Autor : Žil Vern Naslov : Parna kuća Izdavač : Rad ( tvrd povez ) Godina izdanja : 1960. Broj str. : 267 Očuvanost : vrlo dobra očuvanost... LIČNO PREUZIMANJE NIJE MOGUĆE NI U KAKVOJ VARIJANTI!!!!

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Besplatna dostava podrazumeva slanje preporucene tiskovine postom nakon sto uplatite knjigu na racun koji ce vam biti dostavljen . A 132

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Besplatna dostava podrazumeva slanje preporucene tiskovine postom nakon sto uplatite knjigu na racun koji ce vam biti dostavljen . A 132

Odličan akcioni roman. Nekoliko listova su se odlepili na samom početku

Frederik Marijat : Kako napisati pomodni roman ; Kako napisati lažni putopis / Beograd : NORules, 2020 , Fizički opis 61 str. ; 17 cm Napomene Prevod odlomka iz dela: Olla podrida Marryat, Frederick, 1792-1848 = Маријат, Фредерик, 1792-1848 Očuvanost 4. Frederik Marijat Britanski pomorski ofici i pisac rođen u Londonu 1792. godine. Pripadao je literarnom krugu Čarlsa Dikensa i autor je više romana. Živeo u Briselu, Kanadi, Americi, a napisao je i dnevnik o Americi gde detaljno opisuje tadašnje kulturološke prilike (1839). Bio je poznat po svojim kratkim zapisima o pomorskim temama, a ta njegova dela: dramski tekstovi, priče, putopisni članci izlazili su u časopisu Metropolitan, koji je i uređivao jedno vreme; oni su kasnije objedinjeni i 1840. objavljeni pod nazivom Olla podrida. Umro je 1848. godine. Ako ste u potrazi za dobrim engleskim humorom, nikako ne smete da propustite Frederika Marijata! Priča se odvija u salonskom ambijentu jedne britanske kuće, a obrađuje politički uvek aktuelnu temu obmanjivanja naroda, lažiranja putovanja, preuveličavanja sreće i bola, ljubavnih romana, pomodarstva i spisateljske sujete. Marijatov britki i brutalni humor izaziva na mahove i glasan smeh, pa će vam za potpuno čitanje ove knjige možda trebati osamljenost i izolacija. Ovaj engleski pomorski kapetan, inače saborac Čarlsa Dikensa, autor više avanturističkih romana, drži pažnju čitaoca od početka do kraja urnebesnim obrtima, opisima i uputstvima kako napisati roman, koja Ansar daje Barnstejplu, beskrupulozno i bespoštedno želeći da zajedno prevare čitaoce. Ove dve nevelike knjige instant popravljaju raspoloženje, već na prvim stranicama! Ansaru anonimni naručilac najpre daje zadatak da napiše putopis o obalama Rajne gde nikad nije bio, i on ne u velikom problemu a treba mu novac, za šta Barnstejpl ima sjajno rešenje.

Agata Kristi SMRT NA NILU edicija XX VEK Izdavač: Biblioteka Nvosti Broj strana: 349 Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd sa zastitnim omotom „Roman SMRT NA NILU napisala sam po povratku kući posle zime provedene u Egiptu. Sada kada ga ponovo čitam, imam osećaj da opet plovim parobrodom od Asuana do Vadi Halfe [...] Lično smatram da je ovo jedna od mojih najboljih knjiga s putovanja po inostranstvu, a ako detektivske priče slove za beg od stvarnosti (ne vidim zbog čega to ne bi bile!), onda čitalac zaista može da pobegne u svet vedrog neba, plave reke i ubistva ne ustavši iz svoje fotelje.” Agata Kristi Format: 21 cm Godina izdanja: 2004. kao nova

Pošto prođemo ceo svet, jedino što iskreno poželimo jeste povratak kući. Šaljem pakete preko pošte kao CC pošiljke, cena poštarine od 200 dinara. Moguće lično preuzimanje u Smederevu i Nišu Šarmantna i neobično poučna priča lažnog fakira, koji iz Indije pristiže u Francusku, ne sluteći da mu sudbina priprema nezaboravnu avanturu i čudesno putovanje koje ostavlja neizbrisiv trag. Adžatašatru Lavaš Patel prešao je veliki put, uveren da će pregršt uobičajenih, uigranih trikova biti dovoljni da se domogne nečeg što odavno priželjkuje. Međutim, posle neuspele prevare, zaključan u garderoberu čuvenog proizvođača nameštaja, započeće urnebesno putavanje po Evropi. Dok na putu spoznaje želja i snova pri svakom koraku vreba novi izazov, srce našeg junaka, uzburkano ljubavlju, okusiće osećaj istinske sreće. „Pripremite se da se smejete do suza – na svakoj stranici!“ –Booklist Svetski bestseler objavljen u 50 zemalja! br. str.: 240 povez: tvrd Pismo: latinica

Laguna/ Potraga za suncem, Toni Parsons očuvana, rikna ukošena tokom čitanja Koliko čeznete da nađete raj? Kada se taksista Tom Fin sukobio s dvojicom provalnika u svojoj kući i zbog toga zamalo nije završio u zatvoru, odlučio je da se s porodicom preseli na tropsko tajlandsko ostrvo Puket. Puket je ostvarenje svih snova porodice Fin – tropski raj u kom deca plivaju sa slonovima, giboni pevaju ljubavne pesme u džungli, Andamansko more liči na tirkizno staklo, a mlada porodica može slobodno da se razvija. No nesreće izazvane ljudskom voljom i neukrotive sile prirode prete ovoj tropskoj idili. Neodoljiva i dirljiva priča o porodici koja kreće da nađe raj – i otkriva sebe. „Besprekorno pripovedanje vuče čitaoca napred... Roman o veri i čežnji koji će se još dugo čitati.“ Daily Mirror „Jednostavna ali snažna priča o beskrajnoj potrazi za srećom i svemu što ljudi čine da bi je se dokopali.“ Irish Examiner „Najveća veština Tonija Parsonsa jeste nepogrešiv uvid u suštinu odnosa.“ The Book Bag „Porodica Fin uskoro otkriva neprijatnu istinu iza ’rajskog mesta za odmor’ i iz tegoba preseljenja izlazi emocionalno jača. “ Sunday Times

