Dragomir Popnovakov : MILIJARDA - Putopis iz Kine , Književna zajednica Novog Sada 1981, str. 104. Očuvanost 4-. Драгомир Попноваков (Турија, Краљевина Југославија 1938 — 6. јун 2005, Čurug, био је писац, ликовни критичар и радник Матице српске.

Predrag Golubović: SEZONA MIRA U PARIZU, Prosveta/Naučna knjiga/Video Junior 1990, tvrdi povez, str. 156. Proza. Očuvanost 4 i ima autorovu posvetu. Предраг Голубовић (25. јун 1935. Сарајево, Краљевина Југославија — 18. јул 1994. Београд, Југославија) је био српски филмски режисер и сценариста. Његов син Срдан Голубовић, је такође филмски режисер.

Zoran Milić : SVETOGORSKA STAZA , Narodna knjiga Alfa 1998, str. 76, crteži u knjizi autor. Zbirka poezije. Očuvanost 4. Зоран Милић (Вражогрнац код Зајечара, Краљевина Југославија, 7. новембар 1940 — Београд, Република Србија, 7. фебруар 2007) био је српски песник, есејиста, новинар и путописац. Биографија Основну школу завршио је у Вражогрнцу, гимназију у Зајечару, а Економски факултет у Нишу. У Нишу је покренуо и уређивао лист „Студентске новине“ и био уредник „Листа младих 68“. Један је од покретача обновљеног часописа Градина (1966), уредник Издавачког предузећа Градина и уредник и један од приређивача Сабраних дела Бранка Миљковића. Био је секретар Културно-просветне заједнице Србије и саветник у Министарству културе Републике Србије. Превођен је на стране језике. Писао је поезију, прозу, есеје и путописе, преводио са руског и француског језика.

Stubovi kulture Beograd, 2008.god., 186 str, 21 cm, odlično očuvana knjiga mek povez O knjizi: `Prvi roman poznatog esejiste, leksikografa i majstora književnih veština Vlaha Bogišića donosi čitaocu susret sa proznim tkanjem izuzetne melodioznosti i ritmike, prefinjene forme i zatajnog humora, maštovitosti i referencijalnog bogatstva karakterističnih za najviše domete umetničkog oblikovanja teksta. Epohe i destinacije Bogišić slaže u vrtloge kojima se suvereno kreće, očaravajući čitaoca na svakom zavoju svoje priče. Kraljevina Jugoslavija i dubrovačko zaleđe, oficiri i očevi iz daleka, otmice lepih i skupih žena, utamničenje Apisovih navodnih pomagača, odlasci u Ameriku, misteriozne smrti i tajne sahrane onih koji se otuda u kovčezima vraćaju, kao i sam pripovedni glas koji se bestidno gura napred kako bi postao još i lik u sopstvenoj povesti, mnogo pre nego što stekne preciznije identitetsko određenje, neki su od elemenata uskovitlanog pripovednog univerzuma ovog romana namenjenog književnim sladokuscima.`

Rodoljub ČolakovićKuća oplakanaTvrd povezKnjiga u kojoj je Čolaković opisao život zatvorenika u tamnicama Kraljevine Jugoslavije, gdje je i sam boravio kao politički osuđenik. Knjiga je prvi put izašla u osvit Drugog svjetskog rata u našoj zemlji, ali je odmah bila zabranjena. 3/23

Lepo očuvana Kainov ožiljak Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Udruženi izdavači, 1981. Šesta knjiga sabranih dela sa nekim od najpoznatijih Andrićevih priča. Odlično očuvano. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski[a] književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[b] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”.[10] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[11] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti.

