Portikla rucni rad, sa aplikacijom i vezom. Materijal: Pamuk 100%, Holandska dupla gaza, Muslin. Konac za vez je od vodećeg Nemačkog brenda Madeira, najprodavanijeg konaca za vez na svetu, oporan je na toplotu (peglu) i ne pušta boju. Konac je napravljen od prirodnih sirovina. Ima ISO 9001 i EKO -TEX akreditaciju. Mašna, vezica, ručni rad, Holandska gaza.

Portikla ručni rad, aplikacija zeka, sa vezom. Personalizovani bodić krem boje sa vezom vodećeg Britanskog brenda za bebe. Bodići su od najfinijeg, mekanog, prirodnog pamuka. Pogodni za slojevito oblačenje. Koverat otvor je rastegljiv i olakšava da se provuce bebina glavica. Unutrašnjost veza je postavljen, time ne dolazi do iritacije bebine kože. Konac za vez je od vodećeg Nemačkog brenda Madeira, najprodavanijeg konaca za vez na svetu, oporan je na toplotu (peglu) i ne pušta boju. Konac je napravljen od prirodnih sirovina. Ima ISO 9001 i EKO -TEX akreditaciju. Portikla/muslin, Holandska gaza. OEKO standard.

Portikla ručni rad, aplikacija zeka, sa vezom. Personalizovani bodić krem boje sa vezom vodećeg Britanskog brenda za bebe. Bodići su od najfinijeg, mekanog, prirodnog pamuka. Pogodni za slojevito oblačenje. Koverat otvor je rastegljiv i olakšava da se provuce bebina glavica. Unutrašnjost veza je postavljen, time ne dolazi do iritacije bebine kože. Konac za vez je od vodećeg Nemačkog brenda Madeira, najprodavanijeg konaca za vez na svetu, oporan je na toplotu (peglu) i ne pušta boju. Konac je napravljen od prirodnih sirovina. Ima ISO 9001 i EKO -TEX akreditaciju. Portikla/muslin, Holandska gaza. OEKO standard.

Portikla ručni rad, aplikacija zeka, sa vezom. Personalizovani bodić krem boje sa vezom vodećeg Britanskog brenda za bebe. Bodići su od najfinijeg, mekanog, prirodnog pamuka. Pogodni za slojevito oblačenje. Koverat otvor je rastegljiv i olakšava da se provuce bebina glavica. Unutrašnjost veza je postavljen, time ne dolazi do iritacije bebine kože. Konac za vez je od vodećeg Nemačkog brenda Madeira, najprodavanijeg konaca za vez na svetu, oporan je na toplotu (peglu) i ne pušta boju. Konac je napravljen od prirodnih sirovina. Ima ISO 9001 i EKO -TEX akreditaciju. Portikla/muslin, Holandska gaza. OEKO standard.

Letnja pletenina Karnerić se radi od predivne tanke pletenine. Sa jedne strane je pletenina, uvek sive boje, a sa druge je pamučna strana čiji dezen birate u opcijama. Na pletenini, po želji, radimo vez ukrasa i ispod njega ime. Ime radimo samo ukoliko nam napišete ime deteta, u suprotnom vezemo samo ukras. Cena je ista. Boja konca za vez može da bude bela, crna, siva, braon, bebi roze, puder roze, bebi plava, tamno plava, tirkizna, zlatna i srebrna. Veoma je bitno da nam u napomeni naznačite željenu boju konca kao i ime deteta, ukoliko želite za imenom. Letnju pleteninu radimo u dimenziji 80×110cm. Namenjena je za uzrast od 0-2 godine starosti. Savršena veličina za korišćenje u krevecu ili kasnije kao prekrivač na dečijem singl krevetu. Možete je koristiti i u šetnjicama, samo je prebacite preko deteta. Odlična je jer nije duga tako da se ne može vući po točkićima ili po podu. DEKLARACIJA Kvalitet kontrolisao CiS Institut doo Zemlja porekla: Srbija Proizvođač: “BEBACLINO”, Kikinda Naziv Artikla: Letnja pletenina Karnerić Sirovinski sastav: Lice pamuk 100% Punjenje: 100% Poliester Promena mera pri pranju na 40°C: po dužini -1,2%, po širini -0,5% pH vodenog ekstrakta 8,6% Postupak održavanja: Mašinsko fino pranje na 40°C Nije dozvoljeno sušenje u sušilici Dozvoljeno je peglanje samo pamučne strane Veličina: Univerzalna, Broj izveštaja 2289018 , www.bebaclino.com

Letnja pletenina se radi od predivne tanke pletenine. Sa jedne strane je pletenina, uvek sive boje, a sa druge je pamučna strana čiji dezen birate u opcijama. Na pletenini, po želji, radimo vez ukrasa i ispod njega ime. Ime radimo samo ukoliko nam napišete ime deteta, u suprotnom vezemo samo ukras. Cena je ista. Boja konca za vez može da bude bela, crna, siva, braon, bebi roze, puder roze, bebi plava, tamno plava, tirkizna, zlatna i srebrna. Veoma je bitno da nam u napomeni naznačite željenu boju konca kao i ime deteta, ukoliko želite za imenom. Letnju pleteninu radimo u dimenziji 80×110cm. Namenjena je za uzrast od 0-2 godine starosti. Savršena veličina za korišćenje u krevecu ili kasnije kao prekrivač na dečijem singl krevetu. Možete je koristiti i u šetnjicama, samo je prebacite preko deteta. Odlična je jer nije duga tako da se ne može vući po točkićima ili po podu. DEKLARACIJA Kvalitet kontrolisao CiS Institut doo Zemlja porekla: Srbija Proizvođač: “BEBACLINO”, Kikinda Naziv Artikla: Letnja pletenina Sirovinski sastav: Lice pamuk 100% Punjenje: 100% Poliester Promena mera pri pranju na 40°C: po dužini -1,2%, po širini -0,5% pH vodenog ekstrakta 8,6% Postupak održavanja: Mašinsko fino pranje na 40°C Nije dozvoljeno sušenje u sušilici Dozvoljeno je peglanje samo pamučne strane Veličina: Univerzalna, Broj izveštaja 2289018 , www.bebaclino.com

DETALJNIJE Karakteristike: Ženska tkanica pojas Predstavljaju spoj tradicije i modernog vremena Tehnika izrade:Tkanje Materijal: konac Autentičan poklon za svakoga Deo ženske narodne nošnje Pogodno za svako kulturno-umetničko društvo

Stolnjak 150x200cm Emina 487-classicE je kvalitetno izrađen stolnjak, napravljen u prijatnim bež i braon tonovima. Ukrašen je sa raskošnom vezenom šarom, pa izgleda vrlo elegantno. Odlična je dekoracija za trpezariju, a može se koristiti i kao svečani stolnjak, za posebne prilike. Platno je napravljeno od čistog pamuka, dok je konac korišćen u vezu izrađen od poliestera. Jednostavan je za održavanje. Dimenzije stolnjaka iznose 150x200cm.

Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Broj ocena: 8 Cena sa PDV: 3410 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 97505 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 1.00 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Brend: CNPNA Group Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: 6 kom žardinjera siva Žardinjera sa tacnom Boja: siva Količina: 6 komada Dužina: 49 cm Dužina u donjem delu: 43 cm Visina: 15 cm Širina: 14 cm Materijal: plastika Zapremina: 7 l Opis proizvoda: 6 kom žardinjera siva Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Svi proizvodi iz: Saksije Za Cveće, Žardinjere i Ćupovi Sve iz: Sve Za Baštu i Terasu - Baštenski Nameštaj i Oprema * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Broj ocena: 8 Cena sa PDV: 3410 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 97504 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 1.00 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Brend: CNPNA Group Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: 6 kom žardinjera bež Žardinjera sa tacnom Boja: bež Količina: 6 komada Dužina: 49 cm Dužina u donjem delu: 43 cm Visina: 15 cm Širina: 14 cm Materijal: plastika Zapremina: 7 l Opis proizvoda: 6 kom žardinjera bež Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Svi proizvodi iz: Saksije Za Cveće, Žardinjere i Ćupovi Sve iz: Sve Za Baštu i Terasu - Baštenski Nameštaj i Oprema * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Broj ocena: 8 Cena sa PDV: 3410 dinara Na Stanju Šifra Proizvoda: 97503 Vreme slanja: 3 - 5 radnih dana Isporuka: Teritorija Cele Srbije Dostava: Kurirska služba Masa za dostavu: 1.00 kg (cena dostave) Plaćanje: Pouzećem, na Račun, onLine: Visa, Master, Dina Proizvođač: Brend: CNPNA Group Pomoć u vezi naručivanja Postavi pitanje u vezi sa proizvodom Opšti uslovi kupovine Dodaj u Korpu ili naruči telefonom radnim danima od 9-17h 069-609-149 069-609-150 011-3047-098 SMS naručivanje naruči preko FB messenger-a ili Viber-a Karakteristike proizvoda: 6 kom žardinjera braon Žardinjera sa tacnom Boja: braon Količina: 6 komada Dužina: 49 cm Dužina u donjem delu: 43 cm Visina: 15 cm Širina: 14 cm Materijal: plastika Zapremina: 7 l Opis proizvoda: 6 kom žardinjera braon Za vašu baštu da bude pod konac. 6 kom žardinjera 49cm dužine sa tacnom, visine 15 cm. Izuzetno dekorativno. Svi proizvodi iz: Saksije Za Cveće, Žardinjere i Ćupovi Sve iz: Sve Za Baštu i Terasu - Baštenski Nameštaj i Oprema * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.

Reč izdavača: ’’Sara ima trideset tri godine i nalazi se u svojoj osmoj vezi koja je u krizi; prethodni partner joj se ubio, a s drugima je dotad prekidala jer su je zanemarivali, ponižavali i varali. Sarin otac bio je vlasnik seks shopa i ona je odrasla praktički u njemu, a u mladosti je radila i kao prodavačica; budući da se navikla da su seks i zadovoljstvo roba koja se prodaje i kupuje, nesposobna je za trajniju ljubavnu vezu – sve dok ne upozna Tobiju. Tobijin otac je financijski kriminalac koji se obogatio na nepoštenim javnim nabavama i novčanim malverzacijama, zahvaljujući vezama u vlasti. Nakon promjene vlasti poslovi mu propadaju, on bježi u inozemstvo, vraća se i odleži kratko u zatvoru. Obitelj pada u siromaštvo, a on šalje sina Tobiju da izvuče novac skriven od policije. Tobija tako ulazi u kriminalni polusvijet, u kojem sudjeluje i Sarin otac te se oni nalaze i pokušavaju ostvariti ljubav. U međuvremenu se otkriva lik naratora koji prebiva izvan vremena i prostora te prepoznaje da je ta priča analogna biblijskoj priči o Tobiji i Sari. Tobijin otac sa suprugom Anom živi u Asiriji, u Ninivi, u progonstvu, ali pobožno. Otac nesretnim slučajem oslijepi. Istovremeno u Ekbatani živi djevojka Sara s neobičnim problemom: demon Asmodej ubija joj muževe prve bračne noći tako da živi nesretno, kao djevica i udovica istovremeno; ona se moli Bogu baš u isti tren kad i Tobijin otac te Bog odluči obojima ispuniti molitve. Otac šalje sina u Rages po novac, u pratnji anđela Rafaela koji im se predstavlja kao običan čovjek. Mladi Tobija na putu kroz pustinju ulovi čudesnu ribu čiji unutarnji organi imaju egzorcistička i ljekovita svojstva, a Rafael ga nagovori da oženi Saru. Nakon svadbe, molitve u prvoj bračnoj noći i pira Tobija i Sara odlaze u Ninivu gdje sin izliječi oca. Na koncu anđeo otkriva svoj identitet, a otac se moli te daje zadnje upute sinu pred smrt. U biblijskoj priči epizodno se spominje Akir, koji je kao Akir Mudri poznati lik iz bliskoistočne književnosti. Upravo je taj Akir pripovjedač i današnje priče, a otkriva čitatelju da demonski i providonosni akteri i danas djeluju na likove modernih Sare i Tobije te ih izbavlja od sila zla, otkrivajući da se ispod privida suvremenosti krije mit.’’

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: oko 1930. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

ISTORIJSKI SUVENIR - KUVARICA VEŽENA CRVENIM BODOM Zemlja porekla: Kraljevina Jugoslavija Vreme veza: 1935. godine Boja: Osnova: bela , Motiv: ručni vez crvenim koncem cveća Materijal: Pamuk Dimenzije: 95 x 80 cm Detaljno stanje: Ganc novi, nikad korišćeni. Kvalitet ovog vezenog komada - 100 % prirodna vlakna. Istorija: Danas Kuvarica više nema na zidovima u kuhinjama. Moderan način života poslao ih je u etnografske muzeje, na stare fotografije i u kolektivno sećanje, a ranije generacije su rasle uz hranu spremljenu na šporetima iznad kojih su ponosno stajale vežene zidne slike - kuvarice. Ali, one su ostale istorijski suveniri... na njima su najčešće zapisane naivne i idilične poruke iz svakodnevnog života, ali često su ti tekstovi satkani sa puno ženskog duha i vrcavosti. Tako, kada danas posmatramo sve te motive i poruke izvežene u različitim bojama konca ( a ima različitih Kuvarica preko 80)... kada ih malo analiziramo možemo da u njima vidimo zidne novine sa blagom ironijom i kritikom društva. Na početku 20. veka u školama je postojao predmet - ženski ručni rad. Sve devojke su morale da znaju da vezu, a obavezni deo devojačke spreme za udaju bili su rukom vezeni radovi. Devojačka sprema obuhvatala je: vezene jorganske čaršave, vezene jastučnice, čaršave, stolnjake, košulje, spavaćice ... pa i kuvarice ... Zidne vezene slike, poznatije kao `kuvarice`, takođe su bile jedan obavezan segment devojačkog štafira. A da li se zna koliko je duga njihova tradicija i odakle su naše bake, prabake dobile ideju za ovakav ručni rad? Iz Holandije, preko Nemačke, Austrije i Mađarske početkom 20. veka kuvarice su stigle u Srbiju. Prvo u Vojvodinu, a odatle i u južne krajeve naše zemlje. Spretne domaćice vezle su ih na pravougaonom komadu pamučnog platna, domaćem tkanom platnu, a mogle su se i kupiti u trukerskim radnjama, na vašarima i pijacama. Kuvarice su početkom 20. veka su bile nezaobilazni detalj u svakoj kući. Sa privlačnim slikama, u kojima su prizori iz svakodnevnog života, sa porukama koje su najčešće šaljive. Postavljane su pored umivaonika, iznad šporeta i kreveta da bi zaštitile zidove, ali i kao ukras. Najčešće je tu bio natpis:“Kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori!“, po kome su, priča kaže, ova mala naivna umetnička dela i dobila naziv Kuvarice.

