Hulio Kortasar DivertimentoMeki povezIzdavač BeopolisPosveta predhodnom vlasniku6/9

LUIS HARS ASTURIJAS-BORHES-KORTASAR RULFO-MARKES Prevela sa španskog SILVIA MONROS STOJAKOVIĆ BIGZ 1980.

Naslov originala: Luis Harss LOS NUESTROS Prevela s španskog: Silvia Monros Stojaković - Asturijas - Borhes - Kortasar - Rulfo - Markes

Vavilonska biblioteka nova hispanoamerička književnost (delo, godina xxiv, broj 8-9, beograd, avgust-septembar 1978, broš, 258 str.) hose luis martines, ernesto sabato, haime valdivieso, lusila-ines mena, mario benedeti, emir rodriges monegal, oktavio pas, roberto rios, karlos rinkon, augustin janjes, migel anhel asturijas, huan rulfo, aleho karpentjer, karlos fuentes, augusto roa bastos, gabrijel garsija markes, horhe luis borhes, hulio kortasar, manuel puć, mario vargas ljosa, hose donoso.

Opis GLAS I SVEST ŽENE Moraš da se smeškaš, prvi roman Luise Valensuele (1966) prikazuje život jedne prostitutke sa empatijom, iz antipatrijarhalne perspective, bez moralisanja ali neumoljivo kritički prema društvu koje nema mnogo milosti za žene kao što je Klara, prostodušna junakinja sa skromnim snovima o moru i sreći, koja se na svakom koraku suočava s eksploatacijom i nasiljem. U ovu tragičnu priču autorka uključuje komične i kič elemente, te predstavlja izuzetno živopisnu galeriju sumnjivih likova, sitnih kriminalaca i prevaranata koji stoje u suprotnosti s naivnošću junakinje, čija maštanja o životu i ljubavi odražavaju sentimentalna opšta mesta popularne culture. Ovo je takođe priča o sporom i mukotrpnom sticanju svesti jedne potlačene žene, a otvoreni kraj romana nagoveštava da je uspela spoznati slobodu, po prvi put i uprkos svemu. Luisa Valensuela ovim romanom već najavljuje svoje centralne književne preokupacije, pre svega zanimanje za rodne teme i kulturni i društveni položaj žena, koje se nalazi u osnovi njenog poimanja ženskog pisma. “Na svakoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda.” Hulio Kortasar

Cirkuzant, idealista i budala Slavica Milošević ima 23 godine, poseduje interesovanje za sopstveno vreme, u kome obitava, osuđuje, kritikuje i brani se od ovovremenskog ludila strašnim oružjem – osećajnošću i intelektom... Posebno verujem darovitosti i energiji, poput Slavičine, koja nije „zagađena“ egoizmom i hipokrizijom, no na DonKihotovski način osvaja čitaoca... Pred sobom imamo, naizgled, čudnu literarnu formu sa mnoštvom jakih asocijacija... lično sam, čitajući rukopis, doživeo asocijacije na: Tagoru, Kortasara, Kiša...

