Knjiga je kao nova. Vesti iz carstva - Fernando del Paso Izdavač: Tanesi Godina izdanja: 2021 Broj strana: 849 Format: 20 cm Povez: Broširani Vesti iz carstva predstavlja jedno od značajnijih dela hispanoameričke književnosti XX veka. Pripada grupi „novih istorijskih romana” koje su promovisali Markes, Ljosa, Kortasar i Fuentes. Na prvi pogled to je slika kratkotrajnog, drugog meksičkog carstva koje je nakon francuske intervencije nametnuo Napoleon III i postavio Maksimilijana Habsburškog za cara Meksika. U dva alternativna niza pokrivaju se događaji od 1861. do 1867. godine. Svako drugo poglavlje predstavlja monolog Šarlote belgijske ili Karlote (kako su je zvali u Meksiku), Maksimilijanove supruge, koja je cara nadživela 60 godina, i to vreme provela po raznim evropskim dvorcima, luda i osamljena. Ovako izuzetno zanimljiva istorijska freska obuhvata sva dešavanja tog vremena, do poslednjih časova Maksimilijana pred samo streljanje u Keretaru 1867. godine. Karlotini monolozi, njen delirijum, predstavljaju svedočanstvo o tragičnom i kratkotrajnom carstvu, o ljubavi prema suprugu, o vremenu koje se neće vratiti i prelazu iz XIX u XX vek, o svetu iz kog su sklonjeni i izbačeni. U ovoj tako heterogenoj galeriji likova u kojoj se nižu mnogi, od slavnih ličnosti do običnih ljudi, rekonstruisan je jedan fascinantni trenutak istorije Meksika, gde je istovremeno opisan dolazak modernog doba kao i život korumpiranih evropskih kraljevskih dvorova. Istorija i fikcija se stapaju na uverljiv način kroz tu polifoniju glasova, pojedinačnih i kolektivnih stavova. Pisan objektivnim stilom može se reći da roman sadrži malu i veliku istoriju Meksika u jednom burnom periodu stvaranja sopstvene nacije. Istorijski podaci su pouzdani i plod su neumornog, dvogodišnjeg istraživanja Del Pasa. Sam autor je smatrao da je u pitanju istoriografija, dok jedan od kritičara ovog romana Klaudio Magris rekao je da je to jedna strasna i grandiozna epopeja. Fernando del Paso

Autor: Nataša Gerke Format: 10x18,5 Povez: broširan Br. stranica: 162 Ako ste poklonik proze Harmsa, Bucatija ili Kuvera ili Kortasara, trebalo bi da se upoznate i sa prozom Nataše Gerke, koja je u poljsku književnost devedesetih unela sasvim nov izraz. Nov izraz, uprkos «svim isprobanim tehnikama i svim ispričanim pričama». Kod ove, u mnogo čemu izuzetne autorke, otkrivamo jedan svet koji ne poznaje granice, gde se kulture prepliću, a ličnosti koje naizgled čak ni postmodernistički postupak nije u stanju da dovede u vezu, sasvim skladno funkcionišu. Da ne pominjemo zadovoljstvo saputništva po Aziji, indijsko-evropsku mešavinu realija, apsurdnost jednog Harmsa i radost pričanja priča jednog Singera. Sve paštete sveta su za literarne sladokusce.

