58339) Wiener Zeitung 1848 god. jul avgust septembar komplet Ukoričeni dnevni listovi Wiener Zeitung i Abend Beilage Wiener Zeitung iz 1848 godine za mesece jul , avgust i septembar. Wiener Zeitung brojevi do 180 do 263. Abend Wiener brojevi od 89 do 172 Ukupno 167 brojeva dnevnih novina. 1848 godina je godina revolucija širom Evrope. Premda su reakcionarne snage u roku od godinu dana povratile kontrolu a revolucije ugušene, u evropskoj istoriji bio je to najširi revolucionarni talas. Revolucionarni talas je počeo u Francuskoj u februaru, i odmah se proširio na većinu Evrope i delove Latinske Amerike. Zahvaćeno je više od 5 država, ali nije bilo koordinacije ili saradnje među revolucionarima iz različitih država. Pet faktora je zajedničko za revolucije: široko nezadovoljstvo političkim vrhom, zahtevi za više učešća u vlasti i demokratijom, zahtevi radničke klase, izbijanje nacionalizma i na kraju pregrupisanje reakcionih snaga sa osloncem na monarhe, aristokratiju, vojsku i seljaštvo. Od marta 1848. do jula 1849, Habsburškoj monarhiji je pretio talas revolucionarnih pokreta, koji su često imali nacionalistički karakter. Carstvo, kojim se vladalo iz Beča, obuhvatalo je Nemce, Mađare, Slovence, Poljake, Čehe, Hrvate, Slovake, Ukrajince/ Rusine, Rumune, Srbe i Italijane, koji su svi pokušavali u toku revolucije da ostvare samostalnost, nezavisnost ili čak hegemoniju nad drugim narodima. Nacionalističku sliku su dodatno komplikovali istovremeni događaji u nemačkim državama, koji su težili većem nemačkom nacionalnom jedinstvu. Srpska revolucija 1848—1849. ili Srpski narodni pokret 1848—1849. je naziv za jednu od liberalno-nacionalnih revolucija koje su izbile širom Evrope u proleće 1848. Ove revolucije su poznate i pod imenom „proleće naroda“. Srpska revolucija se obično istorijski posmatra zajedno sa Mađarskom revolucijom, sa kojom je blisko povezana u smislu sukobljavanja srpske i mađarske nacionalne ideje. Tokom revolucije u Ugarskoj, Mađari su postigli znatne vojne uspehe, ali su poraženi intervencijom Rusije. Srbi su vodili žestoke borbe protiv Mađara, uz pomoć dobrovoljaca iz Кneževine Srbije. Ishod revolucije je bilo osnivanje Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata, sa centrom u Temišvaru. Ovakvo Vojvodstvo je izneverilo određena očekivanja srpskih patriota izraženih na Majskoj skupštini 1848. U Vojvodstvu Srbiji Srbi nisu činili apsolutnu većinu stanovništva, dok je administracija većim delom bila u rukama nemačkih činovnika i oficira. Vojvodstvo Srbija i Tamiški Banat je ukinuto 1860. Trajna posledica Srpske revolucije bila je obnova titule Srpskog patrijarha, a takođe i izgrađivanje svesti srpskog naroda severno od Save i Dunava o borbi za nacionalnu slobodu. Dnevne novine Wiener Zeitung tokom revolucije su se predstavljale kao kosmopolitske i otvorene. Donosio je vesti iz Austrije, Ugarske i iz svih evropskih država. Najpre politički list ali je pratio sve savremene događaje. U periodu jul avgust septembar 1848 novine su prenele veliki broj informacija i izveštaja o dešavanjima vezanima za srpsku revoluciju u Vojvodini. Detaljno se opisuju incidenti, sukobi, zauzimanja i rušenja naselja , brojevi učesnika, poginulih, komandanta, prati se i aktivnost Slavonsko - hrvatske trupe u pohodu na Mađare. Česti su dopisi iz Karlovaca, Petrovaradina, Sentomaša ( Srbobrana ) Donosi i informacije o političkom stanju u Kneževini Srbiji. Ton o kojem se govori u srpskim pobunjenicima je negativan, često se nazivaju ruljom a dobrovoljci iz Srbije se nazivaju pogrdnim imenima. sveukupno preko 1000 strana, format časopisa 27,5 x 38,5 cm , štampano nemačkim jezikom goticom, jedana broj časopisa najčešće sadrži od 8 do 10 strana, Abend oko 4 strane , + razni dodaci ( stenogrami iz parlamenta ) ....

AUGUST FON PLATEN - CEO KOMPLET 1-5 RARITET 1853, 1854 IZDAVAČ: STUTTAR TIBINGEN TVRDOG POVEZA MANJI FORMAT STANJE: MALO SA MRLJICAMA, OČUVANE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 307

ALEXANDER DUMAS - 7-15 KOMPLET U 3 KNJIGE RARITET IZDAVAČ: LEIPZIG 1849, 1850 TVRDOG POVEZA STANJE: POHABANIH IVICA I ČOŠKOVA, SA MRLJICAMA, POTPIS, UNUTRAŠNJOST VIŠE NEGO KOREKTNA, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 21

Autor: Šarlot i Emili Bronte Povez: tvrd Ukupan br. strana: 462+567+634+595543 Format: 13,5 x 20 Godina izdanja: 1973. Komplet sadrži sledeće naslove: Šarlot Bronte: - Vilet - Šerli - Džejn Ejr En Bronte: - Stanarka napuštenog zamka Emili Bronte - Orkanski visovi Knjige su u odličnom stanju!

