Katalog izlozbe Autor izlozbe i kataloga dr Gojko Malovic Izdavac Arhiv Jugoslavije 2013. 72 strane , 21x21 cm. Dobro ocuvan.

Polovna knjiga, odlično očuvana. Autor: Dejan Kosanović, Izdavač: Filmski centar Srbije - Beograd, 2011. god. Broširan povez, 24 cm. 240 str. Ilustrovano Kinematografija i film u Kraljevini SHS/Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941 Knjiga Kinematografija i film u Kraljevini SHS/Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941 obrađuje jedno razdoblje prošlosti jugoslovenske kinematografije koje dosad nije nikada celovito prikazano u domaćoj istoriografskoj literaturi o filmu. Prva zajednička država jugoslovenskih naroda, proglašena 1. decmbra 1918. godine kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije - oktobra 1929. godine - preimenovana u Krajevinu Jugoslaviju koja se raspala aprila 1941. zbog najezde hitlerove Nemačke i njenih saveznika, nije imala organizovanu nacionalnu kinematografiju. Uprkos tome film je tokom 22 godine postojanja ove države postao najomiljenija zabava najširih slojeva stanovništva, a javili su se i mnogi domaći pioniri filma koji su u veoma nepovoljnim uslovima snimali domaće filmske žurale i dokumentarne filmove, a u nekoliko navrata pokušavali da realizuju i igrane filmove. Sadrži i: Zakon o uređenju prometa filmova. Uredba o sastavu i radu Državne filmske centrale i o prometu filmova : od 11. jula 1933. godine

Sasvim dobro očuvana. BČ F

Miroslav Savković KINEMATOGRAFIJA U SRBIJI TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA 1941-1945. FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI, 1994. Udžbenički format, 344 strane. Lepo očuvana, ima posvetu autora na predlistu, listovi spolja su sasvim malo uprljani. `Kinematografija u Srbiji tokom Drugog svetskog rata` je knjiga dr Miroslava Savkovića koja predstavlja značajan i dragocen doprinos proučavanju naše filmske prošlost u periodu od početka do kraja II svetskog rata u Srbiji. Tokom višegodišnjih istraživanja autor je otkrio čitav niz novih i do sad nepoznatih podataka, među kojima treba posebno istaći otkriće i tačno utvrđivanje delatnosti Filmske sekcije pri Glavnom štabu NOV i PO Srbije od leta 1944. godine, zatim prikaz rada Državnog filmskog preduzeća (1944/45) i njegove saradnje sa stranim vojnim misijama, te prvim (još uvek ratnim) ugovorima stranih filmova za naše potrebe. Srbija, Drugi svetski rat, Filmska snimanja 27.marta 1941 i slom Kraljevine Jugoslavije, Kinematografske delatnosti u okupiranoj Srbiji, Kinematografske aktivnosti u jedinicama Draže Mihailovića /Jugoslovenska vojska u otadžbini/, Filmska snimanja saveznika, Kinematografske delatnosti u jedinicama NO vojske, Državno filmsko preduzeće...

POZORIŠTE U VREMENU SVAKOM POZORIŠTE Šifra artikla: 341863 Isbn: 9788685421167 Autor : Mirjana Odavić Izdavač : UDUS Katalog izložbe povodom 100 godina Udruženja dramskih umetnika Srbije Povodom obeležavanja jubileja - 100 godina rada, Udruženje dramskih umetnika Srbije je u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, Pozorišnim muzejom Vojvodine, Arhivom Srbije i Istorijskim arhivom Beograda realizovalo... Detaljnije Katalog izložbe povodom 100 godina Udruženja dramskih umetnika Srbije Povodom obeležavanja jubileja - 100 godina rada, Udruženje dramskih umetnika Srbije je u saradnji sa Muzejom pozorišne umetnosti Srbije, Pozorišnim muzejom Vojvodine, Arhivom Srbije i Istorijskim arhivom Beograda realizovalo tematsku izložbu o razvoju srpskog pozorišta pod nazivom „Pozorište u vremenu svakom“, sa ciljem da se javnosti predoči pozorišna delatnost kao istinski važan segment društvenog života i pokaže kako su pozorišna umetnost i pozorišni umetnici uticali na modernizaciju i demokratizaciju društva, koliko su i kako pratili istorijske i društvene tokove i doprinosili zaštiti kulturnog identiteta naroda i države kojoj pripadaju. Autori izložbe su: Mirjana Odavić, Zoran Maksimović, Miroslav Perišić, Jelena Kovačević i