Ivo Andrić Istorija i legendaTvrdi povezO autoruИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије.[б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље”.[10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.[11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Ivo Andrić Omer Paša LatasMeki povezИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.3/5

Глад и тамница, Дангић је био личност изузетног формата, велики патриота, успешан стратег, дипломата, војник и изузетно надарен писац чија дела и њихове поруке заслужују да се изучавају, јер по свом квалитету не заостају за најбољим књижевним делима. Као гимназијалац у Тузли Дангић бива ухапшен и као најмлађи члан „Младе Босне“ провео је три године у злогласним аустроугарским затворима током Првог свјетског рата што је и описао у својим делима. Дангић је био свестран и успешан. Након изласка из затвора завршава Правни факултет, ради као службеник Краљевине Југославије и постаје жандармеријски мајор. Уз то, Дангић пише песме, приче, приповетке, а репортаже објављује у листу „Политика“. Написао је два романа за које је добио награде Академије краљевине Југославије. Као шеф краљевског обезбеђења прати краља Петра Другог до Никшића, али не иде са њим него се враћа у Београд, ступа у везу са Дражом Михаиловићем који га поставља за команданта у Источној Босни гдје организује четничке јединице и отпор, те ослобађа велику територију од усташа. Најбољи људи српског народа били су често одвајкада занемаривани, потискивани и заборављени. Чак и народно сјећање и епска традиција знали су, по неком волшебном и уврнутом психолошком механизму и кључу, прехвалити, посветити и овјековјечити људе скромнијих, па и сумњивих, моралних и стваралачких способности, а заметнути траг и сасвим избрисати из сјећања бројне најбоље и најплеменетије људе…. Меки повез, Б5 формат, 233 страна

Ivo Andrić Na Drini ćuprijaMeki povezIzdavač BigzИво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.У Београду је основана Задужбина Иве Андрића, прва и најважнија одредба пишчеве опоруке била је да се његова заоставштина сачува као целина и да се, као легат односно, задужбина, намени за опште културне и хуманитарне потребе. На основу пишчеве тестаментарне воље, сваке године додељује се Андрићева награда за причу или збирку прича написану на српском језику.12/1

Nikola Nikoletina Bursac jeste izmisljeni li kiznromana ali je u tancine opisan tipicni seljak iz Bosanske krajine a kao glavna inspiracija je autorov drug iz detinjstva pravi Nikola Bursac. Takodje deo inspiracije za lik je autor pronasao u svom rodjenom piscu Nikoli Copicu Posto je autorov drug bio stariji vodio je racuna o piscu u detinjstvu i stitio ga od druge dece u raznim nevoljama od skole do kuce i obrnuto. Bio je mobilisan u Vojsku Kraljevine Jugoslavije a posle njenog sloma se vraca u Bosansku krajinu. Stupa u partizane i postaje komandir cete.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prežihov Voranc - pravo ime Lovro Kuhar (1893 – 1950) , slovenački književnik, politički radnik komunističke – marksističke provinijencije. Borac za socijalnu pravdu i jednakost.[1][2] Biografija - rad i politička djelatnost Rodio se u selu Kotlje, 10. avgusta 1893. U ranoj mladosti bio je poljoprivrednik – farmer, a bavio se i tesarskim poslovima. Kasnije je radio kao fizički radnik u fabrikama u Trstu i Gorici. Po izbijanju Prvog svjetskog rata 1914. godine mobilisan je u austrougarsku vojsku. 1916. godine dezertira u Italiju. U razdoblju između dva svjetska rata bavi se političkim radom. Član je KPJ i politički instruktor u više evropskih zemalja. Širi markstističku ideologiju među radnicima, ukazujući na buržoaziju - bogate, kao osnovni uzrok obespravljenosti i siromaštva radnika, učeći da kapitalisti ne kupuju radnikov rad, već radnu snagu amotrizujući je oskudnim nadnicama samo onoliko koliki je donji prag egzistencijalnog minimuma. Godine 1934. izabran je u CK KPJ (Centralni komitet komunističke partije Jugoslavije). Sudjelovao je kao delegat KPJ na Sedmom kongresu Kominterne. U jesen 1939. godine se ilegalno vraća u Sloveniju - Kraljevina Jugoslavija. NOB – i, tačnije Osvobodilnoj fronti pristupa 1941. g. Njemačke okupacione snage su ga uhapsile kao ilegalaca 1943. godine i deportovale u koncentracione logore u Zahsenhauzenu i Mauthauzenu. Poslije oslobođenja, u slobodnoj FNRJ – i bio je savezni narodni poslanik. Umro je u Mariboru, 18. februara 1950. [1] Književni rad Realista, slikar koruških prilika. Pisao je romane, novele, eseje, priče, memoare, putopise. U svome književnom radu kao i u životu uopšte bavio se socijalnim temama dosljedan svojoj pravdoljubivosti i realističkom prilazu.