Mihailo Lalić Ratna srećaTvrdi povez,,Ratna sreća" je roman zasnovan na dnevničkim zapisima i sećanjima glavnog lika, starca Peja Grujovića. Ovo delo predstavlja sintezu istorije, psihologije, religije, lingvistike i mnogih drugih disciplina.Roman je smešten u period krvavog Drugog svetskog rata i nacističke agresije. U delu se oslikava neposredno stanje u plemenu Brzaci uoči neposredne ratne opasnosti. U knjizi je značajan deo posvećen vremenu Knjaževine i Kraljevine Crne Gore, u periodu Prvog i Drugog balkanskog rata, Prvog svetskog rata, kao i situaciji u Kraljevini Jugoslaviji.3/8

Gospodari vremena - Petar Grujičić Odlično očuvana „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga...

Petar Brakus : TIŠINA KOLEVKE, Idea Beograd 1991, str. 141. Roman. Očuvanost 4; ima autorovu posetu. Petar Brakus rođen u Kraljevini Jugoslaviji 1930 godine. Diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Katedri za psihologiju. Živi i radi u Beogradu. Kao dečji psiholog pomaže tužnoj i nesrećnoj deci, a kao pisac objavio prozna i dramska dela za decu i odrasle. Romani: Nevesta za malog princa, Tišina kole­vke, Čovekovo seme, Gvozdeni prsten. Drame: Obnova procesa, Zmajeva košulja, Južni Sibir, Molitva za ludilo, Mlečni put gospodina generala, Koncert mesečara, Pseća krv, Akademski građanin, Srce od voska, Euridiko sagreši bludno, Čovek na Olimpu, Kamena kocka, Razdevičenje, Is­pred zatvorenih vrata. Prema drami „Srce od voska” snimljen dugome­tražni igrani film. Adaptirane i izvedene drame na TV programu i Trećem programu Radio-Beograda. Ne pripada nikakvim političkim strankama, član je Srpsko-jermenskog društva. Član udruženja književnika Srbije. Predsednik je društva „Malog princa i male neveste”.

Autor:: Branko ČankovićŽanrovi:: Domaći pisci, DramaIzdavač:: LagunaGodina izdanja:: 11. oktobar 2011ISBN: 978-86-521-0840-4Broj strana: 205Pismo: LatinicaPovez: MekFormat: 13x20 cmPriča jedne generacije koja je žrtvovana na raskrsnici dva društvena sistema.Upečatljiva sudbina beogradskog arhitekte koji u poznoj dobi razotkriva zamršene porodične odnose, preispituje svoj bračni život i odnos sa ćerkama koje žive u emigraciji.Tokom putovanja do Šapca, gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka, nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim neočekivani obrt u njegovom intimnom životu.Kroz umešno predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one laži i himere koje su obeležile njegov život.2/22

Format: 13x20 cm Broj strana: 205 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja:11. oktobar 2011. Priča jedne generacije koja je žrtvovana na raskrsnici dva društvena sistema. Upečatljiva sudbina beogradskog arhitekte koji u poznoj dobi razotkriva zamršene porodične odnose, preispituje svoj bračni život i odnos sa ćerkama koje žive u emigraciji. Tokom putovanja do Šapca, gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka, nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim neočekivani obrt u njegovom intimnom životu. Kroz umešno predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one laži i himere koje su obeležile njegov život. (1.P)

20 SATI , Branko Čanković , Laguna Beograd 2011 , nova knjiga. Priča jedne generacije koja je žrtvovana na raskrsnici dva društvena sistema. Upečatljiva sudbina beogradskog arhitekte koji u poznoj dobi razotkriva zamršene porodične odnose, preispituje svoj bračni život i odnos sa ćerkama koje žive u emigraciji. Tokom putovanja do Šapca, gde se održava ročište za rehabilitaciju njegovog dede, penzionisani arhitekta Branko Đurić ne samo da će osvežiti trenutke jednog povlašćenog života, već će mu oni udahnuti novi životni smisao. Ipak, obznana dugo skrivane istine o stvarnim zločinima njegovog dede Branka, nekadašnjeg pukovnika vojske Kraljevine Jugoslavije, izazvaće sasvim neočekivani obrt u njegovom intimnom životu. Kroz umešno predstavljenu sudbinu beogradskog srednjeg staleža, ispisuje se jezgrovita istina o meandrima društvenog uspona i posledicama ljudske beskrupuloznosti. Jaz između aristokratske intelektualnosti i pragmatične umešanosti u političke igre nameće egzistencijalna pitanja sa kojima će se Branko Đurić razračunati težeći da raskrinka sve one laži i himere koje su obeležile njegov život. mek povez, latinica, 208 strana, format 13 X 20 cm