Snežana Lazić. Izložbu prati bogato ilustrovan katalog, koji donosi stručne tekstove o istoriji pozorišta u Srbiji i o osnivanju i radu staleške organizacije („Pozorište u Srba“, priredio Zoran Maksimović, „Prvi pokušaji organizovanja glumaca“, Zoran T.Jovanović; „Udruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije, Snežana Lazić; Udruženje dramskih umetnika Srbije posle Drugog svetskog rata“, Jelena Kovačević; O izdavačkoj delatnosti i nagradama Udruženja dramskih umetnika Srbije, Zoran Maksimović). Uvodnu reč u katalogu „Nadživeće i preživeće pozorište sve izazove“ daje Vojislav Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije, a belešku o strukturi izložbe i korišćenoj građi – urednik Mirjana Odavić. Ime/Nadimak Email adresa Poruka POŠALJI Kategorija POZORIŠTE Autor Mirjana Odavić Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač UDUS Pismo Ćirilica Povez Broš Godina 2019 Format 21x27 Strana 129 Obavezni kolačići čine stranicu upotrebljivom omogućavanjem osnovnih funkcija kao što su navigacija stranicom i pristup zaštićenim područjima. Sajt koristi kolačiće koji su neophodni za pravilno funkcionisanje naše veb stranice kako bi se omogućile određene tehničke funkcije i tako vam pružilo pozitivno korisničko iskustvo. Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom. To su kolačići koji omogućavaju web analitiku sajta, odnosno analizu upotrebe naših stranica i merenje prometa, koje sajt sprovodi u cilju poboljšanja kvaliteta i sadržaja ponuđenih usluga. Marketinški kolačići se koriste za praćenje posetilaca putem web stranice. Koriste se za prikazivanje relevantnih oglasa korisnicima i podsticanje da učestvuju, što je važno za nezavisne izdavače i oglašavače. Sajt koristi Google Analytics kolačiće ads/ga-audiences i collect, te Facebook kolačiće fr i tr.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Boško Tokin (Čakovo, 2. april 1894 — Beograd, decembar 1953) bio je jugoslovenski i srpski novinar, pisac, prevodilac, teoretičar, kritičar[1] i pionir filmske kritike i misli o filmu kod Srba. Pored toga bio je i propagator i popularizator filma, tada novog medija. Prvi je ovdašnji filmski autor koji je zbog svog delovanja zatvaran. Bio je krajnje osobena, živopisna i jedinstvena pojava u južnoslovenskoj i srpskoj kulturi.[2] Kao sledbenik jedinstvenog avangardnog pokreta zenitizam, bio je pokretač i jedan od urednika avangardnog jugoslovenskog časopisa Zenit, koji je izlazio u Kraljevini Jugoslaviji od 1921. do 1926. godine.[3] Pisao je teorijske, kritičke i istorijske tekstove o književnosti i filmu, bavio se filmskom i pozorišnom kritikom, objavljivao poeziju i prozu, a takođe je i autor brojnih tekstova o sportu.[4] Biografija Detinjstvo i mladost Boško Tokin rođen je 1894. godine u Čakovu, rodnom mestu Dositeja Obradovića, u rumunskom delu Banata. Osnovnu školu započeo je u Đulvezuvama, a završio je u Vršcu. Realnu gimnaziju započeo je u Zemunu, a maturirao je u Temišvaru 1912. Prema nekim izvorima, bio je školski drug Miloša Crnjanskog.[4] Posle mature nastanio se kod strica u Zemun, gde se sprijateljio sa Slavkom Vorkapićem, Savom Šumanovićem I Nikolom Krstićem. U periodu između dva rata družio se u Beogradu i sa Tinom Ujevićem i Stanislavom Vinaverom.[2] Beogradska čaršija zvala ih je „truba, činele i veliki bubanj“, prestonički muzički trio.[1] Do januara 1914. dva puta je proputovao srednju Evropu. Tada prelazi u Beograd, prestonicu Kraljevine Srbije, i počinje da radi kao novinar u listu Pijemont, glasilu organizacije Crna ruka.[5] Učešće u Prvom svetskom ratu Prelazak srpske vojske preko zavejanih albanskih planina, u zimu 1915/16. U Prvom svetskom ratu u početku je učestvovao kao dobrovoljac na frontu. Kasnije je bio član Ratnog pres biroa Srpske vrhovne komande, čiji je šef bio Slobodan Jovanović. Prešao je Albaniju sa zaštitnim polubataljonom Vrhovne komande. Godine 1916. stigao je sa prvim izbeglicama iz Srbije u Francusku.