1941 godine. Opticajne novčanice Kraljevine Jugoslavije pečatirane od strane Italijanskih okupatora sa po dva okrugla pečata crne boje sa tekstom Verificato . kvalitet novčanica vidi na fotografijama. Stanje i kvalitet vidite na snimcima . Pažljivo pogledajte predmet na snimcima i ako nešto nije jasno pitajte jer nakon slanja predmeta nikakvu reklamaciju ne priznajem. Šaljem poštom kao vrednosno pismo nakon uplate cene i poštarine Uplata PostNetom. ne šaljem u inostranstvo i menjanje me ne zanima. Kontaktirati me iskljucivo preko poruka.

Zeleznicka signalna lampa Opis: Materijal: Mesin i kapa lampe se od bakra; Ima žig železnice Kraljevine Jugoslavije (žig je označen ćiriličnim slovima "ЈЖ"); Dimenzije: širina: 9cm; visina: 15cm; Visina drške: 19cm; Ukupna visina: 34cm; Težina: 820gr; Pozvati na: USLOVI PRODAJE Kupac plaća robu prilkom preuzimanja pošiljke (pouzećem). Slanje kurirskom službom koja Vama najviše odgovoara: Post Expressom, AKS, BEX, City Express, DExpress ili lično preuzimanje. Radi provere kvaliteta možete doći lično da se uverite o svemu i preuzemte robu. Pozdrav

Opis proizvoda Autor u ovoj knjizi jasno govori kako su se odvijali događaji prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku II svetskog rata, objašnjava zašto su se tako odvijali razni događaji i govori i zašto je sve to moralo da bude baš tako. Po prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada ranije nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, a ne nešto što je pisano posle, po sećanju ili po priči drugih. Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila gospođa Mihajlović prvorazredne su izvorne vrednosti. Oni su do ovog trenutka nepoznati i niko ih u naučne svrhe nije koristio. Svojim sadržajem oni su potresni, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor u Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima. Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koji treba pažljivo čitati, ukoliko želite da saznate pravu istinu o nesretnim događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku II svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima. Autoru dr Mili Mihajlović dugujemo veliku zahvalnost na trudu i želji da nam otkrije i približi istinu. Vidi još informacija

Catena Mundi : Zadužbina Miloš Crnjanski 2019  815 stranaStanje : Odlično! LDiplomatski izveštaji 1936–1941. je 16. tom kritičkog izdanja sabranih dela Miloša Crnjanskog. Prvi put objavljujemo poverljive diplomatske izveštaje Miloša Crnjanskog koji su decenijama bili zarobljeni na mikrofilmovima u Arhivu Jugoslavije i nedostupni javnosti. Autentični pogledi Miloša Crnjanskog na nacizam i fašizam. Izveštaji o stavu nemačke i italijanske javnosti o Srbima i Jugoslaviji. Proročke analize onoga što čeka Kraljevinu Jugoslaviju u osvit Drugog svetskog rata. Analiza razvoja fašizma u Italiji i nacizma u Nemačkoj. Kao dopisnik Centralnog presbiroa Miloš Crnjanski je bio deo kraljevskih diplomatskih ambasada u Nemačkoj i Italiji 1936–1941. Diplomatski izveštaji Miloša Crnjanskog predstavljaju do sada neobjavljene depeše koje je na gotovo svakodnevnom nivou slao u Beograd. Crnjanski je svakodnevno čitao nacističku i fašističku štampu i izveštavao sa važnih političkih događaja u ovim državama. Pažljiv i pronicljiv posmatrač, autor Seoba je često u svojim izveštajima pisao i više nego što se od njega tražilo. Vodeći politički krugovi u Kraljevini Jugoslaviji nisu ga uvek razumeli. Uočavao je negativno pisanje nemačke i italijanske štampe o Srbima i Jugoslaviji, ali je istovremeno kritikovao i tipično naš nemar da se takvo stanje popravi. Miloš Crnjanski je trebalo da svoj rad posveti poboljšanju slike o Kraljevini Jugoslaviji, ali često bez ikakve podrške iz zemlje. On neretko piše kako veći prodor u stranoj štampi ostvaruju hrvatski separatistički krugovi, dok, istovremeno, on „ na raspolaganju“ nema ni pisaću mašinu. Pišući diplomatkse izveštaje, međutim, Crnjanski i dalje ostaje veran svom pripovedačkom daru. Neretko, on događaje opisuje kao književnik, koristeći metafore koje otkrivaju njegovo intimno razumevanje političkih procesa. Evo primera kada daje pregled staljinističkih procesa 1938: „ Smrt je raširila krila preko ovih ljudi u Staljinovim kandžama. 21 optuženi sedi pred mikrofonom i svi priznaju. Svi govore, svi se optužuju. Kao da smo u nekom teatru, u kome govore marionete. “ Ljubiteljima političkih eseja Crnjanskog i njegovim vernim čitaoca ova knjiga je neophodna. Da bi se razumeo potpuni politički profil Miloša Crnjanskog, ovu knjigu treba čitati zajedno sa Političkim člancima. Tek u tom susticaju njegovog javnog i poverljivog pisanja čitalac će moći da vidi koliko je njegova misao bila britka a zaključci dalekosežni. Izdanje 16. toma kritičkog izdanja Dela Miloša Crnjanskog objavljujemo zajedno sa Zadužbinom Miloša Crnjanskog. Priređivači i autori istorijskih komentara su Aleksandar Stojanović i Rastko Lompar.

Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.

Glina Glinski kraj kroz stoljeća Monografija Urednici Drago Roksandić i Mila Kolar-Dimitrijević. 1988 tvrd povez veliki format na predlistu ispisan potpis drugih nedostataka nema stanje vrlo dobro (4+) Autor: Grupa autora Naslov: Glina Glinski kraj kroz stoljeća Monografija Izdavač: Skupština općine Glina, Glina Godina: 1988. Stranica: 623 Stanje: Vrlo dobro (malo oštećenje hrpta) Uvez: Tvrdi Bogato ilustrirano Vrlo opširna monografija Gline, i glinskog kraja, bogato ilustrirana. Urednici Drago Roksandić i Mila Kolar-Dimitrijević. Iz sadržaja knjige: U prethistoriji - Vulkanova zemlja, U Banskoj Hrvatskoj, U Kraljevini Jugoslaviji...

Sivi duks sa kapuljačom sa ilustracijom lika Draže Mihailovića i natpisom Đeneral. Dragoljub Draža Mihailović (Ivanjica, Kraljevina Srbija, 27. april 1893 — Beograd, FNRJ, 17. jul 1946) je bio armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga osudile na smrt i posle streljanja sahranile na tajnom mestu. Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak za njegovu rehabilitaciju. Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom.

Sivi duks sa kapuljačom sa ilustracijom lika Draže Mihailovića i natpisom Đeneral. Dragoljub Draža Mihailović (Ivanjica, Kraljevina Srbija, 27. april 1893 — Beograd, FNRJ, 17. jul 1946) je bio armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga osudile na smrt i posle streljanja sahranile na tajnom mestu. Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak za njegovu rehabilitaciju. Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom.

Beli duks sa ilustracijom lika Draže Mihailovića i natpisom Đeneral. Dragoljub Draža Mihailović (Ivanjica, Kraljevina Srbija, 27. april 1893 — Beograd, FNRJ, 17. jul 1946) je bio armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga osudile na smrt i posle streljanja sahranile na tajnom mestu. Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak za njegovu rehabilitaciju. Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom.

Beli duks sa ilustracijom lika Draže Mihailovića i natpisom Đeneral. Dragoljub Draža Mihailović (Ivanjica, Kraljevina Srbija, 27. april 1893 — Beograd, FNRJ, 17. jul 1946) je bio armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, vazduhoplovstva i mornarice Kraljevine Jugoslavije, u vladi akademika Slobodana Jovanovića i vladi dr Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga osudile na smrt i posle streljanja sahranile na tajnom mestu. Trenutno se pred Višim sudom u Beogradu vodi postupak za njegovu rehabilitaciju. Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom.

Ova knjiga je najvažnija knjiga o generalu Mihailoviću. U njoj se nalaze uspomene i svedočenja njegovih najbližih saradnika, saboraca, savezničkih oficira i drugih učesnika zbivanja koja su odredila sudbinu Kraljevine Jugoslavije, generala Mihailovića i srpskog naroda u celini. Ova knjiga je jasan i sistematičan odgovor komunističkoj propagandi koja je na procesu generalu Mihailovića osudila istinu, pravni poredak, pravdu i demokratiju. ,,Knjigu o Draži" objavili su ljudi koji nisu dozvolili da se zbog savesti mnogih važnih aktera pobede nad fašizmom zaboravi junak koji je prvi podigao barjak slobode u porobljenoj Evropi.