LUN EDICIJA PISANI BROJ 57 Lun u zamku Vensli Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) je bio srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. ---------------- 13.11.19.NL

EPITAF ZA ŠPIJUNA - Erik Ambler lepo očuvane, potpis, stranice malo požutele Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije.Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

ROTO X 100 br.796 - Lun u otetoj podmornici kao na slikama - vrlo dobar. Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) je bio srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. ----------------- 24.6.19.

Oficirska zadruga i sistem osiguranja života u Srbiji i Jugoslaviji do 1941. Milić Milićević i Zdravko Petrović Službeni glasnik, 2011. mek povez, veći format 146 strana nova knjiga Oficirska zadruga je ustanova koja, i pored toga što je postojala više od 40 godina kod nas, nije dostojno istoriografski obeležena. U toku svog dugog veka postojanja u Kralјevini Srbiji, a potom i Kralјevini SHS, Jugoslaviji, Zadruga je obavlјala mnogobrojne delatnosti, poput prodaje, kreditiranja, raznih oblika zaštite, staranja o kulturi i osiguranja. Poslednja delatnost – osiguranje, bilo je ako ne kruna, a ono bar potpuno zaokruživanje njenih poslova, posredno ili neposredno vezanih za ekonomski život starešina. Ispravlјajući makar delimično pomenutu istoriografsku nepravdu, delo Oficirska zadruga i sistem osiguranja života u Srbiji i Jugoslaviji (do 1941. godine), dr Milića Milićevića i prof. dr Zdravka Petrovića prati dva pomenuta procesa – delatnost Zadruge u užem smislu (preteče, saradnike, status i oblike delatnosti oficirske zadruge), i genezu životnog osiguranja u Srbiji i Jugoslaviji (pravni status, organizaciju i način delovanja osiguravajućih društava) – koji se u jednom trenutku spajaju u jedan, upravo kroz ustanovu Oficirske zadruge.

