Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Knjiga je kao nova. Uvođenje u film - Vlada Petrić Izdavač: Kinopravda institut Godina izdanja: 2022 Broj strana: 453 Format: 24 cm Povez: Tvrdi Uvođenje u film zamišljeno je kao zbornik članaka u kojima će studenti Akademije za pozorište, film, radio i televiziju, a i svi oni koji žele da se upoznaju sa osnovnim zanatsko-tehničkim karakteristikama, estetičkim principima, najznačajnijim ostvarenjima i pravcima filmske umetnosti, naći najvažnije podatke, uputstva i objašnjenja. Iz predgovora Vladimir Vlada Petrić (11. mart 1928, Prnjavor, Kraljevina Jugoslavija – 13. novembar 2019, Beograd, Srbija) bio je istaknuti teoretičar, istoričar i estetičar filma, profesor Harvardovog univerziteta i suosnivač Harvardskog filmskog arhiva. Profesor Petrić je prvi naučnik koji je stekao zvanje doktora filmologije u Sjedinjenim Američkim Državama, na Njujorškom univerzitetu, 1973. godine. Na početku svoje stvaralačke karijere bavio se filmskom, televizijskom i pozorišnom režijom, da bi se kasnije usredsredio na eksperimentalni film u raznim formama. Dobitnik je niza nagrada u zemlji i inostranstvu, među kojima i prestižnu nagradu njujorškog Antologijskog filmskog arhiva (2011), kao i Sretenjski orden (2019), odlikovanje Republike Srbije iz oblasti kulturnih, prosvetnih i humanitarnih delatnosti. Naučna istraživanja koja je vršio g. Petrić na polju američke i sovjetske kinomatografije predstavljaju vrhunska dostignuća u sferi filmskih nauka (filmologije).

Ivo Andrić Na Drini ćuprijaTvrdi povez sa zaštitnim omotomIzdavač ProsvetaИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.3/5

Milinko J. Okiljević: KAZIVANJE O MOJOJ GENERACIJI, Samostalno autorsko izdanje Beograd 1992, str. 524. Očuvanost 3; ima potpis. Milinko (1914) je pre rata bio podoficir Vojske Kraljevine Jugoslavije. Tokom rata bio je na dužnosti komandanta 1. (gatačkog) bataljona 10. hercegovačke brigade i komandanta 12. hercegovačke brigade. Preživeo je rat. Postao je general JNA.

Rodoljub Čolaković Kuća oplakanaTvrdi povezKnjiga u kojoj je Čolaković opisao život zatvorenika u tamnicama Kraljevine Jugoslavije, gdje je i sam boravio kao politički osuđenik. Knjiga je prvi put izašla u osvit Drugog svjetskog rata u našoj zemlji, ali je odmah bila zabranjena. Ovaj primjerak je dio izabranih Čolakovićevih djela iz 1966. godine.3/15

Laguna, 2014. 335 strana. Veoma očuvana. Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Lepo očuvana Kainov ožiljak Dejan Stojiljković, Vladimir Kecmanović Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Odlicno ocuvano, kao novo.. Od autora romana Top je bio vreo i Konstantinovo raskršće. Roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj. Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa. Istovremeno, prateći političke potrese u Evropi, kreću diplomatske i špijunske igre između Nemačke i Kraljevine Jugoslavije koje će imati tragičan ishod u potpisivanju Trojnog pakta, puču 27. marta i neminovnom ratu u kome će goreti cela Evropa. U srcu velikog zla, progonjen nemirima, nesanicom i žudnjom, rastrzan između dužnosti, ljubavi i moralnih dilema, ambasador Andrić će krenuti u potragu za zagonetnim zemljakom i tajnom njegove uklete knjige. Roman Kainov ožiljak je istovremeno uzbudljiv politički triler, priča o nemogućoj ljubavi, potresna istorijska drama, parabola o ljudskosti u dehumanizovanom svetu, partija karata sa đavolom, faustovska dilema jednog velikog pisca i hipoteza o tome kako je nastao Andrićev roman Prokleta avlija.

