IZDAVACKO I KNJIZARSKO PREDUZECE GECA KON BEOGRAD 1937g. 116str. USTAV SA ZAKONOM O USTROJSTVU CIVILNE KUCE,PORODICNIM PRAVILNIKOM KRALJEVSKOG DOMA I ZAKONOM O VRHOVNOJ DRZAVNOJ UPRAVI

MAJSTOR U KUĆI Roland Gek ,novo izdavač: Vuk Karadžić, Beograd TVRD POVEZ, 439 str. sa ilustracijama....ćirilica Knjiga je NOVA..... -------------------------------- M

Branislav Kojić Stara gradska i seoska arhitektura u Srbiji Autor: Branislav Kojić Izdavač: Prosveta Beograd Godina izdanja: 1940 Broj strana: 188 Format: 32 x 24cm Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Ilustrovano, prednja korica zakrpljena sličnim papirom, blage fleke na zadnjoj korici ostačo dobro očuvano Tags: arhitektura seoske kuće ambari brvnare drvena kuća sibara krivulja moravska kuća 16.06.2023.

INĐIJA Prilog za proučavanje naselja u Vojvodini Radoslav Marković INĐIJA Prilog za proučavanje naselja u Vojvodini Kuće..SRPSKI NAČIN GRADNJE...Nemački...Porodice..Adamović..ADAMOV..Janošević..Damjanović...Kadić ,Kokić...Sofronović...Tunić...Naseljavanje NEMACA...MAĐARI...ZANATLIJE SPISAK...Nadničari...po imenima..SLUGE bez zemlje...godišnji proračun jedne RATARSKE PORODICE........ Izdavač: Matica srpska, Novi Sad, 1923.godina TVRD povez Broj strana: 132 Format: 24,5 x 16,5 cm Knjiga u ODLIČNOM stanju..... -------------------------------- SREM

HENRIK IBZEN DRAME I 1. LUTKINA KUĆA 2. SABLASTI 3. DIVLJA PATKA VESELIN MASLEŠA SARAJEVO 1986 Predgovor dr JOSIP LEŠIĆ Prevela ZEINA MEHMEDBAŠIĆ .............................................................. TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ LATINICA 324 STRANICE BEZ PODVLAČENIH STRANICA BEZ POTPISA BEZ PEČATA ČISTO ********** VRLO DOBAR PRIMERAK KOLEKCIONARSKI, 1986 dsp21

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ ПОСЛАСТИЧАРНИЦА КОД ВЕСЕЛОГ ЧАРОБЊАКА ВЕСЕЛИН МАСЛЕША САРАЈЕВО 1964 ЛАСТАВИЦА Број 1О2 Уредник АХМЕТ ХРОМАЏИЋ Насловна страна ХАМИД ЛУКОВАЦ Иустрације АДИ МУЛАБЕГОВИЋ .......................................................... Пажња !!! Књига из легендарне дечје библиотеке ЛАСТАВИЦА сарајевске издавачке куће Веселин Маслеша **** КЊИГА ЈЕ ПРАВИ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК РЕТКО ЈЕ У ПОНУДИ У ГОТОВО ОДЛИЧНОМ СТАЊУ 24 ПОГЛАВЉА ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 128 СТРАНА За праве књижевне СЛАДОКУСЦЕ, КЊИГОЉУБЦЕ и оне који скупљају књижевне раритете ******** За родитеље да ОБРАДУЈУ своје дете + ћирилично писмо ******* Мало је рећи да је ово ЛЕПОТА од књиге ******** За оне који ВОЛЕ књигу **********

