IDEJE ZENITISTIČKOG POKRETA U SRPSKOJ KULTURI `LJUBOMIR MICIĆ` I NJEGOV ROMAN `BARBAROGENIJE DECIVILIZATOR` mr JASMINA NIKOLIĆ TOKOVI ISTORIJE 1-2/2004 BEOGRAD 2 O O 4 R e f e r e n c e Ideje zenitističkog pokreta u srpskoj kulturi Kultura u Kraljevini Jugoslaviji Umetnost i politička represija Diplomate - Akteri i analitičari kraja SFRJ .......................................................... BROŠ LATINICA 24 cm 256 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra *********

Događaji i stare fotografije iz Kraljevine Jugoslavije. 6 brojeva sa naslovne fotografije : Broj 26 - 14 stranica, Broj 11 - 16 stranica, Broj 12- 14 stranica, Broj 13 - 16 stranica , Broj 40 - 16 stranica , Broj 49 - 14 stranica. Svi navedeni brojevi su losije ocuvani, vecina imaju fleke po stranicama koje se vide ali ne uticu na citanje teksta, vecina listova je razdvojeno, neki su spojeni, iskrzani po ivicama ili delici ponegde ivica nedostaju. Sa cetvte fotografije : Broj 47 : Samo naslovna stranica, Broj 52 : 16 stranica , Broj 14 : do 16e stranice ali fale stranice 13/14 i 3/4 i Broj 46 : do 16e stranice ali nedostaju stranice od 5e do 12e. Sto se opisa tice isto vazi kao i za prethodne brojeve, iste mane. Dakle losije su ocuvani casopisi ali su i stari dosta, ako imate jos neko pitanje tu sam. Slanje Post Expressom ili licno preuzimanje, salju se presavijeni, tako su i cuvani. nov.sob.

CASOPIS SPORT UKORICENO PRVIH 21 BROJEVA IZ 1925. GOD. Retko , kapitalno izdanje sportskog predratnog casopisa Izuzetne stare fotografije , sportske vesti , rezultati , zenski sportovi , fudbal Ocuvan kao na slici , za ovu starost dobro , bez vecih nedostataka Jedan list zacepljen , potpis na vise mesta , obelezavane vesti i rezultati ponegde , papir sa zutim tackama u skladu sa starosti retro predratni sportski casopisi i periodika , casopisi iz kraljevine shs i jugoslavije , stari sportski casopis

CASOPIS SPORT UKORICENO SVIH 34 BROJA IZ 1924. GOD. Retko , kapitalno izdanje sportskog predratnog casopisa Izuzetne stare fotografije , sportske vesti , rezultati , zenski sportovi , fudbal Ocuvan kao na slici , za ovu starost dobro , bez vecih nedostataka par listova zacepljeni i iskrzani, potpis na vise mesta , obelezavane vesti i rezultati ponegde , papir sa zutim tackama u skladu sa starosti retro predratni sportski casopisi i periodika , casopisi iz kraljevine shs i jugoslavije , stari sportski casopis