BOGOSLOVLJE Organ Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu komplet za 1939. godinu u tri sveske, godina XIV, sveske 1, 2, 3-4, Izdavač: PBF Beograd Godina izdanja : 1939 Pismo: ćirilica Povez: meki - broširani Dimenzije: 22,7 x 15,3 (sveska 3-4), 22,4 x 15,4 (sveska 2), 23, x 15,5 cm (sveska 1) Broj stranica: od 1 do 348 Datum postavljanja aukcije: 17.09.2020. Smeštaj: M1 TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (169 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 174 dinara Opšte stanje : nigde nije pisano ni šarano, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan Nedostaci: nešto tamniji obodi korica sve tri sveske sveska 3-4: skinut komadić providne lepljive trake sa vrha hrbata

BOGOSLOVLJE Organ Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu komplet za 1935 godinu u tri sveske, godina X, sveske 1, 2-3, 4, Izdavač: PBF Beograd 57 Pismo: ćirilica Povez: meki - broširani Dimenzije: 23 x 15,5 cm Broj stranica: od 1 do 447 Datum postavlanja aukcije: 15.10.2020. Smeštaj: H2L TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (169 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 174 dinara Opšte stanje : nigde nije pisano ni šarano, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan Nedostaci: nešto tamniji obodi korica sve tri sveske, braon flekice na desnoj i donjoj ivici sveske 2-3, (slika broj 3), manje zacepljenje na gornjoj ivici zadnje korice sveske 2-3, svetlo braon flekica na gornjoj ivici zadnje korice i zadnjeg lista sveske 2-3

BOGOSLOVLJE Organ Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta u Beogradu komplet za 1940. godinu u tri sveske, godina XV, sveske 1, 2, 3-4, Izdavač: PBF Beograd Godina izdanja : 1940 Pismo: ćirilica Povez: meki - broširani Dimenzije: 22,4 x 14,8 (sveska 1), 23,1 x 15,4 cm (sveske 2 i 3-4) Broj stranica: od 1 do 316 Datum postavljanja aukcije: 17.09.2020. Smeštaj: M1 TROŠKOVI SLANJA: preporučena tiskovina (169 dinara) + deo troškova pakovanja (5 dinara) = 174 dinara Opšte stanje : nigde nije pisano ni šarano, bez podvlačenja, bez pečata, povez odličan, hrbat ravan Nedostaci: nešto tamniji obodi korica sve tri sveske sveska 2: svetle flekice na zadnjoj korici, sveska 3-4: manja oštećenja na desnoj i donjoj ivici zadnje korice, sanirano napuknuće na vrhu hrbata u dužini oko 3 cm, tragovi presavijanja u donjem desnom uglu listova sveske, svetla flekica na sredini desn ivice listova knjige

1. knjiga godina 1921- brojevi: 1, 2, 3-4, 5-6, 7-8, 9-10 godina 1922. brojevi: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7-8, 9-10 2. knjiga godina III-IIV 1923. brojevi: 1, 2, 3-4, 5 ,6, 7, 8-9, 10 godina 1924. brojevi: 1-2, 3, 4 , 5-6, 7-8, 9-10 PRVE ČETIRI ŠKOLSKE GODINE Učiteljske iskre sabrane u dve knjige komplet od oktobra 1921. do juna 1925. godine izuzetne očuvanosti i kolekcionarske vrednosti Учитељска искра, био је просветно-школски часопис, које је излазио месечно у Крагујевцу, од 1. октобра 1921. до јуна 1928, под уредништвом Драгутина Михаиловића, затим Ђурђа Миленковића. Од септембра до децембра 1928. излази у Београду, под уредништвом Душана Виторовића. За време шестојануарске диктатуре (1929) престаје излазити. Учитељска искра је настављала програм Учитељске борбе, забрањене Обзнаном и окупљала исте сараднике. POLISSS

Autor: Jopvan Jovanović Zmaj Povez: tvrd Ukupan br. strana: 317+294+357+248+250+397+260+365+399+444 Format: 12,5x20 Izdavač: Matica Srpska Godina izdanja. 1979. Odabrana dela Jovana Jovanovića Zmaja 1-10 sadrži sledeće naslove: 1. Đulići uveoci 2. Pevanija I 3. Pevanija II 4. Snohvatice Devesilje 5. Političke i satirične pesme I 6. Političke i satirične pesme II 7. Pesme za decu 8. Pesme i priče za decu 9. Proza 10. Prepevi Knjige su u odličnom stanju, jedino na unutrašnjoj strani naslovnice, kao i na sledećoj ima ispisana posveta!

