Gi de Mopasan i drugi KUĆE CRVENIH LAMPI Knjižara Zdravka Spasojevića, Beograd, 1924. 88 strana. Požutela, korice oštećene kao na slici, sem toga očuvana.

tvrdokoričeno,1946g o robnim kučama,50 strana francuska

ANAIS NIN KUĆA INCESTA PLAVI JAHAČ BEOGRAD 2 О О 7 PLAVE ČARAPE Pogovor: GUNTER ŠTULMAN ............................................................... SLIKA AUTORKE BROŠ LATINICA 20 CM 6O STRANA ODLIČAN PRIMERAK (Korice, naslovna strana, stranice!) NEKORIŠĆENO ******** EKSTRA ******** db/6

-SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA-NAPISAO PIJETRO ORSI-NOVA ITALIJA-istorija poslednjih 150 godina do dolaska na presto Vitorija Emanuela III.-izd.1909.-br.125-126.str.354.sa geografskom kartom na početku knjige i genealoškom kartom Savojske kuće na kraju knjige.-KNJIGA JE OČUVANA I kompaktna....

ЕВА РАС КУЋА НА ПРОДАЈУ НАРОДНА КЊИГА / АЛФА БЕОГРАД 2003 БИБЛИОТЕКА ПРОЗА 2003. Роман о страдањима српске сељанке из Горње Репе са Косова ДРУГО ИЗДАЊЕ ............................................................... БРОШ ЋИРИЛИЦА 266 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЛНО КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК (ПОТПИС АУТОРА !)

Živi Lješevi u kući smrti na Banjici *6772*02-2023 Jerko Dobrič autor vlastita naklada autora štampano u decembru 1945.g Povez broš-naknadno karton,latinica,182.sreana, format; 20,5 x 14,5 cm, težina 170.grama DORBIĆ, Jerko, političar, novinar i publicist (Šibenik, 30. IX. 1880 — Šibenik, 3. IV. 1960). Od 1900. do 1914. sudjeluje u radu Austrijske socijaldemokratske radničke stranke te u njezinim autonomnim južnoslavenskim sekcijama u Trstu, u Istri i u Dalmaciji, a bio je i tajnik Socijaldemokratske stranke Dalmacije. Radio je i na sindikalnom organiziranju u Dalmaciji. Za općeg štrajka pomoraca u Trstu 1902. uhićen je u Rimu zbog poticanja na pobunu u Puli. U Beču je svjedočio na procesu šibenskom socijalistu N. Njegušu zbog pokušaja atentata na ministra V. Hochenburgera (1911). God. 1914. na Kongresu Socijaldemokratske stranke u Beču bio je isključen iz stranke. Suradnik je socijalističkih listova Socijalista, Sloboda, Glas malog puka, Glas radnog naroda, Slobodna riječ, Crveni barjak i dr. Pokreće i uređuje listove Il Proletario (Pula 1900–01), satirični list Štipavac (Split—Trst 1911) te Izborni listak Socijaldemokratske stranke u Dalmaciji (Split 1911). Širi nacionalne i internacionalističke, socijalne i političke, antiklerikalne i ateističke ideje socijalističkog pokreta. Za I. svjetskog rata živi u Švicarskoj, između dvaju ratova u Splitu i Zemunu baveći se poduzetništvom. Ne sudjeluje u radničkom pokretu, a članke objavljuje u Borbi (1924), Dalmatinskom Hrvatu (1924) i Subotičkom glasniku (1927), npr. o gospodarstvu Dalmacije, o Italiji i fašizmu. U Zemunu ga je uhitio Gestapo 1941. i zatočio u logoru na Banjici (Beograd), gdje je do kolovoza 1942, zatim u policijskom zatvoru u Zemunu do potkraj 1942, a poslije živi u Šibeniku. Nakon rata objavio je o logoru svoje doživljaje i viđenja u kombiniranoj knjizi sjećanja i dnevnika. DJELA: Abbasso la maschera! Pola 1901. — La crisi di un’anima ovvero la prevenzione contro l’amore. Spalato 1908. — Božić i žrtvovanje sv. mise. Zagreb 1910. — Šta da radimo posle rata? Ženeva 1916. — Ekonomska struktura Dalmacije (u: Privreda i socijalna struktura Dalmacije. Split 1929, 14–23). — Zašto se progone Jevreji? Split—Zagreb 1939. — Živi lješevi u kući smrti u Banjici. Beograd 1945.

