Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-10 od 10 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
1-10 od 10
1-10 od 10 rezultata
Prikaz
Prati pretragu "kraljevina jugoslavija"
Vi se opustite, Gogi će Vas obavestiti kad pronađe nove oglase za tražene ključne reči.
Gogi će vas obavestiti kada pronađe nove oglase.
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
RETKO -- KOLEKCIONARSKI PRIMERAK -- Medjunarodni ugovori kraljevine Jugoslavije - Registar za 1932.godinu Izdanje ministarstva inostranih poslova. Sveska 1 1935.god - Zakon o konvenciji o naknadi štete radnicima u nesrećnim slučajevima pri radu izmedju Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca i republike Argentine. Sveska br 30 1931.god - Zakon o konsularnoj konvenciji iizmedju Kraljevine Jugoslavije i Poljske republike. Sveska br 3 1932.god - Zakon o konvenciji o dopunskim ustanovama za osiguranje penzija nameštenika, sa prilozima pod I, II, III i IV, zaključenoj i potpisanoj u Beču, 17. januara 1925.godine Izmedju Kraljevine Jugoslavije i republike Austrije. Sveska br 12 1931.god - Zakon o konvenciji u pogledu zavoda za osiguranje rudara u nesrećnim slučajevima, zaključenoj i potpisanoj u Beču, 18 juna 1924.godine u cilju izvršenja čl.275 Sen-žermenskog ugovora o miru izmedju Kraljevine Jugoslavije i Austrijske republike. Sveska br 10 1931.god - Zakon o konvenciji koja se odnosi na zavod za osiguranje radnika u nesrećnim slučajevima za Štajersku i Korušku u Gracu, zaključenoj i potpisanoj u Beču, 27 septembra 1924.godine u cilju izvršenja čl.275 Sen-žermenskog ugovora o miru izmedju Kraljevine Jugoslavije i Austrijske republike. Sveska br 11 1931.god - Zakon o konvenciji u pogledu bolesničke kase uprave predjašnjih C. KR. Austrijskih državnih železnica i njenih zasebnih fondova, zaključenoj i potpisanoj u Beču, 18 juna 1924.godine u cilju izvršenja čl.275 Sen-žermenskog ugovora o miru izmedju Kraljevine Jugoslavije i Austrijske republike. Sveska br 2 1935.god - Mi Aleksandar I po milosti Božijoj i volji narodnoj Kralj Jugoslavije. Uredbu o protokolu o primeni priloga V ugovora o trgovini i plovidbi izmedju Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Arbanije potpisanom u Beogradu 8 maja 1934.godine Sveska br 4 1932.god - Zakon o sporazumu izmedju Kraljevine Jugoslavije, Kraljevine Rumunije i Čehoslovačke republike zaključenom i potpisanom u Parizu, 25 apraila 1930.godine. Stanje je kao što se može videti na slikama - odnosno kupus stanje.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Pasoš iz 1935g. Kraljevine Jugoslavije
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
NA NEKOLIKO MESTA NA PREKLOPU PAPIR MALO PUKAO, OSTALO U VRLO DOBROM STANJU. 21X10,5cm U OSNOVI.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
BLANKO INVENTAR NEPOKRETNIH IMANJA I STVARI-KRALJEVINE JUGOSLAVIJE SA RUČNO OBELEŽENIM BROJEVIMA STRANICA ZA BUDŽETSKU 1932/33 GODINU BOLNICE ZA DUŠEVNE BOLESTI U TOPONICI VOSKIRANI PEČAT MORAVSKE FINANSIJSKE DIREKCIJE KRALJEVINE JUGOSLAVIJE SA POTPISOM ŠEFA OTSEKA 12.IV 1932 GODINE. UNIKATNI KOLEKCIONARSKI PRIMERAK.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Kraljevina Jugoslavija Sve slikam neposredno pred postavljanje pa stanje bukvalno odgovara fotografijama. . Nakon dogovora uplata je na račun u OTP Banci Šaljem postexpresom nakon uplate NE Šaljem u inostranstvo jedino i osim ako imate nekoga u srbiji da pošaljem na njegovu adresu, nakon uplate na moj račun ili vaše uplate Western unionom na ime i podatke!
