Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života ( Kroz Južnu Srbiju , u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu. Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kralјevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, sve do Dalmacije. Takođe, ovde su priklјučena i „Dva zapisa o Beogradu”, pronađena u rukopisnoj ostavštini Stanislava Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije. Odatle je preuzet i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz marta 1936. godine. Tekst je pretrpeo minimalne intervencije ne bi li se specifičan autorov stil verno preneo današnjem čitaocu. Krakov se još jednom potvrđuje kao vrstan srpski putopisac, čija su dela dugo bila krajnje nepravedno zapostavlјena. Mirko Demić Povez knjige : mek Strana : 383 Format knjige : 21 cm Pismo : ćirilica

m7 Godina izdanja: 2020 Broj strana: 352 Povez: Mek Roman o pravim inspiratorima sloma Kraljevine Jugoslavije „Javi se, Pejsi, već iz Zagreba“, reče kneginja Olga ispred Belog dvora, ispraćajući muža na kratko putovanje do Slovenije. „I čuvaj se.“ „Ne brini“, odgovori knez i zamisli se. „Znaš li da Nikola Tesla veruje u sreću broja tri, i zbira brojeva deljivog sa tri?“, upita suprugu. „Zašto mi to govoriš?“ „Za koji sat, kad budem u vozu, osvanuće dvadeset i sedmi mart. Dva i sedam su devet, a taj broj je deljiv sa tri. Sutra je srećan dan.“ „Novi roman Vuka Draškovića I grob i rob, svojevrstan nastavak Aleksandra od Jugoslavije, virtuozno sažima jednu deceniju istorije srpskog, balkanskog, evropskog i svetskog ludila u dvadesetom veku (1935–1945), uz savršeno funkcionalan ’post scriptum’ 1982. godine. I osam decenija nakon opisanih zbitija, Draškovićeva ingeniozna vizija je zastrašujuće konkretna i detaljna, duboko provokativna, bolno dramatična i empatična prema nevinim žrtvama na svim stranama, neumoljiva prema psima rata i zgađena nad nečasnim političkim, diplomatskim i špijunskim igrama i manipulativnim savezima velikih sila nauštrb malih naroda, te deluje inovantno i samosvojno uprkos bibliotekama knjiga o ovom vremenu.“ Ljiljana Šop „Roman I grob i rob

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ratni dnevnik Lazara Trklje 1941-1944: Otkopana istina - Lazar Trklja Godina izdanja: 2020 Broj strana: 436 Povez: Tvrd Ratni dnevnik Lazara Trklje autentično je svedočenje o golgoti tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije, koju je zvanična istorija uglavnom prećutkivala.Hiljade tragičnih ljudskih sudbina zabeleženo je i otrgnuto od zaborava u potresnim ratnim zapisima koje je Lazar Trklja, profesor teologije, sekretar Zemljoradničke stranke i bliski saradnik Draže Mihailovića, vodio od proleća 1941. do jeseni 1944. godine. Na više stotina gusto kucanih stranica sačuvanog teksta nalaze se spiskovi ubijenih, ali i ubica, naredbe, odluke, političke i vojne procene situacije na terenu, opisi progona, stradanja i tragedije naroda u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini, Bosni, Lici, masovnih i monstruoznih ustaških zločina, bratoubilačkog rata, ratnih operacija partizana, četnika, ustaša, Nemaca i Italijana, pružajući čitaocu autentično svedočenje iz prve ruke o zbivanjima u Drugom svetskom ratu.Ovo dragoceno istorijsko štivo, u kojem se opisuje surova priroda građanskog rata vođenog na ruševinama Kraljevine Jugoslavije, skrivano je decenijama, zakopano u zemlju kao najveća porodična tajna, koju ni Ozna nije uspela da otkrije. U knjizi Ratni dnevnik Lazara Trklje 1941–1944: otkopana istina prvi put je predočena javnosti.