RETKO jako dobro očuvano kao na slikama na naslovnoj Vladimir Majakovski sadrži: Bogdan Bogdanović - Snažno osećanje elementarne čovečanske pravde Mihailo Đurić - Svet ne mora biti tako rđav kako jeste Milovan Mića Danojlić - Odgovor ... Student je studentski časopis Beogradskog univerziteta koji izdaje Savez studenata Beograda. Prvi broj Studenta izašao je 15. marta 1937. godine. Pokretač lista bio je Ivo Lola Ribar. Među urednicima Studenta nalaze se sledeća imena: Dušan Makavejev, Dragan Ambrozić, Slobodan Vuksanović, Milorad Vučelić... Časopis Student je počeo sa radom u predratnom Beogradu, kao autentični levičarski omladinski list. Redakcija je formirana u zamajcu studentskog samoorganizovanja. U godinama koje su prethodile oformljene su i Zdravstveno potporno udruženje studenata, Studentska zadruga... Već od samog početka Student su pratile cenzura i zabrane. Prema tvrdnjama Bogdana Pešića, prvog urednika lista, često su cenzori tj. pripadnici policije čekali u samim štamparijama ne bi li odmah po izlasku iz štamparske prese zaplenili časopis. U tim prvim godinama Studenta, organi tadašnje države Kraljevine Jugoslavije oformili su „Studentski Glasnik“, kao konkurentni list Studentu. Pedesete i šezdesete U novoformiranoj državi SFR Jugoslaviji (prethodno FNRJ) Student je krenuo iz pozicije svog predratnog konkurenta tj. postao je finansiran od države. Izdavač je tada, pa sve do raspada jednopartijskog sistema, bila Konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije. Bez obzira na čvrsto partijsko vođstvo države, Student je i u ovim godinama uspeo da održi kritizerski duh. U zemlji jednopartijskog političkog sistema omladinska štampa je bila jedan od retkih medija koji je mogla da sa relativnom slobodom kritikuje stanje u zemlji i političko vođstvo. Ova će činjenica naročito doći do izražaja u događajima iz 1968. godine. Urednici iz tog vremena bili su: Josip Franić, Aleksandar Nenadović, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Mirko Miloradović, Đoko Stojčić, Špiro Galović, Rade Kuzmanović, Đorđe Vuković, Nebojša Dragosavac. Šezdeset osma (1968) Buđenje studentskog pokreta širom Evrope nije zaobišlo tadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti u Beogradu bili su prvi protesti bilo kog tipa nakon Drugog svetskog rata. Ovaj događaj pratio je i porast opšteg interesovanja za studentsku štampu. Student je u tim danima izlazio dnevno i bivao zabranjivan. Časopis je tada zabeležio rekordan tiraž od 80.000 primeraka. Kraj protesta obeležen je na naslovnoj strani Studenta velikom crnom tačkom. Sedamdesete i osamdesete Paralelno sa rastom popularnosti Studenta, širom čitave SFRJ omladinska glasila su u ovom periodu „doživela procvat“. Pored Studenta, među najpopularnijim listovima ovog tipa bili su i beogradski „Vidici“, slovenačka „Mladina“ i hrvatski „Polet“. Ustavne promene, smrt Josipa Broza i „Novi talas“ u muzici stvorili su veći tematski prostor za rad ovih listova. Iako je i u ovom godinama Student bivao zabranjivan, svaki broj je neprikriveno kritikovao licemerstvo i neprincipijelnosti tadašnjeg socijalističkog društva. Devedesete Dvobroj - mart 1991. Uvođenje višepartijskog sistema u Srbiju obeleženo je raspadom dotadašnje zemlje. Iako pred naletom nacionalne euforije, Student se u prvim godinama devedesetih nije mnogo promenio. Osim formata, sve ostalo je bilo neizmenjeno. Drugi rekordni tiraž list je zabeležio tokom demonstracija 9. marta 1991. godine i merio se u desetinama hiljada primeraka. Odnos redakcije prema vladajućoj Socijalističkoj partiji Srbije i uzurpacija SSB-a (i sadašnjeg zvaničnog izdavača lista) od strane partijskih struktura, rezultovao je smenom cele redakcije. U godinama koje slede, Student je postao glasnik SPS-a, što je trajalo sve do 5. oktobra 2000. godine. Od Petog oktobra do danas Sa promenom političkog vođstva u Srbiji došlo je i do promena u uređivačkoj politici. Student je u prvim godinama XXI veka i dalje jedini univerzitetski list na Beogradskom univerzitetu. Pored akademskih pitanja bavi se društvom, kulturom i sportom. Izdavač je Savez studenata Beograda, najveća studentska organizacija ovog tipa na prostorima bivše jugoslavije. Od novembra 2006. godine, Student je deo Student Press In Europe (SPINE). časopis Student, list beogradskih studenata 1968 tags: avangarda nadrealizam signalizam dušan matić komunizam revolucija studentski protesti 68 delo vidici miroljub todorović koračnica crvenog vuk stambolić josip broz tito studentski protesti `68 1968 student protests europe yugoslavia serbia belgrade avant-garde neo-avant-garde bogdan bogdanović ...