Bog u svakom kamenu - Kamila Šamsi Odlično očuvana Najuži izbor za nagradu Baileys. Zadivljujući novi roman autorke Spaljenih senki. Jul 1914. Mlada Engleskinja Vivijan Spenser bavi se arheološkim iskopavanjima u planinama nekadašnje Persije, okružena smokvama i čempresima. Uskoro će otkriti Zevsov hram, poziv na avanturu i ljubavni zanos. Hiljadama kilometara odatle Kajum Gul, dvadesetogodišnji Patan, uči o bratstvu i lojalnosti u Britanskoj indijskoj vojsci. Jul 1915. Kajum Gul se vraća kući pošto je izgubio oko na Ipru. Dok Viv bude pratila tajanstveni trag svog voljenog, u vozu za Pešavar srešće Kajuma. Petnaest godina kasnije, u Ulici pripovedača, u jeku svirepih borbi za slobodu, kada ih drevni artefakt i tajanstvena žena zelenih očiju ponovo spoje, setiće se susreta iz voza. Ova snažna priča o prijateljstvu, nepravdi, ljubavi i izdaji nosi nas širom sveta, u pala i osvojena carstava, podsećajući nas da svi imamo svoje mesto u haosu istorije i da ono što je izgubljeno ne mora biti zaboravljeno. „Divno podsećanje na prošlost, potresna priča o ljubavi i izdaji, velikodušnosti i svireposti, nadi i nepravdi i mnoštvo likova iz ovog romana koje nećete zaboraviti svakako potvrđuju visoko mesto Kamile Šamsi u britanskoj književnosti.“ Times „Retko koji pisac može da prenese čitaoce na neko drugo mesto i u neko drugo vreme za samo nekoliko stranica. Svojim upečatljivim stilom Kamila Šamsi postiže upravo to.“ Independent on Sunday

Harijeta Bičer Stou Čiča Tomina Koliba Tvrdi povez Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Harijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima.[3]Iako je u naslovu romana istaknut jedan lik, Čiča Tomina koliba se zapravo bavi dvema pričama, čiji su protagonisti dvojica Crnaca — Tom i Džordž Haris, koji pokušavaju da se odupru dehumanizaciji koju nameće ropstvo. Na početku romana, porodice obojice glavnih likova pogođene su istom nesrećom — njihovi članovi biće prodati drugim robovlasnicima.[3] Na ovaj način, Herijet Bičer Stou prikazuje kako je ropstvo razdiralo porodice i veze između roditelja i dece, muža i žene, što je za nju jedan od najstrašnijih posledica robovlasništva.[1] Dok priča Džordža Harisa prati razdvajanje jedne porodice i poteškoće koje prolaze do ponovnog, konačnog ujedinjenja, čiča Tomina priča predstavlja njegovo žrtvovanje i mirno prihvatanje svih nedaća koje su ga snašle.[3] Na taj način, čiča Toma je predstavljen kao hrišćanski mučenik, odnosno neko ko trpi ovozemaljske muke, crpeći snagu iz nesalomive vere u onozemaljsko postojanje — u bolji život koji će biti nagrada za sve pretrpljene nedaće.[1] Čiča Tomina patnja i smrt dali su podstrek mladom Džordžu Šelbiju (sinu njegovog gospodara) da oslobodi sve robove koji su bili u vlasništvu njegove porodice i tako glavni lik ovog romana postaje istinski heroj, koji je stradao za opšte dobro.[3] Stoga, bez obzira na to što ovaj roman ima dosta slabosti na polju naracije, to je jedno snažno delo, čija se vrednost temelji na moćnim likovima.[1]Vreme i mesto radnje romana su Sjedinjene Američke Države u 18. i 19. veku. Likovi koji učestvuju u romanu su čiča Tomo, gospodin i gospođa Šelbi, gospodin Halej, Tom Loker, Eva, Avgust Sent Kler, gospođica Ofelija, Kesi, Emelina i gospodin Legri

Harijeta Bičer Stou Čiča Tomina Koliba Tvrdi povez Čiča Tomina koliba je roman abolicionističke spisateljice Harijet Bičer Stou. Roman je najpre objavljivan u nastavcima u časopisu National Era, a u celini je prvi put objavljen 20. marta 1852. godine. Samo godinu dana nakon objavljivanja rasprodat je u preko 300.000 primeraka širom Sjedinjenih Američkih Država i u preko 2 miliona primeraka širom sveta.[1] Preveden je na najmanje dvadeset i tri jezika i doživeo je veliki uspeh, ali je i žestoko napadan na „robovlasničkom Jugu“ SAD.[1] Ovaj roman je, prema mnogim izvorima, jedan od uzroka zbog kojih je izbio Američki građanski rat (1861—1865). Veoma je poznata priča o tome kako je Herijet Bičer Stou jednom prilikom posetila Abrahama Linkolna u Beloj kući, a on ju je pozdravio rečima: „To je ta mala žena zbog koje je izbio veliki rat.”[1][2] Kao glavni povod za pisanje ovog romana navodi se donošenje Zakona o odbeglim robovima 1850. godine, koji je zahtevao da se svi odbegli robovi, nakon što ih uhvate, moraju vratiti svojim gospodarima.[3]Iako je u naslovu romana istaknut jedan lik, Čiča Tomina koliba se zapravo bavi dvema pričama, čiji su protagonisti dvojica Crnaca — Tom i Džordž Haris, koji pokušavaju da se odupru dehumanizaciji koju nameće ropstvo. Na početku romana, porodice obojice glavnih likova pogođene su istom nesrećom — njihovi članovi biće prodati drugim robovlasnicima.[3] Na ovaj način, Herijet Bičer Stou prikazuje kako je ropstvo razdiralo porodice i veze između roditelja i dece, muža i žene, što je za nju jedan od najstrašnijih posledica robovlasništva.[1] Dok priča Džordža Harisa prati razdvajanje jedne porodice i poteškoće koje prolaze do ponovnog, konačnog ujedinjenja, čiča Tomina priča predstavlja njegovo žrtvovanje i mirno prihvatanje svih nedaća koje su ga snašle.[3] Na taj način, čiča Toma je predstavljen kao hrišćanski mučenik, odnosno neko ko trpi ovozemaljske muke, crpeći snagu iz nesalomive vere u onozemaljsko postojanje — u bolji život koji će biti nagrada za sve pretrpljene nedaće.[1] Čiča Tomina patnja i smrt dali su podstrek mladom Džordžu Šelbiju (sinu njegovog gospodara) da oslobodi sve robove koji su bili u vlasništvu njegove porodice i tako glavni lik ovog romana postaje istinski heroj, koji je stradao za opšte dobro.[3] Stoga, bez obzira na to što ovaj roman ima dosta slabosti na polju naracije, to je jedno snažno delo, čija se vrednost temelji na moćnim likovima.[1]Vreme i mesto radnje romana su Sjedinjene Američke Države u 18. i 19. veku. Likovi koji učestvuju u romanu su čiča Tomo, gospodin i gospođa Šelbi, gospodin Halej, Tom Loker, Eva, Avgust Sent Kler, gospođica Ofelija, Kesi, Emelina i gospodin Legri