Udruženi izdavači, 1981. Šesta knjiga sabranih dela sa nekim od najpoznatijih Andrićevih priča. Odlično očuvano. Ivo Andrić (Dolac, kod Travnika, 9. oktobar 1892 — Beograd, 13. mart 1975) bio je srpski i jugoslovenski[a] književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.[b] Godine 1961. dobio je Nobelovu nagradu za književnost „za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”.[10] Kao gimnazijalac, Andrić je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti Mlada Bosna i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.[11] Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela su pored romana Na Drini ćuprija i Travnička hronika, Prokleta avlija, Gospođica i Jelena, žena koje nema. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti.

VEŠALA SU ZADRHTALA PARTIZANSKA LEKARKA RUŽICA RIP -Leposava Maširević Sombor 1981103 str. ilustracije Ružica Rip je rođena 1914 godine u bačkom naselju Bezdan u jevrejskoj porodici Dezidera Ripa. Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu završila je 1940 godine. U vreme studija pristupila je naprednom pokretu, te je 1940 bila primljena u članstvo Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Ružica je vrlo aktivno delovala u Udruženju medicinara. Pred Drugi svjetski rat bila je dio grupe lekara koji su ilegalno lečili bolesne i ranjene komuniste, kao i napredne studente koji su bili povređeni u demonstracijama diljem Kraljevine Jugoslavije. Nakon aprilskog rata tj. okupacije Kraljevine Jugoslavije, Ružica je početkom maja 1941 otišla u Crnu Goru gde se aktivno uključila u Narodno slobodilačku borbu (NOB). Od jula 1941 vodila je partizansku bolnicu u Kolašinu, a za vreme decembarskog napada na Pljevlja vodila je bolnicu na Žabljaku. Kasnije je bila lekar u Komskom odredu. Četnici su je zarobili početkom 1942 prilikom evakuacije ranjenih partizana u manastir Morača. Kako je zbog svog odlučnog antifašitičkog uverenja odbila ostati kod četnika kao lekar, Ružicu su četnici zverski ubili 1942 godine.[1] Srednja medicinska škola `Dr. Ružica Rip` u Sombor nosi njeno ime u čast.[2] HOD. D.2.

O knjizi: Knjiga Đeneral Mihailović – Završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.

O knjizi: Knjiga Đeneral Mihailović – Završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Potraga za ukradenom istorijom - Vojislav M. Jovanović - Marambo Godina izdanja: 2011 Broj strana: 498 Povez: Mek Izveštaj o pljački srpskih istorijskih dokumenata od 1941-1944. godine i nastojanjima da se vrate Srbiji. Ukupan obim opljačkane arhivske građe iznosi oko četrdeset železničkih vagona.Autor knjige bio je diplomata Kraljevine jugoslavije, načelnik istorijskog odeljenja MID SFRJ do 1950. god., profesor književnosti i naučni savetnik SANU.

Knjiga Đeneral Mihailović – završna reč je sažeta biografija vođe Ravnogorskog pokreta otpora u okupiranoj Kraljevini Jugoslaviji 1941-1945. godine. Poseban naglasak dat je na akciji zarobljavanja đenerala Mihalovića, montiranom sudskom procesu i pogubljenju o kojem nema dokumentarnih tragova. Knjiga je napisana na osnovu obimnog arhivskog istraživanja i ilustrovana sa nekoliko stotina fotografija i drugih ilustracija koje su autori prikupili u višegodišnjem bavljenju ovom temom.    
K37

Kao novo. Bez posvete. Kerkyra - Vukašin Nišavić Godina izdanja: 2020 Broj strana: 389 Povez: Mek Roman Kerkira je uzbudljiva potraga za nestalim zlatom Kraljevine Jugoslavije. Istorijske okolnosti u periodu oko Drugog svetskog rata su poslužile kao podloga za priču o špijunaži, ljubavi i izdaji, priču punu akcije i preokreta. Sudbina svake zlatne poluge se i dan danas ne zna sa sigurnošću. Možda se sve i odigralo onako kako je autor napisao...

