANJA 3. PREPAD KOZACI, 4. SEVASTOPOLJ I DRUGE PRIPOVETKE 5. HADŽI MURAT KAVKASKI ZAROBLJENIK 6. MEĆAVA I DRUGE PRIPOVETKE 7. TRI SMRTI I DRUGE PRIPOVETKE 8. DEKABRISTI I DRUGE PRIPOVETKE 9. DJAVO I RUGE PRIPOVETKE 10. RAT I MIR KNJIGA PRVA 11. RAT I MIR KNJIGA DRUGA 12. RAT I MIR KNJIGA TREĆA 14. RAT I MIR KNJIGA PETA 15. RAT I MIR KNJIGA ŠESTA 16. RAT I MIR KNJIGA SEDMA 17. RAT I MIR KNJIGA OSMA 18. ANA KARENJINA KNJIGA PRVA 20. ANA KARENJENA KNJIGA TREĆA 22. GAZDA I SLUGA I DRUGE PRIPOVETKE 23. NARODNA PRIPOVETKE 25. ŽIVI LEŠ I DRUGE DRAME 26. LAŽNI KUPON I DRUGE PRIPOVETKE 27. VASKRSENJE KNJIGA DRUGA 30. POSLENJE PRIPOVETKE STANJE: KNJIGE SA POTPISOM, PONEKA RIKNA MALO POHABANA SA MESTIMIČNIM ŽUTIM MRLJICAMA UNUTRAŠNJOST OČUVANA, KNJIGE DAO NA SLICI, OCENA: 4-... DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 6/6 W

odlično očuvan komplet od 12 brojeva lista za najmlađe u Jugoslaviji za 1946 godinu - raritet

Tvrd povez, Beograd oko 1930, lepo ocuvane knjige, poneka ima malo nagnjecenje na korici.

Remekirok Képes Kőnyvtára 1900-1910. - Kőlosey Ferencz / Válogatott - Kazinczy Ferencz / Válogatott munkái - Madách Imre / Válogatott munkái - Tóth Ede / Válogatott munkái - Széchenyi István / Válogatott munkái - Kisfaludy Sandor / Ősszes Kőltemenyei 1-2 - Gróf Zrinyi Miklós / Válogatott munkái - Petőfi Sandor / Ősszes Kőltemenyei - A Régy Magyar kőltészet / Faludi - Gvadányi - Virag - A Régy Magyar kőltészet / Tinódi - Balassi - Győngyősi - Homeros / Iliasa - Shakespere remekei / John Gilbert Rajzaival - Moliére Remekei tvrde korice, zlatotisak razdoblje izdanja 1900-1910. odlično očuvane DEUTSCH.7

1. knjiga godina 1921- brojevi: 1, 2, 3-4, 5-6, 7-8, 9-10 godina 1922. brojevi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7-8, 9-10 2. knjiga godina III-IIV 1923. brojevi: 1, 2, 3-4, 5 ,6, 7, 8-9, 10 godina 1924. brojevi: 1-2, 3, 4 , 5-6, 7-8, 9-10 PRVE ČETIRI ŠKOLSKE GODINE Učiteljske iskre sabrane u dve knjige komplet od oktobra 1921. do juna 1925. godine izuzetne očuvanosti i kolekcionarske vrednosti Учитељска искра, био је просветно-школски часопис, које је излазио месечно у Крагујевцу, од 1. октобра 1921. до јуна 1928, под уредништвом Драгутина Михаиловића, затим Ђурђа Миленковића. Од септембра до децембра 1928. излази у Београду, под уредништвом Душана Виторовића. За време шестојануарске диктатуре (1929) престаје излазити. Учитељска искра је настављала програм Учитељске борбе, забрањене Обзнаном и окупљала исте сараднике. POLISSS

Biblioteka srpskih pisaca 1-3 Komplet sadrži: * Jovan Sterija Popović; br. str. 452. * Janko Veselinović; br. str. 491. * Laza Lazarević - celokupna dela; br. str. 537. Izdavač: Narodna prosveta, Beograd Kanc_9

Braća Karamazovi 1-5 Narodna prosveta 1933. komplet Fjodor M.Dostojevski, prevod Jovan Maksimović za štampu priredila Isidora Sekulić Izdavač: Narodna prosveta, Beograd 1933; Izabrana dela F. M. Dostojevski: knjige XVII,XVIII,XIX,XX,XXI. Ukupan broj stranica: 1433 ; 13 x 19 cm - ćirilica - tvrd povez. Stanje Veoma dobro, četiri knjige naknadno koričene, rikna-bočna strana originalna.