južna srbija , uredio prof. bogoljub krejčik , savez sokola kraljevine jugoslavije beograd 1937 , antikvarna istorija i kultura južne srbije (makedonije) od antičkog doba do perioda između dva svetska rata , mek povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, ćiirlica /latinica , 146 strana + dodatak karta vardarske banovine , izuzetko retko. otisut pečat bivšeg vlasnika stanje vrlo dobro Informacije ** BESPLATNA ISPORUKA NA TERITORIJI CELE SRBIJE UZ PREDHODNU UPLATU NA TEKUĆI RAČUN ! !! (ne važi za postexpress /dexpress, slanje pošiljaka pouzećem , kao ni za slanje pošiljaka van teritorije Srbije) za sve knjige kupljene sa našeg naloga:

Knjiga Vlade Srbije (1805-2005) značajno je podsećanje na to kako je izgledala istorija izvršne vlasti u Srbiji. Povod za njeno nastajanje je prigodan, navršilo se 200 godina od formiranja prve vlade u novovekovnoj srpskoj državi. Ali, knjiga ima i daleko širi, donekle enciklopedijski karakter. Sadrži prikaze, biografije svih predsednika vlada, sastave svih vlada (uključujući i jugoslovenske u Kraljevini Jugoslaviji, okupacione i revolucionarne vlade u Drugom svetskom ratu) i niz drugih podataka.Knjigu je napisalo 17 autora, istoričara, na 596 strana. Sadrži obiman rezime na engleskom jeziku, registar ličnih imena, bibliografiju radova o vladama Srbije i Kraljevine SHS/Jugoslavije, fotografije i niz drugih zanimljivih priloga. Istorija svakog dužeg vremenskog razdoblja može biti obrađivana na različite načine, može biti posmatrana iz različitih uglova. Tako su i ova dva veka srpske istorije sagledana kroz smenjivanje i delovanje njenih vlada, od samih početaka do današnjih dana. Time se i na istoriju Srbije, od obnove njene državnosti pre dva veka, baca novo svetlo. Dodatne informacije ISBN 86-17-13111-X Povez Tvrd Godina izdanja 2005 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 596 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga Vlade Srbije (1805-2005) značajno je podsećanje na to kako je izgledala istorija izvršne vlasti u Srbiji. Povod za njeno nastajanje je prigodan, navršilo se 200 godina od formiranja prve vlade u novovekovnoj srpskoj državi. Ali, knjiga ima i daleko širi, donekle enciklopedijski karakter. Sadrži prikaze, biografije svih predsednika vlada, sastave svih vlada (uključujući i jugoslovenske u Kraljevini Jugoslaviji, okupacione i revolucionarne vlade u Drugom svetskom ratu) i niz drugih podataka.Knjigu je napisalo 17 autora, istoričara, na 596 strana. Sadrži obiman rezime na engleskom jeziku, registar ličnih imena, bibliografiju radova o vladama Srbije i Kraljevine SHS/Jugoslavije, fotografije i niz drugih zanimljivih priloga. Istorija svakog dužeg vremenskog razdoblja može biti obrađivana na različite načine, može biti posmatrana iz različitih uglova. Tako su i ova dva veka srpske istorije sagledana kroz smenjivanje i delovanje njenih vlada, od samih početaka do današnjih dana. Time se i na istoriju Srbije, od obnove njene državnosti pre dva veka, baca novo svetlo. Dodatne informacije ISBN 86-17-13111-X Povez Tvrd Godina izdanja 2005 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 596 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Knjiga Vlade Srbije (1805-2005) značajno je podsećanje na to kako je izgledala istorija izvršne vlasti u Srbiji. Povod za njeno nastajanje je prigodan, navršilo se 200 godina od formiranja prve vlade u novovekovnoj srpskoj državi. Ali, knjiga ima i daleko širi, donekle enciklopedijski karakter. Sadrži prikaze, biografije svih predsednika vlada, sastave svih vlada (uključujući i jugoslovenske u Kraljevini Jugoslaviji, okupacione i revolucionarne vlade u Drugom svetskom ratu) i niz drugih podataka.Knjigu je napisalo 17 autora, istoričara, na 596 strana. Sadrži obiman rezime na engleskom jeziku, registar ličnih imena, bibliografiju radova o vladama Srbije i Kraljevine SHS/Jugoslavije, fotografije i niz drugih zanimljivih priloga. Istorija svakog dužeg vremenskog razdoblja može biti obrađivana na različite načine, može biti posmatrana iz različitih uglova. Tako su i ova dva veka srpske istorije sagledana kroz smenjivanje i delovanje njenih vlada, od samih početaka do današnjih dana. Time se i na istoriju Srbije, od obnove njene državnosti pre dva veka, baca novo svetlo. Dodatne informacije ISBN 86-17-13111-X Povez Tvrd Godina izdanja 2005 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 596 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Podnaslov dela glasi: Dokumentacija o masakru Srba u Dalmaciji, Lici i Kninskoj krajini. Iz recenzije: ’’Autor u ovoj knjizi jasno govori kako su se odvijali događaji prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku II svetskog rata, objašnjava zašto su se tako odvijali razni događaji i govori i zašto je sve to moralo da bude baš tako. Po prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada ranije nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, a ne nešto što je pisano posle, po sećanju ili po priči drugih. Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila gospođa Mihajlović prvorazredne su izvorne vrednosti. Oni su do ovog trenutka nepoznati i niko ih u naučne svrhe nije koristio. Svojim sadržajem oni su potresni, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor u Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima. Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koji treba pažljivo čitati, ukoliko želite da saznate pravu istinu o nesretnim događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku II svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima. Autoru dr Mili Mihajlović dugujemo veliku zahvalnost na trudu i želji da nam otkrije i približi istinu.’’

