Grafika na kartonu, dimenzije 35 x 28,5 cm. Sklapa se u formi pisma. Izdavač D. Mordvinov Akademski slikar Beograd Po odobrenju Umetničkog Odelenja Ministarsta Prosvete Poslato Delovođi opštine Pehčevo (Makedonija) Dva pečata, Beograd (22.5.1929.) i Pehčevo (24. V 1929.) Portret Karađorđevića, Kralj Aleksandar I, kraljica Marija, prestolonaslednik Petar II i princ Tomislav. Kraljevina SHS Kraljevina Jugoslavija

Tapija koja o uhvata tri istorijska perioda Srbije: -prvi datum i pečat iz 1881. Kneževina Srbija, -drugi 1924. zvanično Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, -treći 1930. Kraljevina Jugoslavija. Ono što sam uspeo da razaberem, prva tapija je na ime `turkinje ovdašnje` (Niš) koja ima plac i kuću u ... mahali, istu je kupio Gavrilo Tanić trgovac iz Niša, a nasledila ćerka Mara žena Konjičkog Pukovnika Srpske vojske Vlade Milićevića. Prava je sreća da je papir preživeo sve ove godine.

ispitima 1921 do 1926 godina srpsko apotekarsko društvo apotekari srbije kraljevina srbija kravljevina jugoslavija istorija apotekarstva istorija farmacije u srbiji ,,,,

Extra kolekcija starih pasosa iz Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavija iz perioda 1924-1931.Ukupno 10 kom. Svi pasosi su kompletni,imaju sliku.Svi imaju neke pecate,vize ,neki i taksene marke i odlicno su ocuvani. RETKO OVAKVA KOLEKCIJA NA JEDNOM MESTU ! OVAJ ARTIKAL NE SALJEM U INOSTRANSTVO !

potpis je najverovatnije faksimil,ali i kao takav je vrlo redak Pavle Karađorđević (Sankt Peterburg, 15/27. april 1893 — Pariz, 14. septembar 1976) je bio član dinastije Karađorđević i knez-namesnik Kraljevine Jugoslavije posle ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. do 27. marta 1941. godine. Jedini sin kneza Arsena Karađorđevića, rođenog brata kralja Petra I. Veliki poznavalac slikarstva i umetnosti uopšte. Do atentata na kralja Aleksandra I 1934. godine, uopšte se nije bavio politikom već je živeo povučeno sa svojom porodicom. Iz braka s grčkom princezom Olgom imao je sinove Aleksandra (1924—2016), Nikolu (1928—1954) i kćer Jelisavetu (1936). Posle atentata u Marselju prema oporuci kralja Aleksandra postao jedan od trojice članova namesništva u ime maloletnog kralja Petra II. Ubrzo se nametnuo kao jedina stvarna vlast u Kraljevini Jugoslaviji, dok su namesnici Ivo Perović i Radenko Stanković bili samo figure. U spoljnoj politici provodio je politiku otklona od Francuske, pokušavajući da održi neutralnost u sve složenijim evropskim okolnostima. Svestan unutrašnjih slabosti države i njene ranjivosti u slučaju rata, pokušao je rešiti nacionalne probleme u Jugoslaviji. Rezultat njegovih dogovora sa Vlatkom Mačekom bilo je stvaranje Banovine Hrvatske 1939. godine, kao prvi korak u budućem preuređenju centralizovane države. U svom delovanju kao realni političar suočavao se s velikim otporom srpskih političara, posebno radikala. Uvidevši da Ujedinjeno Kraljevstvo nema nameru da zaštiti Jugoslaviju, zagovarao je pristupanje Trojnom paktu, što se i dogodilo 25. marta 1941. Samo dva dana kasnije, oboren je s vlasti vojnim pučem, koji je narod masovno podržao. Knez Pavle je nakon državnog udara uhvaćen i proteran u Grčku. Usledio je nemački napad na Jugoslaviju 6. aprila 1941. i kapitulacija nakon samo 12 dana. Pavla su iz Grčke britanske snage odvele u Keniju i držale u zatočeništvu za vreme Drugog svetskog rata. Nakon puštanja živeo je u Francuskoj, gde je i preminuo 1976. godine. Treći je Srbin koji je leteo avionom, posle njegove braće od strica Aleksandra i Đorđa, a drugi nad Srbijom posle Đorđa Karađorđevića.

