DŽ. M. KUCI ELIZABET KOSTELO OSAM LEKCIJA PAIDEIA BEOGRAD 2OO4 MAŠTARIJE DŽ. M. KUCI - Nobelovac !!!!!!!!! .................................................. LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 185 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT E k s t r a !!!!!!!!!!!!

Retka antikvarna verzija iz 1914. (verovatno predratna) u izdanju izdavačke kuće Savremena Biblioteka Beograd. Preveo: Vladislav Kaćanski Sadrži pripovetke: - Stepski kralj Lir - Brigadir - Hamlet Stanje odlično. Ima posvetu na predlistu iz 1920. što je posebno simbolično, budući da sam do knjige došao 2020. tačno sto godina nakon što ju je za poklon dobila izvesna Bosa iz Pirota. :)

РАДИВОЈЕ О. ВУЈОВИЋ КУЋА НЕЗАБОРАВА BOOK & MARSO БЕОГРАД 2ОО4 ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 223 СТРАНЕ НЕКОРИШЋЕНО

МИРОСЛАВ ЦЕРА МИХАИЛОВИЋ МЕТЛА ЗА ПО КУЋУ МАТИЦА СРПСКА НОВИ САД 1993 Р е ф е р е н ц е ПИСАНО СС МЕТЛУ МЕТЛА ЗА САБАЈЛЕ МЕТЛА ЗА У ПЛАДНЕ МЕТЛА ЗА ПО НОЋ СТАНКОВА МЕТЛА .................................................................. ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 21 ЦМ 79 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО

NACIONALNA KUĆA `POLITIKA` POKLONJENA NEMAČKOM VAC-u CRNA KNJIGA o samoponiženju i sunovratu morala u Srbiji MIODRAG K. SKULIĆ IzDato u režiji autora, Beograd, 31. mart 2005. DRUGA NEMAČKA OKUPACIJA AD `POLITIKA` - 1941. KRAH OKTOBRA 1944. GODINE - 2002. KRAH OKTOBRA 2005. GODINE A N A L I Z A stalne i obrtne imovine, nivoa zaduženosti priHoda i isKazanog gubitka po godišnjem obračunu za 2003. godinu - AD `Politika` i - `Politika Newspapers and Magazines` VISINA I STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA AD POLITIKA IMOVINA I POSLOVANJE AD `POLITIKA` u 2003. godini KAKO JE POSLOVALO ZAJEDNIČKO PREDUZEĆE `POLITIKA NEWSPAPERS AND MAGAZINES`, doo SUDSKA REGISTRACIJA KRIVIČNE PRIJAVE UDRUŽENJa AKCIONARA protiv: 1. DAVORINA RIBNIKARA, generalnog direktora Politike, AD 2. SLAVICE ČEDIĆ, predsednika Skupštine akcionara Politike, AD 3. MILANA JANKOVIĆA, advokata iz Beograda 4. TATJANE ĐURICE, registarskog sudije Trgovinskog suda u Bgd 5. LJUBOMIRA MIHAJLOVIĆA, predsednika Upravnog odbora Politike, 6. BORISA TADIĆA, člana Upravnog odboraPolitike, AD 7. ZORANA ĐINĐIĆA, predsednika Demokratske stranke) i tako dalje... i tako dalje... u prevare... pljačku... kriminal... ucene... u ... s u n o v r a t!!! ..................................................... Macani su fantastično od/Igrali partiju čerupanja Politike, uzeli veliku lovu i nikom ništa! Vlast/Slast/Mast/Propast! .......................................................... Gde su ti silni, vajni novinari, gde je tu tzv. `istraživačko` novinarstvo??? Ćirilica,

DŽ. M. KUCI GVOZDENO DOBA PAIDEIA BEOGRAD 2009 DŽ. M. KUCI NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST 2003. godine ********* Biblioteka MAŠTARIJE Prevod s engleskog ARIJANA BOŽOVIĆ .................................................................. LATINICA TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 21 CM 159 STRANICA NEKORIŠĆENO db62

КУЋА НА ОСАМИ и друге приповетке ИВО АНДРИЋ Издавачи: Просвета - Београд Младост - загреб Свјетлост - Сарајево Државна заложба Словеније - Љубљана Мисла - Скопје 1976 САБРАНА ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 234 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Екстра !!!