TURSKI SULTANI Dr. Željko Fajfrić Poreklo Osmanlija, turske vladarske kuće, vodi od Ertugrula, što znači `Uspravan čovek`. On je bio sin Sulejman šaha, vodje jednog prilično velikog plemena od oko 50.000 duša. Kako je Sulejman poginuo (1232. godine) to su njegova četiri sina Sunkurtekin, Gindugdija, Dindar i Ertugrul podelili pleme. Svako je otišao na svoju stranu. Dok su braća krenula ka Turkestanu, Ertugrul je tumarao jedno vreme Malom Azijom dok se sa svojih 400 konjanika nije upleo u rat izmedju dva protivnika koji su njemu bili sasvim nepoznati... Tvrd povez Strana:351 Format: 25 Knjiga je glanz NOVA....PERFEKTTTT.➡️ ➡️ -------------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mozda je i iz 189? Mađarski jezik je službeni jezik Republike Mađarske, jedan od šest službenih jezika Autonomne Pokrajine Vojvodine (Srbija), kao i službeni jezik na lokalnom nivou u delovima Rumunije (Transilvanija) i Republike Slovenije (okolina mesta Lendava, u istočnoj Sloveniji). Pored toga, mađarski se govori i u delovima Slovačke, Ukrajine, Hrvatske i Austrije, ali u njima ne uživa status službenog jezika. Pripada ugro-finskoj grupi uralskih jezika. Njime govori 14,5 miliona ljudi. Pošto je mađarski jezik službeni jezik Mađarske, on je istovremeno i jedan od službenih jezika Evropske Unije. Mađarski jezik specifičan je po tome da, po logici indoevropskih jezika, ima veliki broj `padeža`, što ga čini prilično komplikovanim za učenje. U mađarskoj lingvistici se to ne smatraju padežima, već se posmatraju kao nastavci za izražavanje različitih aspekata osnovne reči (kao što to čine u našem jeziku sintagme sastavljene od predloga i imenske reči, koje u rečenici imaju funkciju priloške oznake). Imenica ház koja znači kuća poprima oblik házból u značenju iz kuće, házban u značenju u kući, házba u značenju u kuću, házról u značenju sa kuće ili o kući, házon u značenju na kući, házra u značenju na kuću, itd. Kompleksnosti mađarske gramatike doprinosi i činjenica da mađarski ne poznaje glagol imati. Ja imam se na mađarskom jeziku iskazuje sa nekem van, što u doslovnom prevodu znači meni pripada. S druge strane, na primer, mađarski koristi određeni (a, az) i neodređeni član (egy), slično kao engleski (the; a, an) ili nemački (der, die das; ein) kojih u našem jeziku nema. Glagoli se konjugiraju u zavisnosti od toga, da li imaju komplimentaran objekat ili ne. Látok znači Ja vidim (nešto), ali Látom a könyvet znači Ja vidim knjigu. Mađarski jezik ima puno zajedničkih reči sa srpskohrvatskim, a mnogo reči su i jedan i drugi jezik preuzeli iz turskog i nemačkog jezika. Tako se na mađarskom papuča kaže papucs, ključ je kulcs, sto (astal) je asztal, itd. Ima primera da je međarski jezik pozajmio slovenske reči kao kovács, ali ima i mađarskih reči u srpskom jeziku, kao što je to na primer šargarepa (sárgarépa `žuta repa`).

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pedagogija je nauka čije su oblasti izučavanja vaspitanje i obrazovanje. Sam termin se različito definisao u različitim periodima, što ukazuje na razvoj same nauke kroz ljudsku istoriju. Reč pedagogija potiče iz grčkog jezika nastala u doba antičkih država i sastavljena je od dve reči — pais, paidos što znači dete, odnosno dečak, i ago, agein što znači voditi. U početku je ovaj termin imao doslovno značenje — označavala je roba koji je vodio dete od kuće do mesta gde se tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. Taj rob se zvao pedagog, tj. onaj koji vodi dete.[1] Međutim, prema nekim teoretičarima, rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kuće i do nje, već se brinuo i o njegovom ponašanju.[2] Za razliku od dečaka, devojčice su ostajale sa svojim majkama u kući. U starom Rimu se značenje pojma pedagog (lat. paedagogus) menja, te se sada odnosi na učenog roba, najčešće Grka, koji podučava decu. Već tada, kao i kasnije, sam termin „vođenje“ se menja iz doslovnog u preneseno značenje; pedagog je onaj koji usmerava, obrazuje i vaspitava.[1] Danas se termin pedagog može definisati u širem značenju i podrazumeva sve one koji se na neki način bave vaspitavanjem dece (tu se ubrajaju i roditelji i kada ne poseduju adekvatno pedagoško znanje) i u užim značenjima, gde se misli samo na lica koja se profesionalno bave vaspitanjem dece, odnosno nastavnike. Iz ovog termina, izvedeni su i uvreženi drugi, bliski termini poput pedagoških radnika, pedagoške ustanove, pedagoške mere itd. U različitim jezicima termin pedagogija ima različita značenja, što je donekle u vezi sa samim terminom, ali i različitim gledištima na samu nauku...