Žitije Gerasima Zelića I-III (1897-1900) Žitije Gerasima Zelića. Sv. 1 Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1897 U Beogradu : Srpska književna zadruga, 1897 (u Beogradu : Državna štamparija Kralјevine Srbije) Fizički opis VIII, 211, II, III str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Đorđević, Pera P., 1855-1902 = Đorđević, Pera P., 1855-1902 Zbirka Srpska književna zadruga ; 36 Str. III-VIII: Predgovor / P. P. Đ. [Pera P. Đorđević]. Predmetne odrednice Zelić, Gerasim, arhimandrit, 1752-1828 -- Biografija Biografije Biografije Žitije Gerasima Zelića. Sv. 2 Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1898 Beograd : Srpska književna zadruga, 1898 (Zagreb : Srpska štamparija) Fizički opis V, 228 str. ; 19 cm Zbirka Srpska književna zadruga ; 44 Napomene i objašnjenja u beleškama uz tekst. Žitije Gerasima Zelića. Sv. 3 Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1900 Beograd : Srpska književna zadruga, 1900 (Beograd : Državna štamparija Kralјevine Srbije) Fizički opis XVII, [3], 252 str., [1] list sa slikom autora : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Đorđević, Pera P., 1855-1902 = Đorđević, Pera P., 1855-1902 Zbirka Srpska književna zadruga ; 58 Str. III-XIII: Predgovor / P. [Petar] P. Đorđević Napomene i bibliografske reference uz tekst. Predmetne odrednice Zelić, Gerasim, 1752-1828 -- Biografija Biografije Zelić, Gerasim, 1752-1828 -- Autobiografija karta u prilogu treće knjige

IZDAVAC BROCKHAUS,LEIPZIG,1925.GODINA,736+748+746+764 STR,TVRD POVEZ,VELIKI FORMAT,ILUSTROVANE,NA NEMACKOM JEZIKU(GOTICA) KNJIGE SU VEOMA DOBRO OCUVANE

Tvrd povez.-KNJIGE SU OČUVANE-ČISTE-BEZ PISANJA-.Naslovi:-HAJKA-str.455-LELEJSKA GORA-str.571-ZLO PROLJEĆE-str.387-SVADBA-str.284;

Tvrd povez, zlatotisak, Beograd 1934, na prve tri knjige Rat i mir ima potpis na nultoj strani, za svojih 80+ godina, jako lepo ocuvane knjige. 1. Detinjstvo, decaštvo 2. Mladost/Secanja 3. Prepad/Kozaci 4. Sevastopolj i druge pripovetke 5. Hadži-Murat/Kavkaski zarobljenik 6. Mecava i druge pripovetke 7. Tri smrti i druge pripovetke 8. Dekabristi i druge pripovetke 9. Ðavo i druge pripovetke 10. Rat i mir I 11. Rat i mir II 12. Rat i mir III 13. Rat i mir IV 14. Rat i mir V 15. Rat i mir VI 16. Rat i mir VII 17. Rat i mir VIII 18. Ana Karenjina I 19. Ana Karenjina II 20. Ana Karenjina III 21. Ana Karenjina IV 22. Gazda i sluga i druge pripovetke 23. Narodne pripovetke 24. Carstvo mraka 25. Živi leš i druge drame 26. Lažni kupon i druge pripovetke 27. Vaskrsenje I 28. Vaskrsenje II 29. Vaskrsenje III 30. Poslednje pripovetke