Opis PRIČE JEDNE OD NAJVEĆIH SAVREMENIH ARGENTINSKIH KNJIŽEVNICA Valensuelina proza je stilski raznovrsna – humoristična, lirska, razbarušena, samozapitana, ali i mračna, angažovana i provokativna, ponekad sve to istovremeno. U neobičnom svetu Simetrija, u koji se upliću apsurd i fantastika, pred čitaocem se smenjuju: nelagodna želja ćerke da ubije majku, magična pera i amajlije, religijski i pseudoreligijski obredi, erotske fantazije, kanibalizam, kobne poplave; prizori iz gradskog života, nepisana pravila tanga, čudnovati kafe u kome muškarci i žene sede odvojeno; metaknjiževne fantazije o princezama transponovanim u savremeno doba i ogorčenim na svog tvorca – pa sve do torture političkih zarobljenica u argentinskim logorima. Iznad svega, ovo su priče o potrazi za ženskim glasom i identitetom. Za Valensuelu, taj je identitet ukorenjen u kolektivnom iskustvu, naslanja se na tradiciju i njene ideale „ženstvenosti” ali je i menja i podriva, a istorijska marginalizacija žena omogućava im da promišljaju sebe, svet i književnost na nov, smeo i vizionarski način. Ana Marković „Knjige Luise Valensuele su naša sadašnjost ali u njima je takođe sadržana naša budućnost; na svakoj njihovoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda.” Hulio Kortasar „U srcu Valensueline proze nalazi se duboka zaokupljenost upotrebom i zloupotrebom moći, strukturama dominacije koje prožimaju najosnovnije aspekte našeg bivstvovanja. Te strukture dominacije očitavaju se u politici tela, politici seksualnosti, politici jezika i politici države, posebno autoritarne države. Valensuelina proza vešto oslikava međuzavisnost između svakog od ovih nivoa političke razmene.” Gvendolin Dijas „Ono što Luisa Valensuela piše o nama mnogo je više od svedočanstva: to je jedan novi znak koji nam omogućava da, zahvaljujući njoj, izrazimo naše lične, još uvek neimenovane oblasti, sve ono što pati i čemu je potrebno oslobođenje i pravda.” Leopoldo Brisuela Prevod sa španskog Ana Marković

Autor: Aleksandra MokranjacU srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru.

Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogčemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce. Čitaj dalje

Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Description Sve paštete sveta – Nataša Gerke Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke. Koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama. Kod ove, u mnogčemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.

„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Maštarije „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Transkripcija U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu. Možda će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo Jovica Aćin

U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu. Možda će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo Jovica Aćin

„Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima. Format: 13x20 cm Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 27. oktobar 2018. ISBN: 978-86-521-3097-9 Prevodilac: Aleksandar Grujičić

Opis proizvoda „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima. Format: 13x20 cm Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 27. oktobar 2018. ISBN: 978-86-521-3097-9 Prevodilac: Aleksandar Grujičić

Tvoj sam Jedna zanosna žena je umrla, i svom mužu, čoveku zaronjenom u literaturu, ostavila je jednu ogrlicu od raznobojnog poludragog kamenja, i jednu veliku sumnju – da je svaki kamen na toj ogrlici, koju mu nikada nije dala da dodirne, u stvari, uspomena na jednog njenog ljubavnika. Tako se, kao na ogrlici, nižu priče u ovom romanu, koje piše očajni, iznevereni muž – proučavajući značaj I simboliku kamenja, (ahat, karneol, akvamarin, lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral, i tako dalje) on domišlja i sastavlja priču o svojoj ljubavi prema ženi koja ga je varala. ”Neuzvraćena ljubav, nije i uzaludna”, kaže jedan od junaka. ”Prošlost se ne može izmeniti – ali se može opisati” i ”pisac ima poslednju reč”, kaže jedan od junaka ovog zanimljivog romana o ljubavi, ljubomori i sumnji. U ovom romanu o stvaranju jednog romana, odaje se počast drugim piscima – Kavafiju, Olbiju, Bukovskom; Kortasaru, Markesu, Margerit Diras…. ”TVOJ SAM” je prvi muški roman Mirjane Bobić Mojsilović - sačinjen je od muškog dueta, a glavni junaci su muškarci – divni, zanosni, pokvareni, ustreptali, ledeni, ljubomorni, stvarni i izmišljeni.