SRPSKI ARHIV za celokupne lekarstvo - organ srpskog lekarskog društva uređuje prof. d-r M. Jovanović-Batut Komplet sadrži: * God. I, 30. novembra 1895, broj 21. i 22. broj str. 706-796. * God. II, februara 1896, sveska 2, broj str. 74-140 + Dodatak `Arhivu`, 2. sveska, br. str. 141-144 + Narodno zdravlje br. str.33-64 * God. II, novembra 1896, sveska 11, br. str. 561-616, + Narodno zdravlje br. str. 273-296. uređuje D-r Jovan Danić Povez: mek Državna štamparija Kraljevine Srbije, Beograd Godina izdanja. 1895-1896. J/1

31581) UČITELJ kompleti časopisa 1934/1935 ; 1935/1936 ; 1936/1937 , pedagoški časopis Jugoslovenskog učiteljskog udruženja vlasnik Ivan Dimnik predsednik Jugoslovenskog učiteljskog udruženja, urednik Milić R. Majstorović učitelj osnovne škole Vožd Karađorđe u Beogradu ,časopis je izlazo deset puta godišnje u periodu od septembra do juna tekuće školske godine , 3 knjige sadrže ukupno 30 brojeva / 26 sveski , naknadno koričeno u tvrd povez , na godištu 1934/1935 manje oštećenje platna poveza na ivici korice u dužini 4 cm , format 16 x 22,5 cm , školstvo, pedagogija, mešovito štampano ćirilica-latinica , izuzetno retka i jedinstvena celina , knjiga 1 : 1934/1935 ukupno 816 strana / 10 sveski knjiga 2 : 1935/1936 ukupno 848 strana , 9 sveski , broj 8-9 je dvobroj knjiga 3: 1936/1937 ukupno 640 strana , 7 sveski , dvobroji 5-6 , 7-8 , 9-10

54404) AK 1 Oeuvres completes DE CONDILLAC tome treizieme Histoire moderne , Les Libraires Associés Paris 1822 13 tom iz poznatog kompleta istorije Kondilak , Obuhvata period evropske istorije od 16- tog do sredine 17 tog veka. Francusko engleski odnosi , Španija , Henri VIII , Karlo V , Luj XIII , Anri IV od Francuske , kardinal Rišelje , Ferdinand III , Marija Stjuart , kraljica Elizabeta , papa Pavle III , Sveto Rimsko carstvo , verski sukobi, protestantizam , skandinavske monarhije , tvrd povez, format 14 x 20 cm , francuski jezik , 618 strana

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fali rikna i zadnja korica se odvojila od tabaka, sve ostalo uredno Komplet za godinu 1938. Beogradske opštinske novine su službene novine grada Beograda izlazile u periodu od 1882. godine do 1929. godine, nakon čega izlaze pod novim naslovom Opštinske novine, kao službeni organ Opštine grada.[1] O novinama Beogradske opštinske novine su list koji je kao zvanični organ opštinske uprave u Beogradu izlazio jedanput nedeljno od 1882. godine. [2][3][4] Tematika Ovaj list je u periodu od 1882. do 1913. godine objavljivao naučne rasprave i književne priloge. Od prvog broja 1928. godine list objavljuje samo probleme iz oblasti opštinske uprave, a kao prilog je izlazio regled istorije Beograda od Todora Stefanovića Vilovskog. Kasnije 1928. godine, od br. 46 list je ilustrovan fotografijama. Rat je prekinuo izlaženje ovog lista 22. decembra 1913. godine, ali se ono nastavlja 1. januara 1928. godine. 1929. godine novine su obnovljene pod naslovom „Opštinske novine`.[3] Izdanja Uporedo sa Beogradskim opštinskim novinama izlazili su časopis i novine pod istim naslovom od 1932 do 1941. godine.[5] Od 1882. do 1885. godine ovaj list je izlazio pod naslovom Novine Beogradske opštine. Objavljivan je jedanput nedeljno; dva puta mesečno 1929. godine i od 1932. svakog četvrtka. Od 1886. naslov je „Beogradske opštinske novine`.[3] Prema br. 1 (1928) prvi broj Beogradskih opštinskih novina izašao je 21. marta 1882. godine Dodatak imaju brojevi: 1,4,6,11,14,16-18,21,26,28,38 (1887); 6-14 i 52 (1894);13 (1898); 33 (1909). Format novina je 1887. godine od br.1 32 cm; a od 1890. godine 40 cm.[3] Urednici Glavni i odgovorni urednik od prve godine izlaženja, broja 1, God. 1, 1882. godine bio je Dragoljub K. Stojiljković. A zatim su urednici bili i Spasa Hadži Ristić, Uroš Kuzmanović, Miša Jovanović, Mih. I. Marjanović, Vojislav Milošević, Dimitrije J. Janković, Sava D. Mijalković, Dragomir Atanasijević, Ljubomir Đukić, Dragić Joksimović i B. Okanović. Od 1929. pod naslovom „Opštinske novine`, urednici su bili Slobodan Vidaković, a kasnije Đura Banjac.