Autor: Aleksandra Mokranjac Povez: broširan Br. strana: 199 Format: 11x18,5 U srcu ovog malog romana prvenca jeste Lavirint kojeg je na Kritu izgradio arhitekt Dedal. Tu je čudovište Minotaur. Tu su i Tezej i Arijadna. Na Lavirintu nastaje ovovremeni lavirint, a mitski likovi se transkribuju u žive, današnje. Arheologija se promeće u raskopavanje unutrašnjeg cikcak toka svesti junakinje. Priča se sazdaje na tlu nalik beskrajnoj Biblioteci, neprestano odbijajući da oda sebe, mameći nas i obećavajući nam osobenu robinzonijadu koja će naposletku biti odisejada. Od pustog ostrva do pustog ostrva, lutamo arhipelagom ostrvcadi. Kao da smo u mediteranskom akvarijumu, a u njemu neobična riblja bića aksolotli koje dugujemo Huliju Kortasaru. Tako čitajte ovu knjigu. Možda će onaj - vođen mirisom mora - ko je čita, lutati, ali neće biti sam u svom lutanju. Biće to eterično iskustvo.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Maštarije - Horhe Luis Borhes Godina izdanja: 2018 Broj strana: 184 Povez: Mek „Najveći pisac španskog govornog područja nakon Servantesa.“ Mario Vargas Ljosa Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Maštarije - Horhe Luis Borhes Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2018 Broj strana: 182 Format: 20 cm Povez: Broširani Biblioteka koja sadrži svaku moguću knjigu, enciklopedijska odrednica koja stvara jedan potpuno novi univerzum, misteriozna ubistva na stazama koje se račvaju – to su samo naznake fantazmagoričnog sveta koji čeka čitaoca čim kroči u ovu knjigu koja je proslavila velikog argentinskog pisca Horhea Luisa Borhesa. Često nazivan ocem modernog latinoameričkog romana, bez koga dela Hulija Kortasara, Gabrijela Garsije Markesa, Karlosa Fuentesa i Marija Vargasa Ljose ne bi bila moguća, Borhes je u Maštarijama promenio lice jedne umetničke forme – kratku priču vratio je u oblast bajkovitog i začudnog iz kojeg je ona prvobitno i nastala. Pariski Mond je načinio listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, Maštarije su se našle među izabranima.

Knjiga je necitana, kupljena nova i stajala u vitrini. Nema posvete. Pesme i hibridi - Bernando Aćaga Izdavač: Treći trg Godina izdanja: 2022 Broj strana: 99 Format: 20 cm Povez: Broširani Aćagin poetski jezik verovatno oslikava ono najbolje što je postignuto u poslednje vreme. Opsednut uživanjem u rečima – njegov odabir gotovo ruralnih reči koje se prepliću s tipičnim vokabularom velikih gradova – on stvara poetsku klimu posebnih osobenosti, jer čulne elemente (boje, ukuse, taktilne senzacije) prati izuzetna melodičnost teksta. Jon Kortasar Bernardo Aćaga (Asteasu, Baskija, 1951) smatra se vrhunskim predstavnikom baskijske književnosti. Njegova prva zbirka priča Obabakoak (1988), tačnije rečeno hibridna forma između romana i zbirke priča, ovenčana je Nacionalnom nagradom za prozu 1989; po motivima nekoliko priča ubrzo je snimljen i film Put za Obabu (Obaba, 2005) u režiji Monća Armendarisa. Potom su usledili romani: Usamljeni čovek (1994), nagrađen Nacionalnom nagradom kritike za prozu na baskijskom; Boje neba (1996); Harmonikašev sin (2003), nagrađen Nagradom kritike 2003. i nagradom Grincane Kavur 2008, po kojem je španski reditelj baskijskog porekla Fernando Bernues snimio istoimeni film i uradio pozorišnu predstavu; Sedam kuća u Francuskoj (2009), finalista Nagrade za stranu fikciju časopisa Independent 2012. i finalista nagrade Oksford Vajdenfeld za prevod 2012; Dani u Nevadi (2014), nagrada Euskadi; roman Kuće i grobnice objavljen je 2020. godine. 2017. godine dobio je međunarodnu nagradu Liber Press za književnost, za integralno književno delo. 2019. godine dobija Nacionalnu nagradu za književnost, koju dodeljuje Ministarstvo kulture Španije za stvaralaštvo na španskom jeziku širom sveta. I ovu nagradu dobija za svoje celokupno književno delo. U saopštenju žirija prilikom dodele pomenute nagrade istaknuto je da je Aćagino stvaralaštvo proglašeno za najbolje na španskom jeziku „zbog njegovog neizmernog doprinosa modernizaciji i međunarodnoj projekciji baskijskog i kastiljanskog jezika kroz prozu prožetu poezijom, u kojoj se na maestralan način prepliću stvarnost i fikcija“. Dobio je i nagradu Liber 2021, koju dodeljuju udruženi španski izdavači, takođe za sveukupno stvaralaštvo na španskom jeziku, uz obrazloženje da je reč o uglednom autoru „kome je originalna i duga književna trajektorija omogućila da stvori vidljivost i baskijskom i španskom jeziku – jer je široko prihvaćen od strane čitalačke publike – kao i da osnaži samu bit jezika u svim književnim žanrovima“. Bernardo Aćaga je autor koji piše poeziju, drame, eseje, priče, romane. Za poeziju je 2003. dobio nagradu Čezare Paveze. Iako je većina njegovih dela napisana i objavljena na baskijskom, ona se mogu čitati i na tridset dva jezika na koja su prevedena. U saradnji sa suprugom, Asun Garikano, koja je književna prevoditeljka, odmah svoja dela prevodi na španski, tako da se ona istovremeno pojavljuju i na baskijskkom i na španskom, s istim autorskim potpisom. Član je Kraljevske akademije za baskijski jezik od 2006, a od 2010. i Akademije za nauku, umetnost i književnost, u Baskiji.

