О сеоској кући, Данило Јовановић. Популарно предавање са 41 сликом. Издавачка књижарница Рајковића и Ђуковића, Београд - Теразије, 1924. На другој страни аманет пред смрт оца сину Данилу. Који је овај очигледно поштено испунио. Одлично очувана, са свим цртежима.

IŠČEKUJUĆI VARVARE DŽ. M. KUCI BIGZ B e o g r a d 1 9 9 O MERIDIANI DŽ. M. KUCI Bukerova nagrada, Nobelova nagrada za književnost 2003 Svetski pisac !!! Prevela s engleskog: JELENA STAKIĆ Pogovor: BRANKO ANĐIĆ Latinica Tvrde korice Omot Šiven povez 25O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEČITANO NEOTVORENO Ekstra za poklon ! . . Poklon . . Poklon ! Poklon !

Le Royaume des Serbes, Croates et Slovenes — Economique Balkanska revija: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - ekonomija Pariz, Francuska 1925. Tvrd povez, ilustrovano, francuski jezik, veliki format (30 cm), 70 strana. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; knjiga je, za godine, odlično očuvana. Izuzetno retko. Izdanje Balkanske revije (Revue des Balkans), izdavačke kuće koja je bila specijalizovana za publikaciju knjiga i periodike koje su se bavile balkanskim državama. Ovo izdanje pored nekih osnovnih podataka o ekonomiji Kraljevine SHS, donosi i intervjue sa istaknutim ekonomistima i bankarima ( Milan Stojadinović, francuski ataše za trgovinu Alfons Muze, predsednik Udruženja banaka Vlada Marković...)

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG46 (N)

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 – Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950–1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957–1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958–1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959–1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960–1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960–1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961–1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962–1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963–1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri – Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet – maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG47 (N)

ŽENA U KUĆI I U DRUŽTVU ŽENA U KUĆI I U DRUŠTVU Matica hrvatska, Zagreb, 1883. Tvrd povez, 19 cm, 166 strana. Lepo očuvana, požutela i sa žutim flečicama, zapisi na predlistovima (grafitnom i drvenom bojicom). Korice u stanju kao na slici.

АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ БОЖЈИ ГЕОМЕТАР КЊИЖЕВНА РЕЧ БЕОГРАД 1 9 9 9 И Т А К А Прва књига: ЗНАЦИ ВРЕМЕНА Друга књига: КУЋНЕ СТАЗЕ ТРАЈАЊЕ БАЈКЕ Жишка. Крај благи. Свет у тами Два госта тајна у сну сами Небо над кућом. Кућа за гором Тишина - сан над тихим створом Траје умрлог часа бајка: Уснуле госте кућа-мајка ЗАЧАР-ГОРА I Јесу Два су Сушта су Исто Истом Уста су У два трага Нетрага До Немила Недрага .................................................................... БИОГРАФИЈА И БИБЛИОГРАФИЈА АУТОРА ТИРАЖ /С А М О/ 500 БРОШ ЋИРИЛИЦА 90 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК Л е п о ******** дсп21