Decor interior et meubles de la maison francaise, Elisa Maillard, korica pohabana i ima fleke, jedan list odvojen, odlično uvezan tabak, neravno zasečena po boku tabaka, 140str.,tvrdi povez,26cm, š e42

58307) PJESME JUNAČKE NOVIJIH VREMENA O VOJEVANJU CRNOGORACA I HERCEGOVACA , Srpske narodne pjesme knjiga deveta , skupio ih Vuk Stefanović Karadžić , Štamparija Kraljevine Srbije Biograd 1902 , sadržaj : 1. Udarac Omer-pašin na Crnu Goru 2. Udar turski na Crmnicu 3. Opet u boju u Crmnici 4. Crnogorci na Žabljaku 5. Udarac na Grahovo Omer-pašine godine 6. Pogibija bega Mušovića 7. Pop Crnogorac i kapetan Đulek 8. Dizanje oružja raje u Hercegovini 9. Prijenos tijela vladike Petra II, s Cetinja na Lovćen 10. Vojevanje na Kuče (1855) . 11. Vojevanje na Kuče (1856) 13. Began serdar i Šaban-aga Arnautin 13. Ženidba Knjaza Danila . 14. Boj na Grahovcu (1858) 15. Boj na Grahovcu (1858) 16. Pohara Кolašina (1858) 17. Pohara Кolašina 18. Opet to isto 19. Udarac na carske lađe na Blatu (1858) 20. Udarac Ali-pašin na Liješnjane (1858) 21. Krštenje knjaginje Olge (1859) 22. Smrt knjaza Danila 23. Tugovanje zmaja na Lovćenu 24. Žalost i radost po smrti knjaza Danila 25. Pjesma od Krnjica (1861) 26. Buna u Hercegovini (1855-1862) 27. Boj na Zupce (1862) 38. Boj u Dugi (1862) 29. Opet to isto 30. Boj na Presjeku tvrdu više gornjeg polja Nikšićkoga 31. Boj u Кolovozu više Spuža u Rasalinu Glavicu (1862) 32. Bojevi Hercegovaca i Crnogoraca s Turcima (god. 1862) 33. Tugovanje Luke Vukalovića državno izdanje, tvrd povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, potpis na predlistu , VI + 603 strane predgovor Ljubomir Stojanović , pečat na naslovnoj strani

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Ima posvetu. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG40

ЂОРЂЕ НЕШИЋ П О Л О Г ЗАДУЖБИНСКО ДРУШТВО `ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК` ОРАШАЦ 2016 а) НЕШИЋ, ЂОРЂЕ (1957-) - ПОЕЗИЈА ЂОРЂЕ НЕШИЋ Добитник је Бранкове награде, награда `Лаза Костић` и `Милан Лалић`, Плакете Сарајевских вечери поезије, награде `Сава Мркаљ` СКД Просвјета Загреб, Жичке хрисовуље и Венца слободе. .................................................................. Р е ф е р е н ц е 1. ПРОЛОГ 2. О ЧАШИ И ОЧЕНАШУ 3. БИЈЕЛО БРДО, ИГРА 4. ВУКОВАРСКИ НОКТУРНО 5. ОСИЈЕК, ДОЊИ ГРАД 6. ВЕЛИКА СЕОБА 7. ПОЛОГ 8. ГРАНИЦА 9. ЕПИЛОГ ................................................................ Поговор СЛАВИЦА ГАРОЊА РАДОВАНАЦ: СЛАВОНСКИ СРБИ И МОТИВ ГРАНИЦЕ У ПОЕЗИЈИ ЂОРЂА НЕШИЋА БЕЛЕШКА О АУТОРУ ВУКОВАРСКИ НОКТУРНО РОДА од целе куће остао само оџак на њему рода ОСИЈЕК, ДОЊИ ГРАД СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА У ДОЊЕМ ГРАДУ Јутро опорог укуса окује бетон улице ко ледне кишне куглице поље с главама купуса Из чизме бљесак новине сивило дана голица и пада очна оштрица на ћириличне новине Камење пуно осоре ломи старинске прозоре на православној општини Дрхти црквица, згађена, Богородици грађена. Небеса, Боже, отшкрини! ................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 130 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *******

