Vesti iz carstva predstavlja jedno od značajnijih dela hispanoameričke književnosti XX veka. Pripada grupi „novih istorijskih romana” koje su promovisali Markes, Ljosa, Kortasar i Fuentes. Na prvi pogled to je slika kratkotrajnog, drugog meksičkog carstva koje je nakon francuske intervencije nametnuo Napoleon III i postavio Maksimilijana Habsburškog za cara Meksika. U dva alternativna niza pokrivaju se događaji od 1861. do 1867. godine. Svako drugo poglavlje predstavlja monolog Šarlote belgijske ili Karlote (kako su je zvali u Meksiku), Maksimilijanove supruge, koja je cara nadživela 60 godina, i to vreme provela po raznim evropskim dvorcima, luda i osamljena. Ovako izuzetno zanimljiva istorijska freska obuhvata sva dešavanja tog vremena, do poslednjih časova Maksimilijana pred samo streljanje u Keretaru 1867. godine. Karlotini monolozi, njen delirijum, predstavljaju svedočanstvo o tragičnom i kratkotrajnom carstvu, o ljubavi prema suprugu, o vremenu koje se neće vratiti i prelazu iz XIX u XX vek, o svetu iz kog su sklonjeni i izbačeni. U ovoj tako heterogenoj galeriji likova u kojoj se nižu mnogi, od slavnih ličnosti do običnih ljudi, rekonstruisan je jedan fascinantni trenutak istorije Meksika, gde je istovremeno opisan dolazak modernog doba kao i život korumpiranih evropskih kraljevskih dvorova. Istorija i fikcija se stapaju na uverljiv način kroz tu polifoniju glasova, pojedinačnih i kolektivnih stavova. Pisan objektivnim stilom može se reći da roman sadrži malu i veliku istoriju Meksika u jednom burnom periodu stvaranja sopstvene nacije. Istorijski podaci su pouzdani i plod su neumornog, dvogodišnjeg istraživanja Del Pasa. Sam autor je smatrao da je u pitanju istoriografija, dok jedan od kritičara ovog romana Klaudio Magris rekao je da je to jedna strasna i grandiozna epopeja. Fernando del Paso

Svetovi, Novi Sad, 2001. Manji format, 265 strana. Lepo očuvana. Listovi spolja neznatno požuteli i sa nekoliko `pegica`- zanemarljivo. Antologija savremene argentinske priče predstavlja najznačajnije savremene autore ove najdominantnije književnosti Latinske Amerike. Izostavljajući Borhesa, Kasaresa i Kortasara, koji su dobro poznati našoj publici, ova antologija nam otkriva u najvećoj meri savremene pripovedače i novi pogled na bogatu i produktivnu situaciju argentinske kulture. Predstavljajući raznovrsnost i bogatstvo pripovedačke književnosti Argentine, od tradicionalnih pristupa do postmodernista, sastavljači uvode mnoštvo novih imena starije i novije generacije književnih stvaralaca sa tog prostora.

PRIČE JEDNE OD NAJVEĆIH SAVREMENIH ARGENTINSKIH KNJIŽEVNICA Valensuelina proza je stilski raznovrsna – humoristična, lirska, razbarušena, samozapitana, ali i mračna, angažovana i provokativna, ponekad sve to istovremeno. U neobičnom svetu Simetrija, u koji se upliću apsurd i fantastika, pred čitaocem se smenjuju: nelagodna želja ćerke da ubije majku, magična pera i amajlije, religijski i pseudoreligijski obredi, erotske fantazije, kanibalizam, kobne poplave; prizori iz gradskog života, nepisana pravila tanga, čudnovati kafe u kome muškarci i žene sede odvojeno; metaknjiževne fantazije o princezama transponovanim u savremeno doba i ogorčenim na svog tvorca – pa sve do torture političkih zarobljenica u argentinskim logorima. Iznad svega, ovo su priče o potrazi za ženskim glasom i identitetom. Za Valensuelu, taj je identitet ukorenjen u kolektivnom iskustvu, naslanja se na tradiciju i njene ideale „ženstvenosti” ali je i menja i podriva, a istorijska marginalizacija žena omogućava im da promišljaju sebe, svet i književnost na nov, smeo i vizionarski način. Ana Marković „Knjige Luise Valensuele su naša sadašnjost ali u njima je takođe sadržana naša budućnost; na svakoj njihovoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda.” Hulio Kortasar „U srcu Valensueline proze nalazi se duboka zaokupljenost upotrebom i zloupotrebom moći, strukturama dominacije koje prožimaju najosnovnije aspekte našeg bivstvovanja. Te strukture dominacije očitavaju se u politici tela, politici seksualnosti, politici jezika i politici države, posebno autoritarne države. Valensuelina proza vešto oslikava međuzavisnost između svakog od ovih nivoa političke razmene.” Gvendolin Dijas „Ono što Luisa Valensuela piše o nama mnogo je više od svedočanstva: to je jedan novi znak koji nam omogućava da, zahvaljujući njoj, izrazimo naše lične, još uvek neimenovane oblasti, sve ono što pati i čemu je potrebno oslobođenje i pravda.” Leopoldo Brisuela Prevod sa španskog Ana Marković