U VREME SUŠE RIČARD BERNZ R A D B e o g r a d 2 O O 4 a) NARODNI OBIČAJI- BALKANSKE DRŽAVE ............................................................... Ričard BERNZ, rođen u Londonu 1943. godine, jedan od vodećih engleskih pesnika svoje generacije, dobitnik mnogih nagrada, prevođen na preko 20 jezika, živeo u Beogradu između 1987. i 1991. .... Junakinja ove knjige je prostodušna seljančica. Zove se Dodola. Ovom novom neobično dugom poemom, jedan moderan engleski pesnik vraća se starim srpskim kulturnim i narodnim običajima... Panbalkanske ceremonije za dozivanje kiše. (Mihajlo Grušić) ....................................................... ZA KRALJICU PROLJEĆA Ko će da štiti rodu i ševu Čaplju i vrapca sokola zebu Utvu grmušu vetrušu carića Kukavicu sovu ćuka detlića Labuda u trsci galeba na moru kosa drozda slavuja u zoru Lastu što ispod strehe klikće Ako ne ti Dodolo devojče odeveno u lišće ... Od nule do jedan izbroj kad svratiš do moga doma ... Svet ovaj rođen je sred vatre oluje groma ................................................. R e f e r e n c e Roda Ševa Vrabac Čaplja Vrabac Soko Zeba Utva Grmuša Vetruša Carić Kukavica Sova Ćuk Detlić Labud Galeb Trska More Kos Drozd Slavuj Lasta Dodola Devojče Nula Jedan Svet Dom Streha kuće (Pažnja - kad ste poslednji put čuli za ovu čarobnu reč `streha/streva kuće` !!!) Rođenje Vatra Grom Oluja ........................................................... Dragocena knjižica izvrsne poezije !!! Broš Latinica 59 stranica NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT NOVO Ekstra za POKLON *********

SPOMENICA PROFESORA ARHITEKTE BRANISLAVA DJ. KOJIĆA ZBORNIK RADOVA Arhitektonski fakultet u Beogradu B e o g r a d 1977 Predgovor Dekan arhitektonskog fakulteta u Beogradu prof. dr Zoran B. Petrović ............................................................ R e f e r e n c e Stremljenja savremene arhitekture Arhitektura Arhitekt Građanin Adolf LOS Arhitektura i dekor Simbolizam u arhitekturi Arhitekt i inženjer - umetnost u njihovim delima Kosi ili ravni krov Arhitektura, svetlost i čovek Ambijent i atmosfera (Zoran B. Petrović) Središte života - središte kuće (Branislav Milenković) BIOGRAFIJA PROFESORA BRANISLAVA KOJIĆA Broš Ilustracije 28 cm 80 stranica

1926. 2 knjige, Jenny Springer, Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh,Dresden Zagreb, upute zdravima i bolesnima o najvažnijim pitanjima iz nauke o zdravlju i liječenju bolesti, druga knjiga odličnom stanju, prva ima 2 odvojena 4orolista i malo oštećenje korice na hrbatu, 1075str.,tvrdi povez,24cm, š x65

ВЈЕРА М. МИЛАЧИЋ ДРЕКАЛОВИЋ ПОЕЗИЈА КОМОВА У ДОЛИНИ ВЕРУШЕ Издавач `ПРОМОЦИЈА` БЕОГРАД 1997 БИБЛИОТЕКА СЕЋАЊА ДЕВОЈКА ИЗ КУЧА НЕ МОРА ДА РУЧА АЛИ УВЕК МОРА ДА СЕ СЕЋА КУЧА П Р О Л О Г Кучи су стари Срби од Комова, српске планине, скоро највише мним 2.480 метара, Никад их није занимало, шта мисли једна Жена из њиховог Племена Она је морала да носи бремена, да пере кравља вимена, да само у себе кука, ка кукавица, или да пјева, исто јој се вата! Ваша сам Жена, па ве лијепо питам, без теке без фрке! Е? Моји добри Кучи, Моји Племеници како ће те кући? ........................................................... Пажња !!! ПОСВЕТА АУТОРКЕ датирана 10.06. 1999 ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 78 СТРАНА СОЛИДНО НЕМА У ПОНУДИ ************** КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК ***********

