Odlicno ocuvano, kao novo.. Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

O knjizi: Knjiga Đeneral Mihailović – Završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.

O knjizi: Knjiga Đeneral Mihailović – Završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.

Knjiga Đeneral Mihailović – završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.    
K37

Глад и тамница, Дангић је био личност изузетног формата, велики патриота, успешан стратег, дипломата, војник и изузетно надарен писац чија дела и њихове поруке заслужују да се изучавају, јер по свом квалитету не заостају за најбољим књижевним делима. Као гимназијалац у Тузли Дангић бива ухапшен и као најмлађи члан „Младе Босне“ провео је три године у злогласним аустроугарским затворима током Првог свјетског рата што је и описао у својим делима. Дангић је био свестран и успешан. Након изласка из затвора завршава Правни факултет, ради као службеник Краљевине Југославије и постаје жандармеријски мајор. Уз то, Дангић пише песме, приче, приповетке, а репортаже објављује у листу „Политика“. Написао је два романа за које је добио награде Академије краљевине Југославије. Као шеф краљевског обезбеђења прати краља Петра Другог до Никшића, али не иде са њим него се враћа у Београд, ступа у везу са Дражом Михаиловићем који га поставља за команданта у Источној Босни гдје организује четничке јединице и отпор, те ослобађа велику територију од усташа. Најбољи људи српског народа били су често одвајкада занемаривани, потискивани и заборављени. Чак и народно сјећање и епска традиција знали су, по неком волшебном и уврнутом психолошком механизму и кључу, прехвалити, посветити и овјековјечити људе скромнијих, па и сумњивих, моралних и стваралачких способности, а заметнути траг и сасвим избрисати из сјећања бројне најбоље и најплеменетије људе…. Меки повез, Б5 формат, 233 страна

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prežihov Voranc - pravo ime Lovro Kuhar (1893 – 1950) , slovenački književnik, politički radnik komunističke – marksističke provinijencije. Borac za socijalnu pravdu i jednakost.[1][2] Biografija - rad i politička djelatnost Rodio se u selu Kotlje, 10. avgusta 1893. U ranoj mladosti bio je poljoprivrednik – farmer, a bavio se i tesarskim poslovima. Kasnije je radio kao fizički radnik u fabrikama u Trstu i Gorici. Po izbijanju Prvog svjetskog rata 1914. godine mobilisan je u austrougarsku vojsku. 1916. godine dezertira u Italiju. U razdoblju između dva svjetska rata bavi se političkim radom. Član je KPJ i politički instruktor u više evropskih zemalja. Širi markstističku ideologiju među radnicima, ukazujući na buržoaziju - bogate, kao osnovni uzrok obespravljenosti i siromaštva radnika, učeći da kapitalisti ne kupuju radnikov rad, već radnu snagu amotrizujući je oskudnim nadnicama samo onoliko koliki je donji prag egzistencijalnog minimuma. Godine 1934. izabran je u CK KPJ (Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije). Sudjelovao je kao delegat KPJ na Sedmom kongresu Kominterne. U jesen 1939. godine se ilegalno vraća u Sloveniju - Kraljevina Jugoslavija. NOB – i, tačnije Osvobodilnoj fronti pristupa 1941. g. Njemačke okupacione snage su ga uhapsile kao ilegalaca 1943. godine i deportovale u koncentracione logore u Zahsenhauzenu i Mauthauzenu. Poslije oslobođenja, u slobodnoj FNRJ – i bio je savezni narodni poslanik. Umro je u Mariboru, 18. februara 1950. [1] Književni rad Realista, slikar koruških prilika. Pisao je romane, novele, eseje, priče, memoare, putopise. U svome književnom radu kao i u životu uopšte bavio se socijalnim temama dosljedan svojoj pravdoljubivosti i realističkom prilazu.

Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Opis "Let - Vladimir Arsenijević" Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

O knjizi: Kao mlada devojka, Ljubica Ilić nije mogla ni da nasluti kakav ulog nosi njen izbor između mladog učitelja Riste Kaplarevića i oficira Kraljeve vojske Lazara Vulevića. Ulog se povećava time što je njen suprug, odlukom novog predsednika vlade i načelnika generalštaba Dušana Simovića, postao jedini čuvar dokumenata koji kriju tajnu dinastije Obrenović. Dok vlada Kraljevine Jugoslavije i njoj najbliži ljudi beže u London, Ljubica i Lazar sa decom ostaju na teritoriji okupirane Srbije, a onda deo porodice Vulević dospeva do teritorije NDH... Da li će im čuvanje tajne o Obrenovićima i mogućem ishodu njihovih međudinastičkih tenzija s Karađorđevićima pomoći da prežive, i u čemu je dotična tajna? Kako će na sudbinu prognane porodice koja zna nešto o čemu niko drugi ne može ni da sanja uticati Rista Kaplarević, koji je dugo patio zbog Ljubičinog odbijanja pre nego što je postao jedan od moćnika nove države? Odgovori na ova pitanja prerastaju u uzbudljivu i ubedljivu priču o ljubavi i prokletstvu istorije na Balkanu.

O knjizi: Kao mlada devojka, Ljubica Ilić nije mogla ni da nasluti kakav ulog nosi njen izbor između mladog učitelja Riste Kaplarevića i oficira Kraljeve vojske Lazara Vulevića. Ulog se povećava time što je njen suprug, odlukom novog predsednika vlade i načelnika generalštaba Dušana Simovića, postao jedini čuvar dokumenata koji kriju tajnu dinastije Obrenović. Dok vlada Kraljevine Jugoslavije i njoj najbliži ljudi beže u London, Ljubica i Lazar sa decom ostaju na teritoriji okupirane Srbije, a onda deo porodice Vulević dospeva do teritorije NDH... Da li će im čuvanje tajne o Obrenovićima i mogućem ishodu njihovih međudinastičkih tenzija s Karađorđevićima pomoći da prežive, i u čemu je dotična tajna? Kako će na sudbinu prognane porodice koja zna nešto o čemu niko drugi ne može ni da sanja uticati Rista Kaplarević, koji je dugo patio zbog Ljubičinog odbijanja pre nego što je postao jedan od moćnika nove države? Odgovori na ova pitanja prerastaju u uzbudljivu i ubedljivu priču o ljubavi i prokletstvu istorije na Balkanu.

Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života ( Kroz Južnu Srbiju , u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu. Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kralјevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, sve do Dalmacije. Takođe, ovde su priklјučena i „Dva zapisa o Beogradu”, pronađena u rukopisnoj ostavštini Stanislava Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije. Odatle je preuzet i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz marta 1936. godine. Tekst je pretrpeo minimalne intervencije ne bi li se specifičan autorov stil verno preneo današnjem čitaocu. Krakov se još jednom potvrđuje kao vrstan srpski putopisac, čija su dela dugo bila krajnje nepravedno zapostavlјena. Mirko Demić Povez knjige : mek Strana : 383 Format knjige : 21 cm Pismo : ćirilica

O knjizi: Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“ Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije. Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije. Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

O knjizi: Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“ Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

O knjizi: Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić

O knjizi: Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić

Opis Uzbudljiva i ubedljiva priča o ljubavi i prokletstvu istorije na Balkanu. Kao mlada devojka, Ljubica Ilić nije mogla ni da nasluti kakav ulog nosi njen izbor između mladog učitelja Riste Kaplarevića i oficira Kraljeve vojske Lazara Vulevića. Ulog se povećava time što je njen suprug, odlukom novog predsednika vlade i načelnika generalštaba Dušana Simovića, postao jedini čuvar dokumenata koji kriju tajnu dinastije Obrenović. Dok vlada Kraljevine Jugoslavije i njoj najbliži ljudi beže u London, Ljubica i Lazar sa decom ostaju na teritoriji okupirane Srbije, a onda deo porodice Vulević dospeva do teritorije NDH... Da li će im čuvanje tajne o Obrenovićima i mogućem ishodu njihovih međudinastičkih tenzija s Karađorđevićima pomoći da prežive, i u čemu je dotična tajna? Kako će na sudbinu prognane porodice koja zna nešto o čemu niko drugi ne može ni da sanja uticati Rista Kaplarević, koji je dugo patio zbog Ljubičinog odbijanja pre nego što je postao jedan od moćnika nove države? Odgovori na ova pitanja prerastaju u uzbudljivu i ubedljivu priču o ljubavi i prokletstvu istorije na Balkanu. Format: 13x20 cm Broj strana: 384 Pismo: Latinica Povez: Mek