Opis Đapa mala od tulsija aktiviranog abhišekom. Natural bela. Tradicionalni stil izrade (sa pamučnom kićankom). 27 perli veličine 8 mm i jedna tzv. guru (graničnik) nanizane na pamučni konac. Moguće je poručiti sopstvenu malu u željenoj boji i veličini, sa ili bez priveska. O tome kako se koriste male možete pročitati OVDE, a o njihovoj aktivaciji OVDE. Artikle šaljem nakon uplate u dinarskoj protivvvrednosti prema srednjem kursu Narodne Banke Srbije u momentu kupovine. Broj žiro računa dobijate na mejl, nakon porudžbine. Poštarinu plaća kupac. Ukoliko imate poteškoća pri kupovini u e-šopu, napravite porudžbinu putem mejla na stranici KONTAKT. Pitajte sve što vas zanima. TULSI Tulsi ili "sveti bosiljak" je aromatična biljka karakteristična za Indiju i Nepal koja se u ovim krajevima sveta svakodnevno poštuje kao živo božanstvo i gotovo svaki dom je gaji. Koristi se u medicinske svrhe ajurvedskog sistema, gde se smatra najvažnijom biljkom za očuvanje zdravlja, ali i u religiozne svrhe. Jedna hinduistička legenda kaže da je Višnu izvukao tulsi iz uzburkamog mora kako bi tim vitalnim sredstvom pomogao celom čovečanstvu. Bahte (posvećenici Bhakti joge) posebno poštuju ovu biljku gde se perlice sačinjene od stabljike tulsija dovode se u vezu s Radom i Krišnom, avatarima Višnua. Sama reč tulsi znači "biljka koja se ne može porediti" pa ne čudi što se smatra veoma posebnom i što se koristi preko 5000 godina. Privilegovana je zbog velike količine antioksidananata i ima adaptogeničke kvalitete, tako da je od velike pomoći u smanjenju stresa, ali za poboljšavanje mentalne jasnoće i čistoće misli. Prema ajurvedi, veoma je korisna kod bolesti grla. Koristi se za pročišćenje tela, kao i za smanjenje stresa te postizanje mira. Osim što smiruje i leči, tulsi je moćni harmonizator bioenergetskog polja jer obnavlja i balansira suptilna elektromagnetna polja koja stvara ljudsko telo, a što sve češće pominju lekari kao važan faktor za zdravlje ljudi. U jogičkoj tradiciji, ova biljka se smatra jedinom koja ima sposobnost balansiranja čakri odnosno energetskih centara u telu pa se zato koristi u đapa mala meditaciji. Energetska dimenzija svakog čoveka prožeta je hiljadama kanala (naddi) koji se ukrštaju, prepliću čineći nepreglednu mrežu. Po svom izgledu mreža nadija najviše podseća na mrežu krvnih i nervnih sudova, s tom razlikom što se energetska mreža prostire i izvan fizičkog tela.

Jeste li se kada upitali zbog čega je seksualnost tako kontroverzna tema? Zbog čega je u zapadnjačkoj kulturi bila toliko tabuizirana? Zbog čega seksualne termine toliko zlorabimo u psovkama? Zašto se smatra da je radi izuzetnih životnih postignuća nužna apstinencija? Zašto u intimni odnos ulazimo s toliko entuzijazma, a na koncu smo uglavnom razočarani? Zašto se čini da većina muškaraca nije sposobna za ljubav? Zašto u većini brakova emocionalni odnosi s godinama zahlađuju, a seks postaje monoton? U ovoj knjizi autor objašnjava kako se čini da su u osnovi svega oprečne hormonalne promjene koje upravljaju našim raspoloženjima i stavovima. Prilikom ulaženja u intimnost, počinjemo izlučivati velike količine hormona oksitocina, dopamina i endorfina. Oksitocin se naziva hormonom ljubavi i on nas čini otvorenim partneru, prijemljivim i tolerantnim. Dopamin izaziva osjećaj sreće i ugode, a endorfini stvaraju osjećaj povezanosti. Koncentracije tih hormona od kojih se dobro osjećamo rastu zajedno s uzbuđenjem i dosižu maksimalne razine u trenutku orgazma. Nažalost u većini slučajeva s dosizanjem lokalnog, genitalnog vrhunca, razine tih hormona počinju naglo padati, a raste razina hormona prolaktina koji blokira dalju želju za seksom i dovodi do osjećaja nezainteresiranosti i otuđenosti. Ponavljanjem tog obrasca dolazi do neprestanog iscrpljivanja fiziološke osnove ljubavi i bliskosti. Biološki kao da nismo napravljeni za dugotrajne ljubavne veze. Međutim, čini se da je moguće nadmudriti taj začarani krug. Autor daje praktične upute kako uživati strastvenu, duboku i dugotrajnu vezu zaobilazeći kobni porast prolaktina na kraju ljubavnog odnosa. Osim toga, u knjizi se iznose praktične upute muškarcima za stjecanje kontrole nad ejakulacijom, jačanje potencije i razvijanje sposobnosti da u istom odnosu imaju višestruke orgazme. Ženama se predlažu vježbe za uklanjanje menstrualnih tegoba i PMS-a, novi oblici prirodne kontracepcije i vježbe za razvijanje orgazama čitavog tijela. Ova knjiga predstavlja novu razinu seksualnosti za koju autor smatra da je u usporedbi s onim što ljudi obično doživljavaju, poput drugog agregatnog stanja, puni raspon naših seksualnih mogućnosti, a ne tek uobičajena varljiva sjena toga, te da je ne treba smatrati egzotikom nego novim kulturnim standardom koji trebamo usvojiti. Autor tvrdi da fiziologija ljubavi koja se ovim metodama može neprestano održavati i nadograđivati ne samo da omogućava neprestano produbljivanje emocionalnog odnosa para već se te kvalitete prelijevaju i na sve ostale aspekte života i život društva u cjelini. Knjiga tako nudi ne samo rješenja za niz seksualni problema već i unapređenje seksualnog života daleko iznad uobičajenih standarda, fiziološki pristup rješavanju emocionalnih problema u vezama, te rješenje niza problematičnih društvenih pojava.