ЈЕЛЕНА ПАВЛОВИЋ ЧУБУРА СА МОРСКЕ СТРАНЕ ВРАЧАРСКИ БРЕГ БЕОГРАД 2014 Библиотека ЧУБУРСКИ СВИЦИ ОО3 Предговор МИША Д. ЈОВАНОВИЋ, по професији адвокат, лично сам га познавао и као судија и као адвокат, у некој брзини, краткој станци између судских рочишта, некад само поздрав, некад понека реч и време прође, давно то беше, у млађем добу умро, сјајан човек, из добре куће, и отац му Драгиша био адвокат, а Миша Д. Јовановић био је заљубљеник у Чубуру, на којој је живео, становао, писао о њој уздуж и попреко, географски је одредио и волео је својим детињством, сећањима, мирисима, утисцима, меланхолијом ******** (Михајло Грушић) ............................................................. ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 138 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *************

Barbe-Bleue (Charles Perrault) - Adaptation de Ch. Moreau-Vauthier Extrait : Il y avait un homme qui était très riche. Il avait de belles maisons à la ville, de beaux châteaux à la campagne ; on disait qu`il avait des caves pleines d`or et qu`il ne connaissait pas sa fortune, tant elle était grande. Malheureusement, cet homme était très violent, très laid, et il portait une barbe effroyable : elle était bleue. Aussi l`appelait-on Barbe-Bleue… Плавобради (Шарл Перо) - адаптација Цх. Мореау-Ваутхиер Одломак: Био је један човек који је био веома богат. Имао је лепе куће у граду, лепе дворце на селу; говорило се да има пуне подруме злата и да не зна богатство, тако велико. Нажалост, овај човек је био веома насилан, веома ружан, и носио је страшну браду: била је плава. Такође га зову Плавобради... HACHETTE godina nepoznata Odlično očuvana O

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ ЖИВИПЕРГАМЕНТ ЦИТАТИ НЕВИЂЕНОГ - рукописи - (КУЋА БАХОВЕ МУЗИКЕ II ДЕО) ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1994 ПРОСВЕТА 50 1944-1944 БРОШ ЋИРИЛИЦА 143 СТРАНЕ БЕЗ ПОДВЛАЧЕНИХ СТРАНА БЕЗ ПОТПИСА БЕЗ ПЕЧАТА ЧИСТО !!! ЛЕПО ОЧУВАНО

ĐORĐE OZBOLT POVRATAK GUBITKA MEMORIJE PAVILJON REPUBLIKE SRBIJE - ĐARDINI KUĆA LEGATA BEOGRAD 2019 a) OZBOLT ĐORĐE (1967-) - IZLOŽBENI KATALOZI b) VENECIJANSKE BIJENALE. PAVILJON REPUBLIKE SRBIJE, 2019 Tekst: VLADISLAV ŠĆEPANOVIĆ NIKOLETA LAMBERTUĆI ILUSTRACIJE U KOLORU TVRDE KORICE LATINICA ŠIVEN POVEZ 24 CM 84 STRANE NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra *********