Izdavač: Službeni glasnik Broj strana: 1028 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 14.5x22 cm Godina izdanja: 2015. Raznovrsna i bogata knjiga, raznotona u žanrovskom smislu: čine je dnevničke beleške, sećanja iz Prvog svetskog rata i sećanja iz nemačkih logora u Drugom svetskom ratu; važno otkriće predstavljaju potpuno nepoznati radio-dramski tekstovi o nacionalnim temama emitovani na Radio Beogradu uoči Drugog svetskog rata. Pored toga, u ovu knjigu su uključeni i tekstovi koji pripadaju različitim žanrovima a nisu mogli biti uklopljeni u navedene celine (politička publicistika vezana za dešavanja u Kraljevini SHS, to jest u Kraljevini Jugoslaviji, koja je takođe ostala van domašaja istoričara političke misli, potom jedan broj novootkrivenih tekstova koji su se morali naći u nekim drugim celinama itd.).

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Srbija 1941. - Bojan Dimitrijević Godina izdanja: 2021 Broj strana: 382 Srbija 1941. je nova knjiga dr Bojana Dimitrijevića, jednog od vodećih srpskih stručnjaka za period Drugog svetskog rata. Autor je napisao istorijsku sintezu o jednoj od najtragičnijih godina u istoriji srpskog naroda. Šta je dovelo do sloma 6. aprila 1941.? Da li je raspad Kraljevine Jugoslavije bio neminovan? Šta je dovelo do građanskog rata pod okupacijom?Na ova, i mnoga druga pitanja autor je odgovorio detaljno i sintetički. Knjiga je napisana na osnovu najnovijih arhivskih istraživanja i predstavlja pomak u svojoj oblasti.

O knjizi: „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga…

O knjizi: „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga…

Gospodari vremena - Petar Grujičić Odlično očuvana „Izuzetna priča o varljivosti sudbine i prokletstvu čovekove potrage za srećom.“ Dejan Stojiljković U osvit rata 1941. godine mladi Dobrica Lukić osvaja milionsku premiju Državne klasne lutrije Kraljevine Jugoslavije. Svi njegovi poznanici, ali i celokupna javnost, nestrpljivo očekuju da njegova srećka bude unovčena u poslednjoj nedelji marta. Međutim, pred samo svečano uručenje, na putu ka zgradi Državne klasne lutrije Dobrica nailazi na gustu povorku demonstranata koji se protive paktu Jugoslavije sa nacističkom Nemačkom. Tog 27. marta zlata vredan loz glavnog junaka nestaje. I pored razornog bombardovanja Beograda i raspada Kraljevine, Dobrica ostaje pod upornim uverenjem da ga sreća nije napustila i da će njegova premija biti kad-tad isplaćena. To uverenje podgreva mu poznanstvo s glumcem Dragutinom, šarlatanom koji u okupiranom Beogradu stiče popularnost predskazujući budućnost, kao i događaji koji su usledili nakon iznenadne, senzacionalne posete najvećeg nemačkog boksera svih vremena, arijevskog superstara Maksa Šmelinga...

Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Dok je prvi tom Putopisa posvećen Evropi, Sredozemlјu i Severnoj Africi, Putopisi II Stanislava Krakova objedinjuju novu geografsku celinu – Kralјevinu Jugoslaviju, u čijem se centru nalazi južna Srbija (Kosovo, Metohija i Makedonija) kao putopiščeva opsesivna tema i predmet njegovih čestih hodočašća.Prvi deo ove knjige sadrži svih dvadeset devet tekstova iz jedine putopisne knjige koju je Krakov objavio za života (Kroz Južnu Srbiju, u izdanju lista „Vreme”, 1926), kao i kratak predgovor Ivanke Ivančić Krakov, piščeve supruge, iz iste knjige. Ovde je pridodato i sedamnaest putopisa koje Krakov nije uvrstio u svoju knjigu, ali koji tematski pripadaju ovom krugu.Drugi deo ove knjige sadrži reportaže i putopise iz drugih krajeva današnje Srbije i tadašnje Kralјevine, uklјučujući i jednu od Krakovlјevih najdužih reportaža („Preko Visokih Dečana i Lovćena u Primorje”, 1926), nastalu tokom putovanja kra...