Rasprodaja: 2000,00 dinara Veličina lopte: 68,5cm-69,1cm Težina: 425gr-438gr Meč lopta, veličine 5. U svakom segmentu ispunjava stroge zahteve FIFA A standarda,bez samog znaka kako bi se izbeglo bespotrebno opterećenje cene. Ručno izrađena lopta sa unutrašnjim zatvaranjem šavova* i specijalnom zaptivnom smesom* sa spoljašnje strane šavova, odličnih performansi u igri Spoljni sloj je reljefast sa elipsastom strukturom izradjen od najfinije veštačke kože - Techno microfiber PU 1.3mm (Duksung Korea). Respect je 32-panelska lopta, šivena 6-slojnim( PES) nitima i ima četiri sloja. Unutrašnja guma je napravljena od lateksa sa bytl ventilom koji dugo zadržava vazduh. Iskustva: Ovu loptu uzimaju klubovi za starije omladince ili seniore. *Unutrašnje zatvaranje šavova: Svaka lopta puca na poslednjem zašivnom šavu koji se uobičajeno nalazi spolja. Dobra lopta pukne kasnije, loša ranije ali sve pucaju na istom mestu,na poslednjem zašivnom šavu. Kod svih Memoris lopti poslednji zašivni šav je unutra tako da taj problem ne postoji što lopte čini 4 do 5 puta trajnijim od svih ostalih na tržištu bez obzira na brend ili cenu. *Specijalna zaptivna smesa je premaz po šavovima od specijalne vrste lepka koji prvenstveno višestruko smanjuje apsorbciju vode dok u uslovima bez vode dodatno štiti konce od svih spoljnih uticaja. Apsorbcija vode je kod svih Memoris lopti smanjena 5 do 10 puta u odnosu na FIFA A zahteve što se posebno primećuje u igri na raskvašenim terenima. * Obavezno pogledati tekst na pocetku predstavljanja lopti u vezi svih lopti sa oznakom “New” Naručite Memoris proizvode u inbox naše fejsbuk stranice Memoris Sport, na mail [email protected] ili na telefone 018/571870 i 062/778057 Isporuka kurirskom službom u roku od 24h.

Opis Đapa mala od vulkanskog kamena (lave) i hrizokola. Crna rupičaste površine/tirkiz plavo-zelena. 108 perli veličine 6 mm i tzv. guru (graničnik) iste veličine nanizanih na čvrst konac. Može se koristiti i za aromaterapiju. Ukoliko stavite kap ili dve etarskog ulja na ovu narukvicu, lava će ih apsorbovati i polako ispuštati na ručni zglob, a potom će ih telo upiti. Pogodna za uparivanje sa narukvicama od istog kamena koju možete pogledati OVDE i OVDE i minđušama koje možete pogledati OVDE i OVDE. Moguće je poručiti sopstvenu malu u željenoj boji i veličini, sa ili bez priveska. O tome kako se koriste male možete pročitati OVDE, a o njihovoj aktivaciji OVDE. Artikle šaljem nakon uplate u dinarskoj protivvvrednosti prema srednjem kursu Narodne Banke Srbije u momentu kupovine. Broj žiro računa dobijate na mejl, nakon porudžbine. Poštarinu plaća kupac. Ukoliko imate poteškoća pri kupovini u e-šopu, napravite porudžbinu putem mejla na stranici KONTAKT. Pitajte sve što vas zanima. VULKANSKI KAMEN (LAVA) Veruje se da vulkansko kamenje (lava) poseduje energiju sveta pa se toplo kamenje od davnina koristilo u obredima, kao i u lečenju. Toplo vulkansko kamenje je odličan akumulator toplote i prenosilac energije, a potvrđeno je da ima izražena geomagnetska svojstva. Zdrave prirodne magnetne sile i infracrvena toplota zračenjem ubrzavaju telesne procese i kretanje krvi po telu. Metode lečenja vulkanskim kamenjem su poznate još iz starih antičkih vremena. Koristi se kod kostobolja, bolova u ledjima, zglobovima i mišićima, te za cirkulaciju krvi u celom organizmu. S obzirom da sadrži energetski bogate minerale, sve više nalazi primenu u salonima za masažu, velnes i spa centrima, kao i u banjama. Tokom masaže, kamenje koje je prethodno zagrevano u toploj vodi, postepeno predaje telu toplotu, koja prodire do dubljih slojeva kože i mišića i time ostvaruje intenzivan uticaj na unutrašnje organe i telo u celini. Dolazi do poboljšanja cirkulacije u celom telu, ubrzanja metabolizma, detoksikacije i poboljšanja vensko-limfne funkcije. Budući da reprezentuje vezu sa zemljom, povoljno utiče na Muladhara čakru. HRIZOKOLA Hrizokola je umirujući kamen, dobar je za meditaciju i komunikaciju. Unutar doma, hrizokola izvlači negativnu energiju svih vrsta. Može da pomogne da smireno prihvatimo situacije koje se konstantno menjaju, dajući nam veliku unutrašnju snagu. Koristan je za veze koje su postale nesigurne, zato što stabilizuje i isceljuje kako nas tako i naše lične odnose. Osim što smiruje, hrizokola pročiscava i puni čakre energijom pomažući uzrastanju naviše. Na čakri solarnog pleksusa anulira negativne emocije poput krivice i preokreće destruktivne emotivne programe. Na srčanoj čakri leči srdžbu i povećava kapacitet da volimo. Na grlenoj čakri poboljšava komunikaciju i daje uvid u to kada treba da ćutimo. Otvara "treće oko" ađna čakre, te jača intuiciju i duhovnost. Psiholoski, hrizokola podstiče samosvesnost i unutrašnju ravnotežu, kao i osećajnost. Povećava ličnu snagu i kreativnost. Pomaže prevazilaženju fobija i snabdeva motivacijom. Smanjuje mentalnu napetost i omogućava zadržavanje uma bistrim. Podržava jasne i istinite uvide i nepristrasnost. Emotivno, hrizokola otklanja krivicu i unosi radost. Ovaj kamen se koristi i za lečenje artritisa, bolest kostiju i krvi, digestivnog trakta, čireva i problema sa plucima. Detoksikuje jetru, bubrege i creva. Snabdeva krv kiseonikom i ćelijsku strukturu pluća, doprinoseći povećanju kapaciteta pluća i disanja. Regenerise pankreas, insulin i uravnotežava krv. Takođe jača mišiće i otklanja njihovo grčenje. Svojim rashladjujućim dejstvom leči infekcije, posebno grla i krajnika, snižava krvni pritisak i ublažava opekotine. Olakšava bol uzrokovan artritisom i jača tiroidnu žlezdu, a koristan je i za metabolizam. Odličan je kamen za žene, budući da umanjuje PMS i menstrualne grčeve. Na suptilnom nivou hrizokola resava mijazme – urođene tendencije ili urođene slabosti. O osobinama ostalog kamenja možete pročitati OVDE.