DŽONATAN SVIFT GULIVEROVA PUTOVANJA Tvrdi povez Џонатан Свифт (енгл. Jonathan Swift; Даблин, 30. новембар 1667 — Даблин, 19. октобар 1745) био је ирски књижевник, сатиричар, писац памфлета. Познат је по делу Гуливерова путовања. Сва своја дела је објављивао под псеудонимима или анонимно. Познат је и као мајстор два облика сатире. Биографија Младост Рођен је у Даблину као друго дете Џонатана и Абигеил Ерик Свифт. Отац му је рођен у Ирској, а мајка у Енглеској. Отац му је умро седам месеци пре његова рођења. О његовом детињству се мало зна, а чињенице о њему су често контрадикторне. Верује се да му се мајка вратила у Енглеску још док је Џонатан био јако млад. Оставила је Џонатана код фамилије свога оца. О младом Џонатану се највише бринуо његов ујак Годвин. Годвин је послао Џонатана у Килкени гимназију заједно са рођацима. Била је то гимназија коју је похађао и филозоф Џорџ Беркли. Од 1682. студирао је на Тринити колеџу у Даблину, на коме је дипломирао 1686. Док је спремао магистратуру политички немири у Ирској присилили су га да оде у Енглеску. Мајка му је помогла да добије положај секретара и личног помоћника Сер Вилијама Темпла на Мур Парку. Вилијама Темпл је био дипломат, који је био заслужан за Тројну Алијансу 1668. Темпл је отишао у пензију и на свом имању је гајио башту и писао мемоаре. Свифт је задобио Темплово поверењее па је био упознат са стварима великога значаја. Након три године службе Темпл је Свифта представио краљу Вилијаму III од Енглеске. Слао га је у Лондон да ургира код краља да прихвати закон за тројни парламент. Током боравка код Темпла упознао је Естер Џонсон, тада осмогодишњу девојчицу, која је била ћерка једнога од слугу. Била је без оца, а Свифт је био њен тутор и ментор. дао јој је надимак Стела, а њих двоје су читав живот били у блиским односима. Свифт је 1690. напустио Темпла и отишао је у Ирску због здравља. након годину дана вратио се у Мур Парк. Свифт је цели живот патио од Менијерове болести. За време другога боравка код Темпла магистрирао је 1692. у Хертфорд колеџу на универзитету Оксфорд. Очајнички је покушавао да нађе бољи посао, па је уз Темплову помоћ постао свештеник Ирске цркве, а 1694. добио је парохију у диоценози Конор у Килруту. Изгледа да је Свифт ту био изолован у малој удаљеној заједници, далеко од центара моћи и утицаја. Док је био у Килруту био је у романтичној вези са Џејн Варинг. У једном писму нудио јој је брак и рекао је да ће напустити Ирску, ако га одбије. Изгледа да га је одбила, јер се Свифт вратио у Енглеску и поново је био у служби код Темпла 1696. Ту је остао до Темплове смрти. Темплу је припремао мемоаре. током тога времена написао је сатиру, која је била критика Темпловога есеја. Сатиру је публиковао тек 1704. Темпл је умро 1699. Свифт је остао кратко у Енглеској да заврши Темплове мемоаре можда се надајући да ће неко признати његов рад и понудити му одговарајуће запослење у Енглеској. Међутим поједини Темплови пријатељи и родбина су замрзили Свифта, јер се у мемоарима нашло индискретних детаља, који су им сметали. Неуспешно је покушао да нађе запослење код краља. Добио је понуду да буде секретар и и капелан грофа од Берклија, једнога од врховних судија Ирске. Када је допутавао до Ирске то место је већ било попуњено. Међутим радио је као капелан у ларакору, агеру и Даблину. Као капелан ерла Берклија већину времена је провео у Даблину и често је путовао у Лондон. Написао је 1701 политички памфлет. Писац Свифт је 1702. докторирао на Тринити колеџу у Даблину. За време посета Лондону Свифт је објавио две књиге `A tale of a Tub` `The Battle of the Books` и почео је стицати углед као писац. Упознао се тада и постао пријатељ са Александром Поупом, Џоном Гејом и Џоном Арбутнотом. Свифт је тих година постао политички активан. Од 1707. до 1709, а опет 1710. Свифт је био у Лондону. Неуспешно се тада залагао код виговске администрације у име ирскога клера око једнога власничкога проблема. Торијевци, који су били у опозицији показали су више разумевања за његове захтеве. Торијевци су кад су дошли на власт 1710. Свифта регрутовали да буде уредник Егзамајнера. Свифт је 1711. објавио политички памфлет „Понашање савезника“, у коме је напао виговску власт због њихове неспособности да заврши дуги рат са Француском. Торијевци су водили тајне разговоре са Французима и ти разговори су довели до Утрехтског мира 1713, којим је завршен Рат за шпанско наслеђе. Џонатан Свифт је био део унутрашњег круга торијевске власти и често је био посредник у унутрашњим споровима између министра спољних послова и министра финансија и премијера. Свађа двојице кључних торијевских вођа резултовала је оставком премијера Роберта Харлија. Када је умрла краљица Ана, а на власт дошао краљ Џорџ I виговци су се вратили на власт, а вођама торијеваца је суђено јер су водили тајне преговоре са Французима. Зрелост Пред пад торијевске власти Свифт се надао да ће га наградити уносним црквеним положајем у Енглеској. Међутим краљица Ана није обожавала Свифта, па је спречила те намере. Најбоље што су му могли осигурати био је положај декана Сент Патрика у Даблину. Када су се виговци вратили на власт за Свифта није било друге него да оде у Ирску. Када се вратио у Ирску искористио је своју склоност памфлетима и подржао је ирску ствар, тако да је добио статус ирскога патриоте. Тих година започео је и своје ремек-дело „Гуливерова путовања“. Велики део материјала осликавао је политичка искуства. Епизода када Гуливер гаси пожар на палати Лилипутанаца уринирајући на палату представља метафору торијевскога незаконитога мировнога уговора, којим су направили добро дело на несретан начин. Дуго је одлагао пут у Лондон и коначно је 1726. отпутовао у Лондон са својим делом „Гуливерова путовања“. Одсео је код пријатеља Александра Попа. Џон Геј и Џон Арбутнот су му помогли да анонимно штампа дело. Прво је одштампано 1726. и одмах је постгло велики успех. Штампано је још два пута те године и још једном почетком 1727. Француски, немачки и холандски преводи су се појавили 1727. Илегално је штампано на ирском 1727. Свифт се 1727. вратио у Енглеску и одсео је поново код Александра Попа. Посета је била кратка, јер је добио поруку да Естер Џонсон умире, па се због тога вратио кући. Умрла је јануара 1728. Свифт је умро 19. октобра 1745. Сахрањен је поред Естер Џонсон.

