BRITANIKA J - L / 4 Tvrdi povez Енциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.). Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5] Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима. Садашњи статус Штампана верзија 15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа). Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913. Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10] Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12] Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике. Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”. Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18] Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама. У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23] Српско издање 2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.

BRITANIKA V - Đ / 6 Tvrdi povez Енциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.). Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5] Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима. Садашњи статус Штампана верзија 15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа). Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913. Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10] Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12] Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике. Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”. Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18] Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама. У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23] Српско издање 2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.

BRITANIKA L - M / 5 Tvrdi povez Енциклопедија Британика (лат. Encyclopædia Britannica, енгл. British Encyclopaedia — „Британска енциклопедија”) је свеобухватна енциклопедија настала на енглеском језику. Власник енциклопедије је компанија Енциклопедија Британика (енгл. Encyclopædia Britannica, Inc.). Прво издање је излазило у периоду 1768—1771. и имало је три тома.[1] Најновије је петнаесто издање ове енциклопедије, које излази од 1985. године и садржи 32 тома.[2] Енциклопедија се увећавала: друго издање је имало 10 томова,[3] и до четвртог издања (1801—1810) проширило се на 20 томова.[4] Њен све већи углед као научног рада помогао је у регрутовању угледних сарадника, а 9. (1875—1889) и 11. издање (1911) су значајне енциклопедије због упеног и књижевног стила. Почевши од 11. издања, и након што ју је једна америчка компанија купила, Британика је скратила и поједноставила чланке како би проширила своју привлачност на тржишту Северне Америке. Године 1933. Британика је постала прва енциклопедија која је усвојила „континуирану ревизију“, у којој се енциклопедија стално штампа, а сваки чланак се ажурира према распореду. У марту 2012, Енциклопедија Британика је најавила да више неће објављивати штампана издања, већ ће се фокусирати на онлајн верзију.[5] Последњи пут је издата 2010. године, и штампана је у 12.000 примерака.[6][7] Интернетска верзија Британика онлајн (енгл. Britannica Online) има 120.000 чланака. У скорије време енциклопедија Британика се издаје и на CD, односно DVD дисковима. Садашњи статус Штампана верзија 15. издање Британике. Почетна топ са зеленом основом је Propædia; црвено-спиновани и црно-спиновани томови су Micropædia и Macropædia. Последња три тома су Књига године 2002. (црна основа) и двотомни индекс (цијан основа). Оглас за 11. издање Енциклопедије Британика, часопис National Geographic мај 1913. Од 1985, Британика има четири дела: Micropædia, Macropædia, Propædia, и двотомни индекс. Чланци Британике се налазе у Micro- и Macropædia, које обухватају 12 и 17 томова, сваки том има отприлике хиљаду страница. Макропедија из 2007. има 699 детаљних чланака, у распону од 2 до 310 страница, са референцама и именованим сарадницима. Насупрот томе, Микропӕдија из 2007. има отприлике 65.000 чланака, од којих велика већина (око 97%) садржи мање од 750 речи, без референци и без именованих сарадника.[8] Чланци Микропӕдије намењени су брзој провери чињеница и помоћи у проналажењу темељнијих информација у Макропӕдији. Чланци из програма Макропӕдије осмишљени су као ауторитативни, добро написани чланци о својим темама и као складишта информација које нису покривене на другом месту.[9] Најдужи чланак (310 страница) је у Сједињеним Државама, а настао је спајањем чланака о појединим државама. „Глобално издање” Британике из 2013. садржало је приближно четрдесет хиљада чланака.[10] Информације се могу пронаћи у Британници пратећи унакрсне референце у Микропӕдији и Макропӕдији; међутим, они су ретки, у просеку имају једну унакрсну референцу по страници.[11] Стога се читаоцима препоручује да уместо тога погледају абецедни индекс или Пропедију, која организује садржај Британике по темама.[12] Срж Пропедије је њен „Преглед знања“, који има за циљ да се обезбеди логичан оквир за целокупно људско знање.[13] Сходно томе, уредници Британике консултују Преглед да би одлучили које чланке треба укључити у Микро- и Макропедију.[13] Преглед такође има за циљ да буде водич за учење, да стави теме у одговарајућу перспективу и да сугерише серије чланака из Британике за студенте који желе да дубље науче неку тему.[13] Међутим, библиотеке су утврдиле да се ретко користи, и рецензенти су препоручили да се уклони из енциклопедије.[14] Пропедија такође садржи слајдове о људској анатомији и неколико прилога у којима су наведени чланови особља, саветници и сарадници у сва три дела Британике. Узето заједно, Микропедија и Макропедија садрже отприлике 40 милиона речи и 24.000 слика.[12] Индекс у два тома има 2.350 страница, са списком 228.274 тема обрађених у Британици, заједно са 474.675 подтема под тим темама.[11] Британика генерално преферира британски правопис над америчким;[11] на пример, користи colour (не color), centre (не у center) и encyclopaedia (не encyclopedia). Међутим, постоје изузеци од овог правила, као што је defense, а не defence.[15] Уобичајени алтернативни правописи садрже унакрсне референце, попут „Color: види Colour”. Од 1936. године чланци Британике се редовно ревидирају, при чему се најмање 10% њих разматра за ревизију сваке године.[11][16] Према једној веб страници Британике, 46% њених чланака је ревидирано у последње три године;[17] међутим, према другој веб страници Британике, само 35% чланака је ревидирано.[18] Абецедно означавање чланака у Микропедији и Макропедији следи строга правила.[19] Дијакритичке ознаке и слова која нису на енглеском језику занемарују се, док су нумерички уноси попут „1812, Рат од” наведени абецедним редом као да је број исписан („Хиљаду осамсто дванаест, Рат од”`). Чланци са истим именима су поређани прво по особама, затим местима, и затим стварима. Владари са истим именима прво су абецедно организовани по земљи, а затим према хронологији; тако, француски Карло III претходи енглеском Чарлс I, који је у Британици наведен као владар Велике Британије и Ирске. (То јест, они су абецедно означени као да су њихови наслови „Карло, Француска, 3” и „Чарлс, Велика Британија и Ирска, 1”.) Слично, места која деле имена организована су по абецедном реду према земљи, а затим према све мањим политичким поделама. У марту 2012. компанија је објавила да ће издање за 2010. бити последња штампана верзија. Ово је најављено као потез компаније да се прилагоди времену и фокусира на своју будућност користећи дигиталну дистрибуцију.[20] Врхунац штампане енциклопедије био је 1990. када је продато 120.000 комплета, али је 1996. продаја пала на 40.000.[21] Штампано је 12.000 комплета издања за 2010. годину, од којих је 8.000 продато према подацима из 2012.[22] До краја априла 2012, преостале копије издања за 2010. распродате су у Британикиној онлајн продавници. Према подацима из 2016, реплика првог издања Британике из 1768. године продаје се у онлајн продавници.[23] Српско издање 2005. године Политика и Народна књига превели су и објавили сажето издање ове енциклопедије са 16.000 чланака, у тôму од 10 књига.