Knjiga je kao nova. Vesti iz carstva - Fernando del Paso Izdavač: Tanesi Godina izdanja: 2021 Broj strana: 849 Format: 20 cm Povez: Broširani Vesti iz carstva predstavlja jedno od značajnijih dela hispanoameričke književnosti XX veka. Pripada grupi „novih istorijskih romana” koje su promovisali Markes, Ljosa, Kortasar i Fuentes. Na prvi pogled to je slika kratkotrajnog, drugog meksičkog carstva koje je nakon francuske intervencije nametnuo Napoleon III i postavio Maksimilijana Habsburškog za cara Meksika. U dva alternativna niza pokrivaju se događaji od 1861. do 1867. godine. Svako drugo poglavlje predstavlja monolog Šarlote belgijske ili Karlote (kako su je zvali u Meksiku), Maksimilijanove supruge, koja je cara nadživela 60 godina, i to vreme provela po raznim evropskim dvorcima, luda i osamljena. Ovako izuzetno zanimljiva istorijska freska obuhvata sva dešavanja tog vremena, do poslednjih časova Maksimilijana pred samo streljanje u Keretaru 1867. godine. Karlotini monolozi, njen delirijum, predstavljaju svedočanstvo o tragičnom i kratkotrajnom carstvu, o ljubavi prema suprugu, o vremenu koje se neće vratiti i prelazu iz XIX u XX vek, o svetu iz kog su sklonjeni i izbačeni. U ovoj tako heterogenoj galeriji likova u kojoj se nižu mnogi, od slavnih ličnosti do običnih ljudi, rekonstruisan je jedan fascinantni trenutak istorije Meksika, gde je istovremeno opisan dolazak modernog doba kao i život korumpiranih evropskih kraljevskih dvorova. Istorija i fikcija se stapaju na uverljiv način kroz tu polifoniju glasova, pojedinačnih i kolektivnih stavova. Pisan objektivnim stilom može se reći da roman sadrži malu i veliku istoriju Meksika u jednom burnom periodu stvaranja sopstvene nacije. Istorijski podaci su pouzdani i plod su neumornog, dvogodišnjeg istraživanja Del Pasa. Sam autor je smatrao da je u pitanju istoriografija, dok jedan od kritičara ovog romana Klaudio Magris rekao je da je to jedna strasna i grandiozna epopeja. Fernando del Paso