Valter Skot Ajvanho Meki povez Izdavač Kompanija Novosti Edicija Svetski klasici Sir Walter Scott, proslavljeni pjesnik, još veću slavu stekao je povijesnim romanom “Waverly” iz 1814. Nakon toga nastavlja s pisanjem romana koji se tematski bave povijesnim događajima Škotske. Njegov roman “Ivanhoe” razlikuje se po tome što je radnja smještena u Englesku, pred kraj 12. stoljeća, nakon bitke kod Hastinga, u vrijeme kad Saksoni gube vlast u Engleskoj u korist Normana. Roman prati Saksonskog viteza u službi Normanskog kralja Rikarda I. Lavljeg Srca i njegov povratak iz Trećeg križarskog rata, čiji je cilj bio osloboditi Jeruzalem od muslimanske okupacije. Na povratku iz rata, austrijski vojvoda Leopold zarobio je Rikarda I. te ga pustio kasnije uz veliku otkupninu. Za to vrijeme, prijestolje je preuzeo Rikardov brat Ivan, koji je pokušao učiniti sve u njegovoj moći kako bi Rikard što duže ostao u zarobljeništvu, ali Rikard je po povratku ponovno preuzeo krunu, 1194. godine. Radnja romana započinje nakon Rikardovog povratka u Englesku. Putovao je skrivajući se i pokušavajući pronaći saveznike kako bi vratio prijestolje od brata Ivana, dok su svi vjerovali da je još u zatočeništvu. Naglasak romana je na sukobu između Saksonaca i Normana te na njegovom avanturističkom aspektu. Iako je Ivanhoe glavni junak, po kojem ovaj povijesni roman nosi ime, on ipak nije glavni nositelj radnje. Njegov prvi veći pothvat u romanu je pobjeda na turniru, koji je osvoji pod krinkom Razbaštinjenog viteza, a ne pod svojim pravim imenom. Nakon toga saznajemo da je ranjen i ponovno se pojavljuje tek na kraju bitke, u dvorcu Torquilstonu. Tada se saznaje da je završio u zatočeništvu zajedno sa Saksoncima, Isaacom i Rebeccom koja se cijelo to vrijeme brinula za njega. Dakle, umjesto na glavnog junaka, radnja se fokusira na druge likove podjednako, bilo da su dobri ili loši te na njihove spletke i pothvate. Pravim junakom možemo nazvati kralja Rikarda, zbog njegovih pothvata pod krinkom Crnog viteza. Ipak, Ivanhoe zadržava svoju važnost lika jer stoji kao simbol glavnog sukoba u romanu, između Normana i Saksonaca te činjenice da je kao Saksonac prešao na stranu normanskog kralja Rikarda I. Tim činom izdao je svojeg oca, koji ga liši nasljedstva i odrekne ga se. Roman se prema radnji može podijeliti na tri glavna dijela, a svaki dio ima svoj središnji događaj. Glavni događaj prvog dijela je upravo turnir u kojem sudjeluje Ivanhoe pod lažnim imenom i krinkom. Radnja drugog dijela kulminira bitkom u dvorcu, nakon što su Saksonci, Isaac i Rebecca zarobljeni, a nakon bitke oslobođeni, dok se radnja trećeg dijela fokusira se na činjenicu da je Rebecca oteta i odvedena u sjedište vitezova templara, gdje joj je sprema suđenje. Optužena je da je vještica te da je činima navela templara de Bois-Guilberta da se zaljubi u nju. Kratak sadržaj Radnja započinje predstavljanjem glavnog sukoba u romanu, onog između Normana i Saksonaca. Čak četiri generacije nakon što je Vilim Osvajač pobijedio u bitci kod Hastingsa, među vladajućim Normanima i poraženim Saksonicima i dalje vlada neprijateljstvo. Normani su vladajuće plemstvo, a Saksonci su svedeni na razinu kmetstva. Iako postoji zajednički jezik, obje strane odbijaju koristiti ga, pa Normani koriste Francuski, a Saksonci Staroengleski. Ovo se saznaje iz razgovora dvaju Saksonaca, Gurtha, svinjara i Wambe, dvorske lude koji su u službi Saksonskog lorda Cedrica, čiji je sin otišao u križarski rat na strani kralja Rikarda I. Zbog toga ga je otac lišio nasljedstva. Njihov razgovor prekida zvuk kopita. Približava im se deset jahača koje predvode Brian de Bois-Guilbert, templar i opat Aymer. Oni traže Cedricov dom, ali zbog nadmoćnog stava kojeg su zauzeli i njihovog porijekla, Wumba ih uputi u krivom smjeru. Oni odlaze i putem raspravljaju o Roweni, Cedricovoj štićenici čija je ljepota nadaleko poznata. Na raskrižju susreću hodočasnika, ogrnutog palminim lišćem kao znak da je bio u Svetoj Zemlji. To je zapravo Ivanhoe, koji dobro poznaje taj kraj te ih vodi na Cedricov posjed. Cedric zatomljuje svoju mržnju prema njima i velikodušno im pruža dobrodošlicu, objed i prenoćište. Njegovi stvari osjećaji primjećuju se u načinu razgovora i time što Vilima Osvajača naziva pogrdnim imenom. Objavljuje da će im se obraćati na svojem jeziku, ako im je to po volji. Kad na gozbu pristigne njegova štićenica Rowena, Brian de Bois-Guilbert ne skida pogled s nje. To nije po volji ni njoj ni Cedricu. Gozbu prekida sluga koji najavljuje da je na vratima stranac, a Cedric odgovara da će i njemu pružiti dobrodošlicu. Sluga najavljuje da se stranac predstavio kao Židov, Isaac od Yorka, na nezadovoljstvo prisutnih, zbog stava prema židovima koje ne vole zbog lihvarstva, ali Cedric ga prima u društvo. Za vrijeme objeda raspravlja se o križarskom ratu, a templar Brian izjavljuje da su Saraceni jači od engleske vojske, s čim se ne slaže hodočasnik, On tvrdi da među Englezima ima hrabrih i snažnih ličnosti te nabraja