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! SKZ Knjiga br 112. Aleko Konstantinov (1. januar 1863 — 11. maj 1897) bio je bugarski pisac, pravnik, publicista i osnivač organizovanog turističkog pokreta u Bugarskoj.[1] Život i aktivnost Aleko Konstantinov rođen je u Svištovu (13. januara 1863. godine) u uglednoj porodici trgovkinje Ivanice Hadžikonstantinove, a po majčinoj liniji potiče iz velike vidinske porodice Šišmanov. Školovao se kod privatnih nastavnika Emanuela Vaskidoviča i Janka Mustakova, u školi u Svištovu i u Aprilskoj gimnaziji u Gabrovu. Srednju školu je završio u Nikolaevu, a 1885. diplomirao je pravo na Novoruskom univerzitetu u Odesi. Po povratku u Bugarsku, Aleko je bio sudija (1885 - 1886) i tužilac (1886) Okružnog suda u Sofiji, kao i pomoćnik tužioca (1886 - 1888) i sudija u Sofijskom apelacionom sudu. Dva puta je bio otpušten zbog političkih razloga. Do kraja svog života bio je advokat u Sofiji. Aleko Konstantinov - Bugarski pisac, advokat i publicista Aleko Konstantinov ubijen prilikom neuspešnog atentata na svog partnera Mihaila Takeva. 23. maja 1897. godine obojica su bili u pećini u kojoj je rođen Takev i u kojoj je izabran za poslanika. Učestvovali su u proslavi praznika Svetih Ćirila i Metodija. Uveče istog dana, njih dvojica su se uputili ka Pazardžiku, ali su se zaustavili u selu Radilovo. Takev i Aleko napustili su selo oko 22 časa. Miloš Topalov i Petar Salepov pucaju na vagon i ubijaju Aleka Konstantinova. Salepov i Topalov osuđeni su na smrt, ali je Salepov dobio petnaest godina zatvora, zato što je bio maloletan. Rani radovi Prva štampana dela Aleka Konstantinova su pesme Ogledalo (1880) i Zašto? (1881), koje su objavljene u novinama „Čitava Bugarska“ i „Slobodna Bugarska“. U njima on ne krije svoj stav o političkoj situaciji u Bugarskoj. Feljtoni Kao student u gradu Nikolaevu, Aleko piše feljtone kao znak rane šaljive reakcije na stvarnost. Do kraja života stvorio je preko 40 feljtona. Glavne teme u njegovom radu su ukidanje izbornih prava bugarskog naroda, ponašanje ministra, poslanika, monaha i hitni socijalni problemi. Stvara ravnotežu između ljutnje i smeha, mržnje i bola, istovremeno kršeći umetničke i etničke mere. Smeh je majstorski, on prigovara, ali i zabavlja. Uvodi čitaoca u ironičnu „igru“ kroz asocijacije, pitanja, reference i komentare i stvara atmosferu poverenja i opuštenog ćaskanja. Upravo ta šaljiva atmosfera prožima ceo feljton - od naslova do natpisa i potpisa. Često se pretvara u oštar sarkazam koji se zasniva na moralnoj anksioznosti. Noviteti u ovom žanru su „Strast“ i „Srećna Nova godina“, gde je predmet ironije autor, koji se distancirao, dokazao svoju duhovnu nezavisnost i formirao se kao ličnost. Prevodi Aleko prevodi dela A.S.Puškin, N.A.Nekrasov, Molier i dr. Njegova dela su prevedena na oko 30 jezika. Prvi prevodi datiraju sa kraja XIX veka (estonski, ruski, srpski) i početka XX veka (nemački, poljski, francuski, češki i drugi). Zanimljivosti Po Aleku je nazvan vrh planine Rile, vrh Aleko, turistički centar Aleko na Vitoši, a 2017. godine u njegovu čast je raskrsnica u Čikagu dobila ime Aleko Konstantinov.[2] Kuća muzeja Aleko Konstantinov u Svištovu deo je 100 Nacionalnih turističkih lokacija. Zanimljiva je činjenica vezana za ruskog cara Aleksandra II. Naime, on je tokom svoje treće posete Bugarskoj odseo u kući Aleka Konstantinova. Po samom dolasku primetio je da ulaz u kuću krasi veliki venac od prirodnog cveća koji su četiri devojke držale odevene u narodnim nošnjama. Sa balkona kuće svog oca, Aleko je posmatrao prelazak ruskih trupa preko mosta. Mali Aleko je prisutan u ovoj sceni i to na njega ostavlja snažan utisak, usadivši u njemu ljubav prema svemu ruskom. Uredba u Alekovoj kući sačuvana je kao i kada je Aleksandar II živeo tamo, a od 1979. godine kuća je postala muzej.