Napisana saljiva razglednica iz Budimpeste kolegi Danilu Grujicu iz NIP Mlado pokoljenje. Борислав Радовић Borislav Radovic Датум рођења 10. март 1935. Место рођења Београд Краљевина Југославија Датум смрти 26. април 2018. (83 год.) Место смрти Београд Србија Активни период 1952—2018. Борислав Радовић (Београд, 10. март 1935 — Београд, 26. април 2018) је био југословенски и српски песник, есејиста и преводилац. Биографија Борислав Радовић рођен је 10. марта 1935. у Београду, где је завршио студије опште књижевности са теоријом. Већи део радног века провео је као уредник у издавачкој делатности. Од 1952. када је као средњошколац почео облављивати стихове, бави се књижевношћу и преводилаштвом. Борислав Радовић се сматра једним од најзначајнијих српских песника двадесетог века. Уз Јована Христића и Ивана В. Лалића, Радовић је најзначајнији песник културе код нас. Познат као језички перфекционист и истраживач стилских средстава, Радовић је ретко и нерадо објављивао своје танке збирке песама. У почетку схваћен као представник неосимболистичког стила, после десет година паузе појавио се са сасвим другачијим песама. Песме писане после 1971. представљају једну књигу коју је аутор до краја деведесетих полако допуњавао. Ове песме се одликују правилном синтаксом, одсуством песничких украса, и шкртошћу у изразу која никада не прелази у херметизам. У позадини сваке од тих песама налази се животно или литерарно искуство, које је дубоко промишљено и дато у јасно уобличеним стиховима. Радовић се клони апстракција тако да свака конкретна слика остаје то што је и управо таква плени читаоца. Последњих година је своје несвакидашње искуство писања, превођења и читања поезије поделио са читаоцима у виду неколико есејистичких књига. Награде и признања 1957. Бранкова награда (за Поетичности) 1963. Октобарска награда (за превод Мореказа) 1967. Нолитова награда и Змајева награда (за Братство по несаници) 1983. Награда Бранко Миљковић (за Песме 1971 - 1972) 1984. Награда Жељезаре Сисак 1985. Награда Дисовог пролећа 1994. Круна деспота Стефана Лазаревића 1995. Награда Васко Попа 1996. Награда Ramonda Serbica 1998. Белодворска розета 1999. Награда Милош Н. Ђурић 2001. Награда Десанка Максимовић 2002. Жичка хрисовуља 2002. Награда Ђорђе Јовановић (за о Песницима и поезији) Дела Збирке песама Поетичности, Београд 1956. Остале поетичности, Београд 1959. Маина, Нови Сад 1964. Братство по несаници, Београд 1967. Описи, гесла, Београд 1970. Изабране песме, Београд 1979. Песме 1971-1982, Београд 1983. Изабране песме 1954-1984, Београд 1985. Тридесет изабраних песама, Београд 1985. Песме 1971-1991, Бања Лука 1991. Песме, Београд 1994. Песме, Београд 2002. Четрдесет две изабране песме, Београд 2007. Есеји Рвање с анђелом и други записи, Београд 1996. О песницима и о поезији, Бања Лука 2001. Неке ствари, Београд 2001. Читајући Вергилија, Бања Лука 2004. Још о песницима и о поезији, Београд 2007. Преводи Морекази, Сен-Џона Перса, 1963. Изабране песме Пола Елијара, 1971. Париски сплин, Шарла Бодлера, 1975. Луј Ламбер, Онореа де Балзака, 1999. Извори Биографска белешка из књиге Песме, Београд 2002. Борислав Радовић - Песник - зборник радова, Краљево 2003. Биографска белешка из књиге Још о песницима и о поезији, Београд 2007. Радивоје Микић Метафоре и аналогије у Песнички поступак, Београд 1999. стр 113-142. Тихомир Брајевић Превладавање реторике песништва, поговор Изабраним песмама, Београд 2005. Никола Живановић Заводљивост општих места, Поља, септембар-октобар 2008.