60550) Revolucija i mladi 1965 - 1979 zbornici dečijih radova komplet 4 knjige sadrži sledeće knjige : 1: Bratstvo i jedinstvo garancija bolje budućnosti 1965 - 1974 2: Zagreb - grad heroj 3: Tito je legenda o slobodi 4: Šezdeset crvenih zastava Izdavač : Gradski odbor SUBNOR-a Zagreb i Odbor za nagradu `Oslobođenje Zagreba`, godine ,1975 ; 1977 ; 1978 ; 1979 iz predgovora : Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata organizirano radi na razvijanju tekovina revolucije i njegovanju revolucionarnih tradicija. Da bi mladi naraštaj postupno upoznao tekovine naše revolucije, Gradski odbor Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata provodi nagradni natječaj “Oslobođenje Zagreba” U toj akciji učestvuju učenici škola I i II stupnja, a svi radovi pisani su na teme o našoj revolucionarnoj prošlosti i socijalističkoj izgradnji naše zemlje. Knjige su sastavljena od najuspješnijih literarnih i likovnih ostvarenja, sakupljenih u periodu (od 1965. do 1979. godine). Akcija je prigodno vezana uz Dan oslobođenja grada Zagreba, i sve one dane prije i poslije, kada su ovaj Grad i cijela Jugoslavija pokazali svoju samosvijest, hrabrost i ljubav prema slobodi. Poticanjem djece i omladine na vlastito kazivanje o ljudima, vremenu i događajima koje sami nisu ni vidjeli, ni osjetili, ni odratovali, otkrivamo da nisu zatečeni. To se prepoznaje u onim biranim riječima poštovanja i divljenja, u istini i znanju, i u odlučnosti da sve neželjeno ima uvijek istu sudbinu. Mladi stvaraoci, otkrivajući u prošlosti dio sebe i sadašnjosti, u vlastitim stvaralaštvu izražavaju ponos što postoji sudbinska povezanost pojedinca i prošlosti, uspomena i zavjeta. U proteklom su razdoblju pismeni i likovni radovi stvarani prema četrdeset zadanih tema u kojima je sažet cjelokupni povijesni, borbeni i poslijeratni put Saveza komunista Jugoslavije, boraca, heroja, graditelja, ilegalaca, pjesnika, znanih i neznanih građana ovog Grada i cijele Domovine. Uzimajući pojedine niti utkane u naše danas, mladi stvaralac ih razvrstava po tome što one stvarno jesu, izražavajući pri tome i svoj unutrašnji doživljaj koji u mnogim primjerima narasta do potpunog saživljavanja s najplemenitijim htjenjima i trenucima u kojima čovjekova veličina poprima neslućene razmjere svemira. Jednostavno i neizvještačeno se opisuju događaji i patnje, žrtve i pobjede, bolesti i zločini. Čuvanje uspomena i njegovanje tradicija revolucionarne svijesti jest želja u koju je založeno mnogo korisnog truda. Nastoji se izreći istinu o velikim ljudima i događajima, a vidljiv smisao je nastajanje pojedinačnih i zajedničkih misaonih ostvarenja toplih emocija i primjerne vrijednosti. Ta ostvarenja govore vlastitim jezikom bolje od bilo kakvog prikaza o njima i njihovoj kvaliteti. Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata grada Zagreba ustrajao je u ovoj korisnoj akciji, koja se iz godine u godinu potvrđivala sve većim brojem sudionika i kvalitetom radova. Dosljedno provodeći prvobitnu zamisao o njegovanju i evociranju uspomena i herojskih tradicija, iskovanih u najtežim trenucima života naših naroda, ova je akcija neposredno i stvaralački razvijala osjećaj stvarnih ljudskih vrijednosti i patriotske svijesti o neraskidivoj povezanosti jugoslavenskih naroda i narodnosti. Knjiga je nastala sudjelovanjem i požrtvovnošću učenika osnovnih i srednjih škola, nastavnika, članova ocjenjivačkog odbora i mnogih drugih koji su vlastitim sudjelovanjem pridonijeli da se štampa ova knjiga. I ovom prilikom Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata grada Zagreba drugarski im zahvaljuje. 4 knjige , tvrd povez, format 17,5 x 23 cm , zaštitni omot, ilustrovano, latinica, 310 + 231 + 168 + 139 strana, posveta na predlistu prvog toma