neke od njih. Među njima su i Rikard I. i Ivanhoe. Brian de Bois-Guilbert njegovu izjavu ne shvaća ozbiljno te smatra da Ivanhoa može pobijediti i nenaoružan, na što mu hodočasnik odgovara da ako se Ivanhoe vrati u Englesku imat će priliku to i dokazati. Rowena potvrđuje njegove riječi, zalažući se za vitezovu čast. Rowena poziva hodočasnika u svoje odaje kako bi saznala novosti o Ivanhoeu, na što joj on odgovara da je Ivanhoe vjerojatno na putu za Englesku. Hodočasnik čuje templarove sluge kako razgovaraju o templarovu planu da na putu na turnir u Ashby-de-la-Zouche, na koji ide i Isaac, planiraju pokrasti g i upozorava Isaaca na to. Predlaže mu da pobjegne te iste noći, a on će mu pomoći u tome. Kao zahvalu, Isaac, koji je prepoznao viteza ispod njegove maske hodočasnika, da mu oklop i konja kako bi mogao sudjelovati u turniru. Stanje je u to vrijeme u Engleskoj bilo teško. Rikarda I. zarobio je austrijski vojvoda Leopold, a Rikardov brat preuzeo je prijestolje i činio sve u svojoj moći da se produži Rikardovo zatočeništvo, a ljude u zemlji je tlačio. Došlo je vrijeme turnira. Pojavio se i Isaac s kćeri Rebeccom. Na nezadovoljstvo svih prisutnih, smjestio se među ugledne ljude, smatrajući da se nema čega bojati jer je kralj Ivan posudio znatnu sumu novca od Židova, a Isaac je imao veliki udio u tome. Ali nitko se ne slaže s tim. Cedric, odlučan u namjeri da spriječi Isaaca da sjedi među njih, krene u napad, ali ga Wamba spriječi u tome. Naposljetku, kralj Ivan natjera Isaaca i njegovu kćer da sjednu među obične ljude, uzevši mu zlato koje je imao. Na prvi dan turnira najviše se ističe hodočasnik, koji se bori pod nazivom Razbaštinjeni vitez. On nanosi poraz svim svojim protivnicima, uključujući i Briana de Bois-Guilberta. Za nagradu ima pravo birati Vladaricu ljubavi i ljepote za idući dan turnira. Na iznenađenje svih Romana, on bira Saskinju Rowenu te odbija poziv na proslavu prvog dana turnira kod kralja Ivana. Kralj Ivan pokušava otkriti vitezov pravi identitet, ali bezuspješno jer on odbija kraljevo naređenje da se pokaže svima. Kao pobjednik u pet borbi na turniru, ima pravo na otkupninu u novcu, oklopima i konjima od svih pet gubitnika. On prihvaća otkupninu od četvorice, ali odbija od Briana de Bois-Guilberta, najavljujući mu da s njim još nije gotov. Od te zarade, šalje Gurtha da Isaacu vrati njegov dio za konja i oklop koji mu je dao za turnir. Isaac, kojemu je jedino stalo do novca, izmamljuje veliku svotu od Gurtha, ali kasnije mu Rebecca, bez znanja oca, vraća novac. Dok se vraćao od Isaaca, Gurtha presretne grupa pljačkaša, koji su zapravo dio vesele družine Robina Hooda. Nakon što im ispriča da je bio kod Isaaca kako bi mu vratio novac, koji mu je gospodar Razbaštinjeni vitez poslao za konja i oklop, pljačkaši mu pruže priliku da se bori s jednim od njih i tako osvoji nesmetan put dalje. Gurth se bori s Millerom i pobjeđuje ga te na njegovo iznenađenje, pljačkaši ga puštaju da prođe i ne uzimaju mu novac. Na drugi dan turnira, Razbaštinjeni vitez ima prednost pred drugima zbog svoje pobjede dan prije. Ali, drugi natjecatelji koji su bili protiv njega, uključujući Briana de Bois-Guilberta i Athelstana, napadaju ga svi odjednom. Iako je bio vičan borbi, u pomoć mu je morao priteći Crni vitez, koji je zapravo bio kralj Rikard pod krinkom pa je Razbaštinjeni vitez uspio pobijediti protivnike i osvojiti turnir. Prema običaju, pobjednika će okruniti Vladarica ljubavi i ljepote. Prilikom krunidbe Rowena mu skine masku i svima otkrije da je on vitez Ivanhoe. Cedric, zaprepašten pojavom odbačenog sina, pojuri odvojiti ga od Rowene, ali Ivanhoe padne u nesvijest zbog teške rane koju je zadobio u borbi. Ivan i njegovi sajetnici raspravljaju o Ivanhoeovu povratku i zaključuju kako će mu morati vratiti posjede koje je kralj prepustio Reginaldu Front-de-Boeufu, jednom od svojih saveznika. Osim toga, naredio je da se treba pobrinuti da Ivanhoe ozdravi, bez obzira što mu je neprijatelj i saveznik njegovog brata. Ali Ivanohoe je već bio na brizi svojih prijatelja. Nadalje, Maurice de Bracyja želi oženiti Rowenu kako bi se domogao njezinih posjeda. Nedugo nakon toga, on će izgubiti strpljenje i smisliti plan o otmici Rowene, od čega će ga Waldemar Fitzurse, kraljev savjetnik, pokušati odgovoriti. De Bracy će priznati da nije sam smislio taj plan, nego mu je pomogao de Bois-Guilbert. Njihov razgovor prekida sluga koji donosi poruku da se čuvaju jer se vrag oslobodio iz lanaca. Oni to protumače kao znak da je Rikard slobodan i vraća se u Englesku te da trebaju što prije okupiti saveznike. Među ljudima vlada nemir i strah jer smatraju da će se kralj Rikard vratiti kako bi se osvetio svima koji su ga izdali i stali na stranu njegova brata koji mu je preuzeo prijestolje. Crni vitez, koji je pomogao Ivanhoeu pobijediti turnir i nakon toga nestao, sad se nalazi u šumi. Naišao je na kolibu nekog pustinjaka koji se predstavlja kao redovnik iz Compmanhursta i pita ga za smjer. On mu pruža utočište