Razgovor ugodni naroda slovinskoga Author: Andrija Kačić-Miošić; Crtež Fedor Vaić Publisher: Zagreb : Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Брату штиоцу. Присвитли господине Припољубљеному штиоцу. Писма Радована и Мјелована. Поскочница, која се може у колу пјевати. Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени Догађаји посли порођења Исусова. Писма од четири света Имењака Писма од Радослава. Писма од Павлимира. Писма од краља Тјешимира. Писма од краља Владимира. Писма од краља Доброслава. Писма од Радослава и Бодина. Писма од краља Стипана Немање. Писма од Стипана Немањића. Писма од женитбе краља Болгарскога. Писма од Вукашина I краља Уроша. Писма од Кобилића и Вука Бранковића. Писма од Котромановића. Писмо од Остоје Кристића и Стипана Јаблановића. Писма од Стипана Кристића и његових сватовах. Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога. Писма од Оруна и Ницефора. Писмо од Басилија Цесара. Слиди кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских. Писма од мејдана Јуре Кастриотића Писма од Јуре Кастриотића и његове мајке Војсаве Писма од боја Јуре Кастриотића и цара Мурата на 1443. Писма од женидбе и удаје Мамице, сестре Кастриотића Писма од рата Јуре Кастриотића и Републике млетачке, који се учини на 1447. Мурат ожалошћен пуно и расрђен иђе с војском на Скендербега. На 1449. Мурат поче град бити. Бан Кастриотић опет чини јуриш на Турке. Мурат ожалошћен. Дило витежко, које учини Јуре Кастриотић. Мурат пристрашен. Писма од Кроје. Смрт Јуре Кастриотића на 1467. Писма војводе Јанка, реченога Сибињанина. Писма друга војводе Јанка. Писма четврта војводе Јанка и с. Ивана Капистрана, како разбише цара Мемеда, сина Муратова, под Биоградом на 1456. Пјесма од узетја цариградскога узвађена из књига Флоријана Кампи Писма од куће Франкопановића Писма, како Анте Лоредан, властелин млетачки, обрани Скадар од Турака на 1475. Писма од краља унгарскога, Лудовика именом, како погибе на Муачком пољу бој бијући с царем Сулеманом на 1526. Писма од бана Зриновића и цара Сулемана трећега, који обсиде Сегет унгарски и под њим умри на 1566. Писма, како краљ Улузали дође с много галија и осталих од боја бродова под град Корчулу на 15 агуста олити коловоза 1571 и не може га освојити. Писма од Ципра. Писма од страшнога боја, који се учини на дан свете Јустине. Попијевка од господе пресвијетле дубровачке, како разбише и исјекоше Турке Сарацене на мору близу града Корчуле на 1033, краља босанскога Остоју Кристића на 1401 и бана од Неретве уфатише и уморише. Преказана пресвијетлој господи дубровачкој од фра Андрије Качића, реченога Мјелована. Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу. Говорење од старе и племените куће Качића. Писма од старих кнезова Качића Писма од града Шибеника, како дође пода њ паша босански само тридесет иљада војске и би разбијен на 1646; такођер од Водичана, Врпољана и Крапњана, како исикоше Турке под селом Водице на 1645. Писма од града Сплита, како долазише пода њ Турци на 1646. извађена из историја Јеролима Брусона. Писма друга од града Шибеника, како дође пода њ паша Тећелија само педесет иљада војске и не може га освојити на 1647. Писма од Беча. Писма принципа Еуђенија, како разби цара Мустапу на Тиси рата бечкога. Слиди писма прва од витезова унгарски и хрватски, који у стара вримена турске одсицаше главе, извађена из различити историја штампани, почамши од годишта госп. 1441 до годишта госп. 1641. Писма најпослидња од славне Босне Најпослидњи разговори старца Милована с братом штиоцем N.S.

