Vladalačka kuća PETROVIĆ-NJEGOŠ Nikola I, njegova djeca, zetovi i unučad Izdanje odbora za proslavu 50-godišnjice vladanja Nj. Kr. Visočanstva Knjaza Nikole I Cetinje, 1910. Tvrdi povez Broj strana: 9 (nije numerisano) + 34 table Format: 25 x 31 cm STANJE: Korice prljave i pohabane,, odvojene prednje od zadnjih i od ostatka knjige (glavna slika). Prvoj predstrani nedostaje delić donjeg ćoška, na drugoj naslov podvučen običnom olovkom (slika). Uz donji ivicu stranica slabo vidljiv trag vlaženja, ivice uprljane korišćenjem, ponegde žućkaste fleke. Na više mesta pečati i oznake NBS (duplikat, otpisano).

57343) MK1 VELIKI PUT , Herman Gerstner , Izdavačko i prometno A.D. Jugoistok Beograd 1943 , novela, Herman Gerstner (1903 - 1993.) je bio nemački pisac i bibliotekar . Od 31. avgusta 1939. bio je glavni i odgovorni urednik za kulturnu politiku u Savezu nemačke štampe Rajha. Kao bibliotekar u Drugom svetskom ratu godine 1938. Gerstner je završio dvomesečnu obuku u obaveštajnoj jedinici Vermahta . Gerstner je 27. februara 1942. upućen u Srbiju i preuzeo dužnost načelnika Vojne biblioteke u Beogradu , gde je ostao do povlačenja Vermahta u jesen 1944. godine. Ovde se bavio i upravljanjem akcionarskim društvom nastalim iz imovine izdavačke kuće Geca Kon nakon ubistva njenog jevrejskog vlasnika. Tokom te delatnosti je i štampao svoju knjigu. Deo imovine i primerke izdavačke kuće Gece Kona je slao u u nemačke biblioteke. Nagrada za zasluge bugarskoj vojsci i Ratnom muzeju u Sofiji 1944. godine ukazuje na to da je Gerstner isporučivao knjige i Bugarskoj , koja je bila u savezu sa Nemačkom . 1943. godine posredovao je u prodaji knjiga Kraljevske srpske akademije nauka bečkoj Nacionalnoj biblioteci. Većina njegovih dela pre 1945. godine objavljena je u centralnoj izdavačkoj kući NSDAP-a. Jačanje vojske i jačanje volje za žrtvovanjem bili su ciljevi kojima se težilo u književnosti a iako Gerstner nije bio jedan od najistaknutijih pisaca nacističke države, bio je istaknuti i rasprostranjen autor čija se dela stilski i izborom motiva savršeno uklapaju u željeni ideološki i kulturno-politički pravac. mek povez, format 11,5 x 17 cm , pege od starosti na koricama, 100 strana, ćirilica, RETKOST ! ,

Liječnica u kući 1-2 Knjiga prosvjetljenja Dženi Springer Jenny Springer Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh,Dresden Zagreb, upute zdravima i bolesnima o najvažnijim pitanjima iz nauke o zdravlju i liječenju bolesti... sa 957 originalnih crteža i 60 slika i umjetničkih priloga. Nakladnik: Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh, Dresden Mjesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1926 Format: 16×23,5 povez: tvrdi, Broj stranica: 1077 Stanje Veoma dobro, kao novo!!!

Srpska akademija nauka Odeljenje za jezik i knjizevnost M. Moskovljevic Govor ostrva Korcule Iz Dijalektoloskog zbornika knj. XI Beograd 1950. Urednik akademik Aleksandar Belic Naucna knjiga Izdavacko preduzece Narodne Republike Srbije Broj strana 72 Knjiga je u vrlo dobrom stanju Korice su po obodu pozutele (pogledati slike) Pojedini listovi nisu seceni po gornjoj ivici (greska pri koricenju) tako da ne mogu da se listaju (pogledati slike). Papir nije presecen vec je koriceno samo presavijeno. kljucne reci za pretragu retka knjiga retke knjige antikvitet antikvarna antikvarne antikvarnica ostrvo korcula korčula korčule ostrvo ostrva hrvatska hrvatsko sfrj nostalgija cakavski stokavski dalmatinski govor dijalekt dijalekat fonetika kvantitet i akcenat morfologija Govor ostrva Korčule (Polovne i antikvarne knjige) Miloš Moskovljević(autor) Izdavač: Srpska akademija nauka Stanje: veoma dobro studija čuvenog profesora Miloša Moskovljevića o jeziku , dijalektu, fonetici,itd..69 stranica, ćirilica, dobro očuvano../ DR SOKRATES Ostali naslovi iz oblasti: Istorija 1950; Broširani povez; govori milos kec dvojka trojka cetvorka golf kais kaisa rebrastog zupcastog rebrasti zupcasti drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old timer old timers old tajmer oldtajmer oldtajmeri kljucne reci za pretragu šema šeme 84 1984 zimske olimpijske igre olimpijada vuk vucko vučko maskota skijaška skakaonica skijaške skakaonice kljucne reci za pretragu knjiga knjige brosura brosure turisticki vodic turisticki vodici published in the ussr yakay zakaz sssr rusija rusije rusku grad gradovi iy iz rusije sovjetski savez socijalistickih republika turizam turisticki mapa mape moskve ruske putovanja o belgiji turisticki vodic ucenje ucenja brosura brosure o ruciji o moskvi prica price turizam turiyam turizam turiyam turisticki turistički turisticka turistička turisticko turističko mesto mesta grad gradovi vodic vodici vodič vodiči sfrj srj jugoslavija jugoslovenski srbija jugoslovenska ponuda ponude jugoslovensko primorje primorja more letovanje letovanja obilayak obilazak obilasci jugoslavije srbije cudo cuda izlet izleti aranzman aranzmani turizmologija turizmologije knjiga knjige iz iy geografija georgajije geografski geografsko geografska falultet fakulteti туризам туриyам туристицки туристички туристицка туристичка туристицко туристичко место места град градови водиц водици водич водичи drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old острво острва сфрј носталгија социјалистицка федеративна република југославија црна гора цвјеца цвеца цвеце ostrvo ostrva sfrj nostalgija socijalisticka federativna republika jugoslavija turizam u jugoslaviji cvjece cvece cvjeca cveca cvijeca cvijece tivat tvta jugoslavije primorje primorja pkb crnogorski jib banka banke bar beograd pruga pruge zeleznica zajam zajmovi zajam se vraca pruga ostaje 1862 turisticka informacja turisticke informacije boke kotorske kotor kotora herceg novi herceg novog lastva prevlaka jat general turist ylatar arandjelovac ulcinj kljucne reci za pretragu rucni rad rucni radovi uputstva slika slike mustra mustre italijanski jezik na italijanskom jeyiku uputstva uputstvo papirno papirni vez veyenje heklanje kucni rucni rad rucni rado za zenu za zene za domacicu za domacice domacica platenje pletivo za kucu rusanj šema šeme sema seme za ya heklanje heklanja rucni rad rucni radovi traka ya zavesu zavesa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja golf za golfa drugo druga dbajovic na rasprodaji mojlink www com in rs popust na popustu polovne polovni kupindo jeftina jeftino knjige prodaja na prodaju prodajem moj link prednji prednja najbolje u lazarevcu old ljucne reci za pretragu stare mape stara mapa knjiga knjige karta karte sema seme ljubljana ljubljane gospodarsko razstavisce gr ljubljana razstavišče hiša moda tekstil konfekcija mode tekstila konfekcije modne kuce modna kuca kuće kuća ljubljana ljubljane informacije sfrj slovenija slovenije slovenia socijalistička federativna republika jugoslavija yugoslavia gplovec savsko naselje tivoli šišenski hrib rožnik titiva cesta tito josip broz maribor dbajovic Kupindo - Kupovina preko Interneta kljucne reci za pretragu knjiga knjige dbajovic casopis casopisi novina novine sami svoji majstori 5 6 5. tajna zanata majstorije u kuci uradi sam revija revije sfrj stari stara staro seme sema tv televizor alat alati mala privreda majstor majstori majstorija popravka popravke u kuci kuca kucne dom u domu casopis casopisi novina novine maketa makete maketarstvo bih bosna i hercegovina sarajevo sarajeva olimpijada ski skijanje zimski sportovi sport sper ploca abc tehnika socijalisticka narodna federativna republika jugoslavija yugoslavia serbia croatia језик говор острва корчуле корчула