Слободан Јовановић: ДРЖАВА I-II (Из Сабраних дела, књиге XIII и XIV) Издавач: ГЕЦА КОН, Београд, 1936.год. Тврди повез, 446+536 страна, ћирилица књига прва: ПОЈАМ ДРЖАВЕ / ДРЖАВНЕ ФУНКЦИЈЕ књига друга: ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА / ПОРАТНА ДРЖАВА РЕЂЕ У ПОНУДИ Слободан Јовановић Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 21. новембар/3. децембар 1869 — Лондон, Уједињено Краљевство, 12. децембар 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 — 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 — 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897—1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. У ратном пресбироу је радио и од почетка Првог светског рата до 1917. када му је додељен рад у Министарству иностраних дела. Експерт на Конференцији мира у Паризу 1919, теоретичар који је између 1932. и 1936. објавио сабрана дела у седамнаест томова, председник Српског културног клуба (1937—1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години, као апатрид. Јовановић је званично рехабилитован 2007. године. Биографија Рођен је 3. децембра 1869. у Новом Саду, од оца Владимира Јовановића и мајке Јелене, становали су у кући у Милетићевој улици број 3. Од средине 1872. његова породица живи у Београду. 1879. полази у Прву београдску гимназију, тада седморазредну и смештену у левом крилу Капетан-Мишиног здања. Године 1886. завршио је Прву мушку гимназију у Београду. После боравка у Минхену (1886/87.) и Цириху од 1. априла 1890. студирао је права у Женеви, Швајцарска, као државни стипендиста Краљевине Србије. Потом је студије наставио 1891. године на Слободној школи политичких наука у Паризу. Наредне године, 1892., враћа се у Србију где добија прву државну службу, у суду, а потом у Министарству иностраних дела у Београду. Слободан Јовановић је 1893. упућен за аташеа у српско посланство у Цариграду, Османско царство, где остаје до 1894. На овом положају радио је на побољшању положаја Срба у Турској. У МИП-у је у Просветном одељењу које се бавило српском пропагандом (школским и црквеним питањима) у Македонији. Слободан Јовановић објављује 1895. године студију „О друштвеном уговору“, критику Русоове теорије друштвеног уговора. Налази се у групи окупљеној око 1894. конзервативног (у смислу Дизраелијевог конзервативног парламентаризма) листа „Ред“, која је наредне године (1895) наставила да сарађује у „Српском прегледу“ Љубомира Недића, професора филозофије на Великој школи. Објављује своје радове у бројним часописима, укључујући и 1896. у мостарску „Зору“. Године 1897. је изабран за ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду. Исте године објављује своје приступно предавање „О суверености“. Године 1899. објављује дело под називом „О дводомном систему“ у којем се залаже за дводомни систем као неодвојиви део парламентарног система присутан у свим земљама у којима је уведен парламентаризам осим у појединим земљама Латинске Америке и Балкана. У овом делу као главни пример узима Енглеску, државу у којој је настао савремен парламентаризам. Исте године објављује расправу „Јован