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Bleak House se otvara u sumrak maglovitog Londona, gde magla najgušće zahvata grad u Dvoru kancelarije. Opskurni slučaj Jarndajs i Jarndajs, u kojem nasledstvo postepeno gutaju sudski troškovi, romansa Ester Sammerson i tajne njenog porekla, otkrivanje detektiva inspektora Baketa i sudbina Džona, čistača prelaza, ovo su neki života koje Dikens poziva da bi prikazao londonsko društvo, bogato i siromašno, kao što to nije učinio nijedan drugi pisac. Bleak House, po svojoj atmosferi, simbolici i veličanstvenoj sumornoj komediji, često se smatra najboljim od Dikensa. „Veliki viktorijanski roman“, toliko je inventivan u svojim konkurentskim zapletima i stilovima da izmiče tumačenju. Čarls Džon Hafem Dikens (engl. Charles John Huffam Dickens; Lendport, 7. februar 1812 — Hajam, 9. jun 1870) je bio najznačajniji engleski romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma.[1] Dikens se danas smatra osnivačem socijalnog romana, a možda je njegova najveća zasluga što je malograđansku publiku pridobio za literaturu. Takođe je najpoznatiji pripovedač viktorijanskog vremena.[2][3] Dok je bio djete njegova porodica je često menjala mesto boravka u potrazi za poslom. Na kratko se školovao u privatnoj školi. Nakon što mu je otac uhapšen zbog nevraćanja dugova, Čarls 10 sati dnevno radi u fabrici paste za cipele. Kad je odrastao počeo je da radi kao novinar. Napisao je više obimnih romana. O tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadoštampavaju.[4] Novela Oliver Tvist je najpoznatije Dikensovo delo. Iako govori o jako ozbiljnoj temi, Oliver Tvist je pun sarkazma i crnog humora. Dikens je za svoje najbolje delo smatrao Dejvida Koperfilda,[5] roman koji sadrži dosta autobiografskih elemenata. Zagonetnost i tajanstvenost fabula njegovih romana tragovi su prethodne stilske formacije romantizma.[6] Dikens je slikar engleskog srednjeg i nižeg građanskog staleža i osnivač socijalnog romana. Njegova dela odražavaju sklonost humoru i satiri, ali i primesa romantičnog i sentimentalnog Rođen je 7. februara 1812. u Landportu, Portsi, kao drugo od osmoro dece Džona i Elizabet Dikens. Otac mu je bio činovnik. Ubrzo nakon Čarlsovog rođenja porodica se seli u Norfolk Strit, Blumsberi, te kada mu je bilo četiri godine u Čatam,[9] pa u Kent, gde je boravio sve do uzrasta od 11 godina. Puno vremena je provodio napolju, ali je i vrlo rado čitao, naročito romane Tobajas Smoleta i Henrija Fildinga.[10] Kratko vreme u kome je otac radio kao činovnik u mornaričkoj postaji za plate (engl. `Navy Pay Office`),[11] školovao se u privatnim školama. Njegovo školovanje u privatnim školama naglo je prekinuto, zbog finansijskih problema u porodici, zbog kojih se porodica preselila iz Kenta u Kamden Taun u Londonu 1822. godine. Sklon životu iznad svojih mogućnosti Xon Dikens je zatvoren zbog dugova u Sautvarku u Londonu 1824.[12] Ubrzo su s njime zatvorena njegova supruga i najmlađa deca, kao što je bio običaj u to vreme.[13] Čarls tada star 12 godina dodeljen je porodičnoj prijateljici Elizabeti Rojlans u Kamden Taunu.[14] Kasnije je stanovao na tavanu kuće agenta za insolvenciju Arčibald Rasela.[15] Obe su mu kasnije poslužili kao obrasci za likove.[16][12] Nedelje je sa sestrom Francis, kada je bila slobodna od obaveza na Kraljevskoj muzičkoj akademiji, provodio u zatvoru Maršalsi.[17] Da bi platio svoj smeštaj i pomogao porodici bio je primoran napustiti školu i da radi po 10 sati na dan u fabrici lepeći nalepnice na posude crnila za cipele, za 6 šilinga nedeljno. Teški, a često i okrutni radni uslovi ostavili su trajan trag na Dikensa, što je kasnije uticalo na njegove romane i eseje, te postalo osnova za njegov interes u socioekonomsku reformu i uslove rada. Nakon nekoliko meseci u zatvoru Maršalsi, preminula je Elizabeta Dikens, baka Džona Dikensa po ocu i ostavila mu imetak od 450 £. Zbog preuzimanja Džon je pušten iz zatvora. Podmiriviši svoja dugovanja, porodica Dikens je napustila zatvor.[18] Iako je Čarls počeo da pohađa školu Wеллингтон Хоусе Ацадемy u severnom Londonu, majka ga nije odmah izvukla iz fabrike.[19] Taj događaj razvio je kod Dikensa osećaj da bi očevi morali da vladaju porodicom, dok bi majke svoj deo uticaja trebalo da zadrže unutar doma. Odbijanje njegovog zahteva da se vrati iz fabrike bio je značajan faktor u njegovom odnosu prema ženama.[20] Pravednički gnev prema situaciji i uslovima u kojima je radna klasa ljudi živela postala je glavna tema njegovih dela. Radio je u pravnoj kancelariji advokata Elisa i Blekmora, kao mlađi činovnik od maja 1827. do novembraa 1828. Tada je napustio kancelariju i postao novinar. Dalji rođak Tomas Čarlton, bio je izveštač na sudu engl. „Doctors` Commons“ (građanski sud), te je Dikens s njim delio mesto, te pisao četiri godine izveštaje sa sud. Ova iskustva preneo je u svoja dela (romani „Nicholas Nickleby“, „Dombey and Son“, te posebno „Bleak House“), te u njima prikazao makinacije i birokraciju pravnog sistema širem broju ljudi, te preneo svoje stavove o teškom teretu koji čeka siromašne ljude ako su primorani da idu na sud. Godine 1830, Dikens je upoznao svoju prvu ljubav, Mariju Bidnel, za koju se smatra da je bila model za lik Dore u romanu „David Koperfild“. Marijini roditelji nisu odobrili udvaranje, te su Mariju poslali na školovanje u Pariz što je prekinulo vezu.[21] Novinarstvo i rani romani Godine 1832, s uzrastom od 20 godina, Dikens je bio energetičan, pun dobrog humora, uživao u poplarnim zabavama, bez jasne vizije šta želi da postane. Znao da želi da bude slavan. Privlačilo ga je pozorište, te je uspio da dobije audiciju u Kovent Gardenu, za koju se je dobro pripremio, ali ju je propustio zbog prehlade, čime su prekinute aspiracije o karijeri na pozornici. Godinu dana kasnije predao je svoju prvu priču „A Dinner at Poplar Walk“ u londonski časopis „Monthly Magazine“. Stanovao je u iznajmljenoj sobi u prenoćištu „Furnival`s Inn“, postao je novinar koji prati politiku, izveštavajući sa parlamentarnih rasprava i putujući Britanijom prateći izborne kampanje za novine „Morning Chronicle“. Njegovo novinarstvo u obliku crtica u časopisima, oblikovalo je u njegovu prvu zbirku dela engl. Sketches by Boz 1836. (Boz je bio njegov porodični nadimak koji je koristio kao pseudonim). Dikens je navodno pseudonim preuzeo od nadimka Mozes koji je on dao najmlađem bratu Augustusu Dikensu, prema liku iz dela Olivera Goldsmita engl. The Vicar of Wakefield. Kada je neko prehlađen htio da izgovori Mozes izgovorio bi Bozes, što je kasnije skraćeno u `Boz`. Naime Dikens je korišteno u to vreme u smislu engl. What the Dickens! u kojem Dikens zamenjuje reč „devil“, što bi se moglo prevesti na kao `Kog đavola!` (prvi je to koristio Šakespir u komediji „Vesele žene vindsorske“). Koristilo se i u frazi engl. to play the Dickens` (kao „uzrokovati haos/napakostiti“). Časopisima je pisao i uređivao ih do kraja života. Nakon uspjeha skica izdavači „Chapman and Hall“ ponudili su Dikensu da piše tekst uz ilustracije Roberta Sejmoura u mesečnom časopisu. Nakon drugog izdanja Sejmour je izvršio samoubistvo, te je Dikens zaposlio Hablot Najt Brauna da radi ilustracije. Iz te saradnje nastao je roman „The Pickwick Papers“ koji se izdavao u nekoliko poglavlja mesečno, te je u zadnjem nastavku prodan u 40000 kopija. U novembru 1836. Dikens je prihvatio radno mesto urednika u „Bentley`s Miscellany“, na kome je ostao tri godine dok se nije posvađao sa vlasnikom. Godine 1836. kada je izdao zadnji nastavak Pikvika počeo je da radi delove Oliver Tvista, uz sav posao u Bentliju koji je obuhvatao pisanje četiri predstave i nadgledanje njihove produkcije. Oliver Tvist, objavljen 1838. postao je jedna od bolje poznatih Dikensovih priča, koje je uspešno adaptirana za pozorište, te je bila prvi viktorijanski roman u kojem je dete bilo glavni lik. Dana 2. aprila 1836. oženio je Katarinu Tomson Hogart (1816–1879), kćerku Džordža Hogarta, urednika „Evening Chronicle“. Nakon kratkog medenog meseca u Čoku, Kent, vratili su se u Furnivalovu gostionicu. U