ЦРВЕНЕ МАГЛЕ ДРАГИША ВАСИЋ СКЗ БЕОГРАД 1922 КОЛО XXV КЊИГА 166 .................................................... Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице 111 страница Потпис у печату (црвена боја) ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК Кондиција: безмало 1О Купивином ове књиге у своју кућу уносите непревазиђен део српске историје!!!

tvrd povez veliki foramt odlično očuvana selo kao predmet naučnog proučavanja šta je selo istorija sela selo u staroj atini glavni tipovi kuća seoska arhitektura narodna nošnja naroden seosne nošnje naše narodne šare homolje zvižd muzičko delo našeg sela nasledno pravo na selu moravski stil crnogorsko selo ....

ALGEBRA A KÖZÉPISKOLÁK FELSŐ OSZTÁLYAI SZÁMÁRA A MOČNIK-KLAMARIK-féle ALGEBRA ALAPJÁN ÍRTA D` WAGNER ALAJOS KILENCZEDIK, LÉNYEGÉBEN VÁLTOZATLAN KIADÁS BUDAPEST, 1903. LAUFFER VILMOS-féle KÖNYVKIADÓHIVATAL. ALGEBRA ZA VIŠE RAZREDE SREDNJIH ŠKOLA NAPISANO NA OSNOVU MOČNIK-KLAMARIKOVE ALGEBRE PREDMET D` VAGNER DEVETO IZDANJE,SUŠTINSKO PROMENJENO BUDIMPEŠTA,1903. LAUFFER VILMOS IZDAVAČKA KUĆA.

Knjiga u ponudi sadrži brojeve od 51 do 100 koji su objavljeni 1904. godine i ukoričeni u jedan tom. Autor: Pera Todorović Godina izdanja: 1904 Povez: tvrd Broj strana: 627 Izuzetno retko u ponudi. Knjiga je očigledno dobro čuvana, te nema karakteristične tragove starosti. Duž ivice poslednjeg lista ima neka fleka, nađe se i poneko sitno zacepljenje, kao i jedna upisana reč. Generalno stanje za ovaj tip knjige: veoma dobro očuvana. Pera Todorović (1852-1907) bio je srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. Celog svog života sve što je činio ostavljao je za sobom prepoznatljiv trag beskompromisnog istinoljupca. Kao bliski prijatelj kuće Obrenovića, tokom vladavine kralja Aleksandra imao je s njim mnoge susrete, u kojima ga je i tešio, i savetovao, i upozoravao, ali je k tome napisao kralju i mnoga pisma i „zapiske“ sa istom namerom. U „Ogledalu“ Todorović objavljuje ta pisma pod naslovom „Šta sam pisao kralju Aleksandru?“ i važnu „zapisku“ naslovljenu „Kako je u Srbiji?“ Prva sveska Ogledala, sa podnaslovom „Zrake iz prošlosti“ izašla je 19. oktobra 1903. godine, da bi već druga i treća sveska bile sudski zabranjene sa motivacijom: uvreda vladara. U njima je objavljen „Poslednji razgovor sa kraljem Aleksandrom Obrenovićem“, a to se nije svidelo novom vladaru Petru Karađorđeviću, koji je došao na srpski presto posle Majskog prevrata 1903. godine. (K-34)