Хаџић, српски законописац“ у издању Матице српске. Професор Године 1900. на Правном факултету је изабран за редовног професора. Слободан Јовановић био је наставник Правног факултета у Београду пуне 43 године, све до свога пензионисања 1940. године. Професор Јовановић је био један од оснивача „Српског књижевног гласника“ 1901. године. У овом књижевном часопису налазио се у уређивачком одбору и важио је за једног од најредовнијих сарадника. Слободан наредни истраживачки рад објављује 1902. под називом „Енглески парламентаризам“. Професор Јовановић је 4. фебруара 1905. године изабран за дописног члана Српске краљевске академије. Године 1908. је изабран за редовног члана Српске краљевске академије. Професор Јовановић је објавио велику синтетичку студију под називом „Наше уставно питање у XIX веку“ 1905. године, а потом је други пут штампао 1908. и трећи 1932. Године 1907. издао је књигу „Уставно право“, коју ће поново штампати 1924. Године 1908. објавио је студију под називом „Утемељење грађанског законодавства и уставности у Србији“, које ће касније проширити и објавити 1931., и 1932. године. Професор Јовановић објављивањем књиге 1912. године „Уставобранитељи и њихова влада“ започиње рад на великом пројекту писањем „Историје Србије 1838—1903“ које ће трајати пуне две деценије и представљаће средишње место у свеукупном његовом делу. Шеф Пресбироа при Врховној команди Током Првог и Другог балканског рата Слободан је био шеф Пресбироа при Врховној команди[тражи се извор] Српске војске. После победе Српске војске у Кумановској бици прелази са Пресбироом и Врховном командом у Скопље, где борави неколико месеци. После Другог балканског рата, 1913. године изабран је за ректора Београдског универзитета. Међутим, 1914. године избија Први светски рат а Слободан је поново упућен на службу у Пресбиро при Врховној команди Српске војске. У јесен 1915. аустроугарске и немачке оружане снаге предузеле су велику офанзиву на Србију, истовремено и бугарске снаге прекидају саобраћајну комуникацију долином Јужне Мораве и Вардара. Српска војска са избеглим народом налазила се у безизлазној ситуацији на Косову и Метохији. Тада Врховна команда одлучује да се крене у повлачење преко Албаније и Црне Горе на јадранску обалу у сусрет савезничким снагама. После албанске голготе професор Јовановић се нашао на острву Крф, где су биле смештене српска војска, избеглице, народна скупштина, влада и друге установе. Професор Јовановић је поред обавеза у Пресбироу налазио времена и за књижевни рад, који му је представљао духовни мир у времену тешком по српски народ. На Крфу је 1917. написао биографске огледе о Стојану Новаковићу и Љубомиру Недићу. После Првог светског рата професор Јовановић се налазио међу правним експертима при југословенској делегацији на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Међуратни период Слободан Јовановић заједно с Богданом Поповићем обнавља излажење „Српског књижевног гласника“. Професор Јовановић је 1920. године издао чувену књигу „Вођи Француске револуције“, састављену од портрета Мирабоа, Димурјеа, Дантона и Робеспјера. Други пут је ова књига штампана у оквиру Јовановићевих Сабраних дела 1932. код издавача Геце Кона. У оквиру рада о националном праву и историји професор Јовановић 1923. штампа другу књигу под називом „Друга влада Милоша и Михаила Обреновића. Такође, 1926. је објавио књигу „Влада Милана Обреновића (I-II)“ коју је доштампао 1927. А 1929. године издаје књигу под називом „Влада Александра Обреновића“ (I-II). Професор Јовановић је 1927. године изабран за дописног члана Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу. Између 1928. и 