Kao novo. Bez posvete. Jugoslavija: april 1941- septembar 1943. - Mila Mihajlović Godina izdanja: 2021 Broj strana: 488 Povez: Mek Autor u ovoj knjizi jasno govori kako su se odvijali događaji prilikom nemačkog napada i okupacije Kraljevine Jugoslavije na početku II svetskog rata, objašnjava zašto su se tako odvijali razni događaji i govori i zašto je sve to moralo da bude baš tako.Po prvi put je u ovoj knjizi dat prikaz dokumenata italijanskih državnih i vojnih arhiva koji do sada nikada ranije nisu bili objavljeni. Reč je o izveštajima očevidaca, a ne nešto što je pisano posle, po sećanju ili po priči drugih. Dokumenta koja je pronašla, prevela i za štampu priredila gospođa Mihajlović prvorazredne su izvorne vrednosti. Oni su do ovog trenutka nepoznati i niko ih u naučne svrhe nije koristio.Svojim sadržajem oni su potresni, jer opisuju stravične masovne zločine hrvatskih ustaša na čitavoj teritoriji kojom su privremeno zavladali. Dokumenti obiluju podacima o masovnim likvidacijama Srba, o lovu na njih kao na divlje zveri, o deportaciji u logor u Pagu, o tome kako Italijani nisu mogli mirno da posmatraju zločine, kako su osuđivali ustaše, ali nisu imali naređenje da im se suprotstave, zbog čega su se osećali krivima i saučesnicima u zlodelima.Ova knjiga predstavlja izuzetno značajan istorijski dokument koji treba pažljivo čitati, ukoliko želite da saznate pravu istinu o nesretnim događajima na okupiranim teritorijama Dalmacije, Like i Bosanske Krajine u toku II svetskog rata, koje su svojim očima videli predstavnici oružanih snaga Italije i izneli ih u svojim izveštajima. Autoru dr Mili Mihajlović dugujemo veliku zahvalnost na trudu i želji da nam otkrije i približi istinu.

Opis "Let - Vladimir Arsenijević" Ovo je priča o Pavlu Andrejeviću, vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo velikane književnosti ili filma, nego i specifičan duh toga doba. Jedan naizgled običan avijatičarski let zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave familije Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Ova uzbudljiva pripovest o ljubavi ujedno je i jedinstveni let u prošlost, knjiga koja će vas povesti na putovanje koje ćete pamtiti. Povez knjige : broširani Strana : 352 Format : 13x20 cm Pismo : latinica

Kao novo. Bez posvete. Kuća i hleb: kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920-1941) - Milan Micić Godina izdanja: 2021 Broj strana: 192 Povez: Mek Intimna drama koloniste najdublje je izražena u dvoznačnom poimanju zavičaja u kojem se stari i novi zavičaj međusobno mešaju i prepliću, u kojem se od novog zavičaja realno i materijalno živi, a sećanje na stari zavičaj ostaje u sferi emotivnog. Pitanje smeštaja kolonista, gradnje kuća, što je predznak odluke da se ostane na mestu kolonizacije, ključno je pitanje kolonizacionog procesa, ali i njen osnovni preduslov da bi se se kolonizacioni proces uspešno sproveo. Rešenje pitanja ishrane kolonista takođe je preduslov kojim počinje proces kolonizacije. Kuća i hleb zato su moćni simboli kolonizacionog procesa. Tok akulturacije, odnosno prilagođavanja kolonizacione jedinke ili male kolonističke zajednice kolonizacionom prostoru, nisu mogući bez obezbeđene ishrane, krova nad glavom i zdravlja kolonističke populacije.Istoriografska studija Kuća i hleb: kolonistička porodica u Banatu, Bačkoj i Sremu (1920–1941) za svoju temu ima tok kolonizacije na pomenutom prostoru koju je organizovala Kraljevina Jugoslavija u procesu agrarne reforme da bi zaštitila svoje nesigurne granice ka Mađarskoj i Rumuniji, izmenila etničku strukturu tog prostora, koja nije bila u korist južnoslovenskog (srpskog) stanovništva (Bačka, Banat), i dovela na prostor kolonizacije novoj državi odano stanovništvo (srpske ratne veterane – dobrovoljce iz dinarskih krajeva Kraljevine i srpske optante iz Mađarske i Rumunije) koji bi bili čuvari i simboli nove države na za nju nesigurnom prostoru.Studija Kuća i hleb je personalizovana istorija jer za predmet svog istraživanja ima ljude i ljudske sudbine izazvane voljom i aktivnostima istorije. Vremenski usko omeđeno vreme (1920–1941), geografski usko omeđen prostor (kolonije stvorene procesom kolonizacije) omogućili su istraživaču „ulazak“ u kolonističku porodicu, pospešili personalizaciju istorije u kojoj je objekat istoriografskog posmatranja i proučavanja istovremeno subjekat istorije, ali i njena žrtva.– Iz Predgovora, autor