О управи у кући и у школи / предавао у Ученом друштву у Берлину Карло Ф. Стој ; превео Ник. Ј. Петровић Језик: српски Година: 1880 Издавање и производња: У Београду : У Државној штампарији, 1880 Физички опис: 38 стр. ; 19 cm Kao na fotografijama

ОД ЛУДОГ КОПЉА ДО ЦРНЕ БАЈКЕ РАДОВАН КАРАЏИЋ Добрица књига Нови Сад 2 О О 1 Д А Р Ј А Избор, рецепција, поговор: ЖАРКО РУЖИЋ Сарајево Ја чујем како несрећа заиста корача претворена у бубу - кад дође час: смрвиће бубу ко што трошног певача мрви тишина и претвара га у глас. Изгара град као тамјана грумен, у томе диму и наша свест вијуга. Клизе градом празна одела. Румен мре камен, узидан у куће. Куга! Спокој. Чета оклопних топола у себи маршира увис. Агресор ваздух по нашим душама кола и час си човек а час ваздушни створ. Ја знам да је све ово припрема јаука: шта спрема црни метал у гаражи? Гле - како страх претворен у паука по своме компјутеру одговор тражи. ........................................................... Ћирилица Тврде корице Шивен повез 2О3 странице НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Кoндиција: 1о

SVETI SAVA U NARODNIM I UMETNIČKIM PESMAMA prikupio i sredio Uroš Džonić DRUŠTVA SVETOGA SAVE KNJ.44 ZADUŽBINA LENKE BELJINICE KNJIGA ČETVRTA BEOGRAD 1935. BROŠ.POVEZ, XII,376 STR, 26CM POHABANE KORICE, OSTALO ODLIČNO OČUVANO sadržaj: I. Narodne pesme (29 pesama) II. Umetničke pesme (147 pesama) DODATAK: 1. Tropar Sv. Savi 2. Odlazak Sv. Save u kaluđere 3. Miloš Milisavljević: Begstvo Sv. Save iz dvora otca svoga u Svetu Goru 4. Miloš Milisavljević: Krunisanje kralja srpskog Radoslava Stefana 5. Miloš Milisavljević: Kralj srpski Radoslav, Nemanjić III, pokaluđerio se 6. Miloš Milisavljević: Zidanje manastira `Mileševo` u Ercegovini 7. Miloš Milisavljević: Smrt Sv. Save Nemanjića 8. Dr. Nikola Vučetić: Sveti Sava u tuđini 9. Dr. Nikola Vučetić: Svetosavska srpska slava 10. Dr. Nikola Vučetić: Uoči Svetog Save 11. Dr. Nikola Vučetić: Pred Vatopedom 12. Dr. Nikola Vučetić: Odlazak Rastkov iz roditeljske kuće 13. Dr. Nikola Vučetić: Moć svečevih moštiju.

prilog istoriji srpske pravoslavne crkve istorija srba u austrougarskoj 318str spisak srpskih parohija u karlovcu i okolini broj srpskih kuća i pravoslavnih sveštenika stanje u karlovcu pre ustaških pokolja i nasilnog katoličenja ,,,

САН ГРУЖАНСКЕ ЛЕТЊЕ НОЋИ ДОБРИЦА ЕРИЋ НОЛИТ/СРПСКА КУЋА Б е о г р а д 2 О О 1 Цертежи у књизи ДОБРИЦА ЕРИЋ Ћирилица Тврде корице 1 5 5 страница Пажња !!! Изврсна посвета писца, Добрице Ерића ******************** Сјајно ********************+++

57500) MK1 AFORIZMI o zdravom i bolesnom čoveku i o njegovom lekaru , Aleksandar Petrović , Beletra Beograd 1941 , sadržaj : Bolesnici ; Medicina ; Socijalna medicina ; Dom Narodnog Zdravlja ; Kuća ; Dijeta ; Bludnica ; Navike ; Pobačaji ; Brojevi ; Lekari ; RETKOST ! mek povez, format 12 x 17 cm , latinica, 54 strane , potpis na naslovnoj strani ,

Nezavisna izdanja su prva privatna izdavačka kuća u bivšoj Jugoslaviji. Osnovana je 1966. godine u Beogradu od strane Slobodana Mašića, Savete Mašič, Leonida Šejke i Marije Čudine. Godine 2016. su prestala da postoji, nakon 50 godina rada. veoma dobro stanje Slobodan Mašić NEZAVISNO IZDANJE 5 beograd oktobar 1970 tags: avangarda, neoavangarda, postmoderna, dizajn, mixed media, opasne slike petar volk...