Vizuelno vrhunski, jasni i konkretni, Lagunini vodiči namenjeni su svima koji žele da prošire svoje vidike ili steknu nova saznanja i veštine. Istorija sveta Ključni istorijski događaji koji su oblikovali svet Pristupačno, jednostavno, razumljivo. Od antičkih vremena do danas. Sve što vam je potrebno da saznate o istoriji sveta. Za neke je istorija učiteljica života, uzbudljivo štivo puno drame i intriga. Drugima je to još jedna vrsta znanja koju moraju da usvoje. Ovaj dinamičan, razumljiv i lako čitljiv vodič upoznaće vas sa prekretnicama koje su odredile smer kretanja čitavog čovečanstva, kao i sa revolucijama, promenama i ključnim događajima koji su oblikovali današnji svet od osvita civilizacije do današnjeg dana. U ovoj knjizi: • Saznaćete gde je i kako je sve počelo, a vodićemo vas od plodnih dolina Egipta, Kine i Indije do Južne i Severne Amerike. • Dobićete jasan i pregledan uvid u razvoj, širenje i uticaj velikih svetskih religija. • Naučićete ko su i zašto su značajni Aleksandar Veliki, Konfučije, Cezar, Dante, Leonardo da Vinči, Napoleon, kao i mnogi drugi koji su ostavili jasan trag u istoriji. • Vodićemo vas paralelno kroz istoriju na svim kontinentima. • Predočićemo vam i objasniti pojave kao što su industrijalizacija, kolonizacija i nacionalizam. • Daćemo vam obrazloženja o uzrocima i posledicama dva svetska rata i dvadeset godina krize između njih. • Imaćete jasniju sliku ubrzanog menjanja Treć́eg sveta i njegove političke i ekonomske uloge. • Pružićemo vam i pogled u budućnost sa promišljanjem globalizma, problema čovekove sredine, tehnologije, terorizma i pojava koje utiču na današnji svet. Veština uspešne komunikacije Kako razrešiti sukobe i biti ubedljiv. Korisna uputstva za reagovanje u svakoj situaciji. Saveti kako da poboljšate odnose u vezama. Sve što vam je potrebno za uspešnu komunikaciju s ljudima. Ključ za uspeh u poslu i u životu je ostvarivanje, negovanje i održavanje dobrih odnosa s drugim ljudima, što je danas, u vreme digitalnih medija i posebne vrste otuđenosti, sve teže. Konstruktivno rešavanje konflikata je važan deo ove slagalice, a ključ svega je delotvorna komunikacija. Bilo da delite projekat sa kolegom, raspetljavate neki osetljiv porodični problem ili se obraćate publici koju čine vaši vršnjaci, u ovom priručniku ćete naći korisne savete i uputstva, koji će vam biti potrebni u svakodnevnom životu. U ovom priručniku dobijate: • Osnove efektne i uspešne komunikacije, koje uključuju slušanje, saosećajnost, otvorenost i veštine razgovora. • Preporuke i primere kako voditi razgovor sa samopouzdanjem i znati kada treba biti tih i slušati sagovornika, a kada reći ne i jasno odrediti svoj stav. • Primere interakcija u različitim situacijama na poslu i u životu, uključujući one u kojima sve teče kako treba i one u kojima nešto ne valja, sa savetima kako poboljšati rezultate. • Uputstva kako izaći na kraj sa konfliktima, saopštiti loše vesti, izneti neslaganja, izviniti se, dati otkaz ili prekinuti vezu. • Savete kako shvatiti, protumačiti i maksimalno koristiti neverbalnu komunikaciju, kao što su izrazi lica, ton glasa, stav i gestovi. • Instrukcije kako profilisati publiku kojoj se obraćate i kako razgovarati s manjoj ili većom grupom ljudi. • Strategije koje će vam pomoći da budete dobar timski igrač i dobijete najviše od svojih saigrača. • Predloge kako da utičete na sagovornike, budete ubedljivi i razvijate prijateljstva. Šivenje Ručno i mašinsko šivenje. Ilustrovana uputstva u boji. Zabavna primena naučenog. Sve što vam je potrebno da biste mogli da šijete. Želite da naučite da šijete, ali nikad u životu niste uzeli iglu i konac u ruke i nikada niste prišli šivaćoj mašini. Sve će to uskoro biti iza vas! Uz stotine razumljivih instrukcija i jasnih fotografija, Lagunin vodič će vam pomoći da brzo naučite da šijete. Pravićete odeću sebi i drugima, dekorativne predmete u kući i mnoge druge praktične stvari. Brojne fotografije u boji donose dodatna saznanja. Ova knjiga vam nudi: • Bukvar osnovnih pojmova i alata za šivenje, od igala do materijala i konaca. • Savete za rukovanje šivaćom mašinom, od uvlačenja konca do svega ostalog što vam je potrebno. • Ilustrovana uputstva o tome kako se šiju razni štepovi. • Objašnjenja šta je ravan bod, kako se otvaraju rupice za dugmad i kako se šije ručno. • Zabavne zadatke kroz koje ćete naučiti kako se šiju porubi, nabori, falte, brusne... Sve je jednostavno objašnjeno i jasno ilustrovano. Kosmos Izuzetan prikaz Sunca, planeta i njihovih meseca. Istraživanje tela van Sunčevog sistema. Fascinantne činjenice o crnim rupama. Sve što vam je potrebno da bolje razumete kosmos. Što više saznajemo o kosmosu i otkrivamo njegove tajne on nam je sve misteriozniji. Ovaj Lagunin vodič počinje prikazom naše zvezde Sunca, a potom istražuje sunčev sistem našu galaksiju, grupe galaksija i ceo univerzum. Knjiga vas vodi na nezaboravno putovanje kroz kosmos sve do najdaljih objekata koje možemo da vidimo, uz fotografije galaksija, planeta i galaktičkih maglina, od kojih zastaje dah. Brojne fotografije u boji donose dodatna saznanja. U knjizi ćete pronaći: • Geografiju i fizičku mehaniku Sunca. • Objašnjenje kako se zvezde rađaju, žive i umiru. • Pregled strukture i sastav Mlečnog puta. • Najnovija saznanja o tome šta su galaksije i kako nastaju, menjaju se i razvijaju. • Odgovore ne pitanja kako se formirao i oblikovao univerzum i kako se on dalje kreće. • Sveobuhvatne teorije o crnim rupama i o njihovoj vezi sa prostorom i vremenom. Naslov: Komplet Laguninih vodiča Izdavač: Laguna Strana: 1259 (cb) Povez: meki Pismo: latinica Format: 16.5x23.5 cm Godina izdanja: 2019 ISBN:

Tvrdi povezIzdavač Rad**** Knjiga 3 je verovatno imala kontak sa vodom na jednom delu korice ,ostala je tačkasta flekaOsim toga knjige u dosta dobrom stanju *****Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:10/4

Tvrdi povezIzdavač Rad**** Knjiga 3 je verovatno imala kontak sa vodom na jednom delu korice ,ostala je tačkasta flekaOsim toga knjige u dosta dobrom stanju *****Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2]Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења.Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу.БиографијаРодна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја ЈесењинаРођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока.ПесникЗграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-КлепикиУ дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима.У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим.Прва збирка песама С. ЈесењинаЗаједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу.Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког.У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“.Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту.Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову.Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“.Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе.У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве.Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“.Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“.У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима.Приватни животПотомци у СрбијиГодине 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5]Бракови и децаГодине 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд.Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва.Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925.Са Исидором Данкан, године 1923.У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву.Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10]Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент.Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава ТолстојаДана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12]СмртХотел АнглетерДана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13]Посмртна фотографија ЈесењинаПосле комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу.Намештено самоубиствоНа самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина.Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана ФјодоровнаУ периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005).Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“.Гроб Сергеја Јесењина 1983.После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16]Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније.ПоезијаОд првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“.Тематика стваралаштваПортрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.).Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви.На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике.Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама.„Не видать конца и края,Только синь сосёт глаза…”Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“.У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат.И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик:„Ниси ти у мог бога веровала,Русијо, отаџбино моја!Ти си, као чаробница, даљине мерила,И био сам, као посинак твој, ја.”Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“.Познате песмеБреза (1913)Јесен (1914)Песма о керуши (1915)Мангуп (1919)Исповест мангупа (1920)Ја сам последњи песник села (1920)Молитва за умрле (1920)Не жалим, не зовем, не плачем (1921)Пугачов (1921)Писмо мајци (1924)Кафанска Москва (1924)Ко сам, шта сам? (1925)Ана Сњегина (1925)Снежно поље (1925)Црни човек (1925)Качаловљевом псу (1925)До виђења, друже, до виђења (1925)Ти ме не волиш (1925)ПубликацијеЗа живота1916:10/4