januaru 1837. dobio je prvo od desetero dece, sina Čarlija, a nekoliko meseci kasnije porodica se smestila u Blumsberiju, na adresi 48 Doughty Street, London (Čarls je imao trogodišnji najam za 80 £ godišnje, od 25. marta 1837. do decembra 1839). Dikensov mlađi brat Frederik i Katarinina 17-godišnja sestra Mari doselili su s njima. Dikens se vrlo vezao uz Mary, koja je preminula u njegovom naručju nakon kratke bolesti 1837. Dikens je Mari idealizirao, te se smatra da su prema njoj stvoreni kasniji opisi likova Rose Maylie, Little Nell i Florence Dombey. Njegova tuga je bila tolika velika da je zakasnio sa pisanjem junskog odlomaka u Pickwick Papers i morao je da otkaže nastavke Oliver Tvista za taj mesec. U isto vreme se je nastavio njegov uspeh sa delima „Nicholas Nickleby“ (1838–39), „The Old Curiosity Shop“ i „Barnaby Rudge: A Tale of the Riots of `Eighty“ kao deo „Master Humphrey`s Clock“ serije (1840–41) - koji su se izdavali u nastavcima, a kasnije su izdani kao knjige. Prva poseta SAD Godine 1840. sa suprugom je prvi put posetio SAD i Kanadu. U to vreme još jedna mlađa sestra njegove supruge Katarina, Džeordžina Hogart, uselila se kako bi se brinula o mladoj porodici dok su roditelji bili na putu. Sa njima je ostala sve do Dikensove smrti. Svoja zapažanja i utiske zabeležio je u putopisu engl. American Notes for General Circulation. U delu je u nekoliko navrata oštro osudio robovlasništvo, koje je i ranije napao u delu „The Pickwick Papers“. U Njujorku se zadržao mesec dana, te je držao brojna predavanja. Često je postavljao i pitanje međunarodnog prava o autorstvu zbog svojih dela koja su objavljivana u američkim novinama. Po povratku u Englesku počeo je raditi na svojim božićnim pričama (1843. napisao je „A Christmas Carol“, 1844. „The Chimes“, a 1845. „The Cricket on the Hearth“). Nakon što je kratko živeo u Italiji (1844), putovao je u Švajcarsku (1846) gde počeo da radi na delu „Dombey and Son“ (1846–48).[11] To delo i „Dejvid Koperfild“ (1849–50) učinili su značajan umetički bileg u Dikensovoj karijeri i njegovi romani postali su ozbiljniji u temi i brižnije planirani od ranijih dela. Čovekoljublje U maju 1846. Angela Bardet Kots, nasledinica bogatstva bankarske porodice Kuts, predložila je Dikensu izgradnju prihvatlišta za „posrnule žene“ (prostitutke) iz radne klase. Iako je prvotno odbio, Dikens je osnovao utočište „Urania Cottage“ kojim je upravljao deset godina. Srednje godine U novembru 1851. Dikens se preselio u engl. Tavistock House, gde je napisao „Bleak House“ (1852–53), „Hard Times“ (1854) i „Little Dorrit“ (1857). U novom domu zabavljao se amaterskim pozorištem. Godine 1856. njegova primanja od pisanja bila su dovoljna da kupi Gad`s Hill Place u Highamu, Kent, gde je kao dete često prolazio i sanjao da će jednom živeti na takvom mestu. Neki događaji iz Šekspirovog „Henrija IV“, prvog dela, odvijala su se na tome mestu što je Dikensa takođe veselilo. Godine 1857. Dikens je iznajmio profesionalne glumice za predstavu „The Frozen Deep“ koju je napisao njegov štićenik Vilki Kolins. Dikens se zaljubio u jednu od njih. Ljubav prema Elen Ternan trajala je do kraja života. Dikens je bio star 45 godina, dok je Ternan imala 18 kada se je Dikens 1858. odlučio da se odvoji od supruge, što je po tadašnjim viktorijanskim konvencijama bilo vrlo neprimereno, dok je razvod bio nezamisliv. Kada je Katarina otišla iz doma povela je jedno dete, supruga ga nije više nikada videla, a decu je poverila sestri Džeordžini koje odlučila da ostane u Gad`s Hill Place. U to vreme iako se dvoumio da uzme učešća u javnim čitanjima, Dikensa su iz jedne bolnice (Great Ormond Street Hospital) zamolili da sujeluje u prikupljanju sredstava kako bi izvukao bolnicu iz financijske krize. Čarls Vest, Dikensov prijatelj koji je bio u upravnom odboru bolnice, zamolio ga je za pomoć, na što je Dikens pristao, te svojim javnim čitanjima prikupio dovoljna sredstva da osigura financijsku stabilnost bolnice za duže vreme. Tako je npr. samo 9. februara 1858. prikupio 3000 £. Nakon odvajanja od Katarine, Dikens je započeo niz vrlo popularnih turneja kroz Englesku, Škotsku i Irsku na kojima je čitao svoja dela, što je u sledećoj deceniji zaokupilo veći deo njegove energije, te je u to vreme napisao samo dva romana. Važnija dela „A Tale of Two Cities“ (1859) i „Velika očekivanja“ („Great Expectations“) bila su veliki uspeh. U to vreme bio je urednik, izdavač i autor u časopisima „Household Words“ (1850–1859) i „All the Year Round“ (1858–1870). U septembru 1860. u polju kod svoje kuće, Dikens je naložio veliku lomaču u koje je spalio većinu pisama, preživela su samo ona poslovne prirode. Kako je Elen Ternan takođe spalila sva Dikensova pisma trajanje i dubina njihove veze nije poznata. Tomas Rajt je tokom 1930-ih prisetio da je Ternan možda imala ljubavnu vezu sa Kanonom Benhamom, a da je par imao i sina koji je umro kao novorođenče, napomenula je Kate Peruđini, Dikensova kćerka, u razgovoru pred smrt 1929, koji je objavljen. Dokazi ne postoje. Na samrti Dikens je odredio isplatu anuiteta za Ternan koji ju je učinio financijski nezavisnom. U knjizi Klare Tomalin „The Invisible Woman“, navodi se da je Ternan tajno žvjela sa Dikensom barem 13 godina. Knjiga je kasnije pretvorena u predstavu „Little Nell“ autora Simona Greja. U to vreme Dikens je pokazivao pojačano zanimanje za paranormalno, te je postao jedan od prvih članova organizacije engl. The Ghost Club. Kasne godine Dana 9. juna 1865. na povratku iz Pariza sa Ternan, voz u kojem je Dikens putovao je učestvovao u saobraćajnoj nesreći. Prvih sedam vagona skliznulo je sa željeznog mosta koji je bio u popravci. Jedino je na koloseku ostao vagon prvog razreda u kojem je bio Dikens. Pre nego što su stigli spasioci, Dikens je pomagao unesrećenima sa vodoma i brendijem. Pre odlaska setio se rukopisa za nedovoršeno delo „Our Mutual Friend“ koje mu je ostalo u vagonu, te se vratio po njega. To iskustvo je kasnije iskoristio u kratkoj priči o duhovima „The Signal-Man“, u kojoj glavni lik predoseća vlastitu smrt u željezničkoj nesreći. Priča se bazira i na nekoliko pređašnjih željezničkih nesreća. Dikens je uspeo da izbegne da se pojavi pred istragom o nesreći, jer kako je putovao sa Ternana i njenom majkom, to saznanje bi izazvalo skandal. Iako nije zadobio nikakve ozlede, Dikens se nikada nije oporavio od traume željezničke nesreće. Njegov rad se sveo na završavanje započetog „Our Mutual Friend“ i započinjanje nikad završenog „The Mystery of Edwin Drood“. Druga poseta SAD Dana 9. novembra 1867. Dikens je iz Liverpula zaplovio na drugu američku turneju. Nakon što se iskrcao u Bostonu veći dio meseca posvetio je brojnim večerama sa prominentnim ličnostima kao što su npr. Ralf Valdo Emerson, Henri Vadsvort Longfelou i njegov američki izdavač Džejms Tomas Filds. U decembru su započela čitanja, trebalo je održati 76 nastupa uz zaradu od 19000 £, a trebalo je da traju do aprila 1868. Turneja je bila naporna, te iako bolestan, uspeo je da održi čitanja, a 23. aprila je isplovio na put kući. Oproštajna čitanja Između 1868. i 1869. Dikens je organizovao turneju „oproštajnih čitanja“ u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj. Uspeo je odraditi 75 od dogovorenih 100 čitanja. Zbog napada vrtoglavice i paralize, na savet lekara, turneju je otkazao 22. aprila 1869. Nakon što se dovoljno oporavio dogovorio je posljednji niz čitanja, kako bi nadoknadio sponzorima ono što su izgubili zbog prekida turneje. Zadnje čitanje u turneji bilo je u Londonu St. James`s Hall. Zadnji javni nastup mu je bio na banketu Kraljevske akademije uz prisutvu Prica i Princeze od Valsa, gde je odao počast pokojnom prijatelju, ilustratoru Danielu Maklisu. Smrt Dana 8. juna 1870. Dikens je u svome domu doživeo još jedan moždani udar, nakon celog dana rada na delu „Edvin Drud“. Nije se osvestio te je sledećeg dana 9. juna, tačno pet godina nakon željezničke nesreće preminuo. Suprotno željama nije sahranjen u jeftinom, skromnom, i strogo privatnom pogrebu u katedrali u Ročesteru, već u Vestminsterskoj opatiji.