Ivo Andrić Na drini ćurpijaMeki povezIzdavač BigzNajpoznatiji roman Iva Andrića, Na Drini ćuprija, hronološki opisuje svakodnevni život višegradske kasabe, koja se nalazi na obali rijeke Drine, gdje su živjeli zajedno Turci i hrišćani. Glavni lik ovog romana je most koji kod Višegrada spaja dvije obale Drine, odnosno Bosnu sa Srbijom, Zapad sa Istokom. Radnja romana prati četiri vijeka zbivanja oko mosta, koji je izgradio veliki vezir Mehmed paša Sokolović. Mehmed je srpski dječak koji je na silu odveden u tursku vojsku i poturčen da bi se kasnije uzdigao ljestvicama vlasti i postao prvi do sultana. Kao čovjek od uticaja, odlučio je da u rodnom kraju podigne zadužbinu, kameni most na jedanaest lukova. Most predstavlja centralni simbol romana. Sve se mijenja i prolazi, samo most ostaje da ukaže na prolaznost ljudskih sudbina.Иво Андрић (Долац, код Травника, 9. октобар 1892 — Београд, 13. март 1975) био је српски и југословенски[а] књижевник и дипломата Краљевине Југославије. [б]Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „ за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље” . [10] Као гимназијалац, Андрић је био припадник напредног револуционарног покрета против Аустроугарске власти Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије. У аустријском Грацу је дипломирао и докторирао, а време између два светска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину. [11] Био је члан Српске академије наука и уметности у коју је примљен 1926. године. Његова најпознатија дела су поред романа На Дрини ћуприја и Травничка хроника, Проклета авлија, Госпођица и Јелена, жена које нема. У својим делима се углавном бавио описивањем живота у Босни за време османске власти.12/1

LET Vladimir Arsenijević Izdavač: Laguna 2013. 352 str Odlično očuvana knjiga Dirljiva priča o Pavlu Andrejeviću, mladom vazduhoplovnom poručniku vojske Kraljevine Jugoslavije, koji krajem tridesetih godina, na relaciji Petrovgrad-Novi Sad-Sarajevo-Mostar-Beograd, upoznaje ne samo specifičan duh doba nego i mnoge velikane književnosti ili filma, kao i začetnike stripa i fotografije tog vremena. Jedan naizgled sasvim običan avijatičarski let, neposredno pred Drugi svetski rat, zauvek će promeniti ne samo Pavlov život, već i sudbinu njegove žene i budućnost čitave porodice Andrejević. Tragični avgustovski dan 1937. godine, zatvoriće krug između života i smrti – simbol njegovog kafkijanskog odnosa sa ocem koji takođe umire – i postati velika novinska vest u Jugoslaviji koja se sprema za veliki ratni okršaj. Vladimir Arsenijević, najmlađi dobitnik u istoriji Ninove nagrade, u novom romanu napisao je retko iskrenu i elegantnu priču o braku mladih ljudi, prožetu idealima epohe sa mnoštvom zanimljivih likova i istorijskih ličnosti.