SERGEJ JESENJIN KOMPLET CELOKUPNA DELA 1-6 Tvrdi povez Izdavač Rad **** Knjiga 3 je verovatno imala kontak sa vodom na jednom delu korice ,ostala je tačkasta fleka Osim toga knjige u dosta dobrom stanju ***** Сергеј Александрович Јесењин (рус. Сергéй Алексáндрович Есéнин; Константиново, 3. октобар 1895 — Лењинград, 28. децембар 1925) је био руски песник, припадник књижевног правца имажинизма.[2] Најпознатије песме Јесењина су: Песма о керуши, Исповест мангупа, Молитва за умрле, Писмо мајци, Кафанска Москва и Довиђења, друже, довиђења. Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих песника Русије. Због порекла са села, он је себе сматрао „песником села“, и у многим својим делима бавио се животом на селу. Биографија Родна кућа Јесењина у селу Константиново, сада музеј Сергеја Јесењина Рођен је у селу Константиново у Рјазањском региону 3. октобра (21. септембра по старом календару) 1895. у сеоској породици, од оца Александра Никитича Јесењина (1873—1931), и мајке Татјане Фјодоровне Титове (1875—1955). Почео је да пише поезију са девет година. Године 1904. је пошао у Константиновску школу, после чијег завршетка 1909. почиње да студира у црквеној другоразредној учитељској школи (данас музеј С. А. Јесењина) у Спас-Клепикама. По завршетку школе, у јесен 1912. преселио се у Москву и почео да ради прво у месари, а затим као лектор у штампарији. Већ 1913. паралелно с послом похађа студије као „добровољни слушалац“ на Московском градском народном универзитету Шањавског, на историјско-филозофском одсеку. Дружи се интензивно са песницима Суриковског књижевно-музичког кружока. Песник Зграда школе, у коју је ишао С. Јесењин у граду Спас-Клепики У дечијем часопису „Мирок“, 1914. су по први пут објављене песме Јесењина. Године 1915, преселио се у Санкт Петербург, где је упознао песнике Александра Блока, Сергеја Городецког, Николаја Кљујева и Андреја Белог, којима рецитује своје песме. Уз њихову помоћ, Јесењин је изградио своју поетику и постао познат у књижевним круговима. У јануару 1916. Јесењин добија позив за Први светски рат и захваљујући залагањима другова, добија звање („с највишег врха“) болничара у Царскосеоском војно-болничком возу бр. 143 Њеног Височанства Царице Александре Фјодоровне. У то време се зближио с групом „Новосеоских песника“ и издао прву збирку („Радуница“ — 1916), која га је учинила веома познатим. Прва збирка песама С. Јесењина Заједно с Николајем Кљујевим често наступа, између осталог пред царицом Александром Фјодоровном и њеним ћеркама у Царском Селу. Од 1915—1917 се дружи с песником Леонидом Канегисером,[3] који је касније убио председника Петроградске комисије за ванредне ситуације Мојсеја Урицког. У периоду бављења Јесењина имажинизмом, изашло је неколико збирки песама — „Трерјадница“, „Исповест хулигана“ (оба — 1921), „Песме кавгаџије“ (1923), „Москва кафанска“ (1924), поема „Пугачов“. Песник је 1921. са својим другом Јаковом Бљумкиним путовао у Средњу Азију, посетио Урал и Оренбург. Од 13. маја[4] до 3. јуна гостовао је у Ташкенту код друга и песника Александра Ширјајевца. Тамо је Јесењин неколико пута наступао пред публиком и рецитовао песме на поетским вечерима. По речима очевидаца, Јесењин је волео да седи у старом граду и слуша узбекистанску поезију и музику. У возу, којим је путовао, он је и живео све време свог боравка у Ташкенту, затим је тим возом путовао у Самарканд, Бухару и Полторацк (данашњи Ашхабад). 3. јуна 1921. Сергеј одлази из Ташкента и 9. јуна 1921. се враћа у Москву. Стицајем околности, већи део живота ћерка песника, Татјана, проживела је у Ташкенту. Почетком 1920-их година Јесењин се активно бавио књижевно-издавачком делатношћу, а такође продајом књига у изнајмљеној књижари у Великој Никитској улици, што му је одузимало много времена. Последње године живота је много путовао по земљи. Три пута је посетио Кавказ, неколико пута је био у Лењинграду, седам пута — у Константинову. Од 1924. до 1925. је посетио Азербејџан, дао збирку песама на штампање. „Црвени исток“, се штампао у месној штампарији. Постоји верзија о томе, да је управо тамо, у мају 1925. била написана „Посланица јеванђелисту Демјану“. Године 1924. Јесењин је решио да напусти имажинизам због несугласица са А. Б. Маријенхофом. Јесењин и Иван Грузинов су објавили отворено писмо о распуштању групе. У новинама су почели да се појављују веома критички чланци о њему, који су га оптуживали за алкохолизам, вандализам по хотелским собама, свађе и друге антисоцијалне поступке, иако је песник и сам својим понашањем (посебно последњих година живота) понекад давао основ за те критике. Против Јесењина је било подигнуто неколико кривичних пријава због хулиганства; познато је такође и дело `Дело четырёх поэтов`, у вези с кривицом Јесењина и његових другова за антисемитске изјаве. Совјетска власт се „бринула“ за његово здравствено стање, па тако у писму Христијана Раковског Феликсу Дзержинском од 25. октобра 1925. Раковски моли „да се спаси живот познатог песника — несумњиво најталентованијег у нашем Савезу“, предлажући: „позовите га к себи, и пошаљите заједно с њим у санаторијум друга, који му не би дозвољавао пијанчење…“. Крајем новембра 1925. Софија Толстаја се договорила с директором психонеуролошке клинике Московског универзитета, професором Ганушкиним о хоспитализацији песника у његову клинику. О томе је знало само неколико блиских људи. 21. децембра 1925. он напушта клинику, узима са штедне књижице скоро сав новац и за дан одлази у Лењинград, где одседа у соби бр. 5 хотела „Англетер“. У Лењинграду последње дане живота Јесењина обележавају сусрети са Кљујевим, Г. Ф. Устиновим, Иваном Приблудним, В. И. Ерлихом, И. И. Садофјевим, Н. Н. Никитиним и другима. Приватни живот Потомци у Србији Године 1913. се Сергеј упознаје са Аном Романовном Изрјадновом, која је радила као лектор у штампарији „Друштва И. Д. Ситина“, где је Јесењин почео да ради. Неко време су се забављали и почели да живе заједно. Већ 21. децембра 1914. је Ана Изрјаднова родила сина, по имену Јуриј. Он је био најмистичнији, од све Јесењинове деце, јер је био ванбрачно дете, Ана се и после Јесењинове смрти борила по судовима да докаже да је дете његово, што је и доказала. Совјетске власти су Јурија Јесењина стрељале по лажној кривици 1937. али то није доказано, јер се тада прикривала цела истина о породици Јесењин. Недавно су се појавили докази да праунук Јурија, а чукунунук Сергеја, живи у Србији, јер је Јуриј пребегао за Југославију, када је сазнао да ће бити стрељан.