[2] Međuratni period Kalemegdan 1930. godine Terazije 1934. godine U Parizu je Tokin gledao prve filmove Čarlija Čaplina[2]. Na Sorboni je upisao studije estetike i istorije umetnosti, gde je slušao predavanja tadašnjih vodećih francuskih filozofa. Na Monparnasu se družio sa domaćim i svetskim intelektualcima, među kojima su bili Slavko Vorkapić, Tin Ujević, Lav Trocki, Marsel Sovaž i drugi. Sarađivao je sa više uglednih francuskih listova i predstavljao je jugoslovensku kulturu kroz razne aktivnosti. Godine 1917. učestvovao je u organizovanju Prve srpske izložbe u Parizu, a 1919. i Prve jugoslovenske izložbe. Pored toga preveo je i objavio Antologiju savremenih jugoslovenskih pesama (fr. Anthologie de Poémes yougoslaves contemporaine) sa delima naših modernih pesnika. U međuvremenu je dosta vremena provodio putujući u Monte Karlo, Nicu, Marsej, Barselonu, Brisel, London...[5] U Jugoslaviju se vratio 1920. i u listu Progres objavljuje prvu filmsku kritiku na srpskom jeziku. Do 1925. godine aktivno je učestvovao u svim književnim i umetničkim manifestacijama u zemlji. Bio je član avangardnog pokreta zenitizam i sa Ljubomirom Micićem i Ivanom Golom 1921. objavljuje „Manifest zenitizma“, a zatim je bio i zastupnik u Beogradu čuvenog avangardnog časopisa Zenit.[6] Bio je takođe i član grupe Alfa - Beogradske književne zajednice, čiji su članovi sarađivali u različitim avangardnim časopisima tog vremena, kakvi su bili zagrebačka Kritika, Micićev Zenit i drugi.[a][1][7] Drugi svetski rat i posleratni period Za vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata Tokin je bio urednik kolaboracionističkog lista Kolo i sve vreme rata objavljivao je filmske kritike. Zbog saradnje u Kolu 1945. godine suđeno mu je jer je taj list `donosio članke i fotografije o uspesima i pobedama okupatora`. Osuđen je na gubitak nacionalne časti i prisilan rad. Proveo je u zatvoru tri godine.[8] Po izdržavanju kazne dobija državni posao u jednoj knjižari u Vršcu. Do 1951. godine nije objavljivao ništa,[4] ali onda brzo počinje svoj put ka punoj reafirmaciji i vraća se filmu i donekle novinarstvu.[2] Piše o filmu za mnoge specijalizovane listove, drži predavanja u Jugoslovenskoj kinoteci i Kolarčevoj zadužbini,[5] sa Vladetom Lukićem priređuje Filmski leksikon. Boško Tokin umro je u Beogradu, decembra 1953. godine, u 59. godini života. Novinarski rad Novinarsku karijeru započeo je 1914. godine u listu Pijemont. U Prvom svetskom ratu bio je angažovan u Ratnom pres birou Srpske vrhovne komande. Tokom boravka u Francuskoj postaje saradnik više pariskih časopisa u kojima objavljuje eseje. Njegov esej „Kinematografska estetika“ preveden je tada na čak šest evropskih jezika.[5] Po povratku u Jugoslaviju sarađuje u mnogim časopisima. Uoči Drugog svetskog rata, u tadašnjem časopisu Vreme u trinaest nastavaka objavio je Istoriju jugoslovenskog filma do rata.[2] Kao profesionalni novinar je 1921.[9] bio jedan od osnivača Jugoslovesnkog novinarskog udruženja.[1] Takođe je bio i začetnik jugoslovenske filmske i sportske priče. Uređivao je razne sportske listove i bio strastveni ljubitelj fudbala.[5] Svoje članke objavljivao je u časopisima Letopis matice srpske, XX vek, Vreme, Zenit, Tribuni, Film, Hipnos, Beogradske novosti, Mlada Bosna, Ilustrovani list Nedelja i drugim.... Film je serija slika koje, kad se prikažu na platnu, stvaraju iluziju pokretanja zahvaljujući phi fenomenu. Ova optička iluzija čini da publika kontinuirano opaža pokret između odvojenih objekata koji se vide brzo u nastavcima. Proces pravljenja filma je i umetnost i industrija. Film se pravi fotografisanjem pravih scena kamerom za snimanje, fotografisanjem crteža ili minijaturnih modela korišćenjem tradicionalne tehnike animacija ili kombinacijom svih tehnika i drugih vizuelnih efekata. Reč `cinema` (eng. bioskop), skraćeno od kinematografija, koristi se često da bi označila industriju filmova ili samu umetnost njihovog stvaranja.