Jedna zanosna žena je umrla, i svom mužu, čoveku zaronjenom u literaturu, ostavila je jednu ogrlicu od raznobojnog poludragog kamenja, i jednu veliku sumnju – da je svaki kamen na toj ogrlici, koju mu nikada nije dala da dodirne, u stvari, uspomena na jednog njenog ljubavnika. Tako se, kao na ogrlici, nižu priče u ovom romanu, koje piše očajni, iznevereni muž – proučavajući značaj I simboliku kamenja, (ahat, karneol, akvamarin, lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral, i tako dalje) on domišlja i sastavlja priču o svojoj ljubavi prema ženi koja ga je varala. ”Neuzvraćena ljubav, nije i uzaludna”, kaže jedan od junaka. ”Prošlost se ne može izmeniti – ali se može opisati” i ”pisac ima poslednju reč”, kaže jedan od junaka ovog zanimljivog romana o ljubavi, ljubomori i sumnji. U ovom romanu o stvaranju jednog romana, odaje se počast drugim piscima – Kavafiju, Olbiju, Bukovskom; Kortasaru, Markesu, Margerit Diras…. ”TVOJ SAM” je prvi muški roman Mirjane Bobić Mojsilović - sačinjen je od muškog dueta, a glavni junaci su muškarci – divni, zanosni, pokvareni, ustreptali, ledeni, ljubomorni, stvarni i izmišljeni. Naslov: Tvoj sam Izdavač: Čigoja štampa Strana: 181 (cb) Pismo: Format: 13x20 cm Godina izdanja: 2009 ISBN: 86-7558-464-4

Opis O ZABORAVLJENIM MITOVIMA, ZABRANJENOM JEZIKU I PISANJU TELOM U knjizi Opasne reči velika argentinska književnica Luisa Valensuela se na sebi svojstven, maestralan način bavi temom ženskog pisma i njegovog odnosa prema politici, erotici i mitu, s posebnim osvrtom na argentinske i latinoameričke društvenoistorijske prilike i književnu tradiciju, kao i širim temama vezanim za odnose moći u jeziku i funkcijom Tajne u književnosti kao svojevrsnog metafizičkog koncepta u delima velikih latinoameričkih pisaca poput Kortasara, Fuentesa i Klaris Lispektor. Reči su opasne zato što mogu biti oruđa kako dominacije tako i subverzije a ženska književnost donosi nove mogućnosti za preispitivanje i oblikovanje stvarnosti upravo zahvaljujući viševekovnom potčinjavanju žene koje joj omogućava da pristupi patrijarhalnom logosu iz jednog novog ugla, sa mesta na kome je lakše steći uvid u mračnu stranu bića, gde uobrazilja deluje slobodnije a telo ustaje u pobunu i govori u ime onih kojima je toliko dugo reč bila uskraćena. Polazeći od koncepta zazornog Julije Kristeve, Valensuela nudi jedno specifično viđenje pisanja telom u delima latinoameričkih književnica gde „naslađivanje odvratnošću“ otvara nove puteve spoznaje i promišljanja stvarnosti. Njeno shvatanje pisanja telom takođe je blisko vezano za konkretne okolnosti argentinske državne represije u doba diktature i za ideju da književnost mora biti izraz istorijskog pamćenja i borbe protiv nepravdi, što je vidljivo i u njenoj vlastitoj književnosti. Vraćajući se zaboravljenim mitovima, prisvajajući zabranjeni jezik, boreći se protiv cenzure i autocenzure, podrivajući književni kanon, kao što sama Valensuela čini kada preosmišljava Peroove bajke i pretvara ih u izraz ženske slobode i pobune, književnice osvajaju nove slobode na svim poljima i za sve nas. Prevela sa španskog Ana Marković