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ МЕША ВУКА МАНИТОГА СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 1976 Пажња !!! ПОСВЕТА ПИСЦА датирана 28. 10. 1976. године !!! Текст посвете: Кући Микутиновића - свети темељ нашег рода и језика, `кад од једног сви једно бијасмо`, У име ујчевине, МАТИЈА БЕЋКОВИЋ 28. 10. 1076 .............................................................. Поговор: академик ЉУБОМИР СИМОВИЋ Ћирилица Тврде корице Шивен повез 269 страна НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО ОДЛИЧНО ГАРАНЦИЈА БИБЛИОФИЛСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!!!!!!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!!! Екстра !!!!!!!!!!!!!!!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedna stranica se odvojila od tabaka znaci nije pocepana samo se odvojila. Veoma retko u ponudi! Antun Kotlarski Marijino cvijeće: Niz pouka o krjepostima blažene djevice Marije Težina 364 g Format 12 × 17 cm Autor Antun Kotlarski Izdavač Tisak Antuna Scholza Mjesto izdanja Zagreb Godina 1904 Broj stranica 170 Uvez Tvrdi Bogorodica, ređe Bogomajka i Djeva Marija, izvorno Marija ili Merjem (hebr. מרים [Miriam] — Mirjam, u značenju „gorka” ili „sjajna”, „izvanredna”) iz Nazareta, u Galileji, po hrišćanskom verovanju majka je Isusa Hrista. Pretpostavlja se da je rođena 21. septembra 20. godine pre nove ere, od roditelja Joakima i Ane.[traži se izvor] U vreme Isusovog začeća bila je devica, udata za Josifa iz kuće Davidove. Prema hrišćanskom predanju, dete je bilo začeto posredstvom Svetog Duha i Marija je ostala devica i nakon porođaja. Oko ovog predanja je bilo neslaganja u povesti crkve, a kada je ustanovljena dogma o bezgeršnom začeću i devičanstvu Marije, onda je počela priča oko njene bogorodičnosti.[1] Bogorodica (grč. Θεοτόκος [Theotókos] — Teotokos) je jedan od naziva koji joj se pridaje u hrišćanstvu. Naziv Bogorodica je počeo zvanično da se koristi tek posle Trećeg vaseljenskog sabora, čemu su prethodile brojne rasprave. Carigradski patrijarh Nestorije se protivio uvođenju novog naziva „Bogorodica” (grč. Θεοτόκος [Theotókos] — Teotokos) za Mariju, Isusovu majku i umesto toga je predlagao naziv „Hristorodica” (grč. Χριστοτόκος [Khristotókos] — Hristotokos), smatrajući da on uključuje i Hristovo čoveštvo. Ipak, naziv ”Bogorodica” je usvojen a Nestorije i njegovi istomišljenici su proglašeni jereticima...

obrazovanje učitelja i dečja knjiga milan šević izd 1920g srpski pravopis za srednje škole milan petrović osnovi dečje psihologije eksperimentlna pedagogika sima jevrić izd 1921g ruski pisaci petar mitropan skice iz života pisaca izd 1934 higijena sela dobr ger popović izd 1926g dosta fotografija seoskih kuća, mlekarnik, peć za hleb,,, rodoljubivi deklamator st vlajić izd 1914 god nove deklamacije za srpsku omladinu za reformu narodne škole staniša stanišić izd 1912 god osnovni problemi škole rada pistrak izd 1928 god poreklo čoveka vilhelm berše vellok2

Metropola : roman / Upton Sinclair ; [preveo Bogdan Bilbija] Beograd : Nolit, 1930 (Beograd : Jedinstvo) 209 str. : autorova slika ; 21 cm dobro stanje kao na slikama RETKO U PONUDI!!! Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. tags: avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit casopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda ...

Под Немцима / од Боже С. Николајевића Београд : Просвета, 1923 format: 24 cm veoma dobro stanje, kao na slikama RETKO U PONUDI Половином октобра 1915. немачке трупе, под заповедништвом генерала фон Винклера и фон Мозера, надирући од варошица Рама, Костолца и Дубравице на Дунаву ка Пожаревцу и Петровцу, имале су да ломе упоран отпор српске војске, која се тих мрачних и по Србију најтежих дана налазила на свим линијама у повлачењу. Али успркос томе што је наша војничка и политичка ситуација била тада очајна, српски је војник успевао да задржи Немце у њиховом муњевитом налету. Генерал фон Мозер, у својим интересантним ратним успоменама, не штеди похвалнога признања српском војнику. Нама, Србима, баш зато што смо народ војнички, који је увек имао пуно дивљења за врлине те врсте у Немаца, таква хвала једнога знатног непријатељског генерала чини част. На прузи ускога колосека Дубравица-Петровац у округу Пожаревачком, налази се на км. 12 1/2 од окружне вароши Пожаревца место Мало Црниће. Оно лежи у необично плодној равници Стиг и важно је са своје млинске производње. Ту постоји лепа и богата кућа, чијем сопственику припадају велики модеран млин и узорно пољско добро. Стицај изванредних прилика, могућних само у једном великом рату, учинио је да многи Немци не само прођу кроз Мало Црниће, него и да многи од њих, неко краће неко дуже пробави у њему. Због својег привредног богатства, и по многим просторијама на имању, ово је место било као наручено за смештај и отпочинак разних немачких колона у пролазу. За време ратног похода на Србију, провео је неколико дана у тој кући и врховни командант савезних трупа, фелдмаршал Макензен; а генерал фон Мозер био се у њој привремено сместио са штабом своје 107. пруске пешадијске дивизије. У својим успоменама износи он, како су се и он и његови официри осећали врло пријатно, јер беху наишли на клавир, грамофон који је репродуковао Каруза, кућно купатило, и све остале удобности, и на многе модерне књиге из енглеске, француске и немачке литературе, те су тако могли у часовима одмора, који су оних бурних дана били свакако врло ретки, да пријатно прекрате време. Између осталих занимљивих појединости из Малог Црнића, забележио је фон Мозер и то, како је у једном орману наишао на разне звезде и ленте српских ордена. Послуга му је рекла да припадају оцу сопственице куће. То су одиста била одличја нашег оца, бившег министра председника Србије. Његова је најстарија кћи удата за сопственика малоцрнићког млина. Моја породица и ја нисмо у Малом Црнићу сачекали улазак Немаца, већ ни зато што смо се због деце бојали бомбардовања великога млина, а и зато што су били сви изгледи да ће ту између њих и наших доћи, ако не до битке, оно ипак до оружаних сукоба, јер смо се налазили на самом војишту. Захваљујући ипак случају, који у сваком рату игра тако често пресудну улогу, место је било поштеђено од непосредна бомбардовања, иако је при свем том приличан број наших Срба и Немаца оставио јуначке кости у Малом Црнићу и најближој му околини. Сама битка, међутим, и то једна крвава битка, одиграла се јужно од Малог Црнића, на положају у правцу Великог Села и Рашанца, на вису 204... pod nemcima od boze s. nikolajevica prvi svetski rat, nemačka okupacija, nemci, istorija srba, srpska istorija, srpskog naroda, srbija u prvom svetskom ratu, srpski stereotipi o nemcima...