LUN EDICIJA PISANI BROJ 57 Lun u zamku Vensli Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) je bio srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. ---------------- 13.11.19.NL

Knjiga je kao nova. Putopisi II - Stanislav Krakov Izdavač: Dereta Godina izdanja: 2018 Broj strana: 383 Format: 21 cm Povez: Broširani Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća. Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu. Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kralјevskog para od Metohije, preko Crne Gore i Boke Kotorske, sve do Dalmacije. Takođe, ovde su priklјučena i „Dva zapisa o Beogradu”, pronađena u rukopisnoj ostavštini Stanislava Krakova, koja se čuva u Arhivu Jugoslavije. Odatle je preuzet i završni tekst predavanja „Zvona sa Oplenca”, iz marta 1936. godine. Tekst je pretrpeo minimalne intervencije ne bi li se specifičan autorov stil verno preneo današnjem čitaocu. Krakov se još jednom potvrđuje kao vrstan srpski putopisac, čija su dela dugo bila krajnje nepravedno zapostavlјena. Mirko Demić

O knjizi: Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“ Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije. Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije. Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

Knjiga je kao nova. Žena u okupiranoj Srbiji : 1941-1944. - Ljubinka Škodrić Izdavač: Arhipelag Godina izdanja: 2020 Broj strana: 596 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Izvrsno napisana knjiga Ljubinke Škodrić je prva istorija žene u Srbiji u dramatičnim događajima Drugog svetskog rata. Sudbina i pozicija žene u okupiranoj Srbiji od 1941. do 1944. godine. Od položaja žene u Trećem rajhu do društvenog položaja žene u Srbiji pod okupacijom. Od saradnje sa okupatorom do represije nad ženama. Od intimnih veza sa okupatorom do svakodnevnog života u selu i gradu pod okupacijom. Od ženskih udruženja pod okupacijom do učešća u ratu i borbama. Autorka ispituje najpre nasleđenu poziciju žene iz predratnog srpskog i jugoslovenskog društva, predstavljajući ženu u društvu Srbije („od tradicionalnog ka modernom“) i istoriju ženskog pitanja u Kraljevini Jugoslaviji. Autorka se potom usredsređuje na poziciju žene u različitim ideološkim i političkim formacijama i strukturama koje su delovale na teritoriji Srbije: od istorije žene pod okupatorskom, nacističkom vlašću, preko istorije žene pod Nedićevom upravom, do istorije žene u ravnogorskom pokretu i u partizanskom pokretu. Jedinstvena, otkrivalačka i neophodna knjiga.

Autor: Ivo Andrić Povez: tvrd sa zaštitnom kutijom Format: 15,5x21 Ivo Andrić bio je srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije. Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za roman Na Drini ćuprija „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje“. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti. U delu: Zatvorena vrata I druge priče – u nju su uvrštene one Andrićeve pripovetke od 1951 godine pa do kraja života. Komplet sadrži sledeće naslove i broj strana: – Znakovi pored puta (475 strana) – Na Drini ćuprija + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (332 strana) – Travnička hronika + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (454 strana) – Omerpaša Latas + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (284 strana) – Prokleta avlija + rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (114 strana) – Jelena, žena koje nema+ rečnik turcizama i nekih manje poznatih reči (205 strana) – Ex Ponto, Nemiri, Lirika (248 strana) – Gospođica (190 strana) – Zatvorena vrata i druge priče (358 strana) – Porordična slika i druge priče (347 strana)

EPITAF ZA ŠPIJUNA - Erik Ambler lepo očuvane, potpis, stranice malo požutele Azurna obala, 1938. godine. Stigavši u Sen Gatjen u Hotel Rezerv, Jozef Vadaši je samo želeo nekoliko dana odmora pre povratka u Pariz. On je čovek bez nacionalnosti, rođen u Subotici, koja je Trijanonskim sporazumom pripojena Kraljevini Jugoslaviji. Međutim, kada povučeni profesor jezika čiji je hobi fotografija odnese film iz svog foto-aparata na razvijanje, biće uhapšen zbog sumnje da je špijun. Iako francuska policija dobro zna da je Vadaši nevin, preti mu zatvorom i deportacijom ukoliko u roku od tri dana ne otkrije ko je od gostiju hotela pravi strani agent. Ali u predvečerje Drugog svetskog rata, svi su sumnjivi – Švajcarci, Britanci, brat i sestra Amerikanci, usamljeni Nemac, gospodin koji putuje pod makar jednim lažnim imenom. Krivac mora biti među njima, a Vadaši, potpuni amater, mora da postane špijun da bi dokazao da to nije.Amblerovi junaci nisu heroji već obični ljudi uhvaćeni u opasnu mrežu špijunaže. Oni ne izrastaju u hrabre i plemenite heroje, već ostaju obični ljudi koji se bore da prežive – grešeći na svakom koraku.