[5] Бракови и деца Године 1917. се упознао, а 4. јула исте године и венчао у селу Кирики-Улита са глумицом Зинаидом Рајх, руском глумицом, будућом женом режисера Всеволода Мејерхолда. Венчање Сергеја и Зинаиде се одржало 30. јуна 1917. у цркви Кирика и Јулите, а свадба у згради хотела «Пасаж». Из тог брака се родила ћерка Татјана (1918—1992), новинар и списатељица,[6] и син Константин (1920—1986) — грађевински инжењер, фудбалски статистичар и новинар. Крајем 1919. (или почетком 1920), Јесењин напушта породицу, а у рукама трудне Зинаиде (са сином Константином), остаје једноипогодишња ћерка Татјана. 19. фебруара 1921. песник је поднео захтев за развод брака, у ком се обавезао материјално да их обезбеђује. Касније је Јесењин често посећивао своју децу, коју је усвојио Мејерхолд. Маријенхоф и Јесењин, лето, 1919. Москва. Године 1920. живи код своје секретарице Галине Бениславске. Током живота више пута се с њом виђа, а живи код ње, скоро до женидбе са Софијом Толстој 1925. Са Исидором Данкан, године 1923. У јесен 1921. у радионици Г. Б. Јакулова, Јесењин се упознаје с америчком плесачицом Исидором Данкан, коју је за 6 месеци и оженио, и био с њом у браку од 1922. до 1923. После свадбе је с њом путовао на турнеје по Европи (Немачка, Француска, Белгија, Италија) и у САД (4 месеца), где се налазио од маја 1922. до августа 1923. Необично је било то да он није говорио стране језике, док она је знала само неколико десетина речи руског. Обично, описујући тај „савез“, аутори наглашавају његову љубавно-скандалну страну, јер су та два уметника, несумњиво, зближили и односе стваралаштва.[7] Брак са Исидором није дуго трајао, тако да се у августу 1923. вратио у Москву. Године 1923. Јесењин се упознаје са глумицом Августом Миклашевском, којој је он посветио седам необично интимних песама из циклуса „Љубав хулигана“. У једном од стихова, шифровано наводи име глумице: „Што ми тако име твоје звони, као августовска свежина (рус. Что ж так имя твоё звенит, Словно августовская прохлада?)“.[8][9] У јесен 1976, када је глумици било већ 85 година, у разговору с књижевним научницима, Августа је признала, да је романса с Јесењином била платонска, и да се с њим чак никада није ни пољубила.[10] Дана 12. маја 1924. Јесењин је добио сина Александра Волпина, после романсе са песникињом и преводиоцем Надеждом Волпин. Касније је Александар постао познати математичар и дисидент. Сергеј и његова последња супруга Софија Толстој, унука Лава Толстоја Дана 18. септембра 1925. Јесењин се оженио трећи (и последњи) пут — Софијом Андрејевном Толстој (1900—1957),[11] унуком Лава Толстоја, која је тада била шеф библиотеке Савеза писаца. Тај брак му такође није донео среће и ускоро се распао. После смрти песника, Софија је посветила свој живот сакупљању, чувању, опису и припреми за штампу дела Јесењина, оставила мемоаре о њему.[12] Смрт Хотел Англетер Дана 28. децембра 1925. Јесењина су пронашли мртвог у лењинградском хотелу „Англетер“. Последња његова песма, била је `До виђења, друже, до виђења` `(рус. До свиданья, друг мой, до свиданья…)`. По сведочењу Волфа Ерлиха, папир где је Сергеј написао ову песму, предао му је он лично уочи смрти. Јесењин му се жалио да у соби нема мастила, и да је морао да пише својом крвљу.[13] Посмртна фотографија Јесењина После комеморације у Савезу песника у Лењинграду, тело Јесењина било је превезено возом у Москву, где је такође био организован опрост са учешћем родбине и пријатеља покојника. Сахрањен је 31. децембра 1925. у Москви на познатом Вагањковском гробљу. Намештено самоубиство На самом почетку, Јесењин је подржавао Октобарску револуцију, међутим касније се разочарао њеним последицама, што ће и његов живот довести у опасност. Велики број његових дела био је забрањен у Совјетском Савезу, нарочито у време Стаљина. Сахрана. Слева — друга супруга Јесењина Зинаида Рајх (с подигнутом руком) и Всеволод Мејерхолд, са десне стране — сестра Јекатерина и мајка Татјана Фјодоровна У периоду од 1970. до 1980, појавиле су се сумње о убиству песника са исценираним самоубиством (за организацију убиства оптужена је власт Совјетског Савеза). Акт на разраду те верзије донео је истражни судија Московског криминалистичког одсека милиције, пуковник у оставци, Едуард Хлисталов.[14][15] Верзија о убиству Јесењина процурела је у медије, у уметничкој форми је представљена у ТВ серији „Јесењин“ (2005). Године 1989. под окриљем Института светске књижевности „А. М. Горки“ Руске Академије Наука, сачињена је комисија под руководством совјетског и руског „јесењинолога“ Јурија Прокушева. По њеној молби, спроведен је низ експертиза, које су довеле до закључка, да је „читава верзија о убиству измишљена, како би се укаљала част нашег неприкосновеног Савеза“. Гроб Сергеја Јесењина 1983. После распада Совјетског Савеза, 90-их година 20. века, сумња, која је до тада постојала, да је то било заправо убиство по налогу агената званичне власти, ипак се испоставила као истинита. Истраживања из 2009. године показала су да је самоубиство младог песника исценирано, што доказују криминалистички експерименти о убиству песника Сергеја Јесењина.[16] Имао је 30 година. Галина Бениславскаја убила се на Јесењиновом гробу годину дана касније. Поезија Од првих збирки поезије („Радуница“, 1916; „Сеоски часослов“, 1918) иступио је као префињени лирик, мајстор дубоко психологизованог пејзажа, певач сеоске Русије, познавалац народног језика и народне душе. Од 1919—1923. сачињава групу имажиниста. Трагичко доживљавање света и душевна сметеност изражени су у циклусима „Кобыльи корабли“ (1920) и „Кафанска Москва“ (1924) и у поеми „Црни човек“ (1925). У поеми „Балада о двадесетшесторици“ (1924), посвећеној бакинским комесарима, збирци „Рус Совјетска“ (1925) и поеми „Ана Сњегина“ (1925), Јесењин стреми да достигне „комуном приморану Рус“, иако је наставио да се осећа песником „Русије одлазеће“, „златне избе“. Тематика стваралаштва Портрет и аутограм Јесењина на паспартуу, 1923 Из писама Јесењина 1911—1913 осликава се сложени живот песника у развитку, његово духовно сазревање. Све то, нашло је одраз у поетском свету његове лирике 1910—1913, када је написао више од 60 песама и поема. Овде су изражени његова љубав према свему живом, према животу, отаџбини. На тај начин, песнику посебно побуђује осећања околна природа („Изаткан на језеру пурпурна светлост зоре…“, „Бреза“, „Пролећно вече“, „Ноћ“, „Излазак сунца“, „Пева зима — јауче…“, „Звезде“, „Тамна мала ноћ, не да да се спије…“ и др.). Од првих, пак, стихова, поезију Јесењина чине теме завичаја и