Nova, nekorišćena OD GABA DO MARIJA: RODOSLOV HISPANOAMERIČKOG BUMA Anhel Esteban, Ana Galjego Kujnas Od Gaba do Marija : rodoslov hispanoameričkog buma / Anhel Esteban, Ana Galjego Kujnas ; prevod sa španskog Jasmina Milenković Jedinstveni naslov De Gabo a Mario. srp Vrsta građe stručna monografija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2016 Izdanje 1. Deretino izd. Izdavanje i proizvodnja Beograd : Dereta, 2016 (Beograd : Dereta) Fizički opis 315 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Milenković, Jasmina, 1972- = Milenković, Jasmina, 1972- Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta, Beograd] Napomene Slike Markesa i Ljose na prednjoj korici Prevod dela: De Gabo a Mario : La estirpe del boom / Ángel Esteban, Ana Gallego Cuiñas Tiraž 1.000 Bibliografija: str. 313-315. Predmetne odrednice Garsija Markes, Gabrijel, 1928-2014 Vargas Ljosa, Mario, 1936- Latinoamerička književnost -- Hispanoamerički bum -- 20v Garsija Markes G. Vargas Ljosa M. Esteban, Ángel, 1963- = Esteban, Anhel, 1963- Gallego Cuiñas, Ana = Galjego Kujnas, Ana Priča o „hispanoameričkom bumu” pre svega je priča o dva velika pisca, Markesu i Ljosi, koji su svoje blisko prijateljstvo okončali pesnicama i do kraja života se nisu pomirili. Oko njih se okupljala čitava plejada najtalentovanijih južnoameričkih i španskih autora tog doba – Kortasar, Fuentes, Karpentijer, Donoso, braća Gojtisolo, i svi oni su protagonisti ove uzbudljive knjige. Zajedno su slavili život i literaturu, pisali neke od najuzbudljivijih dela proteklog veka, menjali književnu istoriju, dobijali najveće nagrade, potpisivali milionske ugovore, zajedno posećivali književne festivale, konferencije i proslave, igrali karte u časovima dokolice, ali i vodili žučne intelektualne (i one druge) rasprave, pre svega o politici, Kastru i Kubanskoj revoluciji, koja je u jednom trenutku postala njihova jabuka razdora. Sve to će uskoro biti poznato kao „hispanoamerički bum”, eksplozija stvaralačke energije kakva nije viđena u istoriji Servantesovog jezika, čak ni u njegovom „zlatnom dobu”. gabrijel garsija markes, mario vargas ljosa, llosa, marquez

Knjiga je veoma lepo očuvana.Ima posvetu. ,,Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala.``

Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Izdavač: Nolit, Beograd Kolekcija Metamorfoze Prevod: Božidar Marković Predgovor: Miodrag Pavlović Povez: tvrd Broj strana: 236 Sadržaj priložen na slici. Vrlo dobro očuvana. Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. (K-134)

Roman Srce tako belo, jedan od najznačajnijih romana velikog Havijera Marijasa, ponovo je pred srpskom čitalačkom publikom. Ovaj roman svojim naslovom upućuje na repliku iz tragedije Makbet koja čini okosnicu njegove napete radnje i bogatog stila, a kritičari ga često nazivaju antidetektivskim romanom i pričom o ljudskoj prirodi. Ovo je roman o težini i značaju reči, naročito onih neizgovorenih. O onima koji reči izgovaraju, onima koji ih slušaju i onima koji se njima bave. Havijer Marijas bio je savremeni španski pisac koga književna kritika već dugo vremena poredi sa Markesom i Kortasarom. Njegova dela odlikuje visoko razvijen stil, duge i sadržajne rečenice koje opčinjavaju umećem i gotovo filmska atmosfera koju one stvaraju.

Autor: Nataša Gerke Format: 10x18,5 Povez: broširan Br. stranica: 162 Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogo čemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.

- 500 strana, 200 godina, 57 priča, 36 prevodilaca, 11 jezika, 2 urednika NOVO! Antologija svetske priče KULE, GRADOVI Majstori kratke proze: od Gogolja do Fostera Volasa 57 priča isto toliko autora (prevedenih sa 11 jezika) Priredili: Arijana Božović Borivoj Gerzić Izdavač: SAI, Beograd Obim: 512 strana Format: 15,5 x 23 cm Meki povez, latinica Prvo izdanje, izašlo iz štampe 18. decembra 2013. CENA KNJIGE U KNJIŽARAMA: 2200 din. Iz predgovora: Jedna od osobenosti ove zbirke mogla bi biti raznovrsnost tema i književnih postupaka na osnovu kojih se uočavaju metamorfoze i mogućnosti kratke proze tokom dva poslednja veka. Imamo, recimo, sveznajućeg pripovedača kod Gogolja, Mopasana, Čehova; pripovedanje u prvom licu (Po, Džojs, Babelj), ili u trećem, iz ugla glavnog junaka (Mensfild, Hemingvej); autore koji se poigravaju s pripovedačkim perspektivama (Akutagava, Kortasar). Tu su priče-snoviđenja (Kafka, Bucati, Saramago), dramski monolozi (Beket, Bernhard), priče sa istorijskim motivima (Jursenar, Andrić) i one gde je motiv legenda ili bajka (Akutagava, Karter). Borhesov „magijski realizam“ uticao je na čitavu jednu generaciju pisaca druge polovine 20. veka (između ostalih, na Kortasara, Kalvina, Kiša, takođe ovde zastupljenih). Tu su i začetnici modernizma (Džojs, Kafka, Lorens), pa, uslovno rečeno, pozni modernisti i postmodernisti (Bartelmi, Albahari, Basara, Bernhard, Kuci), moderni tradicionalisti (Singer, Andrić, Manro, Trevor), kao i predstavnici „prljavog realizma“ (Karver, Bukovski, Velš). Komentar: Ne mogu a da ne podelim oduševljenje: petsto strana, 57 priča sa 11 jezika, pokrivaju vremenski raspon od blizu 200 godina. To što se statistike tiče. Predgovor izvrstan, ne sećam se kad sam bolji pročitala, dizajn, prelom, ekonomičnost i bogatstvo dodatnih informacija (o piscu, vremenu kad je priča napisana, godinama koje je tad pisac imao, gde je priča bila objavljena i pod kojim naslovom). Divan slog, divan papir. Za prevode sam sigurna da su svi odlični, znajući ko ih je gledao i prevodioce u red uterivao... Sve divno, velika mi je čast što sam sa dva prevoda učestvovala u ovom poduhvatu. Knjiga je idealan poklon ljubiteljima kratkih i svakojakih priča. Ja sam je već namenila nekome. Bravo, priređivači! Jelena Stakić Pogledajte i ostale knjige koje prodajem: https://www.kupindo.com/MojKupindo/Prodajem