Doktor lima Danilo Marić Književna omladina Mostar, 1985 - 181 str. Za pisanu riječ Danila Marića odmah mogu da kažem da je sretan spoj pripovjedačke vještine i bogatog životnog iskustva. Likovi iz njegovih priča, zapisa, pripovijesti su ljudi od `krvi i mesa` u klasičnom realističkom smislu, pa je razumljivo što su svojim imenom i porijeklom, svojom gestom i zanimanjem, svojim položajem u životu i društvu čvrsto vezani za ovaj prostor i ovo vrijeme. NJegovi junaci jesu ličnosti u čijim mislima, osjećanjima, leksičkom arsenalu, pa i u dijalozima, čitalac prepoznaje sebe, i u tome je njihova autentičnost i njihova ukorijenjenost u ovo tle. Pred pripovjedačom smo – moderne i u tom modernom prije svega nesputane osjećajnosti koja se oplemenila na tradiciji na kojoj je Danilo Marić gradio svoj neposredni spisateljski dar. U opisu događaja i zbivanja, Marić se predstavio kao obdaren majstor detalja i pronicljiv posmatrač koga, dobija se utisak, prosto ponesu i zarobe lijepe riječi i primamljivi opisi. Stil njegov je lagan, lepršav i pristupačan, te u najezdi književnog svaštarenja i konfuznosti djeluje osvježavajuće. Putopisna reportaža Do Poljske i nazad je vjeran, upečatljiv prikaz jednog uzbudljivog putovanja. Mnoge okolnosti i detalji su pojačani tonovima romantike i humora – daju pravu sliku o jednoj radničko-odmorskoj avanturi. Kroz Grčku i Ajfelov toranj nadahnuti su zapisi koje bi današnje čitateljstvo prihvatilo kao – poslasticu. Napravljeni su sa lakoćom, tečno, s mnoštvom pravih bisera u opservaciji, u saopštavanju viđenog i doživljenog. Vidi se, Marić dobro poznaje i zemljopis i istoriju i politiku, pa su njegova putešestvija vrijedan, autentičan dokument koji sjedinjuje reportersko i literarno. Moskva – putopis antologijske vrijednosti. Stole – drama rađanja jedne fabrike, jednog giganta lociranog tamo gdje nikad ništa nije radilo, niti rađalo. Glavni akter priče, Stole, ocrtan je plastično. Džinovsko stablo je snažna poema, pjesma u prozi, inspirisana imenom, grandioznim djelom i smrću čovjeka istorije i ljudske nade – druga Tita. Данило Марић (Косор, Бишће поље код Мостара, Краљевина Југославија, 26. август 1938) је српски пјесник, приповједач и инжењер машинства. Животопис[уреди] Рођен је 1938. у Косору. Образовање је стекао у Благају, Мостару, Трстенику и Сарајеву. Данило Марић је машинац (дипломирани инжењер и магистар техничких наука). До пензионисања је радио је 40 година, (35 у Мостару и 5 у Лос Анђелосу). Због рата изазваног распадом Југославије напушта родни крај 3. априла 1992. године и као избјеглица одлази у Лондон. Након Лондона одлази у Сједињене Америчке Државе, (Лос Анђелесу, па Шарлоту) гдје живи од 1995. године. Ожењен је и има троје дјеце. SAJ. POLICA BRAON 2

NEDOSTAJE ZAŠTITNI OMOT U DOBROM STANJU BIGZ 1984 , mek povez, format 13 x 20 cm , latinica,317 strana Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić

ČIZMAŠI - Dragoslav Mihailović Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Beograd 1987 god, 281 str, meki povez, požutele strane, siitna oštećenja na koricama, u dobrom stanju. L. 3. O. 4. POL. 6

Mira Alečković StihoviTvrdi povezO autoruРођена је у Новом Саду (крштена је у Николајевској цркви као Мирослава, мада је нико тако није звао већ само - Мира), као дете Машана Алечковића, новинара родом из Требиња (из Засада, на путу ка Дубровачким вратима) и Новосађанке Драгице Трпинац, која је била инспектор пошта и једна од првих жена телеграфиста у Краљевини СХС и Краљевини Југославији, из војвођанске породице Марић. Бака по мајци Мире Алечковић, Милица Марић била је сестра Милоша Марића, оца Милеве Марић Ајнштајн.Мира Алечковић као дете (1933)Од своје друге године живота Мира Алечковић живела је у Београду, на Неимару код мајке Драге Трпинац, али је детињство проводила у Новом Саду, Книну, Црној Гори и на Косову и Метохији, где је њена рођена тетка Јелена Трпинац деценијама била учитељица. Јелена Трпинац је за свој просветитељски рад на простору Косова и Метохије одликована „Звездом са сребрним зрацима СФРЈ”. Рођени ујак Мире Алечковић, био је професор Павле Трпинац, биохемичар, научни истраживач и сарадник Ирене Жолио-Кири у Паризу.Мира Алечковић у Београду је завршила француску основну школу, француску и српску гимназију, а затим студије славистике и књижевности, у класи чувеног српског лингвисте, професора Београдског универзитета и академика Александра Белића. У средњошколском узрасту, била је под покровитељством (и стипендијом) Патријарха српског Варнаве који ју је сматрао изузетно обдареном за књижевност и филозофију. Студије је наставила у Паризу где је уписала докторат и завршила Фушеову школу. Била је полиглота и говорила је чак десет страних језика: француски, немачки, енглески, руски, италијански, пољски, чешки, македонски, словеначки, словачки...7/28