Mihailo Lalić Ratna srećaTvrdi povez,,Ratna sreća" je roman zasnovan na dnevničkim zapisima i sećanjima glavnog lika, starca Peja Grujovića. Ovo delo predstavlja sintezu istorije, psihologije, religije, lingvistike i mnogih drugih disciplina.Roman je smešten u period krvavog Drugog svetskog rata i nacističke agresije. U delu se oslikava neposredno stanje u plemenu Brzaci uoči neposredne ratne opasnosti. U knjizi je značajan deo posvećen vremenu Knjaževine i Kraljevine Crne Gore, u periodu Prvog i Drugog balkanskog rata, Prvog svetskog rata, kao i situaciji u Kraljevini Jugoslaviji.3/8

Kao novo. Bez posvete. Aeroput - Bojan Dimitrijević Godina izdanja: 2023 Broj strana: 396 Povez: Tvrd Knjiga dvojice istoričara Bojana Dimitrijevića i Ilije Kukobata Aeroput predstavlja nepoznatu i zanimljivu istoriju društva za vazdušni saobraćaj koje je postojalo od 1927. do 1948. godine. Nastao u Kraljevini Jugoslaviji, Aeroput deluje i u prvim godinama socijalističke Jugoslavije. Jugoslovensko Društvo za vazdušni saobraćaj Aeroput tipičan je izdanak opšteg razvoja vazduhoplovstva između dva svetska rata, kako u domenu ideje, ljudi i aviona koji su ga činili, tako i u domenu unutrašnje i spoljne politike Kraljevine Jugoslavije. Aeroput je formalno postojao dve decenije, ali je letački bio aktivan u ukupno 14 letačkih sezona. Za to vreme Aeroput je uspostavio vazdušni saobraćaj u Kraljevini Jugoslaviji, povezujući njene regionalne centre s prestonicom, ali i povezujući Beograd s važnim centrima susednih država. Aeroput je nastao je kao izraz visoke aktuelnosti avijacije, ali i potrebe za ubrzavanjem komunikacija i sticanjem novih vrednosti, odnosno profita. Aeroput je nastao u krugu oduševljenih pristalica avijacije, od kojih su mnogi bili veterani Prvog svetskog rata i borili se u vazduhu s ratnim protivnicima. Aeroput je bio podržan i od predstavnika države, vojske, krupnog kapitala, bankara, ali i masonerije, uglavnom iz jugoslovenske prestonice i nekoliko regionalnih centara. Tadašnja javnost je pratila razvoj vazduhoplovstva i u svetu, i u Jugoslaviji, ali su tek daljinski let pilota Sondermajera i Bajdaka od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda, kao i otvaranje beogradskog aerodroma 1927. godine, dali potreban impuls upisivanju akcija i podršci države za početak rada Društva. Od prve linije koja je spojila Beograd i Zagreb 1928. godine linije Aeroputa su povezivale jugoslovenske regionalne centre: Skoplje, Sušak, Sinj–Split, nešto kasnije i Ljubljanu, Sarajevo, Dubrovnik, Podgoricu... Osim prevladavanja loše drumske i spore železničke mreže, vazdušne linije su imale ulogu spajanja delova nove države, nastale iz nekoliko predratnih država. To je bitna uloga Aeroputa, posebno u kontekstu političkih odnosa Beograda, Zagreba i Ljubljane kao prestonica tri konstitutivna naroda Kraljevine. Vazdušni saobraćaj tretiran je kao sredstvo za učvršćivanje jugoslovenske države i nacije. Knjiga opisuje velike trenutke u razvoju Aeroputa, otvaranje novih linija i nabavku modernih aviona, najpoznatije pilote, kao i avionske katastofe u istoriji Aeroputa. Istorija društva za vazdušni saobraćaj postaje tako neobična istorija jedne zemlje s njenim težnjama i jedne epohe s njenim tehničkim iskušenjima i mogućnostima. Knjiga sadrži i veliki broj fotografija, uključujući i fotografije čuvenih jugoslovenkih pilota između dva svetska rata.