Милан М. Стојадиновић: НИ РАТ НИ ПАКТ- Југославија између два ратаИздавач: ОТОКАР КЕРШОВАНИ, Ријека, 1970. год.Тврди повез, 679 страна, латиница.Очуваност одлична као на фотографијама,изузев што недостаје предстрана`Милан Стојадиновић (Чачак, 4. август 1888 — Буенос Ајрес, 24. октобар 1961) био је српски политичар, правник, економиста и професор универзитета. Био је министар финансија у три наврата, председник владе Краљевине Југославије и председник Југословенске радикалне заједнице. Рођен је 1888. године у Чачку, од оца Михаила, судије и адвоката и мајке Милице рођене Павловић. Гимназију (1906) и студије права је завршио у Београду 1910. године, а усавршавао се три године у Немачкој, Француској и Уједињеном Краљевству. Као писар у Министарству финансија Краљевине Србије није подлегао војној обавези. Четири године Првог светског рата 1914-1918. провео је поред Николе Пашића, на Крфу и Паризу. Из иностранства се вратио у нову краљевину, као генерални директор Државног рачуноводства у Министарству финансија. Убрзо након положеног доктората права, постаје са 32 године професор финансијских наука на Београдском универзитету. Већ 1919. године напушта државну службу и као `човек од поверења британског финансијског капитала` постаје директор Енглеске трговачке банке. На тој дужности остаје до 1922. године када улази у политички живот, као министар у влади Николе Пашића. Био је министар финансија у три наврата (1922—1924, 1924-1925 и 1934-1935). Активан је био у Народној радикалној странци као члан Главног одбора. Кнез Павле Карађорђевић му је дао мандат за формирање владе. Југословенску радикалну заједницу основао је 1935. године и у њу су ушли припадници његове бивше странке, Југословенска народна странка, Словенска људска странка Антона Корошеца и Југословенска муслиманска организација Мехмеда Спахе. Ова странка била је изразито десничарских опредељења. Стојадиновић је водио политику приближавања силама Осовине. За време премијерског мандата потписао је споразум о пријатељству са Француском и пакт о ненападању са Италијом, покушавајући да у време пред Други светски рат сачува безбедност Југославије. Стојадиновићева влада покушала је да потпише конкордат са Ватиканом 1937. године. То је изазвало жестоке протесте Српске православне цркве, па је потписивање споразума пропало. Стојадиновић је ипак успео да победи на следећим изборима. Кнез Павле га је сменио је 1939. јер није успео да реши хрватско питање. На захтев Британаца Стојадиновић је прогнан из земље и интерниран на острво Маурицијус, где је провео Други светски рат. После рата му је био забрањен повратак у земљу, па је Стојадиновић остатак живота провео у Аргентини и другим јужноамеричким државама. За веме мандата аргентинског председника Хуана Перона уређивао је утицајне економске часописе. Заједно са Антом Павелићем 1954. године потписао је проглас против комунистичке Југославије. `