ПСАЛТИР Издаје: ИЗДАВАЧКА КУЋА `ПРАВОСЛАВАЦ` Православна црквена општина ЛИНЦ ЛИНЦ-АУСТРИЈА 2004 Предговор ЕПИСКОП НИКОЛАЈ ЊУЈОРК 1955 ............................................................... САДРЖАЈ МОЛИТВА СВЕТОЈ ТРОЈИЦИ ПРЕД ЧИТАЊЕ ПСАЛТИРА 150 ПСАЛАМА ПРАВИЛО СВЕТИХ ОТАЦА ПРАВИЛО ВАСИЛИЈА СВЕТОГ ГОВОР УЧИТЕЉА АВГУСТИНА ................................................................ Превео ЂУРА ДАНИЧИЋ ТВРДЕ КОРИЦЕ КОРИЦЕ БОРДО БОЈЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 15 ЦМ 224 СТРАНИЦЕ АПСОЛУТНО НОВО НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2004 Екстра ********** дсп3

ГОРДАНА МАЛЕТИЋ ЛУТАЊА БАШТЕНСКИХ ПАТУЉАКА КРЕАТИВНИ ЦЕНТАР БЕОГРАД 2019 БИБЛИОТЕКА СВЕТ ЈЕ ЈЕДАН Илустрације МИЛИЦА МАСТЕЛИЦА ................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 20 ЦМ 139 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра аз ДЕЧЈИ ПОКЛОН / ЗА ЧИТАЊЕ ДЕЦИ ****** Ало имате клинца или малу шмизлу у кући, ОВА МАЛЕНА, АЛИ ДРАГОЦЕНА КЊИГА СА ЛЕПИМ ИЛУСТРАЦИЈАМА, пун је погодак за њихов дечји свет, за њихову пажњу, забаву и интересовање - мало ли је у данашње време !!! Михајло Грушић

Berlin 1939 tvrde korice 254 str odlično očuvana pisana staro/nemačkim - gotikom Рудолф Стратз Рука Фатме Да ли је песнику дозвољено да приказује садашњост? Шта је за нама само годину и по или две и још увек се протеже у време великог рата? Или треба веровати позиву уметничких судија: Не! Време је још увек преблизу. Превелика. Морате да ћутите. Сви смо до сада сами ћутали! Од дана када је избио рат, сви су вероватно одложили оловке. Неки писци су се борили на терену. Другима, као Јоханнитеру, медицинским сестрама, аутомобилистима, ратним извештачима, који су неко време генерално примани на фронт, било је дозвољено да упију чудовишни спектакл најмонструознијег рата од свих народа и времена на Западу и Истоку. Ја сам био један од последњих. А код куће је свако од нас видео другу, не мање огромну слику: други немачки фронт, фронт жена и научника, радника и штедиша. А споља видимо непријатеља: најбесрамнија лаж у светској историји, Енглеска, најсрамнија издаја у светској историји, Италија, најсрамнија Дестилерија убистава која је Русија, сатански бес Француска. Видимо да су Немци стављени ван закона по целом свету, чули смо за масовну глад, која је требало да доврши касапљење сенегалског црнца на највеће цивилизоване људе на свету. Гушило нас је гнушање према човечанству, од којег нас је у светом бесу ослободила само помисао на Немачку. И да ли треба да ћутимо о свему овоме? „Ма не!“, Каже критички германиста. „Само полако! Удаљеност! Удаљеност! За пет година - или за десет - или за тридесет - у зависности од тога - удаљеност од ствари и страсти биће довољно велика да створи зрело уметничко дело! ` Да, доврага, је ли спокојство једина сврха уметности? Моћ мржње, снага љубави ништа? Оно што сада сви ми доживљавамо у себи свим влакнима душе у рикању сумрака народа и преокрета света, шта споља говори са хиљаду ватрених језика на бојном пољу и код куће звони на хиљаду црквених звона? О чему сви мисле, за шта сви дишу, о чему сви говоре: само песник не? Али, претпоставимо: уметнички судија би био у праву: Шта да радимо сада у међувремену до исправне књижевне дистанце? `У међувремену? Боже мој - врло једноставно: Изаберите своје тканине из времена пре рата као и раније! ` Време пре рата? Када је то заправо било? Трљаш очи: осећај је као век. Није заправо битно колико је давно било. Све је постало тако другачије. Тако ново. Тако огромно. Људи иза немачке фонтане младости 4. августа - то више нисмо ми! Ми смо далеко изнад њих ... Другим речима: Свако ко описује период пре 1914. године пише историјски роман. Историјски романи нису свачија чаја чаја, поготово сада када историја сама хода земљом. Вратимо се садашњости! У стидљивом и колебљивом страхопоштовању, писац стоји пред округлом сликом запаљене земаљске кугле, која превазилази било коју меру ока и ума човека, и од почетка каже себи, ако жели да покуша да ухвати делић слике: „Неадекватни, ево догађаја!“ Да, наравно: Неадекватно, комадно ће бити све оно што они који су видели време и рат могу сада да обликују. Не може ништа друго него да из себе извуче максимум. Мора да покуша, од свог бића, свог погледа на свет, својих утисака, да добије угао посматрања где му се, кроз сноп одозго, спољни свет одражава једнако јасно као и непријатељски положај у телескопском телескопу.