BREŽNIK: U SENCI OBLAKODERA. Dizajn naslovnice pomoću fotomontaže, kao i brojne fotografske unutar teksta. Beograd: Geca Kon (štamparija `Privrednik`) 1931. 8 °. [1-3], 4-200 [2] stranice. Kliše i ofsetna štampa na tankom mašinskom papiru, u originalnoj brošuri sašivenoj koncem s ilustracijom naslovnice na kojoj je fotomontaža horizonta Njujorka, kao i naslova u boji zlata. Prvo izdanje ovog izveštaja o SAD, ilustrovano brojnim fotografskim tekstualnim slikama, iz pera slovenskog književnika, publicista, prevodioca i jezikoslovca Pavela Brežnika (1892-1972). Autor, ilustracija: Brežnik je na slovenački preveo i društveno-kritički roman Uptona Sinclaira `Alkohol`. Kao i ovu, knjigu je na srpskom jeziku izdala izdavačka kuća beogradske knjižare Geca Kon, tada presudnog središta za progresivnu i posebno avangardnu ​​književnost i modernu nefikcionalnu literaturu u Jugoslaviji, Dizajn naslovnice `U senci oblakodera` podseća na dizajn naslovnice Pavla Bihalyja za izdavačku kuću `Nolit`, na naslovnice za Sinklerove knjige `Menjači` i `Metropola`, kao i Egona Erwina Kischa `Raj Amerika`. Stanje: Unutra odlično očuvano, zadnja strana korica minimalno je zamrljana, malo oštećenje u dnu rikne (na slici se vidi). KC

СРПСКИ СРЕДЊОВЕКОВНИ НАМЕШТАЈ др СРЂАН ЖИКИЋ Задужбина Андрејевић Б е о г р а д 2 О О 7 INSPIRATIO а) Намештај - Србија - 12-16 век ........................................................... Р е ф е р е н ц е Досељавање Словена на Балкан Материјална култура Јужних Словена Словенска кућа Врсте намештаја Лежај Седиште кроз историју Седиште код Срба Столови Закључак .......................................................... Регистар 113 слика Брош Ћирилица 153 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО

ИСТОРИЈА МОДЕРНЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Златно доба 1892-1918 ПРЕДРАГ ПАЛАВЕСТРА Српска књижевна задруга Б е о г р а д 1 9 8 6 КОЛО LXXIX КЊИГА 524 а) Српска књижевност 1892-1918 б) Књижевна критика, Србија 1892-1918 ....................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 538 страница НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Кондиција: 1О Пажња!!! 124 гoдина живота СКЗ!!! Купујући /ову/ књигу уносите непосредно у своју кућу и део историје српског народа. Не пропустите прилику!!!

Ljubavni roman u dve priče / Milorad Pavić, Jasmina Mihajlović  Beograd 2004. Tvrd povez, ćirilica, 63 strana. Napomena: na predlistu posveta autora, Jasmine Mihajlović i velikog srpskog pisca Milorada Pavića Knjiga je odlično očuvana. Jasminina virtualna zadužbina i Miloradov teniski beli kavez u vidu podele spojili su se u jedinstven ljubavni roman. Ljubavna priča je u Beogradu u jednoj od starih kuća u ulici Kraljevića Marka na Savamali. Dve ljubavi, dva rukopisa, prepliću se u zanimljivu priču – istinsku ljubavnu romansu.