Šta ponovo čitam predgovori Horhe Luis Borhes(autor) Silvija Monros-Stojaković(prevod) Izdavač: Altera 1995; Broširani povez; latinica; 21 cm; 141 str Naslov originala: Prólogos / Jorge Luis Borges Ova knjiga obuhvata napisane predgovore prema redosledu objavljivanja dela. Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti Horhe Luis Borhes Hulio Kortasar – Priče Apokrifina jevandjelja I Apokrifina jevandjelja II Franc Kafka – Amerika. Kratke priče Dž.K. Česteron – Plavi krst i druge priče V.V. Kolins – Mesečev kamen I V.V. Kolins – Mesečev kamen II M. Meterlink – Intelegencija cveća Dino Bucati – Tatarska pustinja Henrik Ibzen – Per Gint, Heda Gabler Ž.M. Eša de Keiroš – Mandarin Leopoldo Lugones – Jezuitsko carstvo Andre Žid – Kovači lažnog novca H.Dž.Vels – Vremeplov, Nevidljivi covek Robert Grejvs – Grčki mitovi Fjodor Dostojevski – Zli dusi I Fjodor Dostojevski – Zli dusi II E. Kesner Dž. Njumen – Matematika i mašta Judžin O’ Nil – Veliki bog Braun, Neobična medjuigra, Crnina pristaje Elektri Arivara no Narihira – Izeove priče Herman Mervil – Benito Sereno, Bili Bud, Pisar Bertelbi Djovani Papini – Svakidašnja tragičnost, Slepi pilot, Reči i krv Artur Mejčen – Tri varalice Fra Luis de Leon – I. Pesma nad pesmama Fra Luis de Leon – II. Izlaganje Knjige o Jovu Džozef Konrad – Uže oko vrata, Srce tame Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva Oskar Vajld – Ogledi i dijalozi Anri Miro – Varvarin u Aziji Herman Hese – Igra staklenih perli Enoh A. Benet – Živ sahranjen Klaudije Elijan – Životopis životinja Trostejn Veblen – Teorija o dokonoj klasici Gistav Flober – Iskušenje sv. Antonija Marko Polo – Putopisi Marsel Šveb – Izmišljeni životi Dzordz Bernard Šo – Cezar i Kleopatra, Zapovednica Barbara, Kandida Francisko de Kevedo – Marko Brut, Čas svih Eden Filpots – Crveni Redmyne Seren Kirkegor – Strah i drhtanje Gustav Majrink – Golem Henri Dzejms – Učiteljev nauk, Šara na tepihu, Privatni život Herodot – Devet knjiga Istorije I Herodot – Devet knjiga Istorije II Huan Rulfo – Pedro Paramo Radjard Kipling – Priče Vilijam Bekford – Vethek Danijel Defo – Mol Flanders Žan Kokto – Profesionalna tajna i drugi spisi Tomas de Kvinsi – Poslednji dani Emanuela Kanta i drugi spisi Ramon Gomez de la Serna – Predgovor delu Silverija Lanse 1001 noć Robert Luis Stivenson – Nove arapske noči, Merkhajm Leon Bloj – Spašenje za Jevreje Bhagavad-Gita/Gilgameš Huan Hose Areola – Fantastične pripovetke Dejvid Garnet- Od dame do lisice, Čovek u zooloskom vrtu, Povratak mornara Dzonatan Svift – Guliverova putovanja Pol Grusak – Književna kritika Manuel Muhika Lajnes – Idoli Huan Ruis – Knjiga Dobre ljubavi Vilijam Blejk – Sabrane pesme Hju Valpol – Na mračnom trgu E. Martines Estrada – Pesničko delo E.A.Po – Priče Vergilije Maron – Enejda Volter – Pripovetke Dz.V.Dun – Ogled sa vremenom Atilio Momiljano – Ogled o ‘Besnom Orlandu’ Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva I Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva II Snori Sturluson – Saga o Egili – Skalagrimsonu Knjiga Mrtvih Dž.Aleksander Gan – Problem vremena I Dž. Aleksander Gan – Problem vremena II

Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Razgovori - Ernesto Sabato Izdavač: Akademska knjiga Godina izdanja: 2021 Broj strana: 196 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Mladi pisac i književni kritičar Orlando Barone zabeležio je na magnetofonsku traku niz razgovora između dva velikana argentinske i svetske književnosti: Horhea Luisa Borhesa i Ernesta Sabata. Nakon dve decenije razdora zbog dubokih estetskih i političkih razlika, Borhes i Sabato su se između decembra 1974. i marta 1975. sedam puta susreli kako bi razgovarali o pitanjima vezanim za književnost, umetnost, život. Kroz njihove dijaloge prolaze Džejms, Stivenson, Konrad, Česterton, Šo, Melvil, Skot, Dikens, Hemingvej, Fokner, Džojs, Po, Dostojevski, Kafka, Šatobrijan, Malarme, Bergson, Flober, Žid, Volter, Gete, Helderlin, Servantes, Kevedo, veliki argentinski pisci, tango, milonga… Knjiga Razgovori je svojevrstan testament dva intelektualca čiji je književni opus obeležio XX vek. Ovo je štivo o univerzumu i večnosti. Ernesto Sabato rođen je 1911. godine u mestu Rohas kraj Buenos Ajresa. Doktorirao je fiziku na Univerzitetu u La Plati. Tokom 1938. i 1939. učestvovao je u istraživačkom radu u Laboratoriji „Kiri“ u Parizu. Godine 1945. definitivno je napustio nauku da bi se posvetio isključivo književnosti. Nakon 1977, zbog problema sa vidom, ostavlja čitanje i pisanje i vraća se slikarstvu, svojoj ljubavi iz mladosti. Napisao je više knjiga eseja o čoveku u krizi našeg vremena, odnosno o smislu književnog poziva: Ljudi i zupčanici (1951), Pisac i njegove utvare (1963), Pojedinac i univerzum (1969), Apologije i odbacivanja (1980), Pre kraja (1999), Otpor (2000). Autor je tri romana: Tunel (1948), O junacima i grobovima (1961) i Abadon, anđeo uništenja (1974). Horhe Fransisko Isidoro Luis Borhes Asevedo (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo, poznat kao Horhe Luis Borhes; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986) bio je argentinski pisac, jedan od najuticajnijih književnika XX veka. Presudno je obeležio hispanoameričku književnost i značajno uticao na svetske književne tokove. Iako najpoznatiji po svojim pripovetkama, Borhes je takođe bio i pesnik i književni kritičar. Bio je saosnivač tzv. „latinoameričke fantastike“ i jedan od vodećih autora časopisa Sur („Jug“). Članovi njegove porodice su španskog, engleskog i portugalskog porekla, i imali su značajnu ulogu u istoriji Argentine. Osnovno obrazovanje je najvećim delom stekao od roditelja. Za vreme Prvog svetskog rata sa porodicom se preselio u Švajcarsku. U ovoj zemlji boravio je sve do 1921. godine, kada se vratio u Argentinu. Karijeru pisca je započeo 1923. godine. Njegovih nekoliko prvih knjiga nisu otkrile budućeg pesnika. Do tema koje su mu zaista „ležale“ došao je kroz nekoliko knjiga eseja i priča, kao što su „Sveopšta istorija beščašća“, „Istorija večnosti“, „Maštarije“ i „Alef“. Prva Borhesova knjiga se kod nas pojavila 1963. godine. To je bila knjiga „Maštarije“. Na našim prostorima su ljudi tek sedamdesetih godina počeli više da obraćaju pažnju na Borhesova dela. U tom periodu su se pojavili prvi borhesovci, a istovremeno su postali popularni latinoamerički pisci kao što su Markes, Kortasar, Ljosa, Fuentes i drugi. Ostao je zapamćen po svojim kratkim pričama koje imaju metafizičke i fantastične osobine. Pored toga se bavio i književnom kritikom. Dobitnik je nagrade „Servantes“ za književnost 1978. godine.