АМАЈЛИЈА Новела КОНРАД ФЕРДИНАНД МАЈЕР ЈУГОИСТОК Б е о г р а д 1 9 4 3 Б И С Е Р И светске књижевности .......................................................... Ћирилица Тврде корице Шивен повез 72 странице Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! ... Књига је штампана за време немачке /о к у п а ц и ј е/ Србије, 1943. године, у издавачкој кући `Југоисток`, која је била под немачком контролом !!! Књига је прави /б и б л и о ф и л с к и/ примерак !!!

MAKS DAUTENDEJ VRT GODIŠNJIH DOBA i druge priče JUGOISTOK B e o g r a d 1 9 4 3 B I S E R I svetske književnosti ................................................................... R e f e r e n c e Vrt bez godišnjih doba Dalarova osveta U tmini Himalaja Dečak na slonovoj glavi U plavoj svetlosti Penanga Vaskrsenje mrtvih Jedrilice iz Jabaze Večernja zvona Mijdera hrama ................................................. Beleška o piscu Ćirilica Tvrde korice Šiven povez 93 stranice Pažnja !!! Pažnja !!! Pažnja !!! ... Knjiga je štampana za vreme nemačke /o k u p a c i j e/ Srbije 1943. godine, u izdavačkoj kući `Jugoistok`, koja je bila pod nemačkom kontrolom !!! (Mihajlo Grušić) KOLEKCIONARSKI PRIMERAK, 1943 ! RARITET ******* EKSTREM *******

ОЧИМА РУСКОГ ДОБРОВОЉЦА ЈУРИЈ ХАМКИН Дечје новине Горњи Милановац 1994 Р е ф е р е н ц е Ја пишем Јануарски метак На свом прагу Милан Шоша из Шоше Пјевајте ми руске пјесме Пут у Сарајево Акција Бункер Доборовољац Јелена Бардукова Борис Породица Попалић наставља борбу Пас - водич Под ватром на купање Битка на Мастиловој стијени Интернирци Которац Срушена кућа Клин-чорба Иди и умри за Србију ........................................................... ЈУРИЈ ХАМКИН, бивши официр Совјетске армије и новинар, био је 1992. године добровољац на херцеговачком ратишту. Сматрао је да је политика Русије према Србији `издајничка` и да се у Русији /у/ штампи слабо, неинформисао често и `примитивно` писало о `балканским` проблемима. (Михајло Грушић) Ћирилица Мекан повез 102 странице ЛЕП ПРИМЕРАК