Raritet Knjiga Simfonija od Josefa Haydna za piano, aranžman za 4 ruke. Tom br.1, 142 strane, tvrdi povez. Knjiga je crvene boje a prednja korica je urađena reljefno. Aranžman simfonija je urađen od strane Hugo Ulricha, izdavačka kuća Carl Friedrich Peters -Leipzig & Berlin. Datum štampe između 1873 1880. Kolekcijski primerak za osobe koje vole ozbiljnu muziku, Haydna i njegove simfonije. Interesantno je da se na drugoj stranici knjige nalazi lični pečat osobe koja je imala ovu knjigu u svojoj zbirci u periodu 19/20 vek.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mislim da fali predgovor, ostalo sve u redu! Walter Scott: WAVERLEY ili U BORBI ZA OTADŽBINU historički roman iz osamnaestoga stoljeća Ilustrovano sa 16 slika Nakladnik: Knjižara St. Kugli, Zagreb Uvez: tvrdi Broj stranica: 188 Format: 14 x 20 cm Waverley je smješten tijekom jakobitskog ustanka 1745., koji je nastojao obnoviti dinastiju Stuarta u osobi Charlesa Edwarda Stuarta (ili `Bonnie Prince Charlie`). Priča o mladom sanjaru i engleskom vojniku, Edwardu Waverleyu, koji je poslan u Škotsku 1745. On putuje na sjever iz svoje aristokratske obiteljske kuće, Waverley-Honour, na jugu Engleske (navodno u obavijesti engleskog nasljeđa koja upućuje u opatiju Waverley u Surreyu) prvo u Škotsku nizinu i dom obiteljskog prijatelja baruna Bradwardinea, zatim u Highlands i srce jakobitskog ustanka 1745. i posljedica. Valter Skot, često nepravilno kao Volter[1], (engl. Walter Scott; Edinburg, 15. avgust 1771 — Abotsford, 21. septembar 1832) bio je škotski pisac. Sakupljao je narodnu poeziju i pisao romane o junacima škotskog nacionalnog predanja. Još kao dete, voleo je da sluša pesme i bajke njegovih predaka, i bio fasciniran njima. Od njega se očekivalo da postane advokat, kao i njegov otac, i čak je je bio očev učenik neko vreme, ali je ljubav prema knjigama i istoriji prevladala. Iako su njegovi romani uglavnom bili o Škotskoj istoriji, njegov najpoznatiji roman Ajvanho govori o Engleskoj u vreme kralja Ričarda i Krstaških ratova. Godine 1826. dobio je plemićku titulu, isključivo kao nagradu za književne zasluge. Njegovi romani uključuju Rob Roj, Kventin Darvard, Talisman i druge. Ajvanho (1819) roman je koji evocira vrijeme tenzija između osvajača Normana i britanskih starosedilaca Saksonaca. Skot na jedan ubedljiv način priziva vreme viteških turnira, slave, krstaških ratova i zveketa mačeva. Poreklo Valter Skot je rođen 15. avgusta 1771, u stanu na trećem spratu na Koledž Vajndu u Starom gradu, Edinburg, uskoj uličica koja vodi od Kaugekta do kapija Univerziteta u Edinburgu (Starog koledža).[2] On je bio deveto dete (šestoro je umrlo u detinjstvu) Valtera Skota (1729–1799), člana kadetske podružnice klana Skot i pisca pečata, i njegove supruge An Raderford, sestre Daniela Raderford i potomka klana Svinton i porodice Haliberton (poreklo zbog kojeg je Valterovoj porodici dato nasledno pravo sahrane u opatiji Drajber).[3] Valter je tako bio rođak graditelja nekretnina Džejmsa Bertona (um. 1837), rođenog kao „Haliberton”, i njegovog sina arhitekte Desimusa Bertona.[4] Valter je kasnije postao član Klarens kluba, čiji su članovi bili Bertonovi.[5][6] Detinjstvo Skotovo detinjstvo u Sandinovsu, u senci Smajlholmske kule, upoznalo ga je u priče i folklor Škotskih granica Skotova porodična kuća na Džordž skveru u Edinburgu, od oko 1778 On je tokom detinjstva preživeo napad dečije paralize 1773. godine, što ga je učinilo hromim,[7] stanjem koje bi imalo značajan uticaj na njegov život i pisanje.[8] Da bi zalečio svoju hromost, bio je poslat 1773. godine da živi u ruralnim Škotskim granicama na farmi svog dede i babe po ocu u Sandinovsu, u blizini ruševine Smajlholmske kule, ranije porodične kuće.[9] Ovde ga je naučila da čita njegova tetka Dženi Skot, i od nje je naučio govorne obrasce i mnoge priče i legende koje su kasnije karakterisale veliki deo njegovog rada. U januaru 1775. vratio se u Edinburg, i tog leta je otišao sa svojom tetkom Dženi na banjsko lečenje u Batu u Somersetu, u južnoj Engleskoj, gde su živeli na 6 Saut Parejd.[10] U zimu 1776. vratio se u Sandinovs, sa još jednim pokušajem lečenja vodom u Prestonpansu tokom sledećeg leta.[9] Godine 1778. Skot se vratio u Edinburg na privatno obrazovanje kako bi se pripremio za školu i pridružio porodici u njihovoj novoj kući, jednoj od prvih koja izgrađenih na Džordž skveru.[2] Oktobra 1779, on je počeo da pohađa nastavu u Kraljevskoj gimnaziji u Edinburgu. Tada je već mogao da hoda i istražuje grad i okolnu prirodu. Njegovo čitanje je uključivalo viteške romanse, pesme, istoriju i putopise. Džejes Mičel mu je davao privatne časove iz aritmetike i pisanja i od njega je naučio istoriju Škotske crkve sa naglaskom na Zavetima. Godine 1783, njegovi roditelji su ga, verujući da je premašio svoju snagu, poslali da boravi šest meseci kod tetke Dženi u Kelsu u Škotskim granicama: tamo je pohađao Kelsku gimnaziju, gde je upoznao Džejmsa Balantajna i njegovog brata Džona, koji su kasnije postali njegovi poslovni partneri i štampari...