RAZGOVORI UGODNI NARODA SLOVINSKOGA RETKO ,PROMO CENA. -1946 godina MATICA HRVATSKA -TVRDI POVEZ -340 STRANICA -Author: Andrija Kačić-Miošić; Crtež Fedor Vaić Publisher: Zagreb : Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Series: Hrvatski pisci. -dobro ocuvana ,korica je popucala na hrbatu uz platneni rub , pa je ojacana salotejpom -unutrasnjost je vrlo dobro ocuvana Брату штиоцу. Присвитли господине Припољубљеному штиоцу. Писма Радована и Мјелована. Поскочница, која се може у колу пјевати. Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени Догађаји посли порођења Исусова. Писма од четири света Имењака Писма од Радослава. Писма од Павлимира. Писма од краља Тјешимира. Писма од краља Владимира. Писма од краља Доброслава. Писма од Радослава и Бодина. Писма од краља Стипана Немање. Писма од Стипана Немањића. Писма од женитбе краља Болгарскога. Писма од Вукашина I краља Уроша. Писма од Кобилића и Вука Бранковића. Писма од Котромановића. Писмо од Остоје Кристића и Стипана Јаблановића. Писма од Стипана Кристића и његових сватовах. Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога. Писма од Оруна и Ницефора. Писмо од Басилија Цесара. Слиди кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских. Писма од мејдана Јуре Кастриотића Писма од Јуре Кастриотића и његове мајке Војсаве Писма од боја Јуре Кастриотића и цара Мурата на 1443. Писма од женидбе и удаје Мамице, сестре Кастриотића Писма од рата Јуре Кастриотића и Републике млетачке, који се учини на 1447. Мурат ожалошћен пуно и расрђен иђе с војском на Скендербега. На 1449. Мурат поче град бити. Бан Кастриотић опет чини јуриш на Турке. Мурат ожалошћен. Дило витежко, које учини Јуре Кастриотић. Мурат пристрашен. Писма од Кроје. Смрт Јуре Кастриотића на 1467. Писма војводе Јанка, реченога Сибињанина. Писма друга војводе Јанка. Писма четврта војводе Јанка и с. Ивана Капистрана, како разбише цара Мемеда, сина Муратова, под Биоградом на 1456. Пјесма од узетја цариградскога узвађена из књига Флоријана Кампи Писма од куће Франкопановића Писма, како Анте Лоредан, властелин млетачки, обрани Скадар од Турака на 1475. Писма од краља унгарскога, Лудовика именом, како погибе на Муачком пољу бој бијући с царем Сулеманом на 1526. Писма од бана Зриновића и цара Сулемана трећега, који обсиде Сегет унгарски и под њим умри на 1566. Писма, како краљ Улузали дође с много галија и осталих од боја бродова под град Корчулу на 15 агуста олити коловоза 1571 и не може га освојити. Писма од Ципра. Писма од страшнога боја, који се учини на дан свете Јустине. Попијевка од господе пресвијетле дубровачке, како разбише и исјекоше Турке Сарацене на мору близу града Корчуле на 1033, краља босанскога Остоју Кристића на 1401 и бана од Неретве уфатише и уморише. Преказана пресвијетлој господи дубровачкој од фра Андрије Качића, реченога Мјелована. Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу. Говорење од старе и племените куће Качића. Писма од старих кнезова Качића Писма од града Шибеника, како дође пода њ паша босански само тридесет иљада војске и би разбијен на 1646; такођер од Водичана, Врпољана и Крапњана, како исикоше Турке под селом Водице на 1645. Писма од града Сплита, како долазише пода њ Турци на 1646. извађена из историја Јеролима Брусона. Писма друга од града Шибеника, како дође пода њ паша Тећелија само педесет иљада војске и не може га освојити на 1647. Писма од Беча. Писма принципа Еуђенија, како разби цара Мустапу на Тиси рата бечкога. Слиди писма прва од витезова унгарски и хрватски, који у стара вримена турске одсицаше главе, извађена из различити историја штампани, почамши од годишта госп. 1441 до годишта госп. 1641. Писма најпослидња од славне Босне Најпослидњи разговори старца Милована с братом штиоцем (u hodniku ,dole ,ormar ,cip)