револуције. Од јануара 1914. песме Јесењина се појављују у штампи („Бреза“, „Ковач“ и др). Поетски свет постаје сложенији, а значајно место у њему почињу да заузимају библијски обрасци и хришћански мотиви. На почетку 1916. излази из штампе прва књига Јесењина „Радуница“. У називу, садржини већег дела песама (1910—1915) и у њиховом одабиру види се зависност Јесењина од расположења и укуса публике. Стваралаштво Јесењина 1914—1917. постаје сложено и противуречно („Микола“, „Јегориј“, „Рус“, „Марфа Посадница“, „Брк“, „Исус-младенац“, „Плаветнило“ и др. песме). У тим делима је представљена његова поетска концепција света и човека. Основа Јесењинове песничке инспирације је „изба“ (Сеоска дрвена кућа), са свим њеним атрибутима. У књизи „Кључеви Марије“ (1918), песник пише: „Изба простољудна — то је симбол схватања и односа према свету, које су разрадили још пре њега његови преци, који су далеки свет потчинили себи упоређивањем ствари њихових огњишта“. Избе, окружене двориштима, ограђене плотом од прућа и „повезане“ једна с другом путем или стазом, образују село. А село, ограничено околицом (оградом од прућа), заправо и јесте Јесењинова Русија, која је одсечена од великог света шумама и мочварама. „ Не видать конца и края, Только синь сосёт глаза… ” Касније је он говорио: „Замолио бих читаоце да се односе према свим мојим Исусима, Божјим мајкама и Миколама, као према нечему бајковитом у поезији“. Херој лирике се моли „земљи која се дими“, „на пурпурној зори“, и поклања се отаџбини: „Моја лирика, — говорио је касније Јесењин, — живи једном великом љубављу, љубављу према отаџбини. Осећање завичаја — основно је у мом стваралаштву“. У поетском свету Јесењина пре револуције, Русија је многолика: „замишљена и нежна“, смирена и бунтовна, ништавна и весела. У песми „Ниси ти у мог бога веровала…“ (1916), песник зове Русију — „принцезу поспану“, која се налази „на магловитом брду“, ка „веселој вери“, којој је сада привржен он сам. У песми „тучи с ожереба…“ (1916) песник буквално предсказује револуцију — „преображење“ Русије кроз „муке и крст“, и грађански рат. И на земљи и на небу, он супротставља само добре и зле, „чисте“ и „нечисте“. Заједно с Богом и његовим слугама, небесним и земаљским, код Јесењина од 1914—1918. делује могућа „нечистоћа“: шумска, водена и домаћа. Зла судбина, како је мислио песник, дотакла се и његове отаџбине, и положила свој печат на њен облик: „ Ниси ти у мог бога веровала, Русијо, отаџбино моја! Ти си, као чаробница, даљине мерила, И био сам, као посинак твој, ја. ” Али и у те, предреволуционарне године, песник је веровао у то, да ће зачарани круг бити разорен. Веровао је, јер је сматрао све „уском родбином“: значи, треба да наступи такво време, када ће сви људи постати „браћа“. Познате песме Бреза (1913) Јесен (1914) Песма о керуши (1915) Мангуп (1919) Исповест мангупа (1920) Ја сам последњи песник села (1920) Молитва за умрле (1920) Не жалим, не зовем, не плачем (1921) Пугачов (1921) Писмо мајци (1924) Кафанска Москва (1924) Ко сам, шта сам? (1925) Ана Сњегина (1925) Снежно поље (1925) Црни човек (1925) Качаловљевом псу (1925) До виђења, друже, до виђења (1925) Ти ме не волиш (1925) Публикације За живота 1916: С. А. Јесењин, Радуница. — Петроград: Издавач М. В. Аверјанов 1918: С. А. Јесењин, Исус-младенац. — Петроград С. А. Јесењин, Плаветнило. — Москва С. А. Јесењин, Радуница. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Сеоски часослов. — Москва С. А. Јесењин, Преображење. — Москва 1920: С. А. Јесењин, Плаветнило. — друго издање — Москва С. А. Јесењин, Кључеви Марије. — Москва С. А. Јесењин, Русејањ. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Трерјадница. - Москва: Злак С. А. Јесењин, Триптих. Поеме. — Берлин: Скифы С. А. Јесењин, Россия и Инония. — Берлин: Скифы 1921: С. А. Јесењин, Исповест хулигана. — Москва С. А. Јесењин, Ражани коњи. - Москва: Аљциона С. А. Јесењин, Преображење. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Трерјадница. — друго издање — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Радуница. — 3-е изд. — Москва: Имажинисти С. А. Јесењин, Пугачов. — Москва: Имажинисти 1922: С. А. Јесењин, Аутобиографија // Савремено обозрение: Часопис новог типа (Књижевност — уметност — живот). — Петроград: Издавач «Ars». (Прва публикација аутобиографије Сергеја Јесењина у Русији за живота). С. А. Јесењин, Пугачов. — друго издање — Петроград: Ељзевир С. А. Јесењин, Пугачов. — треће издање — Берлин: Руско универзално издаваштво С. А. Јесењин, Изабрана дела. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, Сабране песме и поеме. - Москва — Том 1. — Берлин S. Esenin, Confession d’un voyou. — Paris (превод на француски: Франц Еленс и Марија Милославска) 1923: С. А. Јесењин, Песме кавгаџије. — Берлин: Издавач И. Т. Благов. Године 1924, С. А. Јесењин, Кафанска Москва. — Л., 1924. — 44 с. С. А. Јесењин, Песме (1920—24). — Москва: Круг С. А. Јесењин, Русија совјетска. — Баку: Бакински радник 1925: С. А. Јесењин, Земља совјетска. — Тифлис: Совјетски Кавказ С. А. Јесењин, Песма о великом походу. — Москва: Госиздат С. А. Јесењин, О Русији и револуцији. — Москва: Современная Россия С. А. Јесењин, Брезин циц. — Москва: Госиздат, 1925. — 100 с. С. А. Јесењин, Изабране песме. — Москва: Огонек, 1925. — 44 с. С. А. Јесењин, Персидски мотиви. — Москва: Современная Россия Међународне С. А. Јесењин, Ана Сњегина. Поема / Издање на 12 језика (руски, енглески, српски, бугарски, мађарски, италијански, немачки, румунски, словеначки, словачки, хрватски, чешки). — Москва: Центар књиге ВГБИЛ, М. И. Рудомино, 2010 Други о песнику Н. Виноградска, Како је живео Јесењин. — Л.: Огонек, 1926. — 36 с. Н. Бухарин, Зле забелешке. — Москва, ГИЗ, 1927. — 20 с. А. Маријенхоф, Роман без лажи. - Л.: 1928. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 1. (1895—1920). — Москва: Сов. Россия, 1969. В. Белоусов, Сергеј Јесењин. Књижевна хроника. Том 2. (1921—1925). — Москва: Сов. Россия, 1970. Јесењин и савременост. Зборник. — Москва: Современник, 1975. — 406 с. П. Епифанов Двобој при месечевој светлости. Још једном о духовном свету поезије Сергеја Јесењина // Крила голубова : Алманах. — 2007. — № 1. — С. 50—79. О. Лекманов, М. Свердлов, Сергеј Јесењин: Биографија. — Москва: Астрељ, Corpus. 2011. ISBN 978-5-271-34953-9. А. М. Марченко, Јесењин: Пут и беспуће. — Москва: Астрељ, 2012. Сергеј Александрович Јесењин / Саставио С. Куњајев. Москва: Русскiй Мiръ, Жизнь и мысль, — 736 с., ил. — (Русскiй Мiръ в лицах). — 5000 экз. 2013. ISBN 978-5-8455-0136-