Upton Sinclair - Metropola Nolit, Beograd, 1929 209 str. tvrdi povez stanje: dobro, rikna je nešto labavija. PRVO IZDANJE NA SRPSKOM JEZIKU. Tvrdi originalni uvez, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu od Pavla Bihalya., knjiga sadrži fotografiju autora, 199 str, 13x19 cm Pavle Bihali, Bihali Pál Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja… naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Izdanje Nolit 1929. godine. oštećenja.Ex Yugoslavia (1910-1945) avant – garde . Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. Preveo Bogdan Bilbija The Metropolis

IVANjSKO CVEĆE. PESME ZA DECU Periše G. Bogdanovića, drugo dopunjeno izdanje, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, Beograd, 1932. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost korice, poveza i listova. Jezik srpski, ćirilica, 118 str. Naslovnu ilustraciju uradio: Emanuel Maša Muanović (1880-1944), poznati srpski slikar rodom iz Sremskih Karlovaca, a koji je pripadao prvoj Srpskoj slikarskoj i crtačkoj školi u Beogradu Kirila Kutlika (zajedno sa Nadeždom Petrović, Kostom Milićevićem, Borivojem Stevanovićem, Ljubomirom Ivanovićem i Dragomirom Glišićem). Njegova dela (pejzaži i karikature) nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu. Veoma retko. Sadrži rukopisnu posvetu autora književnici Poleksiji D. Dimitrijević-Stošić (1903-1973), koja je pripadala cincarsko-srpskoj porodici Rošu Hadži-Dimitrijević, poreklom iz Moskopolja u Albaniji, a čiji je član, među ostalima, bio i Kosta Glavinić, čije ime nosi jedna ulica u Beogradu. Kuća ove stare beogradske porodice nalazila se na mestu današnje Narodne banke u ulici Kralja Petra.

Retko Jako lepo očuvano Nolit Pavle Bihaly Ima malu posvetu iz 1941. ostalo unutra odlično Metropola : roman / Upton Sinclair ; [preveo Bogdan Bilbija] Beograd : Nolit, 1930 (Beograd : Jedinstvo) 209 str. : autorova slika ; 21 cm kao na slikama RETKO U PONUDI!!! Oprema Pavle Bihaly, nacrt za korice po Erichu Mendelsohnu. Oprema Pavle Bihaly, sjajna fotomontaža iz 30-ih godina.Bihaly je radio i fotomontaže u časopisu Nova Literatura a 1928. godine je bratom Otom Merinom Bihalyem osnovao časopis Nova literatura i izdavačku kuću Nolit. Izdavali su knjige Jacka Londona, Maksima Gorkog, Remarqua, Heinricha Manna, Sinclaira Lewisa, Johna Steinbecka, Isaka Babelja... naslove koje je ondašnja cenzura često uzimala za provokativno ljevičarske i često zabranjivala. Ex Yugoslavia (1910-1945) avant - garde covers. Constructivism Book Cover. Photomontage Book Covers. tags: avangarda konstruktivizam nadrealizam zenit casopis međuratni dizajn avangardni kaveri omotači korice knjiga p. bihaly srpska avangarda ... Nova literatura Apton Sinkler američka književnost ...

JUGOISTOK 1.ŽRTVA Rudolf G.Binding 2.HELGA Selma Lagerlef 3.ŽTVA Stijn Strevels 4.NEPOZNATA GOSPOĐICA Vilhelm Šefer 5.KUĆA SLEPACA Gunar Gunarson 6.CAVALLERIA RUSTICANA Đovani Verga 7.VESELO MOMČE Bjernoterne Bjernson (oštećeno koričenje ) 8.KALENDARSKE PRIČE Karl Hajnrih Vagerl 9.MOGENS J.P.Jakobzen 10.UMETNIK Jozef Ponten 11.SLUČAJEVI DOKTORA BIRGERA Hans Karosa /fali/ 12.CRNA MARAMA L.Piranddelo 13.PUCANJ SA PREDIKAONICE Konrad Ferdinand Majer 14.PISMA MLADOM PESNIKU Rajner Marija Rilke /fali/ 15.ROBOVI LJUBAVI Knut Hamsun 16.OTMICA Paul Ernst 17.LEGENDE NAŠEG VREMENA Rudolf G.Bindig 18.SEOSKI ROMEO I JULIJA Gotfrid Keler 19.BELA DUŠA Ada Negri 20.BLAGO GOSPODINA ARNA Selma Lagerfeld 21.BOŽIĆNE PRIČE E.G.Kobenhajer 22.DEVICA ORSOLA Gabriele D`Anucio 23.KONSUELA Hans Joot 24.ODLOMCI S.Kirkegard /fali/ 25.TRI PRIPOVETKE Ernst Zahn /fali/ 26.ZANESENJAK Johan Bojer 27 VRT BEZ GODIŠNJIH DOBA Maks Dautendej 28 AMAJLIJAKonrad Ferdinand Majer 29.ZEMLJA GOSPODNJA Knut Hamsun /fali/ 30.ŽIVOT ALEKSANDRA VELIKOG Plutarh R00M.2