i oni provedu dan pijući i pjevajući. Cedric sinu ne može oprostiti izdaju, ali ipak se brine jer je ozlijeđen. Pošalje slugu Oswalda da se pobrine za njega, ali on Ivanhoa nigdje ne nađe. Umjesto njega, naiđe na Gurtha, koji je pobjegao iz Cedricove službe i sad potajno služi Ivanhoa te ga i sam traži. Oswald ga odluči odvesti pred Cedrica da se pravda zadovolji. Ali on bježi i poručuje Cedricu da mu više neće služiti. S obzirom da je razbaštinio sina, a u štićeništvu je imao Rowenu i Athelstana, planirao ih je vjenčati. Rowena, koja nikad nije dopuštala da drugi upravljaju njezinim životom, rekla je da bi radije otišla u samostan, nego bila njegova žena jer ga je mrzila. Njezina naklonost pripadala je Ivanhou, što je Cedric pokušao spriječiti i nadao se da će ga zaboraviti u njegovoj odsutnosti. Na povratku iz Ashbyja u kojem se održavao turnir, u šumi sretnu Rebeccu i Isaaca koji su se brinuli za nekog bolesnog čovjeka na nosilima. Molili su Sase da im dopuste da putuju dalje pod njihovom zaštitom jer su čuli da su na putu razbojnici. Athelstane se tome protivio, ali Rowena zamoli Cedrica i on dopusti da im se pridruže. Uskoro ih De Bracy i njegovi ljudi napadnu i zarobe, a Wamba koji je uspio pobjeći sretne Locksleya, pravog razbojnika u tom području. To je zapravo Robin Hood, čija je družina ranije odbila opljačkati Gurtha nakon njegove pobjede u borbi. On odluči pomoći im osloboditi Saksonce od de Bracyja. U tom zadatku im se pridružuju Crni vitez i redovnik kod kojeg je potražio utočište. Za to vrijeme de Bracy odvodi zatočenike u Torquilstone, dvorac Reginalda Front-de-Boeufa. Isaacu prijeti da mu mora isplatiti veliku svotu novca ili će ga podvrgnuti mučenju. Isaac ga moli da dopusti Rebbeci da ode u York po novac, ali on mu odgovara da je Rebbeca sad u vlasništvu templara, Briana de Bois-Guilberta. Pripremaju Isaaca za mučenje. On se dobrovoljno predao jer ako su učinili nešto nažao njegovoj kćeri, on nema za što živjeti niti će im dati novac. Pripreme za mučenje se prekidaju jer se pred dvorcem čuju glasovi koji dozivaju Front-de-Boeufa. Za to vrijeme, Roweni, koja je također u zatočeništvu u dvorcu, prijeti de Bracy. On zahtijeva da se ona uda za njega jer će u suprotnom ubiti i Cedrica i Ivanhoa. To Rowenu nagna na plač jer nije znala da je i Ivanhoe među zarobljenicima u dvorcu. De Bracy osjeća nelagodu zbog njezinih suza i iznenadi je time što je počne tješiti. Njegov čin prekida zvuk roga i glasovi izvan dvorca te on odjuri iz sobe. U drugom dijelu dvorca, u to isto vrijeme, Rebecca je zarobljena sa staricom Ulricom. Templar Brian de Bois-Guilbert obavještava je da je ona sada u njegovom vlasništvu, ali ona mu zaprijeti da će se baciti iz dvorca ako joj se približi. Iznenađen njezinim postupkom, moli je da to ne učini te obećava da joj neće učiniti ništa nažao. Pristaje joj biti prijatelj te odlučuje da ona mora biti njegova, ali samo uz njezin pristanak. Kad se rog oglasi, on ode iz sobe. Zvuk koji je prekinuo razgovore sa zatočenicima, značio je dolazak pisma koje su napisali Locksley i Crni vitez, a potpisali Wamba i Gurth. U njemu objavljuju da su došli osloboditi zatočenike, bilo mirnim putem ili borbom i opsadom. Boeuf im odgovara da ne prihvaća njihove prijetnje te da pošalju svećenika kako bi posljednji put ispovjedio zarobljenike prije njihovog smaknuća. Wamba, obučen u svećenika, potajno uđe u dvorac i zamijeni odjeću sa Cedricom pa njih dvojica zamijene mjesta. Cedric tako sreće Rebeccu i Ulricu. Ulrica mu priča o svojem životu, o tome kako je ostala s Normanima nakon što su oduzeli dvorac Saksoncima. Dok je bila lijepa i mlada svi su se prema njoj lijepo odnosili, a sada je stara i ružna pa su je odbacili. U Cedricu prepozna prijatelja njezinog oca. Cedric se kasnije sastaje s Front-de-Boeufom koji ga šalje da njegovom savezniku Phillipu Malvoisinu prenese poruku te nagradi Cedrica zlatnikom. On to ne prihvaća i odlazi iz dvorca. Nakon što Normani shvate što se dogodilo, pripremaju se za napad. U ovom trenutku radnja se vraća na trenutak u šumi prije napada razbojnika koji su uhvatili Saksonce i Židove u zatočeništvo. Objašnjava se da je osoba na nosilima, koja je putovala s Isaacom i Rebeccom, zapravo Ivanhoe. On im se pridružio nakon što je ranjen na turniru. Rebecca, koja je bila vična iscjeliteljstvu, brinula se za njega pa je tako i on završio u zatočeništvu skupa s njima. Nastavila se brinuti za njega i nakon što su ih zarobili, a u međuvremenu se zaljubila u njega. Kad je pred dvorcem započela bitka, Rebecca je stajala na prozoru i opisivala događaje Ivanhoeu. Njih dvoje suprotnih su mišljenja o viteštvu i bitci. Rebecca taj čin osuđuje, a Ivanhoe brani kao čin moralnosti i časti. U bitci, Front-de-Boeuf zadobiva smrtnu ranu, a Ulrica zapali dvorac. Crni vitez uspješno zarobljuje De Bracyja i spašava Ivanhoea iz dvorca u plamenu, ali templar Brian de Bois-Guilbert otima Rebeccu i bježi s njom. Athelstane ga pokuša spriječiti, ali taj čin plati životom. Dvorac