Razgovor ugodni naroda slovinskoga Author: Andrija Kačić-Miošić; Crtež Fedor Vaić Publisher: Zagreb : Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Брату штиоцу. Присвитли господине Припољубљеному штиоцу. Писма Радована и Мјелована. Поскочница, која се може у колу пјевати. Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени Догађаји посли порођења Исусова. Писма од четири света Имењака Писма од Радослава. Писма од Павлимира. Писма од краља Тјешимира. Писма од краља Владимира. Писма од краља Доброслава. Писма од Радослава и Бодина. Писма од краља Стипана Немање. Писма од Стипана Немањића. Писма од женитбе краља Болгарскога. Писма од Вукашина I краља Уроша. Писма од Кобилића и Вука Бранковића. Писма од Котромановића. Писмо од Остоје Кристића и Стипана Јаблановића. Писма од Стипана Кристића и његових сватовах. Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога. Писма од Оруна и Ницефора. Писмо од Басилија Цесара. Слиди кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских. Писма од мејдана Јуре Кастриотића Писма од Јуре Кастриотића и његове мајке Војсаве Писма од боја Јуре Кастриотића и цара Мурата на 1443. Писма од женидбе и удаје Мамице, сестре Кастриотића Писма од рата Јуре Кастриотића и Републике млетачке, који се учини на 1447. Мурат ожалошћен пуно и расрђен иђе с војском на Скендербега. На 1449. Мурат поче град бити. Бан Кастриотић опет чини јуриш на Турке. Мурат ожалошћен. Дило витежко, које учини Јуре Кастриотић. Мурат пристрашен. Писма од Кроје. Смрт Јуре Кастриотића на 1467. Писма војводе Јанка, реченога Сибињанина. Писма друга војводе Јанка. Писма четврта војводе Јанка и с. Ивана Капистрана, како разбише цара Мемеда, сина Муратова, под Биоградом на 1456. Пјесма од узетја цариградскога узвађена из књига Флоријана Кампи Писма од куће Франкопановића Писма, како Анте Лоредан, властелин млетачки, обрани Скадар од Турака на 1475. Писма од краља унгарскога, Лудовика именом, како погибе на Муачком пољу бој бијући с царем Сулеманом на 1526. Писма од бана Зриновића и цара Сулемана трећега, који обсиде Сегет унгарски и под њим умри на 1566. Писма, како краљ Улузали дође с много галија и осталих од боја бродова под град Корчулу на 15 агуста олити коловоза 1571 и не може га освојити. Писма од Ципра. Писма од страшнога боја, који се учини на дан свете Јустине. Попијевка од господе пресвијетле дубровачке, како разбише и исјекоше Турке Сарацене на мору близу града Корчуле на 1033, краља босанскога Остоју Кристића на 1401 и бана од Неретве уфатише и уморише. Преказана пресвијетлој господи дубровачкој од фра Андрије Качића, реченога Мјелована. Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу. Говорење од старе и племените куће Качића. Писма од старих кнезова Качића Писма од града Шибеника, како дође пода њ паша босански само тридесет иљада војске и би разбијен на 1646; такођер од Водичана, Врпољана и Крапњана, како исикоше Турке под селом Водице на 1645. Писма од града Сплита, како долазише пода њ Турци на 1646. извађена из историја Јеролима Брусона. Писма друга од града Шибеника, како дође пода њ паша Тећелија само педесет иљада војске и не може га освојити на 1647. Писма од Беча. Писма принципа Еуђенија, како разби цара Мустапу на Тиси рата бечкога. Слиди писма прва од витезова унгарски и хрватски, који у стара вримена турске одсицаше главе, извађена из различити историја штампани, почамши од годишта госп. 1441 до годишта госп. 1641. Писма најпослидња од славне Босне Најпослидњи разговори старца Милована с братом штиоцем N.S.

kataloška prodaja, robna kuća,nakit,odeća,obuća,... perfektno stanje, u zaštitnom omotu za poštu, 76str.,meki povez,24x33cm, š t79

ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О БОГОРОДИЦИ Протојереј-ставрофор МАРКО ШПАНОВИЋ ректор богословије у пензији Издавач: ИЗДАВАЧКА КУЋА `ПРАВОСЛАВАЦ` СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ 2003 а) БОГОРОДИЦА ............................................................... ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О БОГОРОДИЦИ КЊИГА 1 ОПШТИ ДИО ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 21 ЦМ 270 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧНО КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2003. ЕКСТРА *********

Jedno od prvih izdanja logaritamskih tablica, koje je prvi pominjao Ojler oko 1750.godine. Ovu knjigu je uredio astronom,Jerom de La Lande, štampano u Parizu 1803.godine, izdavačka kuća Didot. Tvrdi povez, pergament ili neka koža, kompaktno, čvrsto, vrlo dobro stanje...14x9cm, oko 250 strana...

Nezavisna izdanja su prva privatna izdavačka kuća u bivšoj Jugoslaviji. Osnovana je 1966. godine u Beogradu od strane Slobodana Mašića, Savete Mašič, Leonida Šejke i Marije Čudine. Godine 2016. su prestala da postoji, nakon 50 godina rada. veoma dobro stanje Slobodan Mašić NEZAVISNO IZDANJE 5 beograd oktobar 1970

Biseri svetske književnosti x 8 knjiga Jugoistok 1943. Jugoistok 1943. tvrd povez ćirilica veoma dobro očuvane ...... Konsuela Hans Jost Vrt bez godišnjih doba Maks Dautendej Tri pripovetke Ernst Can Devica Orsola Gabriele D Anuncio Bela duša Ada Negri Božićne priče E.T. Kolbenhajer Kuća slepaca Gunar Gunarson Amajlija Konrad Ferdinand Majer