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ sabrana dela 1- 20 1. DETINJSTVO DEČAŠTVO MLADOST 2. SEVASTOPOLJSKE I DRUGE PRIPOVETKE 3. TRI SMRTI I DRUGE PRIPOVETKE 4. RAT I MIR tom I 5. RAT I MIR tom II 6. RAT I MIR tom III 7. RAT I MIR tom IV 8. ANA KARENJINA tom I 9. ANA KARENJINA tom II 10. PRIČE IZ NOVE AZBUKE 11. DRAME 12. SMRT IVANA ILJIČA I DRUGE PRIPOVETKE 13. VASKRESENJE 14. HADŽI MURAT I DRUGE PRIPOVETKE 15. ČLANCI O UMETNOSTI I KNJIŽEVNOSTI 16. PUBLICISTIČKI SPISI 1855 - 1906 17. PISMA I 1845 - 1886 18. PISMA II 1887 - 1910 19. DNEVNICI I 1847 - 1894 20. DNEVNICI II 1895 - 1910 Izdanje Rad Beograd 1968. godine, čirilica, tvrd platneni povez, zlatotisak, prošiveno, odlično očuvano.

Jovan Skerlić- Pisci i knjige I.-IX.1920./1926.g Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd, III.-izdanje Tvrd povez, odlično očuvano.