O knjizi: Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“ Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković

Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“. Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… „Da li je Kaja budistička feministkinja, slatka beogradska šmizla ili zvezda bulevarskih magazina negde u dalekom svetu? Da li je priča o njoj novi književni žanr, tzv. kalmički roman?“ Prof. dr Sava Damjanov „Ova knjiga kroz maestralnu, i pre svega zabavnu literaturu progovara o vrhunskim moralnim načelima.“ Vladimir Arsenić, E-NOVINE „Jedini srpski pisac koji se razračunao sa svojim prošlim životom!“ Vladislava Gordić-Petković odlično očuvana kao nova TOR.9

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Ruski emigranti profesori Beogradskog univerziteta - Dragomir Bondžić Godina izdanja: 2023 Broj strana: 500 Povez: Tvrd Ruski emigranti profesori Beogradskog univerziteta - Istoriografska studija o ruskim emigrantima koji su posle Oktobarske revolucije postali profesori Beogradskog univerziteta. Napuštajući Rusiju i odlazeći u emigraciju zbog novih vlasti, ruski emigranti, među kojima se nalaze i vrhunski intelektualci iz različitih oblasti, naseljavaju različite evropske zemlje, među njima i Kraljevinu Jugoslaviju. Neki od njih će postati neki od najpoznatijih profesora Beogradsko univerziteta na kome će predavati godinama i decenijama. Prvi deo knjige je istoriografska studija o Beogradskom univerzitetu do 1918. godine, o dolasku ruskih emigranata i o njihovoj ulozi u razvoju Beogradskog univerziteta. Drugi deo knjige su biografski portreti ruskih emigranata profesora Beogradskog univerziteta (Filozofski fakultet, Pravni fakultet, Tehnički fakultet, Bogoslovski fakultet, Poljoprivredno-šumarski fakultet, Medicinski fakultet, Filozofski fakultet u Skoplju, Pravni fakultet u Subotici, Farmaceutski fakultet). Jedinstvena knjiga o nedovoljno istraženoj temi. Rekonstrukcija jednog dramatičnog vremena punog prevrata i emigranata, rekonstrukcija jedne intelektualne istorije i rekonstrukcija istorije jedne zemlje.

Ivo Andrić SveskeTvrdi povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić Travnička hronikaMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Novo, nečitano, nema posvete. Politika sporazuma - Mihailo Konstantinović Godina izdanja: 2023 Broj strana: 690 Povez: Tvrd Mihailo Konstantinović je našoj publici dobro poznat kao kao naučnik svetskog glasa i jedan od korifeja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Decenijama klonio politike. Nije pripadao nijednoj stranci i izbegavao je da se pojavljuje na javnoj sceni. Uprkos tome, on je u četrdesetoj godini ušao u politiku iz osećanja odgovornosti i dužnosti prema narodu i državi kojima je pripadao. Bio je aktivan u državnoj upravi neposredno pre i posle Drugog svetskog rata: prvo kao ministar u Vladi Cvetković-Maček, 1939 - 1941; zatim, kao predsednik Ustavotvornog odbora iz 1946. godine. Konstantinović je bio i političar u najboljem značenju tog pojma, pravi državnik, tačnije, glavni arhitekta Sporazuma Cvetković-Maček iz 1939. godine, koji je predstavljao pokušaj spasavanja Kraljevine Jugoslavije od raspada.  Generacija kojoj je pripadao Konstantinović uspela je da dođe do sporazuma i, da nije bilo Drugog svetskog rata, nalazila se na pragu da u Jugoslaviji ukoreni liberalnu demokratiju čiji je pristalica bio Konstantinović. Zato Mihaila Konstantinovića treba pažljivo čitati i njegove Dnevničke beleške treba uzeti kao podsticaj da dopunjuju naša znanja o dramatičnim zbivanjima u periodu 1939–1945. i o toj, danas potisnutoj, liberalno-demokratskoj tradiciji u srpskoj političkoj misli.