1930. године налазио се на месту председника Српске краљевске академије. Издавање Сабраних дела професора Јовановића је почело код Геце Кона 1932. године. Професор Јовановић је објавио књигу 1934. под називом „О држави“, коју чине теоријске формулације састављене од елемената, функција и установа савремене људске заједнице. Ову књигу је проширио студијом „Поратна држава“ 1936, којом обрађује Италију, Енглеску, Француску, Русију и Немачку и у њој типолошки класификује однос између правне државе и државе фашизма и комунизма, односно настанак нових држава маса као новог облика тоталитаризма. Слободан Јовановић је био оснивач и први председник Српског културног клуба у периоду од 1937. до 1941. Слободан је 1938. године објавио монографију „О Гледстону“, вођи енглеских либерала у парламенту и на челу британске владе; пратећи његово политичко ангажовање, професор Јовановић је у ствари пратио пут реформисања Британске империје. У броју од 4. децембра 1939. „Политика“ је преко читаве стране 9. и два ступца стране 10. објавила пет чланака посвећених Слободану Јовановићу под заједничким насловом „Седамдесет година живота г. Слободана Јовановића“. Године 1939. објавио је велико дело „Примери из политичке социологије“ - Енглеска, Француска, Немачка 1815 — 1914. Исте године објавио је студију „О америчком федерализму“. Јула 1940. Слободан одлази у пензију са места редовног професора, одликован је Орденом Југословенске круне првог реда. Јовановић је био противник споразума Цветковић-Мачек, којим је образована Бановина Хрватска. Залагао се за федерацију са јаком централном влашћу у виду југословенског парламента, бираног општим правом гласа, који би се бринуо за заједничке послове. Други светски рат После војног пуча 27. марта 1941. године прихватио је дужност потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића. Избеглиштво је почело у Јерусалиму, а настављено у Лондону (од јула 1941). До Симовићеве смене дошло је почетком јануара 1942. када су сви министри Симовићеве владе у Лондону предали су колективну оставку, изјављујући да генерал Симовић није способан за руковођење. Након тога је краљ Петар II је именовао Јовановића за председника владе. Јовановић је преузео дужност 11. јануара 1942. Иако је по својој интелигенцији и образовању био водећи члан емиграције, Јовановић није имао никаквог искуства у практичној политици, а с обзиром на своју старост није се очекивало да од прилагоди своје ставове новим околностима или да постане енергичан вођа. Српски политичари у емиграцији признавали су Слободана Јовановића за неоспоран ауторитет., али није био дорастао великим политичким искушењима. Седиште Југословенске владе у Лондону налазило се у великој згради на Најтсбриџу, где је био смештен кабинет Слободана Јовановића. У Јовановићевој влади су биле приступљене све политичке странке које су биле и у Симовићевој влади. Међутим, Јовановићева влада је увела две новине у односу на Симовићеву владу. Прво је било именовање четничког вође Драгољуба Михаиловића за министра војске, ваздухопловства и морнарице. До краја Јовановићевог боравка на месту председника избегличке владе Михаиловић ће бити прво унапређен у дивизијског, па у армијског генерала и начелника Врховне команде. Именовање за министра и унапређивања су требало да ојачају Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Друга новина је било образовање Војног кабинета председника владе на чије чело је постављен мајор Живан Кнежевић. Мајор Кнежевић и његов рођени брат министар двора Радоје Кнежевић, иначе Михаиловићеве присталице и вође Лиге мајора, су чинили сиву еминенцију која је стајала иза Јовановића. Браћа