OLGA ZIROJEVIĆ SRBIJA POD TURSKOM VLAŠĆU (1459 - 18O4) IZDAVAČKA KUĆA `DANAD` NOVI PAZAR 1995 Edicija MAK Pažnja !!! PRVO IZDANJE !!!!!!!!!!!!!!! Za BIBLIOFILE, kolekcionare .......... ........................................................... Broš Latinica 183 strane NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!!! dsp18

Anton Čehov, SOCIALNE NOVELE (KUĆA SA MEZANINOM, KNEGINjA), preveo Jovan Maksimović, treća knjiga Omladinske matice za Vojvodinu, Novi Sad, 1923. Originalni meki papirni povez. Odlična očuvanost, bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, 39 str. Štampa: „Natošević“ Novi Sad. Veoma retko.

ISTORIJSKO-LJUBAVNI ROMAN AUTORA KOJI JE DOPRINEO POPULARNOSTI EGIPTOLOGIJE. Izdavač: Nemačka izdavačka kuća - Štutgart,Lajpcig,Berlin,Beč Tvrd platneni povez, prošiveno, zlatno reljefno utisnuće na koricama i rikni, raskošno ukrašeno, str.300; ANTIKVARNA KNJIGA U ODLIČNOM STANJU, kupljena u antikvarnici, ima sertifikat označen brojem.

Naslov: Posle topova : priče iz rata Autor: Dr. Dragoslav Smiljanić Izdavač: Beograd : Francusko-srpska knjižara A.M. Popović Pismo: ćirilica Br. strana: 72 Format: 20 cm Povez: tvrdi, zlatotisak Knjiga je u celosti (korice, listovi, povez) veoma lepo očuvana iako je stara 90 godina: listovi su potpuno čisti i ravni (sem praznog predlista koji je zacepljen na dužini od 5-6 cm uz riknu zbog greške u koričenju i sa minimalnim tragovima savijanja), nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja i sl. Korice izgledaju bolje nego na slici, crvena boja je jasna i ujednačena, nema pruga koje su se pojavile prilikom skeniranja. Kratka proza Korice ilustrovao: Drag. Stojanović (Dragoslav Stojanović, slikar, grafičar i karikaturista (1890-1945), tvorac znamenitog plakata Majko Srbijo pomozi, kojim su tokom Drugog rata pozivani građani Srbije da pomognu svom narodu pobeglom od ustaškog terora, autor čuvenog zaglavlja predratnog satiričnog časopisa Jež i dizajner loga i najpopularnijih edicija izdavačke kuće Gece Kona) Ornamente radio E. Maunović (Emanuel Maša Maunović - Sremski Karlovci, 1880 — Beograd, 1944) Knjiga je izdata 1933. godine a štampana je u štampariji `Soko` Milivoja J. Trajkovića, Kosmajska 14a, Beograd. Pogledajte i ostale antikvarne knjige koje trenutno imam u ponudi: https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=357&Pretraga=&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=bebaimoca&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi

MIRCEA ELIADE OKULTIZAM, MAGIJA I POMODNE KULTURE Eseji s područja komparativne religije G Z H ZAGREB 1981 BILIOTEKA ZORA R e f e r e n c e Pomodne kulture i povijest religije Svijet, grad, kuća Mitologije smrti: Uvod Okultno i suvremeni svijet Neka razmatranja o evropskoj magiji Duh, svjetlo i sjeme ...................................................... LATINICA B R O Š 171 STRANICA NEKORIŠĆENO ekstra *********

Svih dvanaest brojeva izašlih u 1928. prvog ženskog časopisa u Srbiji Domaćica: Organa Ženskog Društva i njegovih Podružina Odgovorno urednik: Vlad. T. Spasojević Beograd 1928. Mek povez, ćirilica, 367 strana. Napomena: na prednjim koricama potpis prethodnog vlasnika; ako se to izuzme,časopisi su odlično očuvani. Časopis Domaćica osnovan je kao glasilo Beogradskog ženskog društva. Bio je uticajan i moglo bi se reći moćan časopis, koji je vršio jak uticaj na javnost. Po svojoj koncepciji bio je prosvetiteljski konvencionalan, tradicionalno oslonjen na „proverene” ženske vrednosti toga doba, koje su pre svega isticale kao pozitivne osobine žensku čast, privrženost porodici, ljubav prema nacionu. Iako su pripadnice Društva verovale da je žena jednaka muškarcu, ipak je Društvo bilo pre svega tradicionalističkih i konzervativnih shvatanja prema ulozi žene u društvu. Ženino mesto bilo je u kući, uz decu i muža, njena prva i najvažnija uloga bila je uloga majke i vaspitačice.Odanost kraljevskoj kući bila je vidljiva i jasno artikulisana. Idejni tvorac časopisa bila je Katarina Milovuk, upravnica Više ženske škole, od koje je takođe potekla i inicijativa za osnivanje Beogradskog ženskog društva.