edicija socijalne misli I izdanje Jevgenij Ivanovič Zamjatin (rus. Евге́ний Ива́нович Замя́тин; Lebedjanj, 1. februar 1884 - Pariz, 10. mart 1937) bio je ruski književnik i prevodilac. Svestran i politički angažovan, Zamjatin je ostavio srazmerno mali broj dela, koja su po formalnim i po svojim unutrašnjim kvalitetima obogatila rusku i svetsku književnost. Njegov život i stvaralaštvo obojeni su liberalnim idejama o apsolutnoj slobodi i pravu pojedinca da stvara, zamišlja, pravi greške i menja svet po svojoj volji. Takve ideje učinile su ga nepoželjnim elementom u obe Rusije; onoj carskoj pre Oktobarske revolucije i onoj sovjetskoj nakon 1917. Karijeru je započeo pišući pripovetke bliske književnom naturalizmu, da bi se vremenom tematsko-motivski registar njegove proze proširio, sa posebnim osvrtom na uticaj Oktobarske revolucije na život običnog čoveka. Danas je najpoznatiji po svom romanu Mi, jednim od prvih distopijskih romana u svetskoj književnosti. Knjiga, čija se radnja odigrava u budućem veku Iks u zemlji pod nazivom Jedinstvena Država, prikazuje sumornu sliku budućeg sveta u kojoj ljudi žive u totalitarnom društvu bez ljubavi i kreativnosti. Idejno i formalno Mi je snažno uticao na buduće književne distopije, uključujući i romane Vrli novi svet Oldusa Hakslija i 1984. Džordža Orvela.[1][2] Zamjatin je zbog ove knjige morao da zauvek napusti rodnu zemlju. U postrevolucionarnoj Rusiji nije bio poznat samo kao književnik, već i kao profesor brodogradnje na Politehničkom institutu u Petrogradu, zatim kao predavač najnovije ruske književnosti na Hercenovom pedagoškom univerzitetu, predavač stilistike i tehnike umetničke proze u studiju organizacije Kuća umetnosti, kao i član redakcije nekoliko časopisa i urednik nekoliko izdavačkih kuća u trenutku postavljanja jedini primerak izuzetno retko u ponudki ZIMA.20/9