Кнежевићи, су такође имали јак утицај на краља Петра, поставили су свог брата Николу за шефа владиног Одсека за шифрирање и тако имали увид над порукама које су одлазиле и долазиле у владу и користили су Јовановићеву несклоност да се меша у спорове министара своје владе. Нова влада је за министра војске уместо генерала Богољуба Илића именовала генерала Драгољуба Михаиловића, који је водио ројалистички покрет у Југославији, да би се избегла мешање војске у рад владе и да се истовремено искористи Михаиловићев углед при изношењу захтева Савезницима. После Каирске афере и Симовићеве смене, владе Слободана Јовановића заправо су преко браће Радоја и Живана Кнежевића биле у служби генерала Драгољуба Михаиловића. Именовање је требало да ојача Михаиловићеву позицију у Југославији и убрза савезничку помоћ. Избегличка влада је подржала Михаиловићев суштински пасиван став, пошто је радије желео да сачека слабљења окупатора пре вођења активног отпора, делом да би се избегле одмазде над цивилним становништвом. Међутим, ово је повећавало ризик да покрет отпора окупљен око комуниста преузме од Михаиловића вођство у покрету отпора против сила Осовине. Британци су о Михаиловићу ширили пропаганду као великом вођи, иако је ситуација у Југославији потпуно другачија од писања британске штампе; када је именован за министра Михаиловић није имао војску под својом директном командом након гушења устанка у Србији од стране Немаца у јесењој офанзиви. Михаиловић је већ тада ступио у контакте са квислиншким и немачким властима и део своје војске утопио у квислиншку Српску државну стражу. Са друге стране, Јовановић и његови министри нису успели да убеде Савезнике да својим ограниченим средствима пруже значајну материјалну помоћ Михаиловићу. Од 26. јуна до 10. августа 1943. налазио се на дужности потпредседника владе у кабинету Милоша Трифуновића. Када је краљ Петар II под притиском британског премијера Винстона Черчила донео одлуку да смени председника владе Божидара Пурића и да на његово место доведе Ивана Шубашића, професор Јовановић се супротставио овој одлуци. Нови председник владе Иван Шубашић је убрзо склопио споразум с Титом током лета 1944. После Другог светског рата, Слободан Јовановић остао је да живи у Лондону. У Лондону је становао од 1945. до 1958. недалеко од Кенсингтона Гарденса у ондашњем скромном и малом хотелу Тјудор Корт (Tudor Court Hotel, 48 — 52 Crowell Road, London SW7). Године 1946. на процесу генералу Драгољубу Михаиловићу и групи од 23 лица у Београду Слободан Јовановић је осуђен од стране Војног већа „на казну лишења слободе с принудним радом у трајању од двадесет година, губитак политичких и појединих грађанских права у трајању од десет година, конфискацију целокупне имовине и на губитак држављанства“. На основу ове пресуде у Југославији је практично уведена забрана на његова дела. Емиграција После рата, некадашњи чланови југословенске владе у Лондону нису били квалификовани за британску државну социјалну помоћ. Већина значајних југословенских односно српских емиграната нашла се на рубу егзистенцијалног опстанка. Међутим, српски бродовласник Ване Ивановић основао је „Добротворно удружење слободних грађана Југославије“, чијим је донацијама спасао беде велики број угледних интелектуалаца емиграната. Слободан Јовановић је био иницијатор оснивања 1951. године Удружења српских писаца у изгнанству и на оснивачкој скупштини изабран је за почасног председника, Милош Црњански за председника, Миодраг Стајић за потпредседника, за секретара др Миодраг Пурковић и за члана Управе Коста Павловић. У том Удружењу, које је приређивало месечна предавања, Јовановић је говорио из