Autor - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Naslov Lirika ; Proza ; Eseji / Miloš Crnjanski ; [izbor i predgovor Živorad Stojković] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1972 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 454 str., [1] list s autorovom slikom : autorova slika ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Zbirka ǂBiblioteka ǂSrpska književnost u sto knjiga ; ǂknj. ǂ81. Miloš Crnjanski ; 1 ISBN (Karton) Napomene Str 7-21: Pesnički put Miloša Crnjanskog / Ž. Stojković. Predmetne odrednice Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označen kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku. MG137

Autor - osoba Crnjanski, Miloš, 1893-1977 = Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Naslov Serbia ; Seobe ; Lament nad Beogradom / Miloš Crnjanski ; [priredio Živorad Stojković] Vrsta građe dr.knjiž.oblici Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1972 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska ; Beograd : Srpska književna zadruga, 1972 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 382 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojković, Živorad, 1922-1998 = Stojković, Živorad, 1922-1998 Zbirka ǂBiblioteka ǂSrpska književnost u sto knjiga ; ǂknj. ǂ82. Miloš Crnjanski ; 2 (Karton) Napomene Biografski podaci: str. 379 Bibliografija [M. Crnjanskog]: str. 380 Literatura: str. 381-[382]. Predmetne odrednice Crnjanski, Miloš, 1893-1977 Miloš Crnjanski je rođen 1893. godine u Čongradu, školovao se kod fratara pijarista u Temišvaru, studirao u Rijeci i Beču, završio komparativnu književnost, istoriju i istoriju umetnosti u Beogradu. U međuratnom periodu bio je profesor i novinar, istaknuta figura modernističke književnosti, polemičar u nizu raznorodnih pravaca, urednik antikomunistički orijentisanog lista Ideje. Kao niži diplomatski službenik, kao ataše za štampu i dopisnik Centralnog presbiroa, boravio je u Berlinu (1929–1931, 1935–1938) i Rimu (1938–1941). Kao novinar, specijalni dopisnik i reportažni pisac reprezentativnih beogradskih listova Politika i Vreme, izveštavao je iz Španskog građanskog rata i iz skandinavskih zemalja. Drugi svetski rat ga je zatekao u Rimu, odakle je – posle nemačke okupacije i rasparčavanja Kraljevine Jugoslavije 1941. godine – sproveden, poput ostalih diplomatskih službenika, za Madrid i Lisabon. U 1941. godini priključio se emigrantskoj vladi Kraljevine Jugoslavije u Londonu. Budući da je bio novinar izrazito antikomunističke orijentacije, otpušten je iz diplomatske službe 1945. godine. Ostao je u emigraciji, u Londonu, u periodu između 1945. i 1966. godine. Označen kao predratni simpatizer pronemačke politike nije mogao dobiti prikladno zaposlenje – radio je kao knjigovođa u obućarskoj radnji i prodavac knjiga, ostajući često bez posla i u krajnjoj životnoj oskudici. Tek 1966. godine dozvoljeno mu je da se vrati u Beograd, u kojem je umro 1977. godine. Kao romansijer, pesnik, putopisac, dramski pisac, pripovedač, novinar, on je obeležio i istorijsku i književnu pozornicu srpskog jezika. U svojoj životnoj i umetničkoj sudbini spojio je neka od najznačajnijih svojstava srpske i evropske istorije: visoku umetničku vrednost, samotništvo i siromaštvo, apatridsku sudbinu koja je postala evropska sudbina pisca, nepoznatost i privatnost egzistencije kao sadržaj savremenog duhovnog lika. Vrativši se u Beograd, svom lutalaštvu pripojio je povratak u zavičaj. I premda nikada nije u javnoj svesti imao onaj značaj i ono mesto koje je zasluživao kako po osećajnosti i duhovnosti svojih dela tako i po savršenstvu njihovog umetničkog izraza, Miloš Crnjanski ostaje najveći srpski pisac u dvadesetom veku. MG68 (N)