ЗАЧЕЛА (1938-1942) БЕЛА ХАМВАШ Библиотека `Јован Поповић` З е м у н 1 9 9 6 Превод са мађарског САВА БАБИЋ Есквилинска Венера Олимпијски Аполон Храм Афаја Кућа ћелија из Мелоса Каменови Инка Перуанске вазе Индијанске изатканице Тужбалица Северноамерички петроглифи Стоунхенџ, екстаза стене Вилендорфска Венера Химна смокви (изгубљено) ........................................................... Брош Ћирилица 142 странице ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК

PLANINARSTVO SRBIJE 1901-1951 Uredili: Nikola Krsmanović i Ratimir Stefanović Izdavač: Planinarski savez Srbije, Beograd Godina izdanja: 1951 Broj strana: 119 Format: 20 x 14,5 cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Sadržaj na slici, ćirilica, ilustrovano, trag presavijanja na ćoškovima prednje korice i na nekoliko listova u knjizi, ostalo dobro očuvano Tags: Planinarsko društvo Planinska kuća Putopis 13.01.2024.

Tragedija Crne Gore i njeni životni problemi / Dr. Ilija Đ. Bošković Beograd 1927. Mek, 40 strana. Knjiga je odlično očuvana. Moj prijatelj g. dr. Ilija poslao mi je rukopis ovoga rada, napisanog krvlju njegovog patriotskog srca, s molbom da ga štampam i napišem predgovor. Primio sam taj predlog kao jednu patriotsku dužnost, jer verujem da će ovo bespristrasno i tužno ogledalo Crne Gore pobuditi njene najbolje sinovie i nadležne naše faktore, da spasu Crnu Goru od konačne propasti. Uveren sam da ovaj očajni patriotski apel dr. kao vatrenog nacionaliste i osvedočenog rodoljuba, neće ostati glas vapijućeg u pustinji. Rodoljubi naše države moraju hitno tražiti leka iznetom u ovom radu zlu, koje je postalo obična pojava u našoj otadžbini. Dr. I. Bošković, kao dugogodišnji sreski lekar u Crnoj Gori , koji se i naučno bavi rasnim pitanjima naše nacije, merodavno je prikazao užasnu sliku crnogorske sadašnjice. S obzirom na njegovu sjajnu nacionalnu prošlost, političku zrelost i duboku ličnu ispravnost ne sumnjati u tačnost njegovih bolnih konstatacija. Veran patriotskim tradicijama glasovite kuće Boškovića, koja je oko 300 godina bila na čelu junačkog i najvećeg kompaktnog srpskog plemena Bjelopavlića, dr. Bošković je bio dobrovoljac na Dobrudži i Solunskom frontu, saradnik dobrovoljačkog patriotskog lista „Slovenski jug”, predsednik jugoslovenske Omladine u Rusiji i t. d., a sada je predsednik rezervnih oficira i ratnika u Crnoj Gori i viđen član skoro svih patriotskih organizacija u našoj državi, predsednik sreskog odbora Radikalne stranke i t. d., pa je i objavljivanjem ovoga rada izvršio jednu obaveznu patriotsku dužnost. A. Nikolić Iz predgovora

TREĆE OKO LOBSANG RAMPA DEČJE NOVINE Gornji Milanovac 1987 R e f e r e n c e T i b e t Rano detinjstvo kod roditelja Kraj mog detinjstva Poslednji dani u kući Pred vratima hrama Kako živi Chela Život u lamaseriji Otvaranje trećeg oka Upotreba trećeg oka Potala Ograda divlje ruže TIBETANSKA VEROVANJA Trave i zmajevi Taja severa i Jetiji LAMA Poslednje posvećenje ZBOGOM TIBETU .......................................................... Latinica Tvrde korice Omot Šiven pvez 1 9 9 stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO Ekstra *******************

O NADREALIZMU Razgovori na radiju (1913-1952) Andre PARINO Andre BRETON Službeni glasnik B e o g r a d 2 O 1 O POJMOVNIK а) Бретон, Андре (1896-1966) б) Надреализам .............................................................. Коригован и прерађен превод Бретонових разговора са Парином о свом делу и надреализму, који обухватају период од 1913. до 1952. године, а који су вођени на француском радију од марта до јуна 1952. Исте године објавила их је издавачка кућа Галимар. Свакој емисији претходи по један Бретонов текст који одговара евоцираном раздобљу !!! Prepevao: BRANISLAV PRELEVIĆ Broš Latinica 1 6 7 stranica Nekorišćeno perfekT kondicijA: 1O ekstrA !!!

Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Uvez: meki + omot Format: 14x20 Stranica: 152 KC

PODMLADAK LIST ZA OMLADINU SREDNJIH ŠKOLA - GODINA PRVA 1897-1898 BROJEVI 1-27 uredio: Momčilo Ivanić profesor Prve Beogradske Gimnazije u Beogradu u štamparijama: Dragoljuba Mirosavljevića i S. Horovica 1898. Tvrd povez, 444strane, na predlistu ima đačka posveta, korice su oštećene kao što se vidi na slici - unutra je mnogo bolje!! Момчило Иванић (Пивнице, 2/14. март 1853 — Београд, 23. април/6. мај 1916), српски филолог, професор гимназије и секретар Лексикографског одсека СКА Момчило Иванић је рођен 2/14. марта 1853. године у Пивницама у Бачкој.1) Његов отац Стеван прешао је у Београд, где је радио као чиновник управе града.2) Момчило Иванић похађао је до четвртог разреда основну школу у Београду, а онда се са оцем морао вратити у Војводину.3) Због тих околности уписао се тек 1867. у гимназију у Београду.4) Похађао је историјско-филолошки одсек Велике школе, а завршио га је 1876. године.5) На Великој школи Београду био је ђак Даничића и Новаковића. Радио је најпре од 1877. у једној приватној школи, а од јесени 1877. био је професорски приправник Стојана Новаковића.6) Постао је 1879. предавач на гимназији, а 1885. професор београдске реалке. Од 1898. радио је у лексикографском одјелу Српске краљевске академије (СКА). Повлачио се са војском крајем 1915, али није могао даље од Призрена, па се вратио, али затекао је растурену кућу и разбацане књиге и папире.7) За време окупације није му било допуштено да дође на Академију, па је нешто покушавао да ради код куће.8) На Ђурђевдан 1916. изашао је да са гомиле књиге пробере, оно што би се дало искористити, али ударила га је срчана кап.9) У радовима је помагао Даничићу и Новаковићу, преводио је чланке, и писао приказе и реферате. Самосталних радова од значаја нема. Сакупљао је грађу за велики рјечник СКА дуги низ година, и написао је Оглед тог рјечника како га је он замишљао (Српски рјечник књижевног и народног језика, 1913). Академик Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од почетка 1903.

Kao na slikama Omot Pavle Bihaly / Bihalji Preveo sa nemačkog originala Stevan Milović. Omot prema crtežu G. Grosza od Pavla Bihalya. Ovitak Pavle Bihaly. Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno levičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Autor: Bernard Brentano Izdavač: Nolit, Beograd Izdanje: prvo Godina: 1938 Nolit nolitova izdanja iz tridesetih nova literatura avangarda avant-garde design georg grosz