55457) Franc Jozef I i njegovo vreme 1 -3 komplet 1870 god. Originalni naslov : Franz Josef I und seine Zeit , Autor : Theodor Schiff , Izdavač : Verlag von Sigmund Bensinger ; Prag und Wien 1870 3 knjige , tvrd povez, korice imaju manja oštećenja i okrznuća, format 16 x 22,5 cm , , ilustrovano ,504 + 504 + 512 strana , treći tom govori o aneksiji Bosne i Hercegovine i donosi dosta ilustracija i gravura iz tog perioda ,

57892) Komplet časopisa The War Illustrated 1914 / 1915 godina The War Illustrated - A Pictorial Record of the Conflict of the Nations , A weekly picture- recod of events by land , sae and air edited by J.A. Hammerton Volume I - prvoi broj - No 1 ; 22 August 1914 ; poslednji No 26 13 February 1915 The Amalgamated Press Ltd London 1914 2277 illustrations , Časopis je izlazio jednom sedmično i donosio izveštaje , fotografije i ilustracije sa svih savezničkih frontova a prvenstveno sa onih na kojima je učestvovala britanska armija. Reportaže i ilustracije obuhvataju sve aspekte vojničkog života i prate sve vrste ratovanja. Tvrd originalni povez , sa reljefnom predstavom ratnice sa mačem i štitom na kojem je zastava Velike Britanije . Časopisi su očuvani i kompletni, u poslednjem broju nekoliko streanica je zacepljeno , ali su sve fotografije i tekstovi kompletni . Veliki broj propagandnih i patriotskih ilustracija na naslovnim stranama . Nekoliko stranica donosi fotografije iz Srbije 1914 i 1915 godine. Tekstovi o saveznicima , posebno o Rusiji su izuzetno afirmativni , što je kuriozitet sa današnjeg političkog i propagandnog stanovišta. Ukupno 636 strana, 2277 ilustracija , kolorisan predlist ,

Komplet prvih 9 svezaka Glasnika Društva srpske slovesnosti Knjige imaju sve priloge U Beogradu, 1847.-1857. godine

N. V. Gogolj-Taras Buljba M. Krleža-Tri domobrana V. Nazor-Veli Jože, M. Voranc-Djurdjevak A. St. Egziperi-Mali princ F. Benk- Knjiga o Titu-J. Popović - Pinki je video Tita F. Levstik-Martin Krpan - I. Cankar-Moj život Izdavač: Prosveta 1963-1966-1969 godina Lično preuzimanje Bg ili slanje post expressom

Predratno izdanje Plave ptice. Geca Kon a.d. Mek povez. Format: 13.5x19.5 cm Godina izdanja: 1939. S obzirom da rasprodajem biblioteku, svaki vid dogovora je moguć pri kupovini većeg broja knjiga.

