Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Dobitnici - Hulio Kortasar Izdavač: Kosmos izdavaštvo Godina izdanja: 2018 Broj strana: 390 Format: 22 cm Povez: Tvrdi Ovaj roman, objavljen 1960. godine, prije školice, dokaz je velikog talenta Hulija Kortasara. Bio je to njegov drugi roman, ali je objavljen prvi. Dobitnici nagrada znaju samo da su na lutriji dobili putovanje, ali ne znaju gdje, niti kojim brodom će otputovati. Sastaju se u baru “London”, na uglu Avenide de Majo i Ulice Peru, mjestu na kojem je pisac napisao većinu stranica ove knjige i koje, srećom, još uvek postoji. Kad su se svi dobitnici nagrada napokon sastali u pomenutom baru, organizatori spuštaju roletne i obavještavaju ljude da će isploviti iz luke Buenos Ajresa, ali izostavljaju mnoge druge podatke. Kada konačno stignu u luku, shvataju da će putovati brodom Malkolm, ali dobijaju i jedno upozorenje: ne smiju da odlaze nakrmu broda. Bio je to brod koji je plovio pod švedskom zastavom, čija posada nije znala španski jezik. Upozorenje da se ne sijme ići na krmu broda i nemogućnost komuniciranja sa posadom kod nekih putnika izazivaju osjećaj zbunjenosti. Putovanje još nije ni počelo, a već poprima obrise misterije.

Hispanoamericki roman 1-11 komplet - Sto godina samoce - Markes - Poljubac žene pauka - Manuel Puig - Vek prosvećenosti - Aleho Karpentijer - Bestidna noćna ptica - Hose Donoso - Terra nostra 1-2 - Karlos Fuentes - Ja, vrhovni - Augusto Bastos - Razgovor u katedrali - Mario Vargas Ljosa - Brodogradilište - Huan Karlos Oneti - Školice - Hulio Kortasar - O junacima i grobovima - Ernesto Sabato Udruženi izdavači: Prosveta, Rad, Književne novine, Narodna knjiga, Partizanska knjiga, Svjetlost, 1985. Tvrd povez, zaštitni omot, Stanje Veoma dobro.

Knjiga je kao nova. Vesti iz carstva - Fernando del Paso Izdavač: Tanesi Godina izdanja: 2021 Broj strana: 849 Format: 20 cm Povez: Broširani Vesti iz carstva predstavlja jedno od značajnijih dela hispanoameričke književnosti XX veka. Pripada grupi „novih istorijskih romana” koje su promovisali Markes, Ljosa, Kortasar i Fuentes. Na prvi pogled to je slika kratkotrajnog, drugog meksičkog carstva koje je nakon francuske intervencije nametnuo Napoleon III i postavio Maksimilijana Habsburškog za cara Meksika. U dva alternativna niza pokrivaju se događaji od 1861. do 1867. godine. Svako drugo poglavlje predstavlja monolog Šarlote belgijske ili Karlote (kako su je zvali u Meksiku), Maksimilijanove supruge, koja je cara nadživela 60 godina, i to vreme provela po raznim evropskim dvorcima, luda i osamljena. Ovako izuzetno zanimljiva istorijska freska obuhvata sva dešavanja tog vremena, do poslednjih časova Maksimilijana pred samo streljanje u Keretaru 1867. godine. Karlotini monolozi, njen delirijum, predstavljaju svedočanstvo o tragičnom i kratkotrajnom carstvu, o ljubavi prema suprugu, o vremenu koje se neće vratiti i prelazu iz XIX u XX vek, o svetu iz kog su sklonjeni i izbačeni. U ovoj tako heterogenoj galeriji likova u kojoj se nižu mnogi, od slavnih ličnosti do običnih ljudi, rekonstruisan je jedan fascinantni trenutak istorije Meksika, gde je istovremeno opisan dolazak modernog doba kao i život korumpiranih evropskih kraljevskih dvorova. Istorija i fikcija se stapaju na uverljiv način kroz tu polifoniju glasova, pojedinačnih i kolektivnih stavova. Pisan objektivnim stilom može se reći da roman sadrži malu i veliku istoriju Meksika u jednom burnom periodu stvaranja sopstvene nacije. Istorijski podaci su pouzdani i plod su neumornog, dvogodišnjeg istraživanja Del Pasa. Sam autor je smatrao da je u pitanju istoriografija, dok jedan od kritičara ovog romana Klaudio Magris rekao je da je to jedna strasna i grandiozna epopeja. Fernando del Paso

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Razgovori - Ernesto Sabato Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 196 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Mladi pisac i književni kritičar Orlando Barone zabeležio je na magnetofonsku traku niz razgovora između dva velikana argentinske i svetske književnosti: Horhea Luisa Borhesa i Ernesta Sabata. Nakon dve decenije razdora zbog dubokih estetskih i političkih razlika, Borhes i Sabato su se između decembra 1974. i marta 1975. sedam puta susreli kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za književnost, umetnost, život. Kroz njihove dijaloge prolaze Džejms, Stivenson, Konrad, Česterton, Šo, Melvil, Skot, Dikens, Hemingvej, Fokner, Džojs, Po, Dostojevski, Kafka, Šatobrijan, Malarme, Bergson, Flober, Žid, Volter, Gete, Helderlin, Servantes, Kevedo, veliki argentinski pisci, tango, milonga… Knjiga Razgovori je svojevrstan testament dva intelektualca čiji je književni opus obeležio XX vek. Ovo je štivo o univerzumu i večnosti. Ernesto Sabato rođen je 1911. godine u mestu Rohas kraj Buenos Ajresa. Doktorirao je fiziku na Univerzitetu u La Plati. Tokom 1938. i 1939. učestvovao je u istraživačkom radu u Laboratoriji „Kiri“ u Parizu. Godine 1945. definitivno je napustio nauku da bi se posvetio isključivo književnosti. Nakon 1977, zbog problema sa vidom, ostavlja čitanje i pisanje i vraća se slikarstvu, svojoj ljubavi iz mladosti. Napisao je više knjiga eseja o čoveku u krizi našeg vremena, odnosno o smislu književnog poziva: Ljudi i zupčanici (1951), Pisac i njegove utvare (1963), Pojedinac i univerzum (1969), Apologije i odbacivanja (1980), Pre kraja (1999), Otpor (2000). Autor je tri romana: Tunel (1948), O junacima i grobovima (1961) i Abadon, anđeo uništenja (1974). Horhe Fransisko Isidoro Luis Borhes Asevedo (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo, poznat kao Horhe Luis Borhes; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986) bio je argentinski pisac, jedan od najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar. Bio je saosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od vodećih autora časopisa Sur („Jug“). Članovi njegove porodice su španskog, engleskog i portugalskog porekla, i imali su značajnu ulogu u istoriji Argentine. Osnovno obrazovanje je najvećim delom stekao od roditelja. Za vreme Prvog svetskog rata sa porodicom se preselio u Švajcarsku. U ovoj zemlji boravio je sve do 1921. godine, kada se vratio u Argentinu. Karijeru pisca je započeo 1923. godine. Njegovih nekoliko prvih knjiga nisu otkrile budućeg pesnika. Do tema koje su mu zaista „ležale“ došao je kroz nekoliko knjiga eseja i priča, kao što su „Sveopšta istorija beščašća“, „Istorija večnosti“, „Maštarije“ i „Alef“. Prva Borhesova knjiga se kod nas pojavila 1963. godine. To je bila knjiga „Maštarije“. Na našim prostorima su ljudi tek sedamdesetih godina počeli više da obraćaju pažnju na Borhesova dela. U tom periodu su se pojavili prvi borhesovci, a istovremeno su postali popularni latinoamerički pisci kao što su Markes, Kortasar, Ljosa, Fuentes i drugi. Ostao je zapamćen po svojim kratkim pričama koje imaju metafizičke i fantastične osobine. Pored toga se bavio i književnom kritikom. Dobitnik je nagrade „Servantes“ za književnost 1978. godine.