„Semper idem je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista (Nebeski odred, Haleluja, Viktorija, Traganje po pepelu, Ravangrad 1900, Valter brani Sarajevo i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči II svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio četrdeset članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života. „Fantastična hronika jednog detinjstva... Do sada u našoj literaturi nije bilo tematski i senzibilitetski srodne knjige koju biste se usudili staviti u istu rečenicu s Porodičnim ciklusom Danila Kiša.“ Teofil Pančić

U Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, između Prvog i Drugog svetskog rata, pojedinci se, iz pripovetke u pripovetku, susreću sa stravom van svakog poimanja – sa preobražajima, prizivanjem duhova, oživljavanjem mrtvih, sa srpskim mitskim bićima, drevnim obredima, tajanstvenim kultovima, zaboravljenim paganskim božanstvima, zabranjenim knjigama… U pripovetkama Bobana Trifunovića svakodnevica, stvarnost za koju se svi čvrsto drže - kao što se dete, uplašeno, drži za suknju svoje majke – počinje da popušta pred našim očima, jer ništa nije onako kako izgleda. U svakoj pripoveci, strava je prisutna u svakom kutku našeg sveta, ali to je tek nagovešteno; užasi se naziru, a oni koji se sa njima susretnu, nisu sigurni šta vide, čuju ili dodiruju, jer to je sasvim u suprotnosti sa logikom, sa zdravim razumom. U prvim decenijama dvadesetog veka nastala su, nesumnjivo, najbolja dela horor proze, klasici kojima se i danas rado vraćamo. Ono što odlikuje klasike horor proze je odsustvo svake, pa i najmanje banalnosti, neukusa, kiča. Zbirka pripovedaka Srce lutke se čitaocima, upravo, predstavlja kao klasik horor proze – jer po uzoru na klasike je i pisana: deset pripovedaka prožetih jezom od početka do kraja; nabojenih suštinom horora – nagoveštajima, naznakama, nesigurnim opažajima i susretima sa užasnim u stilu Artura Makena, Hauarda Filipsa Lavkrafta, M. R. Džejmsa, Roberta Ejkmana, Aldžernona Blekvuda.

Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Povez knjige : broš Strana : 376 Format : 13x20 cm Pismo : ćirilica

O knjizi: Urbana bajka o jedinoj tajni koju su žene sačuvale. Novi roman dobitnice nagrada Žensko pero i Meša Selimović. Na odluku vlasti Kraljevine Jugoslavije u leto 1940. da zabrani rad masonerije, slobodni zidari odgovaraju na sebi svojstven način: odlučuju da se, do boljih vremena, samouspavaju. Ali, prethodno treba da se slože. Iz Bremasona ćete saznati da li su „tajna braća” Branislav Nušić, Borislav Pekić, Ðorđe Vajfert, Petar Ičko, Sima Milutinović Sarajlija... uspela da postignu dogovor o samouspavljivanju. U tome im pomaže druga, još tajnija, moćnija i uspešnija organizacija, ekskluzivno ženska, predvođena Velikom Tetkom. Tu su i likovi – i „činovi“ – Velike Alapače, Velike Metle i, čak, Velike Kese… Koliko god bila duhovita i originalna, nijedna priča o masoneriji ne može biti lišena drevne mistike, pa je u nju i slavna beogradska mumija uplela svoje koščate prste. „Mirjana Ðurđević i njene beogradske ženske formacije kreću u veliko spremanje jedne masonske lože, a rezultat je vratolomna vožnja niz ezoterijski tobogan.“ Vladislava Gordić Petković „Sve što ste oduvek želeli da saznate o masonima, nećete saznati ni u Bremasonima, zahuktaloj vremenskoj mašini Mirjane Ðurđević, Velike Majstorice velikih zapleta i neočekivanih raspleta.“ Jasmina Vrbavac „Roman Bremasoni razotkriva tajnu ko je najveći mason srpske književnosti a ko najveći književnik srpske masonerije.“ Anđelka Cvijić