KONSUELA Iz dnevnika puta na Špicbergen HANS JOST JUGOISTOK 1 9 4 3 B I S E R I svetske književnosti NAHS JOST, dramski pisac, vatreni pobornik nacionasocijalističkog pokreta u Hitlerovoj Nemačkoj... ............................................................... Beleška o piscu Ćirilica Tvrde korice Šiven povez 69 stranica P a ž nj a !!! P a ž nj a !!! P a ž nj a !!! ... Knjiga je štampana za vreme nemačke /o k u p a c i j e/ Srbije 1943. u izdavačkoj kući `Jugoistok` koja je bila pod nemačkom kontrolom !!! /B i b i o f i l s k i/ primerak !!! Lepo očuvano !!! ... Knjiga je značajna za proučavanje okupacijskog života Srbije 1941-1945 (knjige, film, svakodnevni život, škole, bolnice, sahrane...)

DRVENO MORE DŽONATAN KEROL KOJOT B e o g r a d 2 O O 3 DŽONATAN KEROL američki /k u l t n i/ pisac, rođen 1949. u Njujorku, posle buntovne mladosti završava jednu od prestižnih škola u Konektikatu, potom diplomira na Univerzitetu Virdžinija, dok je istovremeno radio kao profesor engleskog jezika. Svojim SF romanima stekao je svetsku slavu. Njegova SF priča `Prijateljev najbolji čovek` osvojila je uglednu Svetsku nagradu za fantastiku! Kerol je postao omiljeni pisac legendarnih književnih veličina kao što su STIVEN KING, MAJKL MURKOK i TOMAS HARIS !!! DRVENO MORE - kultni SF roman !!! ( Mihajlo Grušić) Rečenice iz ovog romana su antologijske: ... Grupa tinejdžera iz komšiluka stajala je na trotoaru ispred kuće porodice Skjavo i smejala se. `Šta ima, vojsko?` `Jebote, unutra su pravi `Ratovi zvezda`, gospodine Mekejb! ... Rekao sam ženi: `Ne bi mi smetalo da imam mačku.` Moja žena je trepnula i namrštila se: `Već imaš mačku` `Pa onda mi ne bi smetala /t v o j a/ maca.` ... Imam veliki motocikl - `dukati monstrum` - i opaki zvuk njegovog motora od 9OO kubika koji kao da kaže: `Jebote - ja sam bog!` vredi i poslednje kinte koju sam dao za njega. ... Sa bračnim partnerom napravite sporazum, on /p o p u s t i/ kod geografske širine. Na taj način, ako imate sreće, zajedno stvorite kartu zajedničkog sveta koji oboje možete da prepoznate i u njemu se komotno nastanite. ... Na kraju se oteturala od zadimljene olupine svoje nevinosti, otišla na koledž i studirala političke nauke dok sam ja (ne svojom voljom) otišao u Vijetnam da /s t u d i r a m/ mrtvace! ... Rekao sam slatko: `Zdravo, Suzan. Ti si se promenila. Kako to da ja ne mogu?` `Zato što si užasan, Mekejb. Bio si najgori momak od nastanka /p e n i s a!/` ... Suzan je izgovorila: Fred i ja se razvodino!` `Tvoja krivica ili njegova?` Glava joj se polako podigla. Zapiljila se u mene sa vatrom i /bodežima/ u očima, ali nije progovorila. `To je pitanje, Suzan, nije optužba.` `Da li si ti kriv za svoj razvod ili tvoja žena?` `Ja, valjda Ja. Gloriji sam postao dosadan, pa je počela da se /tucA/ okolo.` ........................................................... Broš Latinica 274 stranice ODLIČAN PRIMERAK