Opis ČUDNI I MAHNITI SVET U KOME SE PIŠE TELOM Dva mlada argentinska pisca, Roberta Agilar i Agustin Palant, susreću se u Njujorku, gde oboje pišu svako svoj roman. Roberta tvrdi da „treba pisati telom“,živeći život punim intenzitetom. Možda baš zbog toga Agustin odlučuje da se osmeli i krene po opasnim njujorškim četvrtima, gde upoznaje jednu glumicu,koju zatim ubija iz nekakve unutrašnje prinude, ne shvatajući ni sam zašto.Ubistvo se dešava bez svedoka, ali Agustin ne može da oprosti sebi. Zajedno s Robertom, koja ne zna celu istinu, otpočinje potragu za mogućim motivima svog postupka,koja će ih odvesti u jedan čudni i pomahnitali svet. No,Roman noar nije samo pseudo krimi priča, on je i Robertina ljubavna priča,koja ne može da se realizuje na fonu tuđe lične i istorijske tragedije, a zatim – i možda pre svega – horor priča o diktaturi. Na horor diktature se aludira uspostavljanjemsimetrije sa sadomazohističkom seksualnom praksom Ave Taurel, kao i pričom o ženi sa sekirom koja traži osvetu.Ovaj pseudo kriminalistički roman, u kome je ubica poznat već od prve stranice, i koji sam postaje detektiv sopstvenog zločina, pokušavajućida otkrije sopstvenu motivaciju, stalnim aluzijama upućuje čitaoca na one druge, vojne zločine, koji su zapravo onaj neophodni kontekst Agustinovognaizgled apsurdnog postupka. “U delu Luise Valensuele lično i političko se često međusobno reflektuju. Roman noarpokazuje kako Agustinova lična borba sa zlom prerasta u metaforu ljudskog odnosa prema užasu i nasilju, s posebnim naglaskom na Argentince koji su bili svedoci Prljavog rata kasnih 70-ih godina XX veka. (…) Užasnut i šokiran, Agustin pokušava da potisne sećanja u činu samonametnutog slepila. On je metafora za njegove sugrađane koji su odbijali da priznaju opseg mučenja i “nestanaka” čak i nakon što je Prljavi rat završen. U tom smislu, Valensuelina umetnost služi kao sredstvo provokacije i šoka. Njen je cilj da nas uznemiri i time navede na nova saznanja, da nas učni svesnim novih odnosa dok prepoznajemo sebe u njenim likovima. Ona je simboličko istraživanje naše lične i kolektivne savesti, borba sa spoznajom o našem sopstvenom gubitku nevinosti.“ Čeril Nimc u American Book Review Knjigu je sa španskog prevela Ana Marković. O autorki: Luisa Valensuela (Luisa Valenzuela – Buenos Ajres, 1938) – autorka brojnih eseja, romana, pripovetki, mini-priča i jedna od najvažnijih savremenih argentinskih književnica. Rođena u umetničkoj porodici – njena majka, Luisa Mersedes Levinson, takođe je bila književnica – Valensuela je od malena bila okružena velikanima argentinske književnosti; u njenoj kući okupljali su se Borhes, Bjoj Kasares i Ernesto Sabato između ostalih. Vrlo mlada počela je i sama da se bavi novinarskim poslom i književnošću. Puno je putovala, živela je u Francuskoj, Španiji, Meksiku i SAD. U Njujorku je provela deset godina (1979- 1989), gde je otišla da radi kako bi se sklonila od vojnog režima u zemlji. Tamo je i napisala Roman noar s Argentincima (1990). Dobitnica brojnih domaćih i međunarodnih priznanja, prevođena na brojne svetske jezike, danas živi, radi i neumorno piše u Buenos Ajresu Ponekad klasifikovana kao predstavnica latinoameričkog posbooma, u kome je zapaženo veće učešće ženskih autorki, među kojima je najpoznatija Isabel Aljende, sama Valensuela se ograđuje od sentimentalnog romana i magičnog realizma karakterističnog za mnoge književnice te generacije. Valensuela piše političku književnost, u najširem smislu te reči, i bavi se u svojim autopoetičkim esejima prevashodno konceptima ženskog pisma i pisanja telom. Od velikana latinoameričke književnosti, stilski joj je vrlo blizak Hulio Kortasar: njena je proza duhovita, razigrana, eksperimentalna, istovremeno zabavna i vrlo kritična u odnosu na društvenu i političku stvarnost. Važnija dela: Ovde se dešavaju čudne stvari (1975, priče), Kao u ratu (1977, roman), Promena oružja (1982, priče), Roman noar s Argentincima (1990, roman), Simetrije (1993, priče), Putešestvije (2001, roman), Opasne reči (2002, eseji), Sutrašnjica (2010, roman), Sardinijska maska (2012, roman), Dnevnik maski (2014, putopis).