Кратак садржај: У књизи су обрађене кључне карактеристике економских односа Србије са иностранством, полазећи од настанка Краљевине Србије, за време Краљевине Југославије, затим из периода Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), односно Савезне Републике Југославије (СРЈ), до савремених тенденција у односима Србије са иностранством. Књига је подељена у пет делова, при чему се сваки део односи на једно раздобље у развоју економских односа Србије са иностранством. У оквиру првог дела обрађује се положај једне земље у међународној подели рада. Анализирају се карактеристике међународног економског окружења и њихов утицај на положај земље у светској привреди. Затим се обрађују унутрашњи фактори који опредељују положај земље у међународној подели рада. Други део књиге обрађује проблеме и карактеристике спољне трговине Краљевине Србије и Краљевине Југославије. Након анализе трговинских односа Србије и Аустро-Угарске, приступа се истраживању карактеристичних тенденција спољне трговине Југославије између два рата. Испитују се перформансе трговинског биланса, као и структурне и регионалне карактеристике робне трговине. У оквиру трећег дела књиге истражују се основне карактеристике система економских односа са иностранством, уз анализу главних карактеристика спољне трговине и платног биланса, као и односа са регионалним економским групацијама и међународним економским организацијама. У четвртом делу књиге анализирају се стање у привреди СРЈ после распада СФРЈ и последице економских санкција на нашу земљу. Обрађује се платни биланс и његова структура, спољна трговина и њене карактеристике и неробна размена са иностранством. У завршном, петом делу књиге анализирају се основне карактеристике и тенденције економских односа Србије са иностранством у периоду после 2000. године. Испитују се токови робне трговине са иностранством и одлике платног биланса, стране директне инвестиције, задуживање Србије у иностранству, отварање привреде према иностранству, конкурентност извоза, инвестициона клима у земљи и политика девизног курса динара и њен утицај на извоз. Књига је уџбеник за истоимени предмет на додипломским студијама на смеру Међународна економија и спољна трговина на Економском факултету у Београду, али је намењена и истраживачима и читаоцима који се баве материјом економских односа Србије са иностранством. Naslov: Економски односи Србије са иностранством Izdavač: Економски факултет Strana: 478 (cb) Povez: Pismo: Format: Б5 cm Godina izdanja: 2020 ISBN: 978-86-403-1634-7

Jugoslovensko pomorsko vazduhoplovstvo 1918-1991 Bojan Dimitrijević Milan Micevski Predrag Miladinović Institut za savremenu istoriju Beograd, 2014. Tvrd povez, format 24 cm Latinica, 352 strane Bogato ilustrovano Jugoslovensko pomorsko vazduhoplovstvo 1918-1991 (Istorijski pregled razvoja Jugoslovenskog pomorskog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije u periodu 1918-1991.)

Krugovi Berlina 1936 Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama. Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.

Opis proizvoda Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama. Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.

Opis proizvoda Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama. Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.

Zapisi na smrt osuđenog Volksgruppenführera Altgajera Knjiga daje širok i temeljan prikaz uloge koju su imali folksdojčeri u osvajačkoj politici Trećeg rajha i prikaz njihove sudbine u posleratnom sređivanju svetskih prilika prema odlukama pobedničkih sila. Branimira Altgajera, banatskog folksdojčera, vođu nemačke manjine NDH 1941-1945, engleske okupacione vlasti uhapsile su u Austriji juna 1945. i izručile Jugoslaviji septembra 1946. godine. Po završetku istražnog postupka, suđenje i pogubljenje odlagao je pisanjem detaljnog izveštaja o folksdojčerskim organizacijama u Kraljevini Jugoslaviji i u toku rata u NDH, koje su delovale saobrazno vojnim i političkim ciljevima nacističke Nemačke, i o svojoj saradnji sa ustaškim vlastima. Dodaci ovim Altgajerovim iskazima smeštaju ratno delovanje folksdojčera, i postupke koji su prema njima preduzeti posle poraza Trećeg rajha, u kontekst širi od jugoslovenskog.

Autor: Tamara MaleševKnjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atleticˇara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svecˇanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trec´eg rajha Adolfa Hitlera nacisticˇkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama.Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.

Opis O autoru Dodatne informacije Knjiga Tamare Malešev rasvetljava sudbinu atletičara Kraljevine Jugoslavije, koji su na svečanom otvaranju XI Letnjih olimpijskih igara u Berlinu 1936. godine odbili da pozdrave vođu Trećeg rajha Adolfa Hitlera nacističkim pozdravom – dizanjem desne ruke. Autorka je istražila i prikupila relevantne dokaze o tome šta se dešavalo na Olimpijadi, ali se bavi i životima i sudbinama jugoslovenskih olimpijaca, kao što su Vane Ivanović, Jovan Mikić Spartak, dr Veljko Narančić, Milan Stepišnik, Aleksa Kovačević, Jaša Bakov, Jelena Stojanović i ostalih koji su učestvovali na Igrama. Tamara Malešev je olimpijka, bila je članica tzv. „bele ekipe” reprezentacije Savezne Republike Jugoslavije na Olimpijadi u Barseloni 1992. godine. Zbog sankcija međunarodne zajednice, jugoslovenski olimpijski tim nije učestvovao u svečanom defileu na otvaranju Igara.