Milovan Đilas Ljubav i druge pričeMeki povez******Oštećenje na rikni*******Milovan Đilas Đido (Podbišće, Mojkovac, Crna Gora 4. jun 1911 — Beograd, 20. april 1995) je bio crnogorski komunista, politički zatvorenik u obe Jugoslavije, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, politički teoretičar i pisac.Bio je jedan od vođa ustanka u Crnoj Gori. Nakon rata general JNA, ministar FNRJ, šef Agitpropa i predsednik Savezne narodne skupštine.[1] Zbog zagovaranja višestranačja 1950-ih završio je u zatvoru, postavši jedan od najpoznatijih disidenata u svijetu.[2][3] Milovan Đilas je dva puta politički robijao, za vreme Kraljevine Jugoslavije od 1933. do 1936, a potom za vreme socijalističke Jugoslavije od 1956. do 1966.Đilas je tokom života menjao stavove, pa je od tvrdokornog boljševika, komuniste i revolucionara, nakon rata počeo da se izjašnjava kao demokratski socijalista.[4] Takođe je menjao stavove o crnogorskoj samobitnosti — od zastupanja teze da su Crnogorci zasebna nacija, postala od Srba, do tvrdnje da Crnogorci čine sastavni deo srpske nacije.[5]Neki autori Đilasa drže odgovornim za streljanja ideoloških protivnika tokom Drugog svetskog rata u Crnoj Gori.[6] Drugi smatraju da je kampanja protiv Đilasa, koja je vođena četiri decenije, zasnovana na dve laži: da je harao po Crnoj Gori skoro sve vreme rata, i da je `izmislio` crnogorsku naciju.[7]Sadržaj1 Biografija1.1 Revolucionarni studentski pokret1.2 Robija u Sremskoj Mitrovici1.3 Rad u Partiji do početka rata1.4 Oslobodilački rat i revolucija1.4.1 Ustanak u Crnoj Gori 1941.1.4.2 Slom ustanka u Srbiji1.4.3 Streljanja u Crnoj Gori 1942.1.4.4 Prelazak u Bosnu1.4.5 Bitke na Neretvi i Sutjesci1.4.6 Misija u SSSR 1944/45.1.5 Sukob sa Informbiroom1.6 Nova misao1.7 Vanredni Plenum CK SKJ protiv Đilasa1.8 Ponovo robija u Sremskoj Mitrovici1.9 Inostranstvo i povratak u domovinu2 Dela3 Stavovi3.1 O crnogorskoj naciji4 Nasleđe5 Literatura6 Izvori7 Vanjske vezeBiografija`Triput sam u životu bio slobodan — veoma blizu nepostojećoj, neostvarivoj apsolutnoj slobodi — dvared u zatvoru, a jedared u ratu

ČIZMAŠI I deo - Dragoslav Mihailović Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Beograd 1984 god, 317 str, meki povez, požutele strane sa smeđim flekama, sitna oštećenja na koricama, u dobrom stanju. SAJ. POL. B. 2