vrlo dobro ocuvano kao na slikama retko 1. izdanje ilustrovao Miloš Buzadzić Jovanka Hrvaćanin rođena je 20. januara 1899. godine u Dubici (Hrvatskoj). Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu. Maturirala je i diplomirala nemački jezik i književnost u Beogradu. Bavila se uredništvom i prevođenjem sa slovenačkog, ukrajinskog i makedonskog jezika. Objavila je više knjiga poezije: `Pjesme neviđenom` 1926, `Otkinuto lišće` 1939, `Sabiranje za najmanje` 1946, `Računske šale za naše male` 1946, `Zanat je zlatan` 1947, `I ja računam` 1951, `Mica s deset lica` 1954, `Pod brezom` 1955, `Tragom srca` (izbor) 1972. i knjigu proze: `Zapisi` 1933. Bila je član predratnog PEN-a i udruženja književnika Srbije. Umrla je 1987. godine u Beogradu. * * * `Jovanka Hrvaćanin je pesnik zrelog i umetnički visokog izraza. Njena poezija je topla, ženska i misaona. Stihovima se trudi da sa što manje reči izrazi misao i prenese osećanje. Njena prva zbirka `Pjesme neviđenom` je od onih knjiga koje ne podležu modi, koje će uvek imati čitaoce i osvajati svojom neposrednošću. Bavila se poezijom za decu i prevodima sa ruskog i slovenačkog, u koje unosi po što va nje i nesebičnost koji su potrebni da prevođeno delo ne izgubi ništa od svoje lepote prilikom prevoda. Kod ove pesnikinje je unutrašnji život moćniji od utisaka spolja. Po iskrenosti i elegičnosti donekle podseća na Danicu Marković. Peva po osećanju, i njena pesma je uvek izraz duševnog zbivanja. Kroz pesme se naslućuje idealistička, osetljiva, čežnjiva priroda, upućena na sebe. Ljubavni motiv uvek je diskretno opevan. Snežana S. Baščarević (Leposavić): Književnice međuratne književnosti i književni kanon O njenoj privatnoj situaciji Jovanka Hrvaćanin je rođena 20. januara 1899. godine u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), ali je rano detinjstvo provela u Beogradu. Nakon smrti mlađeg brata i očevog gubitka posla u Pres-birou, 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Zbog političkih prilika, ali i angažmana njenog oca, Moja, koji je, kao miletićevac, osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu i član glavnog odbora Radikalne stranke, uhapšen i odveden u Zagreb, gde je, u bolnici zagrebačkog zatvora, i dočekao kraj rata, Jovankino školovanje bilo je neuredno, obeleženo naglim prekidima i preseljenjima. Autorkina prepiska sa pomorskim kapetanom (od novembra 1915. do marta 1918), kome se javila na oglas u želji da prekrati vreme koje je u toku rata provela u rodnom mestu, u svojevrsnoj izolaciji, osnova je njenog jedinog, epistolarnog romana Neviđeni. Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926). Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik. Posle Drugog svetskog rata radi u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige (1951—1953) — sa te je pozicije i penzionisana 1953. Umrla je u Beogradu 1987. O njenoj profesionalnoj situaciji Jovanka Hrvaćanin je počela da piše još u osnovnoj školi, kada je i objavila prve pesme. Dve zbirke pesama (Pjesme neviđenom, Otkinuto lišće) i kratka lirska proza Zapisi nastaju u međuratnom periodu, kada je prisutna u gotovo svim tadašnjim časopisima (Književnom jugu, Književnoj reviji, Ženi, Svetlosti, Novoj svetlosti, Vencu, Misli, cetinjskom almanahu Zapisi, subotičkom Književnom Severu, dečjem listu Miroljub, novosadskim Dečjim novinama, Zastavi, Pravdi). Nakon Drugog svetskog rata pretežno se bavi pisanjem za decu, za koje ju je, kako je autorka govorila, pridobila Desanka Maksimović. Pisac je i kratkog epistolarnog romana Neviđeni, koji je prvi put objavljen 1995. godine u časopisu ProFemina, u tri nastavka. O njoj su pisali Jeremija Živanović, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Ljubica Marković, Velimir Živojinović, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović. Prevodila je mnogo, najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Gorkog, V. Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara. Radovi ove autorke Monografije Pjesme neviđenom (1926) Zapisi (1933) Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938) Otkinuto lišće (1939) Prava vrednost književnosti (1941) Računske šale za naše male (1946) Sabiranje za najmlađe (1946) Zanat je zlatan (1947) I ja računam (1951) Mica s deset lica i njena drugarica (1954) Pod brezom (1955) Tragom srca (1972) Ptice me bude (1979) Članci i drugi sastavni delovi [Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927) R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940) Neviđeni (1995) Neknjižna građa Autograf romana Neviđeni () Proletna kišica (1953) Recepcije Recepcija tokom života autorke Srbské básnířky: anthologije (Otto F. Babler — 1929) Jovanka Hrvaćanin i Kristina Brenkova (Desanka Maksimović — 1979) Jovanka Hrvaćanin: Zapisi, Novi Sad, 1933 (M. — 1933) Jovanka Hrvaćanin: Otkinuto lišće, Skoplje, 1939 (Desanka Maksimović — 1939) Jovanka Hrvaćanin: Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (Aleksandra Serđukova — 1938) Prva reč (Jeremija Živanović — 1926) Savremena srpska ženska lirika (Ljubica Marković — 1929) Recepcija nakon njene smrti Jovanka Hrvaćanin (Miomir Milinković — 2010) Sa piscima i o piscima međuratnim (Dragoljub S. Ignjatović — 1992) Пјесме невиђеном / Јованка Хрваћанин ; [натписну страну израдио Милош Бузаџић] Београд : издање уредништва `Венца`, 1926 ([Београд] : Штампарија `Млада Србија` Анђелковића) 78, [1] стр. ; 18 cm avangarda ilustrovane korice međuratna izdanja međuratna književnost ...

TORŽA 1784-1934 - nemački jezik Broj strana: 626 Povez: tvrd Format: 24cm Ilustrovano. Stanje kao na slici. Očuvana dobro. Korice iskrzane i napukle, listovi požuteli od starosti, izuzev toga u dobrom stanju. Savino Selo (nem. Torschau) je naselje u opštini Vrbas, u Južnobačkom okrugu, u Srbiji. Prema popisu iz 2011. bilo je 2957 stanovnika. Nosi naziv u znak sećanja na narodnog heroja Savu Kovačevića (1909—1943), komandanta Treće udarne divizije koji je stradao tokom bitke na Sutjesci. Ovde se nalazi Vila u Savinom Selu. Naselje Torža (današnje Savino Selo) je prvi put pominje za vreme Bačke županije 1416. godine. Torža se formirala za potrebe utvrđivanja austrijskog uticaja u ovim krajevima i to kolonizacijom Nemaca. Osnivači Torže prispeli su u Bačku 1783. godine, ali su morali biti razmešteni po `zimovnicima`, odnosno u obližnjim naseljima: Odžaci, Despotovo, Bački Petrovac, Kula i Kucura. Istoričar Torže, Peter Vak, nije ostavio precizne podatke o matičnim područjima i naseljima iz kojih su se doselili Nemci, već je samo naveo Rajnsku oblast u širem smislu. Međutim, on je tačno označio pravac i dužinu putovanja migranata, a uz to je do precizno naveo sve obaveze prihvatnih vlasti i olakšice koje im je država pružala. Iseljenici su polazili za Toržu iz Manhajma, i to u nekoliko grupa, držeći se gotovo istog puta kao i osnivači ostalih nemačkih sela u Bačkoj. Od Regenzburga do Apatina Nemci su putovali uglavnom brodovima. Usput su se morali prijavljivati nadležnim administrativnim ustanovama radi verifikovanja putnih isprava i dodele novčanih sredstava za podmirenje putnih troškova. Tako su se u Beču prijavili mađarskoj dvorskoj kancelariji, gde su ubeleženi najvažniji podaci i gde je svakoj porodici dodeljeno po dve forinte na ime putnih troškova. Potom su se u Budimpešti prijavili kraljevskoj komori, gde im je dodeljena još po jedna forinta po porodici. Po naređenju kraljevske komore, Nemci predviđeni za naseljavanje u Bačkoj morali su da nastave put ka Somboru, i da se nakon sakupljanja prijave specijalnoj kancelariji za naseljavanje, uspostavljenoj radi prihvatanja doseljenika, staranja oko izgradnja kuća za njih, izbora i razmeravanja atara, podele zemlje i organizacije obrade. U Somboru su migranti po treći put bili podvrgnuti birokratsko-administrativnom postupku: sve porodice su još jednom popisane, svakoj je uručeno pismeno rešenje o naseljavanju sa tačno naznačenim mestom, ulicom, brojem kuće i brojem članova. Proslavljena je tu 26. avgusta 1934. godine 150-godišnjica Torže. Doseljeni su tu u 18. veku Nemci iz Pfalca u Nemačkoj. Selo je planski građeno od maja 1784. godine, tako da je u prvom periodu brojalo 223 domaćinstva. Nemci su podigli reformatorsku (ostaci sačuvani do danas) i prvu evangelističku crkvu u tadašnjoj Ugarskoj (porušena posle Drugog svetskog rata). U martu 1937. oluja je srušila fabriku kudelje. Savino Selo je tipično plansko, vojvođansko selo, sa pravougaono postavljenom regulacijom ulica. Regulaciona širina ulica je od 25 do 48 m, a dužina oko 1,5 km.