[1] Savremena definicija bioskopa bi bila da je to umetnost simuliranja iskustva do komunikativnih ideja, priča, percepcija, osećanja, lepote ili atmosfere snimljenih ili programiranih pokretnih slika sa ostalim senzornim stimulacijama. Filmovi su na početku snimani preko plastične trake kroz projektor na ogromnom platnu. Mnogi dugometražni filmovi su sada potpuno digitalni kroz ceo proces produkcije, distribucije i egzibicije. Filmovi su kulturni artefakti osmišljeni od strane specifičnih kultura. Oni prikazuju te kulture i zauzvrat utiču na njih. Film je smatran važnom umetnošću, izvorom popularne razonode i moćnim medijem za edukovanje građana. Vizuelna baza filma daje univerzalnu moć komunikacije. Neki filmovi su postali svetski poznati korišćenjem titlova za prevod dijaloga u jezik gledalaca. Neki su kritikovali filmsku industriju i glorifikaciju nasilja[1], kao i njen potencijalno negativan tretman prema ženama.[2][3] Individualne fotografije koje sačinjavaju film se nazivaju ramovi. Tokom projekcije tradicionalnih filmova, rotirajući zatvarač čini da tamni intervali budu pomereni u poziciju za projektovanje svakom ramu, ali gledalac ne primećuje te prekide zbog efekta poznatog kao upornost vida (eye persistence), gde oko zadrži vizuelnu fotografiju na delić sekunde posle pomeranja izvora. Postoje mnogi drugi izrazi za film: individualna pokretna slika, šou slika, pokretna/pomerajuća slika, `photoplay` i `flick` (eng. zvrčka). Najčešći izraz u SAD je `movie`, dok se u Evropi preferira `film`. U ranim godinama reč `sheet` (eng. platno) se ponekad koristila umesto ekrana...

Putujuće pozorišne družine u Srba do 1944 god Grupa autora Str 214 Povez mek Stanej knjige kao nova OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Методолошки приступ изучавању путујућих позоришних дружина на тлу Југославије (Србија и Црна Гора) Ujes, Alojz Путујуће позоришне дружине у Срба до 1944. године Гостовање мађарских путујућих позоришта у Суботици током XИX века Геролд, Ласло Путујуће позоришне трупе у Панчеву : (1794-1850) Рожаровски, Вера Гостовања позоришних дружина на суботичкој сцени у раздобљу 1918-1928. Буљовчић, Јосип О молби Ђорђа К. Протића, бившег управитеља позоришта и жене му Јелене, за доделу пензије (23. II 1925) Ujes, Alojz Путујући глумци у делима Стевана Сремца, Радоја Домановића и Драгомира Брзака Мирковић, Милосав Животопис Симе Бунића и његов оригинални комад `Војвода Брана` Живановић, Сања Репертоар српских позоришних дружина и музика Павловић, Мирка Репертоарске одлике путујућег позоришта Фотија Иличића Јовановић, Зоран Т. Преглед путујућих позоришта у Србији од 1837. до 1944. године Чолић, Драгана Проблеми сценске естетике путујућих позоришта Мисаиловић, Миленко Путујућа позоришта у законодавству Кнежевине и Краљевине Србије Мркшић, Љиљана ; Радовановић, Александар Повлашћено - кафанско позориште Ковачевић, Михаило За темељније процењивање културне улоге путујућих позоришта Каришик, Милутин Позориште путујуће глумице у Бањичком логору Николић, Милена Проблем костима у путујућим позориштима Србије до 1941. Живадиновић-Давидовић, Зора Живети као путујући глумац Симић, Мирко Читајући Животића : индивидуални белези у репертоару путујућих позоришта Хајдуковић, Лука Како је подигнуто спомен-обележје путујућем глумцу у Београду Јовановић, Бранислав Домаћи драмски репертоар српских путујућих позоришта Јовановић, Рашко Путујуће трупе и изградња позоришне зграде у Сомбору 1882. године Каич, Каталин Нушић и путујућа позоришта Влатковић, Драгољуб Михаило Димић, први нишки редитељ и аутор драме `Зулејка` Радисављевић, Марислав Оперска и балетска `путујућа позоришта` између два светска рата и Београдска опера Mosusova, Nadežda Допуне збирке рукописа драмских дела МПУС : (попис рукописа драма с основним подацима) Кулаш, Милена Problem kostima u putujućim pozorištima Srbije do 1941 Živadinović-Davidović, Zora Путујуће позориште у фондовима Архива Југославије Migracije: iskustva u oblasti hemije i njenih kadrova Vitorović, Dragomir odlično očuvana