Tvrdokoriceno izdanje u originalnom omotu. Politicke hronike 1938-1941. Deo seta ali i zasebna prica (koji takodje imamo pojedinacno u prodaji, ukupno sa ovom sest knjiga). Posle sloma kraljevine Jugoslavije teziste nemackih akcija prenosi se na Istok, sve je u znaku groznicavih priprema za napad na Sovjetski savez, vodjen pod šifrom `Barbarosa`. U okupiranoj Poljskoj uz Nemacke okupljaju se i snage ukrajinskih nacionalista i kontrarevolucionara, a njihove vodje koje su godinama placali navisti, pokusavaju stvoriti svoju vladu i vojsku ne propustajuci ni jednog trenutka da iz sedla istisnu jedan drugoga. Pri tome im obilato pomazu razjedinjenosti konkurentska borba i nesloga raznih nacistickih institucija ili bolje reci osobna netrpeljivost izmedju Geringa, Himlera, Kanarisa, Rosenberga i Ribentropa. Bas na tu kartu zaigrace i Stierlic kojem uspeva da jos vise zaostri suprotnosti i borbu za primat, sto ce velo brzo rezultirati Hotlerovom naredbom o zabrani proglasavanja nacionalističke Ukrajine i hapsenjem niza ukrajinskih kontrarevolucionara. Na sirokoj pozadini vojnickih priprema politiclih manevara zakulisnih borbi, autoru je uspelo da vrlo dobro uklopi i price o stradanju i patnji nevinih ljudi kao i o ilegalnoj borbi Nemaca protiv nacistickog rezima. Zgusnuta sadrzaja, puna naglih i neočekivane vanih preokreta i promena, dobro okarakteriziranih likova, izvrsnog poznavanja politiclih i drustvenih prilika u III Rajhu i okupiranoj Poljskoj, delo prestavlja ozuzetan vitalacki dozivljaj. U prvom delu knjige ieni kraca politicka hronika `Spanjolska varijanta` o Stierlicovim poduhvatima u spanskom gradjanskom ratu.

Izdaje - Prosveta Beograd Erih Koš (Sarajevo, 15. 4. 1913 - Beograd, 25. 5. 2010), jugoslavenski i srpski književnik, prevodilac i akademik. Erih Koš je rođen 15. 4. 1913 u Sarajevu u obitelji jevrejskog podrijetla.[1] Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Sarajevu. Naprednom pokretu pristupio je u gimnaziji, a na Beogradskom univeritetu je stupio u revolucionarni radnički pokret i primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). 1934 izabran je za člana Univerzitetskog veća, a te godine izabran je i za člana Mjesnog komiteta (MK) KPJ Sarajevo. Diplomirao je pravo na Beogradskom univerzitetu 1935 godine. 1936 godine bio je osuđen od suda za zaštitu Kraljevine Jugoslavije u Beogradu kao komunista na jednodišnju robiju. Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije se priključio 1941 godine. Bio je na političkoj dužnosti u Orjenskom partizanskom odredu III divizije i komesar brigade `Galibardl`. Nosilac je Partizanske spomenice 1941.[1] Po završetku Drugog svjetskog rata, Erih je bio potpredsednik Komiteta za kulturu Vlade FNR Jugoslavije, zatim načelnik Ministarstva za kulturu i prosvetu u Saveznom izvršnom veću. Jedno je vreme bio u diplomatiji. Potom je radio u Narodnom muzeju kao pomoćnik upravnika. Na dužnosti generalnog sekretara Jugoslovenske lige za mir, nezavisnost i ravnopravnost naroda proveo je pet godina (1964-1969). Proze Eriha Koša nalaze se u više antologija i zbornika savremene jugoslovenske i srpske književnosti. Takođe, radovi i knjige objavljivani su mu i na ostalim jezicima u Jugoslaviji, kao i u Čehoslovačkoj, Engleskoj, Americi, Sovjetskom Savezu, Zapadnoj Nemačkoj, Istočnoj Nemačkoj, Holandiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Italiji. Eih je prevodio na srpskohrvatski jezik sa nemačkog i engleskog. Bio je u više mandata član uprave Udruženja književnika Srbije, kao i predsednik i član uprave P.E.N. Srbije. Učestvovao je, zapaženim referatima, na više kongresa ove međunarodne književne organizacije. Takođe je jedan od osnivača i prvih urednika časopisa `Savremenik`. Srpska akademija nauka i umetnosti izabrala je Eriha Koša 1974 za dopisnog, a i 1978 godine za svog redovnog člana. Erih Koš je preminuo u Beogradu 25. 5. 2010 godine. Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 228.strana