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Radmila Kajmakovic Zenidbeni obicaji kod Srba i Hrvata u Bosni i Hercegovini 11. str. Radmila Kajmaković, poznati etnolog i istraživač narodnih običaja i vjerovanja sva tri naroda u BiH, rođena je u Velesu, u Makedoniji, jer je otac Radmilin, Vojislav Nikolić, bio državni činovnik u Kraljevini SHS/Kraljevini Jugoslaviji, tako da je često bio premiještan iz jednog dijela tadašnje Jugoslavije u drugi. Vojislav Nikolić je u Bijeljini obavljao funkciju sreskog načelnika u periodu od 1936 do 1939. godine. Radmila je u Bijeljini provela djetinjstvo, završila osnovnu školu, dok je gimnaziju pohađala u Šapcu, Zaječaru i Beogradu. Studije etnologije završila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine. Nakon toga odlazi u Sarajevo, u Institut za folklor. Po pripajanju Instituta Zemaljskom muzeju 1958. godine, Radmila Kajmaković radi kao kustos Odjeljenja za etnologiju i tu dostiže punu profesionalnu afirmaciju. Osim istraživanja u Semberiji, ispitivanja je vršila u svim oblastima koje su bile obuhvaćene projektima Zemaljskog muzeja: Livanjsko polje, Imljani, Žepa, Istočna Hercegovina, Zapadna Hercegovina s Lišticom, Derventa i Tešanj. Penzionisana je 1989. godine. Bila je izvanredan poznavalac običaja i vjerovanja sva tri naroda u Bosni i Hercegovini. Tokom bogate stručno – naučne karijere posebno mjesto pripada radu Radmile Kajmaković u oblasti proučavanja etnologije Semberije. Gotovo dvije decenije bavila se povremenim, ali vrlo temeljnim istraživanjima narodnog života i kulture ovog kraja. Autor je do sada jedinstvenog sveobuhvatnog i stručnog djela, objavljenog 1974. godine, pod nazivom “Semberija – etnološka monografija”, kao i pet posebnih radova: “Etnološka istraživanja u Semberiji (1970), “Razvoj kuće i gospodarskih zgrada u Semberiji (1974), “Promjene u narodnoj kulturi Semberije” (1974), “Kako je Semberija dobila ime” (1977). Monografski rad o Semberiji objavljen je i u njemačkom izdanju Glasnika Zemaljskog muzeja (1980). Radmila Kajmaković je bila i autor prve stalne etnološke postavke u Muzeju Semberije u Bijeljini, otvorene 1981. godine. Početkom rata u BiH, 1992. godine, sa porodicom odlazi najprije u Beograd, a nakon toga, 1997. godine, u SAD, gdje je i umrla dvije godine kasnije.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice popustile, trebalo bi da se prekorici, naravno ko zeli, knjiga moze da se koristi i ovako. Sadrzaj: - Popovic Daka - Novosadske bostandzije - Tim dr. J. Ban Jelacic zauzima Novi Sad 12 juna 1849. - Novi Sad pre sto godina - Jedna klasifikacija ucenika Novosadske srpske gimnazije - Advokadi u Novom SAdu 1865 - Posedi manastira Hilandara u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima - Opis Novog Sada iz 1865 g - Najstarija kuca u Novom Sadu - O nekim svestenicima sv. Uspenske crkve u Novom Sadu - Novosadjani vinogradari 1736 - Srpsko - pravoslavne crkve u Novom Sadu - Statut kraljevske slobodne varosi Novog Sada 1748 - Novi Sad oko 1716 godine - Najstariji popis stanovnistava Novog Sada - Petrovaradinska tvrdjava u vreme od 1687 do 1692 g. ..... Stanoje Stanojevic Dusan Popovic

PESME MIROSLAV MAKSIMOVIĆ SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd 1 9 7 8 SAVREMENIK KLASIČNA LJUBAVNA PESMA Draga izranja iz pene idealno hLadne kože doдirljivo kameno-grčko telo po taktu uLične muzike iz dimova iz s/Moga raste dvadesetospratna a jer je robna kuća u njenoj utRobi su razni ljudi proDavci kupci ljupci. TVOJ OTAC PUŠKIN Nikad ne uzeh u ruke NJEGOVE RUKOPISE ali poznajem svaku o/Kuku tiŠine u liniji pera let mrtve guske po hartiji pevušenje bezBrižnog pušača i nadMoćno iskustvo kockara koji gasi poslednju cigaru vukući celo skladište umetnosti. PoGovor: NOVICA PEKOVIĆ ........................................................... Kako moćno /p e v a j u/ stihovi: 1. OKUKA tišine u liniji pera... 1. LET mrtve guske po hartiji... (Čista esencija poezije!) ......................................................... - Ćirilica, - Šiven povez, - Tvrde korice, - 101 stranica ................................................. M o ć n a poezija, Č i t a t i je svaki dan, Na k a š č i c u, Kao l e k, Kao r a d o s t , Lakše je! ODLIČAN PRIMERAK