Pjesme neviđenom / Jovanka Hrvaćanin ; [natpisnu stranu izradio Miloš Buzadžić] Beograd : izdanje uredništva `Venca`, 1926 ([Beograd] : Štamparija `Mlada Srbija` Anđelkovića) 78, [1] str. ; 18 cm RETKO!!! sadrži i posvetu autorke Jovanka Hrvaćanin rođena je 20. januara 1899. godine u Dubici (Hrvatskoj). Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu. Maturirala je i diplomirala nemački jezik i književnost u Beogradu. Bavila se uredništvom i prevođenjem sa slovenačkog, ukrajinskog i makedonskog jezika. Objavila je više knjiga poezije: `Pjesme neviđenom` 1926, `Otkinuto lišće` 1939, `Sabiranje za najmanje` 1946, `Računske šale za naše male` 1946, `Zanat je zlatan` 1947, `I ja računam` 1951, `Mica s deset lica` 1954, `Pod brezom` 1955, `Tragom srca` (izbor) 1972. i knjigu proze: `Zapisi` 1933. Bila je član predratnog PEN-a i udruženja književnika Srbije. Umrla je 1987. godine u Beogradu. * * * `Jovanka Hrvaćanin je pesnik zrelog i umetnički visokog izraza. Njena poezija je topla, ženska i misaona. Stihovima se trudi da sa što manje reči izrazi misao i prenese osećanje. Njena prva zbirka `Pjesme neviđenom` je od onih knjiga koje ne podležu modi, koje će uvek imati čitaoce i osvajati svojom neposrednošću. Bavila se poezijom za decu i prevodima sa ruskog i slovenačkog, u koje unosi po što va nje i nesebičnost koji su potrebni da prevođeno delo ne izgubi ništa od svoje lepote prilikom prevoda. Kod ove pesnikinje je unutrašnji život moćniji od utisaka spolja. Po iskrenosti i elegičnosti donekle podseća na Danicu Marković. Peva po osećanju, i njena pesma je uvek izraz duševnog zbivanja. Kroz pesme se naslućuje idealistička, osetljiva, čežnjiva priroda, upućena na sebe. Ljubavni motiv uvek je diskretno opevan. Snežana S. Baščarević (Leposavić): Književnice međuratne književnosti i književni kanon O njenoj privatnoj situaciji Jovanka Hrvaćanin je rođena 20. januara 1899. godine u Dubici (današnji naziv Hrvatska Dubica), ali je rano detinjstvo provela u Beogradu. Nakon smrti mlađeg brata i očevog gubitka posla u Pres-birou, 1903, vratila se sa porodicom u rodno mesto, gde je završila osnovu školu. Zbog političkih prilika, ali i angažmana njenog oca, Moja, koji je, kao miletićevac, osnivač i organizator prvih svetosavskih beseda u Dubici i Jasenovcu i član glavnog odbora Radikalne stranke, uhapšen i odveden u Zagreb, gde je, u bolnici zagrebačkog zatvora, i dočekao kraj rata, Jovankino školovanje bilo je neuredno, obeleženo naglim prekidima i preseljenjima. Autorkina prepiska sa pomorskim kapetanom (od novembra 1915. do marta 1918), kome se javila na oglas u želji da prekrati vreme koje je u toku rata provela u rodnom mestu, u svojevrsnoj izolaciji, osnova je njenog jedinog, epistolarnog romana Neviđeni. Gimnaziju je učila u Bjelovaru i Beogradu a, nakon Prvog svetskog rata, diplomirala je na Filološkom fakultetu (1923) i položila profesorski ispit (1926). Radila je kao profesorka u Ženskoj gimnaziji (1923—1931) i Učiteljskoj školi u Novom Sadu, Prvoj ženskoj gimanziji u Beogradu (1933—1940). U Novom Sadu je osnovala Udruženje univerzitetski obrazovanih žena i bila njegov prvi predsednik. Posle Drugog svetskog rata radi u Pedagoškom institutu, u sekciji za dečju i omladinsku književnost i štampu (1949—1950), potom kao urednik Dečje knjige (1951—1953) — sa te je pozicije i penzionisana 1953. Umrla je u Beogradu 1987. O njenoj profesionalnoj situaciji Jovanka Hrvaćanin je počela da piše još u osnovnoj školi, kada je i objavila prve pesme. Dve zbirke pesama (Pjesme neviđenom, Otkinuto lišće) i kratka lirska proza Zapisi nastaju u međuratnom periodu, kada je prisutna u gotovo svim tadašnjim časopisima (Književnom jugu, Književnoj reviji, Ženi, Svetlosti, Novoj svetlosti, Vencu, Misli, cetinjskom almanahu Zapisi, subotičkom Književnom Severu, dečjem listu Miroljub, novosadskim Dečjim novinama, Zastavi, Pravdi). Nakon Drugog svetskog rata pretežno se bavi pisanjem za decu, za koje ju je, kako je autorka govorila, pridobila Desanka Maksimović. Pisac je i kratkog epistolarnog romana Neviđeni, koji je prvi put objavljen 1995. godine u časopisu ProFemina, u tri nastavka. O njoj su pisali Jeremija Živanović, Isidora Sekulić, Ksenija Atanasijević, Ljubica Marković, Velimir Živojinović, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović. Prevodila je mnogo, najviše sa slovenskih jezika: Karela Čapeka, Frana Šrameka, Gorkog, V. Ivanova, Franca Bevka, Antona Aškerca, Ševčenka, Lasju Ukrajinku, Kristinu Brenkovu, Ivana Cankara. Radovi ove autorke Monografije Pjesme neviđenom (1926) Zapisi (1933) Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (1938) Otkinuto lišće (1939) Prava vrednost književnosti (1941) Računske šale za naše male (1946) Sabiranje za najmlađe (1946) Zanat je zlatan (1947) I ja računam (1951) Mica s deset lica i njena drugarica (1954) Pod brezom (1955) Tragom srca (1972) Ptice me bude (1979) Članci i drugi sastavni delovi [Ostavi nek se list kraj lista slaže…] (1927) R. St. Mićić: Životni put jednog prosvetnog radnika (1940) Neviđeni (1995) Neknjižna građa Autograf romana Neviđeni () Proletna kišica (1953) Recepcije Recepcija tokom života autorke Srbské básnířky: anthologije (Otto F. Babler — 1929) Jovanka Hrvaćanin i Kristina Brenkova (Desanka Maksimović — 1979) Jovanka Hrvaćanin: Zapisi, Novi Sad, 1933 (M. — 1933) Jovanka Hrvaćanin: Otkinuto lišće, Skoplje, 1939 (Desanka Maksimović — 1939) Jovanka Hrvaćanin: Saradnja kuće u osposobljavanju učenika za pismene zadatke (Aleksandra Serđukova — 1938) Prva reč (Jeremija Živanović — 1926) Savremena srpska ženska lirika (Ljubica Marković — 1929) Recepcija nakon njene smrti Jovanka Hrvaćanin (Miomir Milinković — 2010) Sa piscima i o piscima međuratnim (Dragoljub S. Ignjatović — 1992) Пјесме невиђеном / Јованка Хрваћанин ; [натписну страну израдио Милош Бузаџић] Београд : издање уредништва `Венца`, 1926 ([Београд] : Штампарија `Млада Србија` Анђелковића) 78, [1] стр. ; 18 cm