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Šabac 1938 , prvo antikvarno izdanje, mek povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, 443 strane Naslovna strana: Slikar: Stevan J. Calic Šabačka gimnazija, čiji je stari naziv Gimnazija „Vera Blagojević“, je škola u Srbiji sa tradicijom dugom 184 godine. Osnovana je 1837. godine, u zgradi nekadašnje Polugimnazije, a današnjoj zgradi Narodnog muzeja. Šabačka gimazija je sada smeštena pored stare zgrade, u Masarikovoj 13, u samom centru grada, preko puta Biblioteke Šabačke. Stari nazivi škole su Šabačka polugimnazija, Gimnazija gospodara Jevrema Obrenovića, Srpska kraljevska gimnazija, Podrinska gimnazija, Gimnazija Vera Blagojević. Dan škole je izglasalo Nastavničko veće 2006. godine i to je 8. novembar, Mitrovdan. Škola ukupno ima oko 750 učenika u 6 smerova i 36 odeljenja: društveno-jezički, prirodno-matematički, računarski, filološki i opšti smer . Dva odeljenja su društveno-jezičkog smera i opšteg smera, jedno je prirodno-matematičkog, filološkog i računarskog smera. Smer filološke gimnazije uveden je u školu 2004. godine, a informatički smer 2006. godine, dok je opšte odeljenje uvedeno 2014. godine. Istorijat zgrada gimnazije Dvorište gimnazija Na samom početku rada škole, nastava se održavala po privatnim kućama, pa u Jevremovom konaku, a potom u kući Kuzmana Lazarevića. Nakon toga promenjeno je još nekoliko kuća, pa je posle smeštena u kući pored crkvene porte i opštinske škole. Nakon toga, kupljeni su placevi preko puta Vladičanskog dvora (danas Biblioteke šabačke), a posao za izgradnju je dobio Šapčanin, Karel Ščasni. Zgrada Polugimnazije (današnji Narodni muzej) otvorena je 8. novembra 1857, a osveštana je dva dana kasnije, dok se prvo školsko zvono oglasilo 11. novembra 1857. Tokom 60-ih godina devetnaestog veka, u zgradu se useljavaju vojska i bolnica, a đaci pohađaju nastavu u zgradi osnovne škole. Nakon povratka u prvobitnu zgradu, uređeni su pojedini kabineti u zgradi današnje Biblioteke šabačke, a u dvorištu je napravljen gimnastički poligon. Godine 1840. prva pozorišna predstava u gradu je održana u zgradi škole. Godine 1900. škola je učestvovala na Međunarodnoj izložbi u Parizu, uz posebno zalaganje profesora i đaka. Zgrada današnje gimnazije je nastajala u rasponu od 1892. do 1935. godine. Nova zgrada, koja je jednim delom izlazila na ulicu Vojvode Mišića, izgrađena tokom 1891. i 1892. godine. Na postojećem objektu podignut je sprat, kako bi se dobile 4 učionice. Godine 1926. dograđeno je još jedno krilo škole, što je zabeleženo i na mermernoj ploči, koja se nalazi u školskom hodniku. Sedam učionica i svečana sala su dobijene doziđivanjem tokom 1935. godine. Pri svim gradnjama vodilo se računa da objekti budu stilski i arhitektonski ujednačeni. Danas zgrada ostavlja utisak da je građena u jednom periodu, mada je građena iz četiri puta. Osnovni objekat je u obliku ne potpuno srazmernog slova T. Ukrasa na zgradi nema mnogo, osim nekih nadprozornika i dva zabata na kojima se nalaze floralna dekoracija i kraljevska kruna. Škola je povodom stogodišnjice 1937. odlikovana ordenom Svetog Save I stepena.[1] U zgradama škole su boravile austrougarska vojska za vreme Prvog svetskog rata, i nemačka vojska tokom Drugog svetskog rata pri čemu su više puta demolirane i pljačkane. Tokom narednih godina vršene su razne popravke i proširenja, da bi se 1954. godine prizemni deo ustupio Gradskom muzeju, koji dobija celu zgradu na raspolaganje 1961. godine. Zgrada je 1979. godine progašena spomenikom od velikog značaja. Značajna dogradnja desila se 1987. godine kada je podignuta školska hala površine 2500 m², koja ima prolaz u spratnom delu sa školom. U hali se nalaze i likovni kabinet, kabinet za muzičku kulturu, geografiju i računarstvo i informatiku. U dvorištu je formiran sportski teren. Učenici Šabačke gimazije bili su: Jovan Cvijić, Stojan Novaković, Miloš Moskovljević, Milorad Popović Šapčanin, Ljubomir Stojanović, Jovan Đorđević, Janko Veselinović, Laza K. Lazarević, Kosta Abrašević, Stanislav Vinaver, Mileva Marić-Ajnštajn, Vojislav S. Radovanović, Oskar Davičo, Vera Blagojević, Milić od Mačve, profesor dr Boško Suvajdžić. Školu su pohađali akademici, naučnici, književnici, slikari, ministri, filmski reditelji, profesori univerziteta, kao i istaknuti profesori koji su radili ili i danas rade u ovoj uglednoj školi.

С Е Д М И Ц А Лирски спев МИЛОСАВ ТЕШИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 1 9 9 9 КОЛО 92 КЊИГА 613 Предговор: АЛЕКСАНДАР ЈОВАНОВИЋ П О Н Е Д Е Љ А К Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде, с висине, у облик склопи безобличја царство! По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, куља урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светвотац пламти - Кућо од верине! - и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине. ............................................................. Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 1 1 4 страница НЕКОРИШЋЕНО перфекТ кондицијА: 1О екстрА !!!