Ivo Andrić SveskeTvrdi povez Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić SveskeTvrdi povezO autoruИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić GospođicaMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić Prokleta avlijaMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Forum kiado 1987, a harmincas evekben kezdodik, es az otvenes evekig terjed el az ifju ember fejlodeset irja le, es hogy lep ki a falu keretebol nagyon jo alapotban van, plastific. fedolap nincs serules sem benne, sem rajta roman tj opis pisca od tridesetih do pedesetih godina, obuhvalta stanje kraljevine Jugoslavije . .njegovo odrasatanje, skolovanje i navika na gradski zivot interesantna i u besprekornom stanju 177 stranica postarina 80 din, placa se uz cenu knjige, saljem tiskovinom

Kao novo. Bez posvete. Jurišni bataljoni 1940/41. - Dušan Babac Godina izdanja: 2022 Broj strana: 248 Povez: Mek U osvit novog rata i u Kraljevini Jugoslaviji se, kao i u drugim zemljama, osetila potreba za jedinicama koje bi na frontu i u njegovoj pozadini realizovale „specijalne zadatke“. Uzore za njihovo formiranje vojska je našla u jurišnim jedinicima iz Prvog svetskog rata i iz vremena „četničke akcije“ u Staroj Srbiji. Uočavajući značaj ovih jedinica, Kraljevina Jugoslavija reagovala je brže nego druge armije. U proleće 1940. godine pristupilo se njihovom formiranju. Već sama organizacija (u svakom Armiji po jedan bataljon) pokazivala je da one neće biti upotrebljene kao celina, već po manjim grupama, za „specijalne“ akcije od kojih se očekivalo da reše taktičke zadatke koje klasične vojne formacije nisu u stanju. Aprila 1940. u sastavu Jugoslovenske vojske organizovana je Četnička komanda, koja je u junu 1940. godine nazvana Jurišna komanda, da bi aprila 1941. ponovo dobila svoj raniji naziv. Imala je štab i šest bataljona. Ovi bataljoni bili su namenjeni za diverzantske akcije u pozadini neprijateljskog fronta, ali zahvaćena opštim rasulom Jugoslovenske vojske, i pored pojedinačnih primera junaštva, nije imala značajnijeg uticaja na ishod rata. Bez obzira što ove jedinice nisu dale odlučujuće rezultate u kratkotrajnom Aprilskom ratu, biografski podaci starešina ukazuju da se duh jurišnih (četničkih) jedinica preneo na jedinice JVuO i bio inspiracija i podstrek u njihovoj borbi, čime su ove jedinice opravdale svrhu svog formiranja.

Zaronite u jedinstveno putovanje kroz detinjstvo u Kraljevini Jugoslaviji uz roman-hroniku "Semper idem" autora Đordjea Lebovica. Ova izuzetna knjiga, koja se istovremeno može okarakterisati i kao porodični roman i memoarski spis, predstavlja kanonsko delo savremene srpske književnosti. Sa iznijansiranim i slikovitim stilom realističke proze, Lebovic oživljava istorijski kontekst Drugog svjetskog rata. Očarajte se intimnom pričom koja će vam otvoriti nove perspektive. Ne propustite priliku da svoj primjerak "Semper idem" obezbijedite danas putem online knjižare Sigma i započnete nezaboravnu literarnu avanturu."

Slobodan Jovanović GledstonBiografije znamenitih ljudiTvrdi povezIzdavač Jugo istok BeogradIz obimnog i značajnog opusa Slobodana Jovanovića, jednog od najznamenitijih Srba, pravnika, istoričara, političara i pisca, rektora Beogradskog univerziteta i predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu u Londonu, izdvojili smo njegovo značajno delo o Gledstonu (William Ewart Gladstone, 1809–1898), engleskom državniku, vođi liberala, koji je u četiri mandata bio predsednik Vlade Velike Britanije. Prateći politički život ove zanimljive i za Britaniju značajne ličnosti, Jovanović paralelno prikazuje i obnavljanje Britanske imperije.3/23