U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu. Možda će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo Jovica Aćin

Izdavač: Nolit, Beograd Kolekcija Metamorfoze Prevod: Božidar Marković Predgovor: Miodrag Pavlović Povez: tvrd Broj strana: 236 Sadržaj priložen na slici. Malo požutela po obodu i na marginama strana, vrlo dobro očuvana. Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. (K-99)

Izvrstan primerak.. „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Lepo ocuvana G5 „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Autor: Aleksandra Mokranjac Povez: broširan Br. strana: 199 Format: 11x18,5 U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu. Možda će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo.

Ubrzo nakon što je Rita pronađena obešena o crkveni zvonik, ne baš revnosni policijski inspektori zaključuju kako je reč o samoubistvu, te se istraga vrlo brzo zatvara. Međutim, zbog čudnih okolnosti Ritine smrti, njena majka Elena zna da je reč o ubistvu i ne želi da odustane od istine ni po koju cenu. Uprkos činjenici da pati od teškog oblika Parkinsonove bolesti, zbog koga i najprostije fizičke radnje predstavljaju herojski poduhvat, Elena započinje besomučnu potragu za krivcem. Znajući da zbog svog stanja nema izgleda da ga sama pronađe, odlučuje da krene na mukotrpan put kako bi naplatila zahvalnost jednog starog dužnika i uz njegovu pomoć konačno razrešila misteriju Ritine tragedije. Kriminalistički zaplet romana Elena zna samo je mizanscen za autorkino progovaranje o mnogo dubljim temama – smrtnosti, slobodi pojedinca i pravu žene na sopstveno telo – čime ova bolna i dirljiva priča o borbi jedne majke dobija univerzalni karakter. Kao renomirana savremena argentinska književnica, jedna od najtiražnijih i najpopularnijih u svojoj zemlji i treći najprevođeniji argentinski autor posle Borhesa i Kortasara, Klaudija Pinjeiro je napisala književno relevantan i istovremeno uzbudljiv roman, koji potpuno opravdava njenu titulu „Noar Lejdi” i po kome je Netfliks snimio film, treće autorkino ekranizovano delo. Klaudija Pinjeiro (1960) književnica i treći najprevođeniji argentinski autor, nakon Borhesa i Kortasara. Rođena je u Borsaku, u provinciji Buenos Ajres. Nakon što je radila kao računovođa, započela je karijeru u novinarstvu, dramaturgiji i pisanju televizijskih scenarija, a 1992. je dobila i prestižnu žurnalističku nagradu Plejade. Potom se u radu više okreće književnosti i fikciji, a mnoga njena dela doživela su i ekranizaciju. Dosad je napisala brojne romane, pozorišne komade, dela za decu i mlade. Najpoznatija je po svojim uzbudljivim romanima, koji su postali bestseleri ne samo u autorkinoj domovini i Latinskoj Americi već i širom sveta. Dobitnica je brojnih književnih nagrada, od kojih su najznačajnije LiBeraturprajs za roman Elena zna i prestižna Nagrada „Sor Huana Ines de la Krus” za roman Las grietas de Jara (2009).