Prozraci Svetlana Velmar-Janković Str 319 Povez mek Stanje knjige dobro,ima posvetu Stubovi kulture O knjizi K8 Dramatični događaji opisani u ovoj knjizi su uspomene Svetlane Velmar-Janković na svoju najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina XX veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju. Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske okupacije, konačno i na poraz nacizma u svetu i pobedu revolucije u Jugoslaviji i uspostavljanje takozvane narodne vlasti

KNJIGA PROCITANA SAMO JEDNOM. TRI DRAME IZ POLITICKOG ZIVOTA NISA U dramama pod nazivom `Udbaš`, `Crveni pevac` i `Niški tribunal` Ivanović na intrigantan način osvetljava likove tri značajne ličnosti iz niške istorije minulog veka - nekadašnjeg predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije Dragiše Cvetkovića, visokog komunističkog funkcionera iz doba liberalizma profesora dr Veselina Ilića i Miloševićeve `južne gvozdene pesnice` Mileta Ilića, koji je pao nakon građanskih protesta u ovom gradu. Ivan Ivanović u ove tri drame pod pseudonimima ili punim imenima i prezimenima prikazuje i galeriju drugih likova koji su se `vrteli` oko Cvetkovića i dvojice Ilića. To je jedan od razloga zašto je knjiga `Niš na krstu` izazvala izuzetno veliko interesovanje čitalaca u ovom gradu, kao i među drugim poznavaocima niških prilika i neprilika. ZOGRAF, NIS, 2005 TIRAZ: 500 RETKO!!!!!!!!!!

Kaja, Beograd i dobri Amerikanac Mirjana Ðurđević Kategorije: Nagrađene knjige / Istorijski / Domaći autori / Edicija Meridijan Format: 13x20 cm Broj strana: 303 strane O knjizi Dobitnica regionalne nagrade „Meša Selimović“ Dok Evropa još uvek ismeva nacizam, Beograd gradi dve bogomolje: katoličku crkvu Svetog Antuna i budističku pagodu. Potonju za svoje privremene sugrađane Kalmike, poreklom Mongole, koji su sa Belim Rusima pobegli pred Oktobarskom revolucijom. Kalmička devojčica Kaja za to vreme trenira mačevanje, odlazi na jahanje, uči jezike i baca pod noge sve muškarce koje susretne: od kosookih vršnjaka do američkog poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Pa i jednog Nemca – budućeg ratnog zločinca. Jedina koja pokušava da joj stane na put je Mica Ðurđević, novelistkinja, agilna članica Društva za ulepšavanje Vračara i učiteljica u beogradskoj Boračkoj školi za mačevanje i boks… Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` 2k

KUĆA OD SOLI, Miomir Petrović Laguna, Beograd, 2016. mek povez veoma dobro očuvana knjiga 331 strana Sredinom tridesetih godina prošlog veka jedan neobičan čovek započinje neizvesnu avanturu po Mediteranu. Arsenije Martinović, Srbin katolik, Kotoranin i Beograđanin, rimski student filozofije i trgovac umetničkim delima, apatrid i diplomata, angažovan je na prikupljanju umetničkih dela za kolekciju budućeg muzeja kneza Pavla. Tokom svojih trgovačkih i diplomatskih aktivnosti on postaje aktivni svedok turbulentnih istorijskih događaja: uspona fašizma, asimilacije nacionalnih manjina u Italiji, kontradiktornih postupaka obaveštajne službe Kraljevine Jugoslavije i atentata na kralja Aleksandra. Kako bi zaštitio deo svoje umetničke kolekcije, knez Pavle Arsenija šalje na tajnu misiju u Severnu Afriku pred sam početak rata. Kao čuvar umetničkog blaga, prinuđen je da menja identitete koji mu omogućavaju nesmetani pristup Francuzima, Italijanima i Nemcima tokom previranja za prevlast nad Saharom.

Slobodan Marković - Među Jesenjinovima, posveta autora knjigao Jesenjinu SLOBODAN MARKOVIĆ LIBERO Markoni (Skoplje 26. 10. 1928 – Beograd, 30. 1. 1990) Slobodan Marković, književnik, pesnik, novinar i slikar, pseudonim Libero Markoni, rođen je 26. oktobra 1928. u Skoplju gde mu se otac nalazio na dužnosti oficira vojske Kraljevine Jugoslavije. Rano detinjstvo proveo u Peći, zatim živeo u Beogradu do kraja života. Umro je u Beogradu 30. januara 1990. Objavio je preko 60 knjiga u kojima su zastupljene sve književne forme: poezija (32), proza (9), drama (5), putopisi (3), filmski senario (1), TV scenario (2), reportaže (4), prepevi (12), antologije (2), kulinarstvo (1), eseji, (1), brojni predgovori, pogovori i dr. Prvu zbirku pesama `Posle snegova` objavio je 1949, a poslednju `Južni bulevar`, 1990. Svoja dela objavljivao je kod izdavača širom nekadašnje Jugoslavije. Dela su mu prevođena na mnoge svetske jezike. Bavio se prevodilačkim radom i objavio brojne prepeve velikih ruskih pesnika, posebno Sergeja Jesenjina. Pisao je i zapažene knjige iz oblasti kulinarstva.