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Platna knjižica za mobilno i ratno stanje iz Kraljevine Jugoslavije i perioda II svetskog rata tj Nemačke okupacije,sa pečatima kraljevine i trećeg rajha,sa tragovima žutih fleka od stajanja.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Stolarski radovi III na Nemačkom jeziku,sa pečatima `Državna Železnička Radionica Kraljevine Jugoslavije PETROVGRAD`,iz 1928 godine,korice zaprljane,sa tragovima žutih fleka od stajanja. Autor:Prof.E.Viehveger. Preradio:M.Masalski. Izdavač:G.J.Goschen`sche Verlagshandlung GmbH,Berlin-Lajpzig,1928. Format:16cm x 11cm. Broj Strana:128 strana,ilustrovana,tvrd povez. Specijalistička literatura sa 338 crteža. Unutrašnja vrata,zglobna vrata,zaokretna vrata,klizna vrata, standardna vrata,rotirajuća vrata,zidne obloge,plafoni.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Legitimacija kvalifikovanosti pripadnika crvenog krsta krsljevine jugoslavije iz 1940 godine,na slovenackom jeziku
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
DENSITÉ DE LA POPULATION SERBO-CROATE DANS LE BANAT ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après la statistique officielle hongroise de 1910. Dressée par A. Lazić Dimenzije: 50,4 x 32,7 cm Razmera: 1:1.000.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), rupica, dosta zacepljenja, iskrzanosti ... -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Kolekcionarstvo
Stara etnografska karta Banata ( L. Wuhrer, Paris - Imp. Dufrénoy, Paris) D`après la statistique officielle hongroise de 1910. Dressée par A. Lazić Dimenzije: 50 x 32,5 cm Razmera: 1:1.000.000 -Ima oštećenja ( sitnija? ), dosta zacepljenja ( dva najveća u sredini od 10 i 4 cm ) -Slanje savijeno -Potpisano od strane Aleksandra Arnautovića ! ///Aлександар Арнаутовић Датум рођења 11. децембар 1888. Место рођења Пирот Краљевина Србија Датум смрти 14. септембар 1982. (93 год.) Место смрти Београд СФР Југославија Место укопа Ново гробље Образовање доктор књижевних наука Универзитет Сорбона Занимање књижевник, публициста, професор Деца Маргерита Арнаутовић (1926–2009) и Анђица Арнаутовић (1930–2017) Александар Арнаутовић (Пирот, 11. децембар 1888 – Београд, 14. септембар 1982) био је српски књижевник, публициста и професор. Биографија Завршио је основну школу у Пироту а гимназију у Београду. Наставио је школовање у главном граду па је уписао студије језика и књижевности на Филозофском факултету у Београду на групи за југословенску књижевност. Још као студент почиње да пише и да објављује радове. После студија је био запослен у Трећој београдској гимназији а био је и референт за домаћу драму у Народном позоришту у Београду. Са појавом балкански ратова, Арнаутовић је прекинуо свој рад и за то време је боравио у Француској до 1937. године. У Француској се са познатијим људима оформљује и заговара формирање предлога наше делегације на Конференцији у Паризу. Током боравка у Француској је обављао више послова: био је директор Просветног одељења српског посланства у Француској, просветни референт у Посланству и главни секретар Културног одбора српско-хрватско-словеначких интелектуалаца у Паризу и радио је као уредник часописа Реви Југослав. У току боравка у Паризу се бавио публицистичким радом. Радио је и као предавач српског језика и југословенске књижевности у Националној школи за источне језике. Такође је одбранио и своју докторску дисертацију у Француској, у Сорбони 1927. године, а тема је била о писцу Анри Беку. После повратка у земљу, постављен је на место инспектора Министарства просвете 1937. године а две године касније је постављен на место управника Државне архиве. До 1941. године је остао на том месту све док га Немци нису ухапсили. Том приликом су га истерали из стана у коме је живео и под притисцима, био је условљен да се хитно пензионише. За то време, све до ослобођења, није прихватао понуде да ради као сарадник у часописима. По окончању окупације, радио је као сарадник у САНУ на изради Речника и Енциклопедије Југославије.Умро је 1982. године. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду. Његове ћерке, Анђица и Маргерита су основале Фонд Александар Арнаутовић 1998. године у Архиву Србије. Циљеви Фонда јесу додељивање заслужним архивистима награда Златна архива. Такође су основале фонд под истим називом 2004. године на катедри за српску књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Радови Као студент је објављивао радове у Српском књижевном гласнику, у чешком часопису Словенски преглед, Летопису матице српске и Одјеку. Његова прва књига под називом Владимир М. Јовановић је објавио 1909. године. Годину дана касније је почео да ради на својој новој књизи - Штампарије у Србији у 19. веку која је штампана тек 1912. године. Написао је рад под називом Позориште у Србији од 1806. до 1850. године како би положио професорски испит. Ментор му је био познати Јован Скерлић. Награде и признања За време студија је добио своје прве награде и признања: награда Краља Петра I 1909. године. Касније су то биле: Албанска споменица 1921. године, Орден Светог Саве 1924. године, Спомен плакета Београда 1974. године. У Француској је такоже добио бројна признања: Орден просвете 1922. године, Награду Париског универзитета 1927. године, Награду Француске академије наука за књижевну критику 1928. године, Орден легије части - витез 1930. и Орден легије части - официр 1935. године. Добио је и медаљу Француске акадамије наука за допринос афирмацији француског језика 1937. године./// Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom ili CC paketom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može vrednosnim paketom ili pismom ?-pitati za poštarinu.. Q-1