RETKO! odlično očuvan časopis Student, list beogradskih studenata 1968! akciono-politički program druže tito ko stoji iza izjava mnogih radnih kolektiva studentska komuna izjava Dušana Matića upad milicionera u likovnu akademiju KORAČNICA CRVENOG (posvećeno Vladimiru Majakovskom) - Miroljub Todorović!!! Pedesete i šezdesete U novoformiranoj državi SFR Jugoslaviji (prethodno FNRJ) Student je krenuo iz pozicije svog predratnog konkurenta tj. postao je finansiran od države. Izdavač je tada, pa sve do raspada jednopartijskog sistema, bila Konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije. Bez obzira na čvrsto partijsko vođstvo države, Student je i u ovim godinama uspeo da održi kritizerski duh. U zemlji jednopartijskog političkog sistema omladinska štampa je bila jedan od retkih medija koji je mogla da sa relativnom slobodom kritikuje stanje u zemlji i političko vođstvo. Ova će činjenica naročito doći do izražaja u događajima iz 1968. godine. Urednici iz tog vremena bili su: Josip Franić, Aleksandar Nenadović, Milan Vukos, Muharem Pervić, Gojko Miletić, Mirko Miloradović, Đoko Stojčić, Špiro Galović, Rade Kuzmanović, Đorđe Vuković, Nebojša Dragosavac. Šezdeset osma (1968) Buđenje studentskog pokreta širom Evrope nije zaobišlo tadašnju Jugoslaviju. Studentski protesti u Beogradu bili su prvi protesti bilo kog tipa nakon Drugog svetskog rata. Ovaj događaj pratio je i porast opšteg interesovanja za studentsku štampu. Student je u tim danima izlazio dnevno i bivao zabranjivan. Časopis je tada zabeležio rekordan tiraž od 80.000 primeraka. Kraj protesta obeležen je na naslovnoj strani Studenta velikom crnom tačkom. Студент је студентски часопис Београдског универзитета који издаје Савез студената Београда. Први број Студента изашао је 15. марта 1937. године. Покретач листа био је Иво Лола Рибар. Међу уредницима Студента налазе се следећа имена: Душан Макавејев, Драган Амброзић, Слободан Вуксановић, Милорад Вучелић... Историјат Предратни период (1937—1940)[уреди] Часопис Студент је почео са радом у предратном Београду, као аутентични левичарски омладински лист. Редакција је формирана у замајцу студентског самоорганизовања. У годинама које су претходиле оформљене су и Здравствено потпорно удружење студената, Студентска задруга... Већ од самог почетка Студент су пратиле цензура и забране. Према тврдњама Богдана Пешића, првог уредника листа, често су цензори тј. припадници полиције чекали у самим штампаријама не би ли одмах по изласку из штампарске пресе запленили часопис. У тим првим годинама Студента, органи тадашње државе Краљевине Југославије оформили су „Студентски Гласник“, као конкурентни лист Студенту. Педесете и шездесете У новоформираној држави СФР Југославији (претходно ФНРЈ) Студент је кренуо из позиције свог предратног конкурента тј. постао је финансиран од државе. Издавач је тада, па све до распада једнопартијског система, била Конференција Савеза социјалистичке омладине Србије. Без обзира на чврсто партијско вођство државе, Студент је и у овим годинама успео да одржи критизерски дух. У земљи једнопартијског политичког система омладинска штампа је била један од ретких медија који је могла да са релативном слободом критикује стање у земљи и политичко вођство. Ова ће чињеница нарочито доћи до изражаја у догађајима из 1968. године. Уредници из тог времена били су: Јосип Франић, Александар Ненадовић, Милан Вукос, Мухарем Первић, Гојко Милетић, Мирко Милорадовић, Ђоко Стојчић, Шпиро Галовић, Раде Кузмановић, Ђорђе Вуковић, Небојша Драгосавац. Шездесет осма (1968) Буђење студентског покрета широм Европе није заобишло тадашњу Југославију. Студентски протести у Београду били су први протести било ког типа након Другог светског рата. Овај догађај пратио је и пораст општег интересовања за студентску штампу. Студент је у тим данима излазио дневно и бивао забрањиван. Часопис је тада забележио рекордан тираж од 80.000 примерака. Крај протеста обележен је на насловној страни Студента великом црном тачком. Седамдесете и осамдесете Паралелно са растом популарности Студента, широм читаве СФРЈ омладинска гласила су у овом периоду „доживела процват“. Поред Студента, међу најпопуларнијим листовима овог типа били су и београдски „Видици“, словеначка „Младина“ и хрватски „Полет“. Уставне промене, смрт Јосипа Броза и „Нови талас“ у музици створили су већи тематски простор за рад ових листова. Иако је и у овом годинама Студент бивао забрањиван, сваки број је неприкривено критиковао лицемерство и непринципијелности тадашњег социјалистичког друштва. Деведесете Двоброј - март 1991. Увођење вишепартијског система у Србију обележено је распадом дотадашње земље. Иако пред налетом националне еуфорије, Студент се у првим годинама деведесетих није много променио. Осим формата, све остало је било неизмењено. Други рекордни тираж лист је забележио током демонстрација 9. марта 1991. године и мерио се у десетинама хиљада примерака. Однос редакције према владајућој Социјалистичкој партији Србије и узурпација ССБ-а (и садашњег званичног издавача листа) од стране партијских структура, резултовао је сменом целе редакције. У годинама које следе, Студент је постао гласник СПС-а, што је трајало све до 5. октобра 2000. године. Од Петог октобра до данас Са променом политичког вођства у Србији дошло је и до промена у уређивачкој политици. Студент је у првим годинама XXI века и даље једини универзитетски лист на Београдском универзитету. Поред академских питања бави се друштвом, културом и спортом. Издавач је Савез студената Београда, највећа студентска организација овог типа на просторима бивше југославије. Од новембра 2006. године, Студент је део Student Press In Europe (SPINE). tags: avangarda nadrealizam signalizam dušan matić komunizam revolucija studentski protesti 68 delo vidici miroljub todorović koračnica crvenog vuk stambolić josip broz tito studentski protesti `68 1968 student protests europe yugoslavia serbia belgrade avant-garde neo-avant-garde ...