Blut: Eine Erzählung by Waldemar Bonsels odlično očuvana Јакоб Ернст Валдемар Бонселс (рођен 21. фебруара 1880. у Аренсбургу; умро 31. јула 1952. у Амбаху на Штарнбергер Зеу) био је један од најчитанијих немачких писаца 1920-их. Његова књига из 1912. Пчела Маја и њене авантуре, која је преведена на преко 40 језика, и њен наставак из 1915, Химелсволк, учинили су га светски познатим. Бонселс је био отворени антисемита и 1933. је изразио своје одобравање нацистичке политике против Јевреја, у једном широко распрострањеном новинском чланку („НСДАП унд Јудентум“) назвао је Јевреје „смртоносним непријатељем“ који је „тровао културу“.[1] Валдемар Бонселс је похађао Оберреалсцхуле ам Кноопер Вег у Килу (данашња Хумболт школа), упоредиву са данашњом средњом школом. Тамо је 1893. године 15-годишњак убио његовог млађег брата. Напустио је школу на Ускрс 1896. са 16 година без дипломе.[2] Затим је завршио трговачко науковање у Билефелду и радио је од краја 1900. до јуна 1902. као чиновник у штампарији у Карлсруеу. У Бетелу, Базелу и Енглеској обучавао се за трговца мисије и отишао у Холандску Индију у име Базелске мисије 1903. године, где је остао само од октобра 1903. до априла 1904. Убрзо по повратку из Индије, Бонселс је са пријатељима Хансом Бранденбургом, Берндом Иземаном и Карлом Штраусом основао издавачку кућу Е. В. Бонселс унд Цо. у Минхен-Швабингу. Године 1904. у овој издавачкој кући појавило се његово отворено писмо Моја оставка из Базелске мисионарске индустрије и њени разлози, у коме је формулисао своју критику рада Базелске мисије у Индији. Године 1906. оженио се Кларом Бранденбург, сестром једног од његових суиздавача, али се од ње раздвојио године када им се родио други син. Неколико година касније оженио се Елисе Остермајер, преко чијег је оца Јоханеса Остермеиера дошао у мисију Базел. Из овог брака рођена су и два сина. Почетком 1910-их, Бонселс и његова породица преселили су се у кућу његовог пријатеља и коиздавача Иземана у Обершлајсхајму близу Минхена. Тамо је написао књигу Маја пчела и њене авантуре, која се појавила 1912. године, а касније је преведена на преко 40 језика, чиме је постао светски познат. Такође 1912. године, Бонселс се повукао из издавачке куће Е. В. Бонселс анд Цо. Током Првог светског рата, Бонселс је био ратни дописник ратне службе за штампу Главног штаба, прво у Галицији, а касније у балтичким државама. У јулу 1918. постао је члан иностраног одељења ОХЛ-а. Исте године је купио и уселио се у кућу у Амбаху на источној обали језера Штарнберг, где је живео до своје смрти. Међутим, његова жена Елиза и његови синови нису дошли у Амбацх, пошто су Бонселови више волели живот без породице; брак је био разведен. Бонселс је имао још једног сина са плесачицом Едит фон Шренк, али се није оженио њом.[3] Године 1925., Бонселс је пратио документариста Адолфа фон Дунгерна (Пори, Урвелт им Урвалд, Ам Гроßе Стром) и сниматеља Аугуста Бруцкнера (који је умро од тропске болести на сличној експедицији 1931.) на „експедицији на биолошки филм“ у Бразил. . Међутим, према фон Дунгерну, „грозница добродошлог другарства у лову и риболову, у истраживању и фотографији рано је престала, и Валдемар Бонселс је осетио потребу да се врати у умерену климу Европе после неколико месеци.“[4] ] Валдемар Бонселс је постао један од најчитанијих писаца у Немачкој 1920-их. Све до 1940-их објављивао је нове књиге у интервалима од једне до две године. Држао је предавања и читао из својих књига у Немачкој, Аустрији, Швајцарској и САД. Бонселс је био познат као антисемита, тако да је у том погледу већ постојала близина националсоцијализма. За разлику од „авангарде Вајмарске републике“ (списак забрањених аутора у доба националсоцијализма), њему није забрањено писање, већ је примљен у Књижевну комору Рајха.[5] Након спаљивања студентских књига 10. маја 1933. године, новине су објавиле чланак о Бонселима, НСДАП-у и јудаизму који им је послало Министарство пропаганде. У њему је поздравио чињеницу да ће се „преовлађујући утицај јеврејског карактера“ завршити и у култури. Јеврејин је другачији од нас“, приметио је. Јевреји су представљали „продорни елемент утицаја.” Ширили су „отров”. Њихов утицај треба посматрати као `смртоносног непријатеља` `нашег покрета` и националне заједнице у целини. То важи и за уметност и културу посебно...

August Strindberg - Sluzavkin sin Nolit, Beograd, 1939. Mek povez, zastitni omot, stanje kao na slikama, 295 strana. RETKO SA OMOTOM! Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Nova literatura, Nolit, Pavle Bihalji, fotomontaza...