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Retko u ponudi !!! Razvoj Arheoloskih Istrazivanja i nauka u Dalmaciji kroz zadnji milenij Don Frano Bulic Vjesnik za arheologiju i historiju Dalmatinsku god. 1924 - 1925 Don Frane Bulić (Vranjic, 4. listopada 1846. – Zagreb, 29. srpnja 1934.), katolički svećenik, hrvatski arheolog i povjesničar. Biografija Don Frane Bulić, ugledni hrvatski arheolog, povjesničar, konzervator starina i povjesničar umjetnosti, rođen je 4. listopada 1846. godine u Vranjicu kraj Splita. Studij teologije polazio je u Zadru. Nakon završene teologije i svećeničkog ređenja 1869. završio je na bečkom sveučilištu studij klasične filologije i arheologije. Kao školovani arheolog postao je upraviteljem arheološkog muzeja u Splitu, a 1878. povjerena mu je i dužnost konzervatora nadležnog za očuvanje kulturno-povijesnih starina na području cijele Dalmacije. Biran je za zastupnika splitske općine u Dalmatinski sabor i za zastupnika Dalmacije u carevinskom vijeću u Beču, gdje se zalagao za sjedinjenje Dalmacije s Hrvatskom. Iz političkog života se povukao u vrijeme Kraljevine Jugoslavije, nakon proglašenja šestosječanjske diktature kralja Aleksandra 1929. godine. Svojim arheološkim otkrićima dao je najveći doprinos upoznavanju ranokršćanske i starohrvatske povijesti na području Dalmacije. Vodio je arheološka iskapanja na mnogim dalmatinskim mjestima, osobito u Solinu. Otkrio je baziliku u Manastirinama u kojoj su bili pokopani mučenici Venancije iz Valerijanova ili Aurelijanova doba te Dujam iz Dioklecijanova doba. 1891. godine otkrio je u Rižinicama kraj Solina kameni ulomak s natpisom kneza Trpimira, a 1898. godine i znameniti sarkofag kraljice Jelene iz 976. godine. Bulić je sa suradnicima uspio sastaviti krhotine natpisa sa sarkofaga i odgonetnuti tekst koji povjesničari smatraju jednim od najznačajnijih dokumenata hrvatske srednjovjekovne povijesti jer sadrži podatke koji otkrivaju genealogiju hrvatskih kraljeva. Za radova na Gospinom otoku u Solinu, Bulić je otkrio i temelje crkve Svete Marije i crkve Svetog Stjepana u kojoj su bili pokopani članovi hrvatske vladarske kuće. U Splitu je 1894. godine don Frane Bulić osnovao društvo `Bihać` za proučavanje povijesti iz doba hrvatskih narodnih vladara. Svojim ugledom najviše je pridonio održavanju prvog svjetskog kongresa kršćanske arheologije u Splitu i Solinu 1894. godine. Bio je cijenjeni član brojnih domaćih i svjetskih akademija i arheoloških društava. Objavio je niz članaka i knjiga, a najznačajniji su: `Hrvatski spomenici u kninskoj okolici uz ostale suvremene dalmatinske iz doba narodne hrvatske dinastije`, `Palača cara Dioklecijana u Splitu` i `Stopama hrvatskih narodnih vladara`. Od 1884. bio je urednik arheološkog časopisa Bullettino di archeologia e storia dalmata, između 1888. i 1925. njegov vlasnik, a 1920. na njegovu inicijativu promijenio je ime u Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku.