nestaje u plamenu, a skupa s njim i Ulrica i Front de Bouef. U šumi se raspravlja o završenoj bitci te o plijenu koji je uspješno spašen iz dvorca prije nego što je izgorio. Iz zahvalnosti za njegovu pomoć u bitci, Cedric oslobađa Gurtha njegove vlasti. Dijele se bogatstva stečena u bitci pa kad pošteni razbojnici nude Cedricu njegov dio, on odbija jer ne želi bogatstvo koje je nekad pripadalo Normanu koji ga je zarobio. Crni vitez oslobađa De Bracyja, ali ga upozorava da idući put neće biti tako milosrdan. Kad se fratar, prijatelj Crnog viteza koji mu je pružio utočište pojavi s Isaacom, on očajava kad sazna da je njegova kćer Rebecca oteta. Kako bi osigurao svoju slobodu, jedan od templarovih saveznika, Aymer, koji je u zatočeništvu Crnog viteza nakon bitke, pristaje napisati pismo Brianu de Bois-Guilbertu, savjetujući ga da pusti Rebeccu. Družina se rastaje, a Saksonci se vraćaju na Cedricov posjed kako bi tamo vratili Athelstanovo tijelo. De Bracy kojeg je Crni vitez pustio iz zatočeništva, odlazi kralju Ivanu i obavještava ga o svim događajima u dvorcu Torquilstonu. Govori mu da je De-Boeuf mrtav te da je templar oteo Rebeccu. Najvažnija vijest koju mu donosi je da se kralj Rikard vratio u Englesku. Ivana ta vijest jako uznemiri jer on nema namjeru odreći se prijestolja za koje zna da mu ne pripada. Smišlja plan kako će namamiti Rikarda u zatočeništvo. Za to vrijeme, Isaac odlazi u sjedište viteza templara, noseći poruku koju je napisao Aymer u kojoj savjetuje da se Rebecca oslobodi. Starješine reda zbog pisma sumnjaju u De Bois-Guilbertovu čast, ali u isto vrijeme sumnjaju i u Rebeccu. Smatraju da ga je zavela činima kako bi se templar u nju zaljubio. Na kraju zaključuju da je upravo to razlog te da je Rebecca kriva, a ne templari. Za to vrijeme, Rebecca i dalje odbija njegova udvaranja i ne prihvaća njegovu ljubav. Malvoisin, glava reda, upozorava De-Bois-Guilberta da će se taj čin otmice negativno odraziti na njegov položaj u redu templara te da Rebecca mora biti kažnjena zbog svojih čini, što on odbija. Malvoisin ne vjeruje da je Rebecca zaista vještica, ali želi poštedjeti de Bois-Guilberta sramote u redu templara. Kaže mu da nema izbora u tome te da će se Rebecci suditi kao vještici. Nakon toga, traži dokaze prema kojima bi se ta osuda donijela. Kad započne suđenje Rebecci, čita se lista optužbi protiv templara Briana de Bois-Guilberta. One su odmah odbačene jer je zaključeno da je pravi i jedini krivac Rebecca. Tu optužbu podupiru i brojni svjedoci, koje je Malvoisin poslao da svjedoče protiv nje. Oni između ostalog optuže Rebeccu da posjeduje natprirodne moći u liječenju. S obzirom na to da svi dokazi upućuju na to da će biti osuđena i pogubljena, Bois-Guilbert joj predlaže da nađe zastupnika te da se njezin slučaj riješi dvobojem. Ona ga posluša. Izjavi da ne prizna optužbe protiv nje te da je nedužna i zatraži zastupnika. Iako je sam to predložio, templar sumnja da će uspjeti naći zastupnika koji bi se borio za nju. To su vitezi kršćani, a ona je židovka pa joj savjetuje da pobjegne s njim. Malvoisin ga kori zbog toga i upozorava da mora misliti na svoju budućnost u redu templara. Plan koji je kralj Ivan smislio kako bi zarobio kralja Rikarda i ostao na prijestolju pokuša se ostvariti u šumi. Crni vitez i Wamba su putovali kad ih napadnu Ivanovi saveznici, ali u pomoć im dolaze Locksleyjevi razbojnici. Otkriva se da je vođa napada Waldemar Fitzurse, Ivanov glavni savjetnik. On Crnog viteza naziva Rikard i u tom trenutku otkriva se pravi identitet Crnog viteza. On obznanjuje da je zaista kralj Rikard i da se vratio u Englesku. Otjera Fitzursa iz zemlje, ali odluči da njegovog brata ne treba držati odgovornim za taj napad. Njima se u šumi pridružuju Ivanhoe i Gurth. Rikard obaviještava Ivanhoa da je otkrio svoj pravi identitet i da svi prisutni sad znaju tko je on. Ivanhoe ne odobrava kraljeve postupke, povratak u Englesku pod krinkom i izlaganje raznim avanturama dok je stanje u državi teško i dok ga njegov narod treba. Kralj se opravdava da još uvijek nije u mogućnosti otkriti narodu svoj identitet jer treba skupiti snažne saveznike kako bi se suprotstavio bratu Ivanu i vratio prijestolje koje mu pripada. Drugo otkriće u ovom dijelu romana jest i Locksleyevo. Sad poznato da je on Robin Hood u društvu svoje družine. Svi odlaze na objed u njihovo sjedište, a zatim se upute u dvorac na Athelstanovu sahranu. Kad pristignu, šokira ih činjenica da na sahranu dolazi i sam Athelstan. Otkriva da ga Bois-Guilbertov udarac nije zapravo ubio. On savjetuje Cedricu da dopusti ljubav između Rowene i Ivanhoa, govoreći kako je on ne zaslužuje. Ali ubrzo otkriju da su Ivanhoe i Rikard nestali. Ivanhoe se u zadnji čas pojavljuje na Rebeccinom suđenju kako bi preuzeo ulogu njezinog zastupnika u borbi protiv Bois-Guilberta. On se protiv svoje volje bori kao zastupnik templara. Dvoboj počinje i njih dvojica krenu u napad jedan na drugoga, ali Ivanhoe zbog velikog umora padne s konja. Iako