ЈЕЛИЋ ГЛИГОРИЈА БОРИВОЈЕ ЈАВОРЦИ И РАВНОГОРЦИ АУТОРСКО ИЗДАЊЕ БЕОГРАД 2 О О 5 Припрема ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНА РАДИОНИЦА `МИР ТИ`, БЕОГРАД 14 ПРИЧА Тисовица река Кућа Алексића и лоза Рашковића Ратни вихор Завичајни лов `Чича` На Јанковом вису Дивљи војвода Сумрак над Увцем У замку Рашковића Калипољски покољ Трагични јунак мита равногорског Славни потомци свете лозе Прво послератно пролеће (над Калипољем) Епилог .............................................................. ТИРАЖ /С А М О/ 300 АУТОРОВА СЛИКА О АУТОРУ (Тихомир Новаковић) РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ ИЛУСТРАЦИЈЕ ЋИРИЛИЦА 96 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра ********

RETKO! Edité par P., N.R.F., 1923 prvo izdanje unutra veoma dobra, korice kao na slikama Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, engl. Rabindranath Tagore; Kalkuta 7. maj 1861 — 7. avgust 1941) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof.[2] Napisao je više od 1.000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2.000 pesama, veliki broj eseja i druge proze.[3][4] Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću.[5][6] Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine. Bio je najmlađi sin (sedmo dete) hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Tokom boravka u Londonu objavio je svoje prve dve zbirke pesama - „Večernje pesme“ i „Jutarnje pesme“. Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pesama „Gitandžali“, upravo u to vreme gubi i ženu i decu. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu u prevodu na engleski jezik. Godine 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara. Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem. Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od romana „Brodolom“. Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem. Napisao je reči i muziku indijske nacionalne himne (Đana Gana Mana). Takođe je autor reči i melodije pesme koja je danas himna Bangladeša (Amar šonar Bangla).[7][8][9] Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.

DUGE SENKE KRATKIH SENKI Mikrohaosi JOVICA AĆIN SVJETLOST S a r a j e v o 1 9 9 1 SAVREMENA PROZA R e f e r e n c e Nostalgični izvornici košmara Lažni bibliotekar Spojeni sudovi Portret umetnika iz dopisne škole Život mrava Kirlijanov efekt Bad Homburg Mit o higijeni Borhes i ja Iz predgovora za moju biblioteku Mrtvi jezici Retkosti, neobičnosti Kreda i karbon Videti kod Herodota Prašinarstvo Rembrantovo oko Helderlin u Beogradu Hiljadu noći u jednoj Iz anala, o dželatu Sadistička partija Utajena knjiga Mikrob slobode Iz novih jevrejskih ppovesti Na pitanje koju biste propast izabrali Anđeoski ključ Kurvinska kuća Izveštaj Akademiji nauka .......................................................... Pažnja !!! POSVETA pisca Milošu Stamboliću !!!!!!!!!! Latinica Tvrde korice Omot Šiven povez Obeleživač stranica 2 3 4 stranice NEKORIŠĆENO