области српске историје и књижевности. Рехабилитација Преминуо је у петак 12. децембра 1958. у 6.30 ч. изјутра, у својој деведесетој години, у Лондону. Опело над земним остацима Слободана Јовановића извршено је 20. децембра 1958. пре подне, у српској православној цркви Св. Сава у Лондону. Опелу је присуствовала краљица Марија Карађорђевић. Као изасланик краља Петра II био је Богољуб Јевтић. Као изасланик краљевића Томислава и принцезе Маргарите био је мајор Ђорђе Димитријевић. Од породице опелу су присуствовали Коста Ст. Павловић са супругом и сином. Опелу су присуствовали сви чланови Југословенског народног одбора, коме је Јовановић био оснивач и председник од његовог оснивања, представници Удружења српских писаца у изгнанству, коме је Јовановић био почасни председник, представници ветерана ЈВУО из Организације српских четника и Организације српских четника Равна Гора. Ковчег је био прекривен заставом Краљевине Југославије. Слободан Јовановић је после опела сахрањен на гробљу Кенсал грин, у северозападном делу Лондона. Сахрањен је у православном делу гробља, на коме се углавном налазе гробови Срба који су у емиграцију отишли 1945. Године 1965. је Удружење српских писаца у изгнанству подигло спомен-плочу Слободану Јовановићу у хотелу Корт у Лондону, где је живео од 1945. па све до своје смрти 1958. Његови посмртни остаци су 1. децембра 2011. године ексхумирани, и пренети у храм Светог Саве у Лондону, где је 5. децембра одржан парастос. Дана 8. децембра су пренети у Србију, где су 10. децембра сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Уређивачки одбор библиотеке „Српска књижевност у сто књига“ уврстио је његову књигу „Портрети из историје и књижевности“ као 60. у комплету. Но, само у првом издању, штампаном у малом броју примерака. У другом издању ова књига, састављена од есеја Слободана Јовановића, није била ни штампана, због интервенције Савеза комуниста Југославије. Године 2007. Слободан Јовановић је рехабилитован одлуком Окружног суда у Београду, а пресуда којом је осуђен на робију и губитак части је проглашена ништавном. Српска академија наука и уметности је у новембру 2019. поводом 150 година од рођења Слободана Јовановића организовала изложбу и научни скуп. Дела После дугогодишњих покушаја да се штампају његова сабрана дела, због неповољног мишљења власти, тек 1990. године у заједничком подухвату три издавача (БИГЗ, Југославија Публик, Српска књижевна задруга) штампано је 12 томова сабраних дела академика Слободана Јовановића. Међу значајнија његова дела спадају: О суверености, Основи правне теорије о држави, Српско-бугарски рат (1901), Енглески парламентаризам (1902), Светозар Марковић (1903), Макијавели, Вођи француске револуције, Политичке и правне расправе, Уставно право Краљевине Србије, Уставобранитељи. Уставно право Краљевине СХС, Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада (1838—1858) (3. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1933). Друга влада Милоша и Михаила (2. испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Милана Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1934). Влада Александра Обреновића. Књ. 1 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1935). Влада Александра Обреновића. Књ. 2 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Јовановић, Слободан (1936). Влада Александра Обреновића. Књ. 3 (друго, испр. и доп. изд.). Београд: Геца Кон. Занимљивости Владимир Јовановић (1833—1922), апостол либерализма, боравећи у Новом Саду као политички изгнаник из Србије, дао је име свом сину првенцу Слободан, а ћерки Правда. По многима је Слободан Јовановић први међу Србима носио ово име.