U ovoj izuzetno zanimljivoj i bogato ilustrovanoj knjizi Piter Mendelsund, jedan od najznačajnijih dizajnera današnjice, istažuje upravo ono što naslov knjige i sugeriše – šta vidimo (ili mislimo da vidimo) kada čitamo književna dela. On pažljivo analizira proces vizualizacije, kako nastaju naše mentalne slike prilikom čitanja, na koji način su povezane sa onim što je pisac zaistao napisao a u kojoj meri su deo našeg sopstvenog iskustva, šta se dešava tokom čitanja a šta naknadno pamtimo. Pored interesantnog i provokativnog bavljenja procesima koji se dešavaju u čitaocu kao kokreatoru sveta književnog dela, Mendelsund posebnu pažnju posvećuje i perspektivi pisca, njegovim namerama, dobroj meri i načinima na koje ostavlja prostor čitaočevoj imaginaciji – upoređujući pasuse iz različitih književnih klasika. Kako je Tolstoj opisao Anu Karenjinu? Zašto je Šarlota Bronte toliko dugo oklevala da ilustruje gospođu Rid? Kada čitalac ima utisak da je neki književni junak opisan tako brižljivo da ga on i sada živo vidi ispred sebe – da li je to zaista tako? Ovo su samo neka od pitanja kojima se Mendelsund bavi dok istražuje čin čitanja, proces imaginacije i naše „unutrašnje oko”. Budući da je ovaj znameniti dizajner i sam strastveni čitalac, njegov čin ogoljavanja ovog procesa jedinstven je i uspešan, pa je ova knjiga, prema tome, namenjena svima koji uživaju u čitanju. Piter Mendelsund je jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera današnjice. Njegova dizajnerska rešenja Volstrit žurnal je opisao kao „najprepoznatljivija i najikoničnija u savremenoj beletristici”, a Njujork tajms i Vajrd ga smatraju „jednim od najboljih savremenih dizajnera knjiga”. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Kolumbiji, a magistrirao na klavirskom odseku Muzičkog koledža Manes. Nakon karijere klasičnog pijaniste, Mendelsund se preorijentisao na grafički dizajn i počeo da radi u Vintidž buksu. Njegov rad je bio autentičan i prepozatljiv, pa je Mendelsund ubrzo postao pomoćik umetničkog direktora u izdavačkoj kući Alfred A. Knopf, zatim umetnički direktor u Panteon buksu i Vertikal presu, a 2019. godine postao je kreativni direktor američkog časopisa Atlantik, predvodeći njegovo rebrendiranje i redizajn. Mendelsund je dizajnirao korice za knjige nekih od najvećih imena u književnosti, među kojima su: Džejms Džojs, Nabokov, Dostojevski, Simon de Bovoar, Kortasar i Larson. Pored dizajna, bavi se pisanjem.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Maštarije - Horhe Luis Borhes Godina izdanja: 2018 Broj strana: 184 Povez: Mek „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Maštarije - Horhe Luis Borhes Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2018 Broj strana: 182 Format: 20 cm Povez: Broširani Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Naslov originala: Natasza Goerke : Księga Pasztetów. Izdavač: Plato. Biblioteka: Polse Orfeja. Mesto izdavanja: Beograd. Godina izdanja: 2002. Povez: broš sa klapnama. Pismo: latinica. Broj strana: 160. Format: 19 x 10 cm. Prevod: Mila Gavrilović. Na koricama su izvodi iz kritika. Knjiga je vrlo dobro očuvana: korice i tekst su bez oštećenja, potpuno čisti. Za potpuni izgled i SADRŽAJ knjige pogledajte slike u prilogu. O knjizi: `Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogčemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.`

Jedna zanosna žena je umrla, i svom mužu, čoveku zaronjenom u literaturu, ostavila je jednu ogrlicu od raznobojnog poludragog kamenja, i jednu veliku sumnju – da je svaki kamen na toj ogrlici, koju mu nikada nije dala da dodirne, u stvari, uspomena na jednog njenog ljubavnika. Tako se, kao na ogrlici, nižu priče u ovom romanu, koje piše očajni, iznevereni muž – proučavajući značaj I simboliku kamenja, (ahat, karneol, akvamarin, lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral, i tako dalje) on domišlja i sastavlja priču o svojoj ljubavi prema ženi koja ga je varala. ”Neuzvraćena ljubav, nije i uzaludna”, kaže jedan od junaka. ”Prošlost se ne može izmeniti – ali se može opisati” i ”pisac ima poslednju reč”, kaže jedan od junaka ovog zanimljivog romana o ljubavi, ljubomori i sumnji. U ovom romanu o stvaranju jednog romana, odaje se počast drugim piscima – Kavafiju, Olbiju, Bukovskom; Kortasaru, Markesu, Margerit Diras…. ”TVOJ SAM” je prvi muški roman Mirjane Bobić Mojsilović - sačinjen je od muškog dueta, a glavni junaci su muškarci – divni, zanosni, pokvareni, ustreptali, ledeni, ljubomorni, stvarni i izmišljeni. br. str.: 200 povez: mek Format: 21 cm Pismo: latinica