РАЗНЕ УСПОМЕНЕНА ВЛАДАРЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ У 19. ВЕКУ КОНСТАНТИН А. ЈОВАНОВИЋ Музеј града Београда Б е о г р а д 2 О 1 2 а) Србија - 19 век 1. Књаз Михаило Обреновић 2. Кнегиње Јулије одлазак из Београда 3. Развод брака међ књаза Михаила и књагиње Јулије 4. Пад Илије Гарашанина 1867. године .................................................... ... КОНСТАНТИН А. ЈОВАНОВИЋ припада генерацији српских архитеката школованих у престижним европским центрима који су на прелазу два века својим градитељским знањем и умећем изменили оријенталну физиономију београдске вароши. К.А.Ј. пројектовао је велики број јавних и приватних грађевина у Београду. Ту спада Народна банка у Београду, Краља Петра 12, кућа Марка Стојановића, Кнез Михаилова број 53-55, Задужбина Николе Спасића, Кнез Михаилова 33... (Михајло Грушић) Слике Илустрације Индекс Ћирилица 99 страница НЕКОРИШЋЕНО Екстра !!!!!!!!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Treba da se opsece! 1937 g. Ljubomir Radovanovic Ljubomir Radovanović (Šabac, 1834 — Beograd, 28. jul 1868) je bio srpski pravnik i advokat zbog koga su njegova braća izvršila atentat na kneza Mihaila Obrenovića.[1] Biografija Rođen je u Šapcu u porodici trgovca i ćurčije Jovana Radovanovića, a majka mu je bila ćerka prote Nikole Smiljanića.[1] Školovanje je počeo u Šapcu, a zatim završio Prvu mušku gimnaziju u Beogradu 1851. godine. Studirao je pravo u Parizu. Radio je zatim kao advokat u Valjevu. Oženio se Sofijom ćerkom Jevrema Tadića, trgovca iz Valjeva. Stanovali su u Valjevu u Karađorđevoj ulici broj 7, imali su nekoliko kuća, ciglanu, vodenicu i više placeva. Prema popisu iz 1863. imovina mu je procenjena na 1220 dukata, a mesečni prihod od advokatske radnje iznosio je 50 talira.[1] Bio je vođa Kluba liberala u Valjevu koji su se zalagali za uklanjanje kneza Mihaila Obrenovića sa prestola Srbije i za uspostavljanje republike. Zbog sumnje da je učestvovao u pravljenju lažnih isprava u Tamnavi u aferi poznatoj pod imenom „Ubski kaiš“ osuđen je 1865. godine na 11 godine robije. Posle presude Apelacionog i zatim Kasacionog suda osuđen je na 7 godina robije. Zbog toga je protestvovala grupa viđenijih građana Valjeva, a posebno njegova braća Kosta i Pavle Radovanović koji su presudu smatrali nepravednom i da im je time ugrožen porodični ponos. Posebno oni su bili ljuti na Obrenoviće zbog smrti svog dede prote Nikole Smiljanića koga je u Kaoni otrovao Marko Štitarac po nalogu kneza Miloša. Javno su govorili da će ubiti kneza Mihaila. Zamisao su ostvarili 29. maja 1868. na Košutnjaku.[1] Njegova braća kao i on osuđeni su na smrt 27. jula 1868. godine i sutradan je kazna izvršena na Karaburmi. Zbog umešanosti u ubistvo kneza Mihaila kuća u Valjevu mu je oduzeta i otkupio je Jevrem Tadić i ostavio u nasleđe svom sinu Radomiru.[1] Suđenjem za atentat su bili obuhvaćeni i Nenadovići odakle je bio oženjen Pavle Radovanović i koji su rodbinski bili povezani sa suparničkom dinastijom Karađorđević.

KRITIČKI REFLEKSI 1O1 OSVRT NA SAVREMENU ARHITEKTURU SRBIJE MILORAD H. JEVTIĆ NIN BEOGRAD 2004 R e f e r e n c e Sportski centar `25. maj` Palata `Beograd` Zgrada SDK Kraljevo Izložba radova arh. Ivana Štrausa Palata pravde u Beogradu O beogradskim trgovima Filozofski fakultet u Beogradu Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu Hotel `Park` u Beogradu Prokuplje iz urbanističkog ugla Vajar Bogosav Živković Mihajlo Mitrović: Novija arhitektura Beograda Telekomunikacioni centar na Vračaru Terazijska česma na starom mestu `Biveta` u Vrnjačkoj banji Spomenmuzej Šumarice, Kragujevac Kompleks `Rudo` Naselje `Labudovo bedo` Hala IV Beogradskog sajmišta Centar Sava Muzej Afričke umetnosti Zgrada naše ambasade u Bernu Hotel `Interkontinental` `Zapadna kapija` Dom Norveško-Srpskog prijateljstva u Gornjem Milanovcu Preuređenje Knez Mihailove Muzej vazduhoplovstva Nova zgrada Ateljea 212 Terazijska terasa Palata `MPS` `Progres` `Zepter` Hram Sv. Vasilija Ostroškog na Bežanijskoj kosi Nekrolog za Avalski toranj Spomenik Nikoli Pašiću Kuća košarke .............................................................. Pažnja !!! POSVETA AUTORA Ilustracije Broš Ćirilica 225 stranica Nekorišćeno