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dimitrije Davidović (Zemun, 23. oktobar 1789 — Smederevo, 6. april 1838) bio je srpski političar i diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Davidović je karijeru u Srbiji započeo kao lekar i knežev privatni (porodični) sekretar, nastavio kao knežev državni sekretar, istakao se u Carigradu kao diplomata, da bi svoju delatnost krunisao pisanjem Sretenjskog ustava i stekao položaj popečitelja (ministra). Dimitrije Davidović je uspeo da postane prva ličnost uz kneza Miloša Obrenovića.[1] Kuća u kojoj se rodio D. Davidović u Zemunu Glavna br.6 Spomen ploča na kući u kojoj se rodio D. Davidović u Zemunu Glavna br.6 Mladost i školovanje Dimitrije Davidović je rođen u Zemunu, 23. oktobra 1789. godine, od oca Gavrila Georgijevića i majke Marije. Po Antoniju Arnotu (1838) potiče on `od starine Protića`.[2] Rođen je u jednospratnoj kući koja se danas nalazi na broju 171, na uglu ulice Glavne i Kanalske ulice. Dimitrije se rodio za vreme poslednjeg austro – turskog rata (1788—1791), u periodu kada su austrijske trupe tek zauzele Beograd 1789. godine, i u vreme Revolucije u Francuskoj. Dimitrijev otac Gavrilo je bio regimentski sveštenik i kapelan u grčkoj crkvi u Beču, i za tu službu odlikovan je posebnim krstom. Gavrilo se potom vratio u Zemun u svešteničko zvanje prote. Napustivši kasnije sveštenički poziv, Gavrilo se opredelio za trgovinu.[3] Dimitrijev deda zvao se David Georgijević (Đorđević) i bio je jedan od poznatijih nastavnika Latinske škole u Sremskim Karlovcima, koju je osnovao mitropolit Pavle Nenadović. Dimitrije je kasnije po najpoznatijoj ličnosti u porodici dedi, Davidu, uzeo prezime Davidović. Dimitrije je u petoj godini preležao „velike kraste“ (boginje). Tokom celog života bio nežne prirode, plave puti, rošavog lica usled preležanih velikih boginja i slabog vida. On je u šestoj godini pošao u srpsku školu, i u njoj učio do jedanaeste. Završio je srpsku školu i odslušao „nemacku normu“, između 1795. i 1801. godine. Otac Gavrilo rešio je da sinu omogući da nastavi školovanje, pa ga je uputio u Sremske Karlovce, gde je od 1792. godine radila Gimnazija. Davidović je tamo pohađao šestogodišnju gimnaziju, sa pripremnim razredom 1801/1802. i tri razreda gramatikalne klase od 1802. do 1805. godine, kao i dve humanitarne (čovečnosti) klase od 1805. do 1807. godine.[3] U Sremskim Karlovcima je s uspehom došao do kraja poslednjeg razreda, šestog, kada je, zbog jedne paskvile (pogrdnog pisma), izazvao sukob sa mitropolitom Stevanom Stratimirovićem i profesorom Gavrilom Hranislavom. On je u pismu (knjižici) u satiri, zajedljivim stihovima izvrgao ruglu profesora Hranislava. Davidović je zbog ozloglašenih knjižica protiv svojih pretpostavljenih isključen iz škole i tom prilikom dobio i deset udaraca korbačom. Dimitrijev otac Gavrilo koji je bio trgovac, aktivno je pomagao ustanike tokom Srpske revolucije. Mladi Davidović je otputovao na sever, u nameri da dovrši svoje školovanje. U Kežmaroku je završio prvu, a u Pešti drugu godinu filozofije na Liceju 1809. godine. U Kežmeraku i Pešti bio je školski drug i veliki prijatelj sa budućim tvorcem srpskog romana, slušaocem prava Milovanom Vidakovićem.[3] Davidović je završio drugu godinu filozofije i upisao medicinsku školu u Pešti. Kada je imao dvadeset i dve godine završio je treći razred lekarske škole 1812. godine, tada je preveo i štampao Ajzemanovo Nastavlenije k blagonaraviju, brošuru malog formata namenjeno deci. U Pešti je sa Davidovićem učio medicinu, Dimitrije Frušić sa kojim je pohađao Karlovačku gimnaziju. U jesen 1812. iz Pešte Davidović i Frušić odlazi u Beč da nastavi sa učenjem medicine i steknu gradus. Ali, Davidović se odmah po završetku prvog semestra brzo razočarao u studije medicine, koje nije nikad završio.