O knjizi: Urbana bajka o jedinoj tajni koju su žene sačuvale. Novi roman dobitnice nagrada Žensko pero i Meša Selimović. Na odluku vlasti Kraljevine Jugoslavije u leto 1940. da zabrani rad masonerije, slobodni zidari odgovaraju na sebi svojstven način: odlučuju da se, do boljih vremena, samouspavaju. Ali, prethodno treba da se slože. Iz Bremasona ćete saznati da li su „tajna braća” Branislav Nušić, Borislav Pekić, Ðorđe Vajfert, Petar Ičko, Sima Milutinović Sarajlija... uspela da postignu dogovor o samouspavljivanju. U tome im pomaže druga, još tajnija, moćnija i uspešnija organizacija, ekskluzivno ženska, predvođena Velikom Tetkom. Tu su i likovi – i „činovi“ – Velike Alapače, Velike Metle i, čak, Velike Kese… Koliko god bila duhovita i originalna, nijedna priča o masoneriji ne može biti lišena drevne mistike, pa je u nju i slavna beogradska mumija uplela svoje koščate prste. „Mirjana Ðurđević i njene beogradske ženske formacije kreću u veliko spremanje jedne masonske lože, a rezultat je vratolomna vožnja niz ezoterijski tobogan.“ Vladislava Gordić Petković „Sve što ste oduvek želeli da saznate o masonima, nećete saznati ni u Bremasonima, zahuktaloj vremenskoj mašini Mirjane Ðurđević, Velike Majstorice velikih zapleta i neočekivanih raspleta.“ Jasmina Vrbavac „Roman Bremasoni razotkriva tajnu ko je najveći mason srpske književnosti a ko najveći književnik srpske masonerije.“ Anđelka Cvijić

Opis "Čizmaši - Dragoslav Mihailović" Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić Povez knjige : broš Strana : 376 Format : 13x20 cm Pismo : ćirilica

NAJLEPŠE PRIČE NAŠEG NOBELOVCA „Na Zapadu je priča pre svega zamisao, plan, naracija, duhovitost, stil; na Istoku je priča pre svega čaranje. Na Zapadu najlepše priče pričaju umetnici; na Istoku pustinjaci, magi, mudraci, vešci i sveci. Na Zapadu pripovedač darovito rukuje idejom i materijalom; na Istoku je pripovedač medijum kroz koji se pripovetka sama priča. Na Istoku, rekli bismo, čovek od mašte treba samo da zaklopi oči, i priča je gotova… Zapadna priča je pre svega odlomak života, studija, istina, dokaz. Istočna priča je, i kad je moderna, pre svega neko ‘tiho tkanje’, neko bajanje; fantazija i bogato šarena slika; pakao ili raj; huka i pokori krvi, ili šapat duboko sakrivenih tajni. Zapad i opštečovečansko pronicanje, to je ono što u Andrićevim pripovetkama dira u najfinije naše umetničke osetljivosti. Ali ono što vuče kao dubina, što čini da tim pripovetkama prilazimo sa žeđu, to je Istok.” – Isidora Sekulić Ivo Andrić (1892—1975) bio je srpski i jugoslovenski pisac, doktor nauka i diplomata. Rođen je u Travniku, gradu koji će, više nego ijedno drugo mesto, obeležiti njegovo stvaralaštvo. U mladosti je bio pripadnik pokreta „Mlada Bosna” i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. Između dva rata radio je kao diplomata Kraljevine Jugoslavije. Dan nakon bombardovanja Beograda 1941. godine vraća se iz Berlina u okupirani Beograd. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1961. godine.