je jedva taknuo protivnika i on se sruši na zemlju mrtav. Nije umro zbog nanesene ozljede nego zbog toga što nije mogao podnijeti snagu svojih sukobljenih strasti. Ivanhoe je proglašen pobjednikom, a Rebecca oslobođena optužbi. Radnja se bliži kraju vjenčanjem Ivanhoa i Rowene te Rebeccinim oproštajem kojim najavljuje da s ocem napušta Englesku. Ivanhoe nastavlja svoju službu kralju Rikardu, ali to se prekida kraljevom naglom smrću u bitci kod Limogesa. Vrijeme radnje: kraj 12. stoljeća Mjesto radnje: Engleska Likovi: kralj Rikard I. Lavljeg Srca, Ivanhoe, Cedric, Rowena, Rebecca, Isaac, Ivan, Brian de Bois-Guilbert, Locksley, Maurice de Bracy, Reginald Front-de-Boeuf, Aymer, Wamba, Gurth, Ulrica, Oswald, Athelstan Analiza likova Ivanhoe – glavni junak romana, ali ne toliko zbog svojih pothvata nego zato što stoji kao simbol između dvije protivničke strane u Engleskoj, Saksonaca i Normana. On je Saksonskog porijekla, Cedricov sin i pripadnik plemenite loze, ali ga se otac odriče jer se pridružio normanskom kralju Rikardu I. u križarskom ratu. Na početku romana ga prvo susrećemo pod krinkom hodočasnika, a zatim na turniru koji pobjeđuje pod krinkom Razbaštinjenog viteza. Njegova pobjeda na turniru jedna je od prekretnica u romanu jer se tad otkriva njegov pravi identitet, ali je ozlijeđen te ga ne susrećemo više u velikom dijelu romana. Ponovno se spominje tek kao jedan od zatočenika u dvorcu Torquilstoneu, kad postaje jasno da se u međuvremenu za njega brinula Rebecca. Na kraju romana spašava Rebeccu od lažnih optužbi i sigurne smrti tako što se pristaje braniti u dvoboju kao njezin zastupnik. Na kraju se vjenča s Rowenom, u koju je bio zaljubljen. Rikard I. – zakoniti vladar Engleske koji je nakon povratka iz križarskog rata zarobljen te je njegov brat Ivan učinio sve u njegovoj moći kako bi se njegovo zatočeništvo produžilo, a on mogao ostati na mjestu vladara. Vraća se u Englesku bez ičijeg znanja. Zbog ljubavi prema avanturi pojavljuje se pod krinkom Crnog viteza, koji pomaže Ivanhoeu pobijediti u turniru te oslobađa zatočenike iz dvorca u Torquilstoneu. Razlog skrivanja opravdava činjenicom da je čekao kako bi skupio dovoljno jakih saveznika kako bi se mogao suprotstaviti bratu i ponovno preuzeti prijestolje. Ivanhoe ga zbog toga kritizira, a preko njega to čini i sam autor. Brian de Bois-Guilbert – jedini je lik koji prolazi pravu karakternu promjenu u romanu. Na početku je predstavljen kao negativac iz redova templara i glavni protivnik Ivanhoeu. Spreman je učiniti sve kako bi imao Rebeccu za sebe, ali kad mu se ona suprotstavi i zaprijeti da će se ubiti ako joj učini nešto nažao, on se mijenja i zaista zaljubi u nju, iako ona odbija njegova udvaranja. Kad je Rebecca optužena da ga je zavela činima, predlaže joj da zatraži pravdu dvobojem, u kojem na kraju on sam izgubi život. Bilješka o autoru Walter Scott poznati je škotski pjesnik i romanopisac. Zbog svog značajnog književnog djelovanja i širokog opusa unutar žanra povijesnog romana, prozvan je ocem povijesnog romana. Rođen je 1771. godine u Edinburgu i to na Edinburškom sveučilištu. Kao dijete prebolio je dječju paralizu zbog čega je ostao šepav, što je mnogo utjecalo na njegov kasniji život i literarni rad. Kako bi što bolje liječio svoje stanje, još kao dijete poslan je u kuću svojih djedova, na Škotsko selo, gdje je započeo svoje obrazovanje. Podučavala ga je njegova teta, koja je u gradivo uključivala mnogo povijesnih priča, legendi, mitova i bajki. Kasnije se školovao privatno, pa je tek srednju školu pohađao na Edinburškoj Kraljevskoj gimnaziji. Kako ni u srednjoj školi, zbog svog stanja, nije mogao sudjelovati u školskim izletima i putovanjima, to je kompenzirao čitanjem putopisa, povijesnih zapisa, pjesama i lokalnih priča. Učio je klasičnu književnost na Edinburškom sveučilištu već s 12 godina, čak nekoliko godina mlađi od ostalih studenata. Kako je odmalena bio fasciniran usmenom književnošću, počeo je prikupljati pjesme i priče iz škotske usmene predaje. Sakupljao je i škotske balade, pa je 1802. godine objavio zbirku “Minstrelsko pjesništvo sa škotske granice”. Upravo je poezijom Walter Scott ušao u književnost. Pisao je pjesme s tematikama iz škotske povijesti i općenito temama srednjeg vijeka. U njima se uvijek zalagao za pobjedu dobra nad zlim, pravde nad nepravdom i velikodušnih junaka nad jasno istaknutim negativcima, sve to deklarirajući se kao moralist. Uskoro je Scott počeo pisati i povijesne romane, karakteristične po svojim romantičarskim obilježjima, poput dramatične radnje, junačkim glavnim likovima, opisima viteštva i moralnosti koju ono predstavlja. Njegov prvi roman bio je “Waverly”, izdan 1814. godine, a najpoznatiji su zasigurno “Rob Roy” iz 1817. godine i “Ivanhoe”, izdan 1820. Napisao je više od 20 romana, među kojima su i “Crni patuljak” i “Srce Midlothiana”. Osim romana, pisao je i drame, a prema Goetheovom zapisu, preveo je “Hasanaginicu” na engleski jezik. Walter Scott umro je 1832. godine.