Miroslav Egerić Antologija novije Srpske satireTvrdi povezO autoruМирослав Егерић (Риђевштица, код Крушевца, Краљевина Југославија, 1934 – Нови Сад, Србија, 30. октобар 2016) био је српски књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду.Биографија[1]Учио је гимназију у Врњачкој Бањи и Стопањи, те учитељску школу у Крушевцу. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1960. По дипломирању, Егерић 1961. долази у Нови Сад, где ради у издавачком предузећу „Прогрес“. 1962. примљен је за асистента на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 1970. докторирао са тезом „Књижевно и критичко дело Ђорђа Јовановића” (објављено као књига под насловом Реч у времену, Врњачка Бања, 1976). За редовног професора изабран је 1981. и годинама је предавао српску књижевност 20. века и југословенске књижевности.По доласку у Нови Сад приближио се Матици српској и постао је њен члан 1966, члан Управног одбора у два мандата (1969–1973. и 1991–2016), и члан Одбора Одељења за књижевност и језик (1989–2016). У Друштво књижевника Војводине примљен 1965. а био је и члан Управног одбора и председник (1991–1994), као и члан управа Српске књижевне задруге и Српског ПЕН центра. Учествовао је у раду бројних жирија за књижевне награде.Професор Егерић бавио се српском књижевношћу 20. века. Нарочито су запамћена његова предавања о Андрићу и Црњанском, а генерације студената је обучио критичкој мисли. „[Н]аставу је тако организовао што је држао не целовите књижевнотеоријске прегледе него специјалне курсеве о појединим темама и проблемима (на пример: Српска књижевна критика 20. века, Српски роман о рату и револуцији и сл.) или о појединим великим писцима (Иво Андрић, Меша Селимовић, Добрица Ћосић и др.)”[2] Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама.Сахрањен је у родном месту Риђевштица, код Крушевца. Комеморација, у заједничкој организацији Матице српске, Филозозфског факултета у Новом Саду и Градске библиотеке у Новом Саду одржана је у Матици српској.[3]9/2

Miroslav Egerić Antologija novije Srpske satireTvrdi povezO autoruМирослав Егерић (Риђевштица, код Крушевца, Краљевина Југославија, 1934 – Нови Сад, Србија, 30. октобар 2016) био је српски књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду.Биографија[1]Учио је гимназију у Врњачкој Бањи и Стопањи, те учитељску школу у Крушевцу. Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду 1960. По дипломирању, Егерић 1961. долази у Нови Сад, где ради у издавачком предузећу „Прогрес“. 1962. примљен је за асистента на Филозофском факултету у Новом Саду, где је 1970. докторирао са тезом „Књижевно и критичко дело Ђорђа Јовановића” (објављено као књига под насловом Реч у времену, Врњачка Бања, 1976). За редовног професора изабран је 1981. и годинама је предавао српску књижевност 20. века и југословенске књижевности.По доласку у Нови Сад приближио се Матици српској и постао је њен члан 1966, члан Управног одбора у два мандата (1969–1973. и 1991–2016), и члан Одбора Одељења за књижевност и језик (1989–2016). У Друштво књижевника Војводине примљен 1965. а био је и члан Управног одбора и председник (1991–1994), као и члан управа Српске књижевне задруге и Српског ПЕН центра. Учествовао је у раду бројних жирија за књижевне награде.Професор Егерић бавио се српском књижевношћу 20. века. Нарочито су запамћена његова предавања о Андрићу и Црњанском, а генерације студената је обучио критичкој мисли. „[Н]аставу је тако организовао што је држао не целовите књижевнотеоријске прегледе него специјалне курсеве о појединим темама и проблемима (на пример: Српска књижевна критика 20. века, Српски роман о рату и револуцији и сл.) или о појединим великим писцима (Иво Андрић, Меша Селимовић, Добрица Ћосић и др.)”[2] Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама.Сахрањен је у родном месту Риђевштица, код Крушевца. Комеморација, у заједничкој организацији Матице српске, Филозозфског факултета у Новом Саду и Градске библиотеке у Новом Саду одржана је у Матици српској.[3]9/5