Dragoljub R. Aćimović - Pevanija i Dopev Johanesburg (Južna Afrika), 1963. sa posvetom autora Dragoljub R. Aćimović (1914. – 1986) bio je talentovani pisac, novinar, filmski kritičar i izdavač, koji je još pre II Sv.rata objavio knjigu filmskih kritika ,,Za sedmu umetnost” i jednu zbirku pesama pod pseudonimom. Zbog političkih prilika i on se kao emigrant obreo u Parizu i 1952. godine počeo prepisku sa Crnjanskim a naredne godine se i susreo sa njim i u Parizu mu štampao knjigu ,,Odabrani stihovi”, a potom se odselio u Johanesburg gde je osnovao izdavačku kuću. Godine 1961. odlazi u London u posetu Crnjanskom, i već naredne godine ,,Lament nad Beogradom” objavljen je na srpskom jeziku u Johanesburgu. Na osnovu tih susreta Aćimović je napisao i stotinak stranica memoarske proze i tako je nastala knjiga ,,Sa Crnjanskim u Londonu” . Iako najpoznatiji kao prijatelj i izdavač kultnih knjiga M. Crnjanskog (u najtežim, emigrantskim danima) Aćimovic je vrlo interesantan i kao autor. Istaknuta dela su mu zbirke poezije „Saglasja“ (1960), „Pevanija i dopev“ (1963), „Vreme prošlo-sadašnje“ (1971) i „The weary dreams. Poems“ (1973), zbirka pripovedaka „Tužno-veselo“ (1969), publicistička dela „Evropska pisma“ (1968) i „Pola veka balkanske politike“ (1980), kao i prevod sa latinskog jezika knjige „Progonstvo Ovidija“ Publija Nazona Ovidija (1977)...

Dragoljub R. Aćimović - Evropska pisma u Južnoafrickoj republici, 1968. godine primerak br. 9 (od ukupno 100 štampanih) sa posvetom autora Dragoljub R. Aćimović (1914. – 1986) bio je talentovani pisac, novinar, filmski kritičar i izdavač, koji je još pre II Sv.rata objavio knjigu filmskih kritika ,,Za sedmu umetnost” i jednu zbirku pesama pod pseudonimom. Zbog političkih prilika i on se kao emigrant obreo u Parizu i 1952. godine počeo prepisku sa Crnjanskim a naredne godine se i susreo sa njim i u Parizu mu štampao knjigu ,,Odabrani stihovi”, a potom se odselio u Johanesburg gde je osnovao izdavačku kuću. Godine 1961. odlazi u London u posetu Crnjanskom, i već naredne godine ,,Lament nad Beogradom” objavljen je na srpskom jeziku u Johanesburgu. Na osnovu tih susreta Aćimović je napisao i stotinak stranica memoarske proze i tako je nastala knjiga ,,Sa Crnjanskim u Londonu” . Iako najpoznatiji kao prijatelj i izdavač kultnih knjiga M. Crnjanskog (u najtežim, emigrantskim danima) Aćimovic je vrlo interesantan i kao autor. Istaknuta dela su mu zbirke poezije „Saglasja“ (1960), „Pevanija i dopev“ (1963), „Vreme prošlo-sadašnje“ (1971) i „The weary dreams. Poems“ (1973), zbirka pripovedaka „Tužno-veselo“ (1969), publicistička dela „Evropska pisma“ (1968) i „Pola veka balkanske politike“ (1980), kao i prevod sa latinskog jezika knjige „Progonstvo Ovidija“ Publija Nazona Ovidija (1977)...

Saglasja - D. R. Aćimović Johanezburg, 1960. godine primerak br. 95 (tiraž 125 primeraka), sa posvetom autora Dragoljub R. Aćimović (1914. – 1986) bio je talentovani pisac, novinar, filmski kritičar i izdavač, koji je još pre II Sv.rata objavio knjigu filmskih kritika ,,Za sedmu umetnost” i jednu zbirku pesama pod pseudonimom. Zbog političkih prilika i on se kao emigrant obreo u Parizu i 1952. godine počeo prepisku sa Crnjanskim a naredne godine se i susreo sa njim i u Parizu mu štampao knjigu ,,Odabrani stihovi”, a potom se odselio u Johanesburg gde je osnovao izdavačku kuću. Godine 1961. odlazi u London u posetu Crnjanskom, i već naredne godine ,,Lament nad Beogradom” objavljen je na srpskom jeziku u Johanesburgu. Na osnovu tih susreta Aćimović je napisao i stotinak stranica memoarske proze i tako je nastala knjiga ,,Sa Crnjanskim u Londonu” . Iako najpoznatiji kao prijatelj i izdavač kultnih knjiga M. Crnjanskog (u najtežim, emigrantskim danima) Aćimovic je vrlo interesantan i kao autor. Istaknuta dela su mu zbirke poezije „Saglasja“ (1960), „Pevanija i dopev“ (1963), „Vreme prošlo-sadašnje“ (1971) i „The weary dreams. Poems“ (1973), zbirka pripovedaka „Tužno-veselo“ (1969), publicistička dela „Evropska pisma“ (1968) i „Pola veka balkanske politike“ (1980), kao i prevod sa latinskog jezika knjige „Progonstvo Ovidija“ Publija Nazona Ovidija (1977)...

Šarl Defrez - Vedrina prepevao Dragoljub R. Aćimović ( u Parizu, 1954. god.) štampano svega 60 primeraka (ovo je knjiga br. 11, sa posvetom D. R. Aćimovića) Dragoljub R. Aćimović (1914. – 1986) bio je talentovani pisac, novinar, filmski kritičar i izdavač, koji je još pre II Sv.rata objavio knjigu filmskih kritika ,,Za sedmu umetnost” i jednu zbirku pesama pod pseudonimom. Zbog političkih prilika i on se kao emigrant obreo u Parizu i 1952. godine počeo prepisku sa Crnjanskim a naredne godine se i susreo sa njim i u Parizu mu štampao knjigu ,,Odabrani stihovi”, a potom se odselio u Johanesburg gde je osnovao izdavačku kuću. Godine 1961. odlazi u London u posetu Crnjanskom, i već naredne godine ,,Lament nad Beogradom” objavljen je na srpskom jeziku u Johanesburgu. Na osnovu tih susreta Aćimović je napisao i stotinak stranica memoarske proze i tako je nastala knjiga ,,Sa Crnjanskim u Londonu” . Iako najpoznatiji kao prijatelj i izdavač kultnih knjiga M. Crnjanskog (u najtežim, emigrantskim danima) Aćimovic je vrlo interesantan i kao autor. Istaknuta dela su mu zbirke poezije „Saglasja“ (1960), „Pevanija i dopev“ (1963), „Vreme prošlo-sadašnje“ (1971) i „The weary dreams. Poems“ (1973), zbirka pripovedaka „Tužno-veselo“ (1969), publicistička dela „Evropska pisma“ (1968) i „Pola veka balkanske politike“ (1980), kao i prevod sa latinskog jezika knjige „Progonstvo Ovidija“ Publija Nazona Ovidija (1977)...