Ovaj roman, objavljen 1960. godine, prije školice, dokaz je velikog talenta Hulija Kortasara. Bio je to njegov drugi roman, ali je objavljen prvi. Dobitnici nagrada znaju samo da su na lutriji dobili putovanje, ali ne znaju gdje, niti kojim brodom će otputovati. Sastaju se u baru “London”, na uglu Avenide de Majo i Ulice Peru, mjestu na kojem je pisac napisao većinu stranica ove knjige i koje, srećom, još uvek postoji. Kad su se svi dobitnici nagrada napokon sastali u pomenutom baru, organizatori spuštaju roletne i obavještavaju ljude da će isploviti iz luke Buenos Ajresa, ali izostavljaju mnoge druge podatke. Kada konačno stignu u luku, shvataju da će putovati brodom Malkolm, ali dobijaju i jedno upozorenje: ne smiju da odlaze nakrmu broda. Bio je to brod koji je plovio pod švedskom zastavom, čija posada nije znala španski jezik. Upozorenje da se ne sijme ići na krmu broda i nemogućnost komuniciranja sa posadom kod nekih putnika izazivaju osjećaj zbunjenosti. Putovanje još nije ni počelo, a već poprima obrise misterije.

Naslov: Maštarije Autor: Horhe Luis Borhes Izdavač: Beograd : Laguna Pismo: latinica Br. strana: 182 Format: 21 cm Povez: meki Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, kao novi su, i odlično su povezani međusobno i sa koricama. Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa. - Mario Vargas Ljosa Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima. Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala.

Aćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta. Jon Kortasar Bernardo Aćaga (Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske književnosti. Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa. Potom su usledili romani: Usamljeni čovek (1994), nagrađen Nacionalnom nagradom kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), nagrađen Nagradom kritike 2003. i nagradom Grincane Kavur 2008, po kojem je španski reditelj baskijskog porekla Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj (2009), finalista Nagrade za stranu fikciju časopisa Independent 2012. i finalista nagrade Oksford Vajdenfeld za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada Euskadi; roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. 2017. godine dobio je međunarodnu nagradu Liber Press za književnost, za integralno književno delo. 2019. godine dobija Nacionalnu nagradu za književnost, koju dodeljuje Ministarstvo kulture Španije za stvaralaštvo na španskom jeziku širom sveta. I ovu nagradu dobija za svoje celokupno književno delo. U saopštenju žirija prilikom dodele pomenute nagrade istaknuto je da je Aćagino stvaralaštvo proglašeno za najbolje na španskom jeziku „zbog njegovog neizmernog doprinosa modernizaciji i međunarodnoj projekciji baskijskog i kastiljanskog jezika kroz prozu prožetu poezijom, u kojoj se na maestralan način prepliću stvarnost i fikcija“. Dobio je i nagradu Liber 2021, koju dodeljuju udruženi španski izdavači, takođe za sveukupno stvaralaštvo na španskom jeziku, uz obrazloženje da je reč o uglednom autoru „kome je originalna i duga književna trajektorija omogućila da stvori vidljivost i baskijskom i španskom jeziku – jer je široko prihvaćen od strane čitalačke publike – kao i da osnaži samu bit jezika u svim književnim žanrovima“. Bernardo Aćaga je autor koji piše poeziju, drame, eseje, priče, romane. Za poeziju je 2003. dobio nagradu Čezare Paveze. Iako je većina njegovih dela napisana i objavljena na baskijskom, ona se mogu čitati i na tridset dva jezika na koja su prevedena. U saradnji sa suprugom, Asun Garikano, koja je književna prevoditeljka, odmah svoja dela prevodi na španski, tako da se ona istovremeno pojavljuju i na baskijskkom i na španskom, s istim autorskim potpisom. Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik od 2006, a od 2010. i Akademije za nauku, umetnost i književnost, u Baskiji.