ROTO X 100 br.796 - Lun u otetoj podmornici kao na slikama - vrlo dobar. Mitar Milošević (1924, Uvač, Kraljevina SHS — 1995, Novi Sad, SR Jugoslavija) je bio srpski partizan, oficir, pisac, novinar, urednik i izdavač. Između ostalog, tvorac je i serijala roto-romana „Lun, kralj ponoći“ (najmanje 74 sveske), tehnotrilera o naučniku-heroju koji se bori protiv organizovanog kriminala i svetskih vladara iz senke. Ove romane Milošević je pisao pod pseudonimom „Frederik Ešton“, pod kojim ga najšira publika skoro isključivo zna. Romani na srpskom su mu zbirno prodati u preko deset miliona primeraka, što ga svrstava u grupu najčitanijih srpskih i jugoslovenskih pisaca svih vremena. ----------------- 24.6.19.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Bunker patka - Branko Mlađenović Izdavač: Laguna Godina izdanja: 2019 Broj strana: 314 Format: 20 cm Povez: Broširani Nimalo običnu emigrantsku porodicu iz Ulice Bunker u Čikagu čine ženska glava i tri muškarca od kojim se ne dâ skrpiti jedan ceo muž. Vraćaju se u Kraljevinu Jugoslaviju s koferima prepunim dolara, zarađenih u doba prohibicije na ilegalnoj rakiji. Američki san žive u Sremu, gde vino prave legalno. Doduše, uz grožđe gaje i konoplju. I dok iz rudnika u Boru, na dalekom istoku Srbije, zagonetno nestaju stotine kilograma zlata, oni uživaju svako na svoj način: u pariskoj modi ili rakiji, skupim automobilima ili traktorima, seoskom miru ili terevenkama po beogradskim džez klubovima, ne sluteći da dolazi doba trijumfa vollje. Sve dok Anđelka ne zapadne za oko generalnom konzulu Trećeg rajha u Kraljevini, a Tričko se ne uplete u mutne poslove sa starijom dvorskom damom koja voli umetnost i sarađuje s komunistima. Tu započinje… „… igra na rubu provalije. Ljubav u doba kolere je obična limunada u poređenju s poliandrijom u doba nacizma.“ Tatjana Rosić „… igra lažnih bisera u svim bojama. U ovoj opasnoj romansi teče belo vino s ukusom crne magije i crvene zore.“ Vladislava Gordić Petković „… torlačko-sremački gangsterski vodvilj čiji je protagonista prvi i jedini čikaški gangster iz istočne Srbije, prostora gde nestaju padeži a odakle izranjaju zaguljeni ljudi.“ Saša Jelenković

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Bunker patka - Branko Mlađenović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 320 Povez: Mek Nimalo običnu emigrantsku porodicu iz Ulice Bunker u Čikagu čine ženska glava i tri muškarca od kojim se ne dâ skrpiti jedan ceo muž. Vraćaju se u Kraljevinu Jugoslaviju s koferima prepunim dolara, zarađenih u doba prohibicije na ilegalnoj rakiji. Američki san žive u Sremu, gde vino prave legalno. Doduše, uz grožđe gaje i konoplju. I dok iz rudnika u Boru, na dalekom istoku Srbije, zagonetno nestaju stotine kilograma zlata, oni uživaju svako na svoj način: u pariskoj modi ili rakiji, skupim automobilima ili traktorima, seoskom miru ili terevenkama po beogradskim džez klubovima, ne sluteći da dolazi doba trijumfa vollje. Sve dok Anđelka ne zapadne za oko generalnom konzulu Trećeg rajha u Kraljevini, a Tričko se ne uplete u mutne poslove sa starijom dvorskom damom koja voli umetnost i sarađuje s komunistima. Tu započinje... „... igra na rubu provalije. Ljubav u doba kolere je obična limunada u poređenju s poliandrijom u doba nacizma.“ Tatjana Rosić „... igra lažnih bisera u svim bojama. U ovoj opasnoj romansi teče belo vino s ukusom crne magije i crvene zore.“ Vladislava Gordić Petković „... torlačko-sremački gangsterski vodvilj čiji je protagonista prvi i jedini čikaški gangster iz istočne Srbije, prostora gde nestaju padeži a odakle izranjaju zaguljeni ljudi.“ Saša Jelenković

ČISTE RUKE * OREST - Jovan Hristić Progres Novi Sad 1962 135 str Јован Христић (Београд, 26. август 1933 — Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски песник, драмски писац, есејиста, књижевни и позоришни критичар, преводилац, уредник Књижевности, листа Данас и уредник у ИРО Нолит.[1][2] Јован Христић Jovan hristic.jpg Јован Христић Пуно име Јован Христић Датум рођења 26. август 1933. Место рођења Београд, Краљевина Југославија Датум смрти 20. јун 2002. (68 год.) Место смрти Сремска Каменица, СР Југославија Биографија Уреди Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1] Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности. Добитник је две Стеријине награде за драму, Стеријине награде за театрологију, Награде Исидора Секулић за критику, Награде Ђорђе Јовановић за критику, Награде Милан Ракић, Награде књижаре ”Павле Бихаљи” за најбољу песничку књигу године 1993, Нолитове, Борбине и Винаверове награде. У августу 2001. године добио је међународну награду „Стјепан Митров Љубиша“.[3] Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1] Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3] Дела Уреди Књиге песама Уреди Дневник о Улису (1954) Песме 1952-1959 (1959) Александријска школа (1963) Старе и нове песме (1988) Нове и најновије песме (1993) Сабране песме (1996), Сабране песме (2002) У тавни час – постхумно (2003) Драме Уреди Чисте руке (1960) Орест (1961) Савонарола и његови пријатељи (1965) Седморица: данас (1968) Тераса (1972) Књиге критика, студија и огледа Уреди Поезија и критика поезије (1957) Поезија и филозофија (1964) Облици модерне књижевности (1968) Позориште, позориште (1976) Чехов, драмски писац (1981) Позориште, позориште II (1982) Студије о драми (1986) Позоришни реферати (1992) Есеји (1994) Позоришни реферати II (1996) О трагедији (1998) О трагању за позориштем (2002) Изабрани есеји – постхумно (2005) Критичка проза Уреди Професор математике и други есеји (1988) Професор математике и други други есеји (1997) Тераса на два мора - постхумно (2002) Литература Уреди Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991. Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989. Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990. Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14 Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968. Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13 Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999. HOD. L.

O knjizi: Ninova nagrada. „Uzbudljiva i potresna priča o tragici jedne sudbine i, posredno, propasti jedne države u burnom istorijskom vremenu između dva svetska rata. Čitalac sve vreme prati junakova zagrcnuta, slikovita i uzbudljiva kazivanja, na jednoj, i posredstvom različitih dokumenata brojne aktivnosti na podrivanju i slabljenju Kraljevine Jugoslavije, na drugoj strani, pa tako na pozadini realnog istorijskog vremena, u kojem se najavljuje globalna ratna katastrofa, roman razotkriva krizu jedne karijere i tragični sunovrat jednog života.“ Mileta Aćimović Ivkov „Dokumenti su u ovom romanu vešto i razložno pomešani s narativnim štivom. Čitajući ih, uviđamo kopču s danjašnjim vremenom, vidimo koliko se sudbina srpskog naroda neprestano ponavlja.“ Srba Ignjatović „Pisac bira i profiliše svoje junake tako da u njima postoji visoko razvijena svest o vrednostima, umeće razlikovanja dobra od zla, plemenitosti od podlosti. Kada su te vrednosti dovedene u pitanje, u onim graničnim situacijama kada se gubi život, oni su spremni da izgube sve ali ne i da od njih odustanu. Ta sposobnost da se u odsudnim trenucima zastupaju vrednosti, uz razvijenu svest o njima, čini osnovu pripovedačke umetnosti Dragoslava Mihailovića i obrazuje tragičko viđenje, tragičko osećanje sveta kod ovog pisca.“ Ljubiša Jeremić

Ivo Andrić Travnička hronikaTvrdi povezГодине 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5