BIBLIOTHEK - UNTERHALTUNG UDN DAS WISSENS IZDAVAČ: STUTTGART BERLIN 1896 TVRDOG POVEZA STANJE: BROJEVI NEPOVEZANI IZGLEDA DO BROJA 13, 2 RIKNE ZACEPLJEN, JEDNA POPUCALA CELOM VISINOM, MALO POHABANE OD GORE I DOLE, POHABANIH ČOŠKOVA, UNUTRAŠNJOST OČUVANA, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 3, 3... 3+ DOSTAVU PLAČA KUPAC, KUH RF 2/6

rus13)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE.MALO POŽUTELE, POSTOJE MANJA OŠTEĆENJA NA KORICAMA I IMA POTPIS. Broj stranica: 290+302+342+280 I. Umjetnost kod Hrvata - 248 str. + 64 slike II. Majstori preporoda izmedju svietla i sjene - 152 str. + 64 slike III. Oblici umieća pregled poviesti umjetnosti - 256 str. + 96 slika IV. Zlatni viek španjolskog slikarstva - 207 str. + 80 slika

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Obogaceno fotografijama. Redje u ponudi! XI. Olimpijske igre - Berlin 1936 Berlinska olimpijada 1936. godine je jedan od najvećih, najvažnijih, najuspješnijih, ali i najkontroverznijih događaja u olimpijskoj historiji. Međunarodni olimpijski komitet je godine 1931. odlučio da se igre održe u Berlinu, djelomično u nastojanju da se ispravi nepravda zbog berlinske olimpijade zakazane za 1916. godinu, a neodržanu zbog izbijanja prvog svjetskog rata. U međuvremenu je u Njemačkoj na vlast došla nacistička stranka Adolfa Hitlera. Ona je igre vidjela kao zlatnu priliku da promovira svoj režim, odnosno potvrdi Njemačku kao veliku silu. Uložen je veliki napor da se igre organiziraju što je bolje moguće, te uz mnogo propagande te korištenja novih medija kao što su film i radio. Berlinska olimpijada je ostala upamćena i kao prva olimpijada, odnosno važniji događaj koji je prenošen putem televizije. Čuvena filmska umjetnica Leni Riefenstahl je igre ovjekovječila u svom dokumentarnom filmu Olimpijada, koji se, usprkos svoje propagandne prirode, smatra jednim od najboljih djela tog žanra. Iako su igre izazvale pozive na bojkot od strane antifašističke javnosti, na same sudionike je olimpijski spektakl imao snažan učinak. Mnogi su na osnovu olimpijade stekli pozitivno mišljenje o nacističkoj Njemačkoj. Crni američki sportaš Jesse Owens je, tako, tvrdio da je bio iznenađen kako mu jedan rasistički režim može iskazivati poštovanje koje nije iskusio u nekim dijelovima vlastite zemlje. Jugoslavija učestvuje sa 86 sportista u 11 sportova, a jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj. Jugoslavija na igrama Jugoslavija na Igrama u Berlinu učestvuje sa 86 sportista u 12 sportova: atletici, biciklizmu, vaterpolu, gimnastici, veslanju, gimnastici, jedrenju, kajaku i kanuu, mačevanju, plivanju, rvanju i skokovima u vodu. Jedinu medalju osvojio je gimnastičar Leon Štukelj, osvojivši drugo mesto u vežbi na krugovima. U Berlinu Štukelj je završio svoju olimpijsku karijeru sa ukupno šest medalja – tri zlatne, jednom srebrnom i dve bronzane. Taj učinak obezbedio mu je titulu najuspešnijeg olimpijca Jugoslavije svih vremena. Jugoslavija je zauzela 27. mesto među zemljama osvajačima medalja. Hitler, drugi svetsski rat, nemacka...

Stepan Koljčugin 1. i 2. deo - Vasilij Grosman (1949.) kompletan roman Grossman, Vasilij Semjonovič, ruski novinar i književnik (Berdičev, 12. XII. 1905 – Moskva, 14. IX. 1964). Afirmirao se romanom o životu donbaskih rudara Glikauf. Ostala dela uglavnom se dotiču tema vezanih uz boljševičku borbu i sovjetsko društvo (romani Stjepan Koljčugin; Narod je besmrtan; Za pravednu stvar; Život i sudbina; Sve teče). Zbog drame Ako verujemo pitagorejcima (1946) našao se na udaru režima. Izdavač: Novo Pokolenje, Beograd Godina: 1949 Broj strana: 362+472 Povez: Meki Biblioteka: Strani pisci Skladište: 4660 Pečatirano unutra i ime prethodnog vlasnika. Ocena: 3+. Vidi slike. Težina: 800 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija