КУЋА НА ОСАМИ и друге приповетке ИВО АНДРИЋ Издавачи: Просвета - Београд Младост - загреб Свјетлост - Сарајево Државна заложба Словеније - Љубљана Мисла - Скопје 1976 САБРАНА ДЕЛА ИВЕ АНДРИЋА Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 234 странице Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО Екстра !!!

HENRIK IBZEN DRAME I 1. LUTKINA KUĆA 2. SABLASTI 3. DIVLJA PATKA VESELIN MASLEŠA SARAJEVO 1986 Predgovor dr JOSIP LEŠIĆ Prevela ZEINA MEHMEDBAŠIĆ .............................................................. TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ LATINICA 324 STRANICE BEZ PODVLAČENIH STRANICA BEZ POTPISA BEZ PEČATA ČISTO ********** VRLO DOBAR PRIMERAK KOLEKCIONARSKI, 1986 dsp21

U VREME SUŠE RIČARD BERNZ R A D B e o g r a d 2 O O 4 a) NARODNI OBIČAJI- BALKANSKE DRŽAVE ............................................................... Ričard BERNZ, rođen u Londonu 1943. godine, jedan od vodećih engleskih pesnika svoje generacije, dobitnik mnogih nagrada, prevođen na preko 20 jezika, živeo u Beogradu između 1987. i 1991. .... Junakinja ove knjige je prostodušna seljančica. Zove se Dodola. Ovom novom neobično dugom poemom, jedan moderan engleski pesnik vraća se starim srpskim kulturnim i narodnim običajima... Panbalkanske ceremonije za dozivanje kiše. (Mihajlo Grušić) ....................................................... ZA KRALJICU PROLJEĆA Ko će da štiti rodu i ševu Čaplju i vrapca sokola zebu Utvu grmušu vetrušu carića Kukavicu sovu ćuka detlića Labuda u trsci galeba na moru kosa drozda slavuja u zoru Lastu što ispod strehe klikće Ako ne ti Dodolo devojče odeveno u lišće ... Od nule do jedan izbroj kad svratiš do moga doma ... Svet ovaj rođen je sred vatre oluje groma ................................................. R e f e r e n c e Roda Ševa Vrabac Čaplja Vrabac Soko Zeba Utva Grmuša Vetruša Carić Kukavica Sova Ćuk Detlić Labud Galeb Trska More Kos Drozd Slavuj Lasta Dodola Devojče Nula Jedan Svet Dom Streha kuće (Pažnja - kad ste poslednji put čuli za ovu čarobnu reč `streha/streva kuće` !!!) Rođenje Vatra Grom Oluja ........................................................... Dragocena knjižica izvrsne poezije !!! Broš Latinica 59 stranica NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT NOVO Ekstra za POKLON *********

Decor interior et meubles de la maison francaise, Elisa Maillard, korica pohabana i ima fleke, jedan list odvojen, odlično uvezan tabak, neravno zasečena po boku tabaka, 140str.,tvrdi povez,26cm, š e42

1926. 2 knjige, Jenny Springer, Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh,Dresden Zagreb, upute zdravima i bolesnima o najvažnijim pitanjima iz nauke o zdravlju i liječenju bolesti, druga knjiga odličnom stanju, prva ima 2 odvojena 4orolista i malo oštećenje korice na hrbatu, 1075str.,tvrdi povez,24cm, š x65

Deset tomova Žan-Kristofa objavljeno je između 1904. i 1912. godine, prvo u pariskom časopisu Les Cahiers de la Kuinzaine. Oslikavajući život, od početka do kraja, velikog umetnika, malo koja knjiga ima za cilj da postigne toliko, a potom i uspe. Romen Rolan je dobio Prix Femina za prva četiri toma 1905. godine, a zatim i za završeni roman i njegov pamflet Au-dessus de la melee (Iznad bitke, 1915) — poziv Francuskoj i Nemačkoj da poštuju čovečanstvo i istinu tokom borbama u Prvom svetskom ratu — dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1915. Klasik francuske književnosti i jedan od istinski epskih filozofskih romana, Žan-Kristof ima retko mesto među francuskim klasicima, što bi se moglo nazvati (sa više značenja) „muzičkim romanima“ i evropskom književnošću kao i širom svetskom književnošću. Kao i druga veoma duga dela — kao što su književna remek-dela Tolstoja i Prusta — ona ima moć da zastraši i najstrpljivije čitaoce, ali, kada se jednom upusti, takođe ima moć da u velikoj meri obogati nečije razumevanje umetnosti i muzike, istorije i filozofije, Evrope i sveta. Ostale teme koje roman istražuje uključuju javnu osudu i kritiku, lični integritet, pacifizam, feminizam i (u jednom od najpoznatijih pasusa) prava životinja. Rolandovi stavovi mogu se nazvati ispred svog vremena i čine srce njegovog dugog, strastvenog i promišljenog humanističkog romana, koji, retkost među knjigama dobitnicima Nobelove nagrade, ima toliko obima da je prevodilac Gilbert Cannan napisao na kraju svog predgovora: „Po svojoj istinitosti i apsolutnom integritetu — od Tolstoja ne znam ni za jedan tako kristalno jasan spis — „Žan-Kristof“ je prva velika knjiga dvadesetog veka. U izvesnom smislu ona započinje dvadeseti vek.“ Romen Rolan je rođen u opštini Clameci, Nievre u centralnoj Francuskoj 1866. Studirao je filozofiju, ali se potom fokusirao na istoriju i diplomirao na Ecole normale superieure 1889. Proveo je dve godine u Rimu, gde je otkrio različita stara i nova remek-dela, a po povratku u Francusku doktorirao je (tema njegove teze bila je istorija opere u Evropi pre Lulija i Skarlatija), a zatim je naredne dve decenije predavao na raznim licejima u Parizu. Od 1902. do 1911. rukovodio je novoosnovanom muzičkom školom Ecole des Hautes Etudes Sociales, a 1903. je postavljen za prvog predsedavajućeg za istoriju muzike na Sorboni. Rolanovo najslavnije delo je njegov desetotomni roman-fleuve Jean-Christophe (1904-1912), a njegovi drugi romani su Colas Breugnon (1919), Clerambault (1920), Pierre et Luce (1920) i njegov drugi roman-fleuve, sedmotom.

БРАНКО В. РАДИЧЕВИЋ ПОСЛАСТИЧАРНИЦА КОД ВЕСЕЛОГ ЧАРОБЊАКА ВЕСЕЛИН МАСЛЕША САРАЈЕВО 1964 ЛАСТАВИЦА Број 1О2 Уредник АХМЕТ ХРОМАЏИЋ Насловна страна ХАМИД ЛУКОВАЦ Иустрације АДИ МУЛАБЕГОВИЋ .......................................................... Пажња !!! Књига из легендарне дечје библиотеке ЛАСТАВИЦА сарајевске издавачке куће Веселин Маслеша **** КЊИГА ЈЕ ПРАВИ КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК РЕТКО ЈЕ У ПОНУДИ У ГОТОВО ОДЛИЧНОМ СТАЊУ 24 ПОГЛАВЉА ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ 128 СТРАНА За праве књижевне СЛАДОКУСЦЕ, КЊИГОЉУБЦЕ и оне који скупљају књижевне раритете ******** За родитеље да ОБРАДУЈУ своје дете + ћирилично писмо ******* Мало је рећи да је ово ЛЕПОТА од књиге ******** За оне који ВОЛЕ књигу **********

SPOMENICA PROFESORA ARHITEKTE BRANISLAVA DJ. KOJIĆA ZBORNIK RADOVA Arhitektonski fakultet u Beogradu B e o g r a d 1977 Predgovor Dekan arhitektonskog fakulteta u Beogradu prof. dr Zoran B. Petrović ............................................................ R e f e r e n c e Stremljenja savremene arhitekture Arhitektura Arhitekt Građanin Adolf LOS Arhitektura i dekor Simbolizam u arhitekturi Arhitekt i inženjer - umetnost u njihovim delima Kosi ili ravni krov Arhitektura, svetlost i čovek Ambijent i atmosfera (Zoran B. Petrović) Središte života - središte kuće (Branislav Milenković) BIOGRAFIJA PROFESORA BRANISLAVA KOJIĆA Broš Ilustracije 28 cm 80 stranica

57343) MK1 VELIKI PUT , Herman Gerstner , Izdavačko i prometno A.D. Jugoistok Beograd 1943 , novela, Herman Gerstner (1903 - 1993.) je bio nemački pisac i bibliotekar . Od 31. avgusta 1939. bio je glavni i odgovorni urednik za kulturnu politiku u Savezu nemačke štampe Rajha. Kao bibliotekar u Drugom svetskom ratu godine 1938. Gerstner je završio dvomesečnu obuku u obaveštajnoj jedinici Vermahta . Gerstner je 27. februara 1942. upućen u Srbiju i preuzeo dužnost načelnika Vojne biblioteke u Beogradu , gde je ostao do povlačenja Vermahta u jesen 1944. godine. Ovde se bavio i upravljanjem akcionarskim društvom nastalim iz imovine izdavačke kuće Geca Kon nakon ubistva njenog jevrejskog vlasnika. Tokom te delatnosti je i štampao svoju knjigu. Deo imovine i primerke izdavačke kuće Gece Kona je slao u u nemačke biblioteke. Nagrada za zasluge bugarskoj vojsci i Ratnom muzeju u Sofiji 1944. godine ukazuje na to da je Gerstner isporučivao knjige i Bugarskoj , koja je bila u savezu sa Nemačkom . 1943. godine posredovao je u prodaji knjiga Kraljevske srpske akademije nauka bečkoj Nacionalnoj biblioteci. Većina njegovih dela pre 1945. godine objavljena je u centralnoj izdavačkoj kući NSDAP-a. Jačanje vojske i jačanje volje za žrtvovanjem bili su ciljevi kojima se težilo u književnosti a iako Gerstner nije bio jedan od najistaknutijih pisaca nacističke države, bio je istaknuti i rasprostranjen autor čija se dela stilski i izborom motiva savršeno uklapaju u željeni ideološki i kulturno-politički pravac. mek povez, format 11,5 x 17 cm , pege od starosti na koricama, 100 strana, ćirilica, RETKOST ! ,

58307) PJESME JUNAČKE NOVIJIH VREMENA O VOJEVANJU CRNOGORACA I HERCEGOVACA , Srpske narodne pjesme knjiga deveta , skupio ih Vuk Stefanović Karadžić , Štamparija Kraljevine Srbije Biograd 1902 , sadržaj : 1. Udarac Omer-pašin na Crnu Goru 2. Udar turski na Crmnicu 3. Opet u boju u Crmnici 4. Crnogorci na Žabljaku 5. Udarac na Grahovo Omer-pašine godine 6. Pogibija bega Mušovića 7. Pop Crnogorac i kapetan Đulek 8. Dizanje oružja raje u Hercegovini 9. Prijenos tijela vladike Petra II, s Cetinja na Lovćen 10. Vojevanje na Kuče (1855) . 11. Vojevanje na Kuče (1856) 13. Began serdar i Šaban-aga Arnautin 13. Ženidba Knjaza Danila . 14. Boj na Grahovcu (1858) 15. Boj na Grahovcu (1858) 16. Pohara Кolašina (1858) 17. Pohara Кolašina 18. Opet to isto 19. Udarac na carske lađe na Blatu (1858) 20. Udarac Ali-pašin na Liješnjane (1858) 21. Krštenje knjaginje Olge (1859) 22. Smrt knjaza Danila 23. Tugovanje zmaja na Lovćenu 24. Žalost i radost po smrti knjaza Danila 25. Pjesma od Krnjica (1861) 26. Buna u Hercegovini (1855-1862) 27. Boj na Zupce (1862) 38. Boj u Dugi (1862) 29. Opet to isto 30. Boj na Presjeku tvrdu više gornjeg polja Nikšićkoga 31. Boj u Кolovozu više Spuža u Rasalinu Glavicu (1862) 32. Bojevi Hercegovaca i Crnogoraca s Turcima (god. 1862) 33. Tugovanje Luke Vukalovića državno izdanje, tvrd povez, format 16 x 21 cm , ćirilica, potpis na predlistu , VI + 603 strane predgovor Ljubomir Stojanović , pečat na naslovnoj strani

Le Royaume des Serbes, Croates et Slovenes — Economique Balkanska revija: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - ekonomija Pariz, Francuska 1925. Tvrd povez, ilustrovano, francuski jezik, veliki format (30 cm), 70 strana. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; knjiga je, za godine, odlično očuvana. Izuzetno retko. Izdanje Balkanske revije (Revue des Balkans), izdavačke kuće koja je bila specijalizovana za publikaciju knjiga i periodike koje su se bavile balkanskim državama. Ovo izdanje pored nekih osnovnih podataka o ekonomiji Kraljevine SHS, donosi i intervjue sa istaknutim ekonomistima i bankarima ( Milan Stojadinović, francuski ataše za trgovinu Alfons Muze, predsednik Udruženja banaka Vlada Marković...)

TURSKI SULTANI Dr. Željko Fajfrić Poreklo Osmanlija, turske vladarske kuće, vodi od Ertugrula, što znači `Uspravan čovek`. On je bio sin Sulejman šaha, vodje jednog prilično velikog plemena od oko 50.000 duša. Kako je Sulejman poginuo (1232. godine) to su njegova četiri sina Sunkurtekin, Gindugdija, Dindar i Ertugrul podelili pleme. Svako je otišao na svoju stranu. Dok su braća krenula ka Turkestanu, Ertugrul je tumarao jedno vreme Malom Azijom dok se sa svojih 400 konjanika nije upleo u rat izmedju dva protivnika koji su njemu bili sasvim nepoznati... Tvrd povez Strana:351 Format: 25 Knjiga je glanz NOVA....PERFEKTTTT.➡️ ➡️ -------------------------------- M

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Mozda je i iz 189? Mađarski jezik je službeni jezik Republike Mađarske, jedan od šest službenih jezika Autonomne Pokrajine Vojvodine (Srbija), kao i službeni jezik na lokalnom nivou u delovima Rumunije (Transilvanija) i Republike Slovenije (okolina mesta Lendava, u istočnoj Sloveniji). Pored toga, mađarski se govori i u delovima Slovačke, Ukrajine, Hrvatske i Austrije, ali u njima ne uživa status službenog jezika. Pripada ugro-finskoj grupi uralskih jezika. Njime govori 14,5 miliona ljudi. Pošto je mađarski jezik službeni jezik Mađarske, on je istovremeno i jedan od službenih jezika Evropske Unije. Mađarski jezik specifičan je po tome da, po logici indoevropskih jezika, ima veliki broj `padeža`, što ga čini prilično komplikovanim za učenje. U mađarskoj lingvistici se to ne smatraju padežima, već se posmatraju kao nastavci za izražavanje različitih aspekata osnovne reči (kao što to čine u našem jeziku sintagme sastavljene od predloga i imenske reči, koje u rečenici imaju funkciju priloške oznake). Imenica ház koja znači kuća poprima oblik házból u značenju iz kuće, házban u značenju u kući, házba u značenju u kuću, házról u značenju sa kuće ili o kući, házon u značenju na kući, házra u značenju na kuću, itd. Kompleksnosti mađarske gramatike doprinosi i činjenica da mađarski ne poznaje glagol imati. Ja imam se na mađarskom jeziku iskazuje sa nekem van, što u doslovnom prevodu znači meni pripada. S druge strane, na primer, mađarski koristi određeni (a, az) i neodređeni član (egy), slično kao engleski (the; a, an) ili nemački (der, die das; ein) kojih u našem jeziku nema. Glagoli se konjugiraju u zavisnosti od toga, da li imaju komplimentaran objekat ili ne. Látok znači Ja vidim (nešto), ali Látom a könyvet znači Ja vidim knjigu. Mađarski jezik ima puno zajedničkih reči sa srpskohrvatskim, a mnogo reči su i jedan i drugi jezik preuzeli iz turskog i nemačkog jezika. Tako se na mađarskom papuča kaže papucs, ključ je kulcs, sto (astal) je asztal, itd. Ima primera da je međarski jezik pozajmio slovenske reči kao kovács, ali ima i mađarskih reči u srpskom jeziku, kao što je to na primer šargarepa (sárgarépa `žuta repa`).

Liječnica u kući 1-2 Knjiga prosvjetljenja Dženi Springer Jenny Springer Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh,Dresden Zagreb, upute zdravima i bolesnima o najvažnijim pitanjima iz nauke o zdravlju i liječenju bolesti... sa 957 originalnih crteža i 60 slika i umjetničkih priloga. Nakladnik: Dresdenska nakladna knjižara M.O.Groh, Dresden Mjesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1926 Format: 16×23,5 povez: tvrdi, Broj stranica: 1077 Stanje Veoma dobro, kao novo!!!

DR. MED. JENNY PRINGER-LIČNICA U KUĆI KNJIGA PROSVETLJENJA 1 IZDAVAČ: DRESDENSKA NAKLADNA KNJIŽARA M.O. GROH, DREZDEN ZAGREB MESTO ZAGREB GODINE: 1926 BROJ STRANA: 640 TVRDOG POVEZA 45 CM STANJE: STRANICE OD 371-382 SE ODVOJILE, NA STRANICI 383-4 FALI U GORNJEM DESNOM UGLU PARČE TEKSTA, STRANICA 385 ZACEPLJENA, 391 LEPLJENA SELOTEJSPOM, PODVLAČENA CRVENOM BOJICOM I HEMISJKOM OLOVKOM SKROMNO, KNJIGA KAO NA SLICI OCENA: PRELAZNA DOSTAVU PLAĆA KUPAC, PO IZBORU

ВЈЕРА М. МИЛАЧИЋ ДРЕКАЛОВИЋ ПОЕЗИЈА КОМОВА У ДОЛИНИ ВЕРУШЕ Издавач `ПРОМОЦИЈА` БЕОГРАД 1997 БИБЛИОТЕКА СЕЋАЊА ДЕВОЈКА ИЗ КУЧА НЕ МОРА ДА РУЧА АЛИ УВЕК МОРА ДА СЕ СЕЋА КУЧА П Р О Л О Г Кучи су стари Срби од Комова, српске планине, скоро највише мним 2.480 метара, Никад их није занимало, шта мисли једна Жена из њиховог Племена Она је морала да носи бремена, да пере кравља вимена, да само у себе кука, ка кукавица, или да пјева, исто јој се вата! Ваша сам Жена, па ве лијепо питам, без теке без фрке! Е? Моји добри Кучи, Моји Племеници како ће те кући? ........................................................... Пажња !!! ПОСВЕТА АУТОРКЕ датирана 10.06. 1999 ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 78 СТРАНА СОЛИДНО НЕМА У ПОНУДИ ************** КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК ***********

ЈЕЛЕНА ПАВЛОВИЋ ЧУБУРА СА МОРСКЕ СТРАНЕ ВРАЧАРСКИ БРЕГ БЕОГРАД 2014 Библиотека ЧУБУРСКИ СВИЦИ ОО3 Предговор МИША Д. ЈОВАНОВИЋ, по професији адвокат, лично сам га познавао и као судија и као адвокат, у некој брзини, краткој станци између судских рочишта, некад само поздрав, некад понека реч и време прође, давно то беше, у млађем добу умро, сјајан човек, из добре куће, и отац му Драгиша био адвокат, а Миша Д. Јовановић био је заљубљеник у Чубуру, на којој је живео, становао, писао о њој уздуж и попреко, географски је одредио и волео је својим детињством, сећањима, мирисима, утисцима, меланхолијом ******** (Михајло Грушић) ............................................................. ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ 138 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра *************

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pedagogija je nauka čije su oblasti izučavanja vaspitanje i obrazovanje. Sam termin se različito definisao u različitim periodima, što ukazuje na razvoj same nauke kroz ljudsku istoriju. Reč pedagogija potiče iz grčkog jezika nastala u doba antičkih država i sastavljena je od dve reči — pais, paidos što znači dete, odnosno dečak, i ago, agein što znači voditi. U početku je ovaj termin imao doslovno značenje — označavala je roba koji je vodio dete od kuće do mesta gde se tadašnja omladina okupljala radi sticanja obrazovanja. Taj rob se zvao pedagog, tj. onaj koji vodi dete.[1] Međutim, prema nekim teoretičarima, rob se nije brinuo samo o sigurnosti deteta na putu od kuće i do nje, već se brinuo i o njegovom ponašanju.[2] Za razliku od dečaka, devojčice su ostajale sa svojim majkama u kući. U starom Rimu se značenje pojma pedagog (lat. paedagogus) menja, te se sada odnosi na učenog roba, najčešće Grka, koji podučava decu. Već tada, kao i kasnije, sam termin „vođenje“ se menja iz doslovnog u preneseno značenje; pedagog je onaj koji usmerava, obrazuje i vaspitava.[1] Danas se termin pedagog može definisati u širem značenju i podrazumeva sve one koji se na neki način bave vaspitavanjem dece (tu se ubrajaju i roditelji i kada ne poseduju adekvatno pedagoško znanje) i u užim značenjima, gde se misli samo na lica koja se profesionalno bave vaspitanjem dece, odnosno nastavnike. Iz ovog termina, izvedeni su i uvreženi drugi, bliski termini poput pedagoških radnika, pedagoške ustanove, pedagoške mere itd. U različitim jezicima termin pedagogija ima različita značenja, što je donekle u vezi sa samim terminom, ali i različitim gledištima na samu nauku...

PJER LUIS PRIRUČNIK ZA DEVOJČICE O lepom vaspitanju prema pravilima obrazovnih ustanova GRADAC ČAČAK 2OO3 Biblioteka CVEĆE ZLA R e f e r e n c a U SOBI Ako vas zateknu sasvim golu, stidljivo stavite jednu ruku na oči, a drugu na pičku; ali ne širite prste na prvoj i ne dirkajte se na drugom. Ne pišajte u kalorifer. Idite u WC. Ne kačite svoj dildo o škropionicu pored kreveta. Taj instrument se stavlja ispod jastuka. KOD KUĆE Ne izlazite na balkon da pljujete po prolaznicima, naročito ako vam je prčevina u ustima. Ne pišajte sa najvišeg stepenika da biste pravili vodopad. ......................................................... Broš Latinica 68 stranica Retko, zanimljivo štivo !!!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT EKSTRA !!!!!!!!!! KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!! g165

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG46 (N)

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Ima posvetu. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG40

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 – Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950–1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957–1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958–1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959–1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960–1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960–1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961–1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962–1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963–1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri – Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet – maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG47 (N)

О управи у кући и у школи / предавао у Ученом друштву у Берлину Карло Ф. Стој ; превео Ник. Ј. Петровић Језик: српски Година: 1880 Издавање и производња: У Београду : У Државној штампарији, 1880 Физички опис: 38 стр. ; 19 cm Kao na fotografijama

AK 3 51582) KAKO VALJA NEGOVATI BOLESNIKE U KUĆI I BOLNICI , Prof. Dr. T. Bilrot , Državna štamparija Kraljevine Srbije Beograd 1894 , preveo Dr. Gerasimović , drugo prerađeno i uvećano izdanje sa 61. slikom , tvrd povez, format16 x 23,5 cm , ćirilica, ilustrovano, VII + 362 strane , RETKOST

DIE DAME, Modni časopis, sveska 25, 1936. Izdavač:...............Ullstein Verlag Mesto izdanja:.....Berlin Godina izdanja:...1936. Format:...............28 x 36 cm Broj strana:.........120, na nemačkom jeziku, ilustrovano Težina:................680 g Stanje časopisa:.nedostaje gornji i donji deo hrbata, naslovna strana i prva 3 lista su iskrzani po ivicama i zacepljeni po desnoj ivici, tri lista (113-118 str.) su odvojeni od poveza, zacepljeni po donjoj ivici i iskrzani sa strane, ostalo je odlično očuvano “DIE DAME”, berlinski časopis, s podnaslovom „Illustrierte Mode-Zeitschrift“ (Ilustrovani modni časopis), izlazio je od 1911. do 1943. godine. Nastavio je tradiciju ženskog časopisa, koji je od januara 1874. godine izdavao „Lipperheide Verlag“ (Liperhajde Ferlag) u Berlinu. Preuzeo ga je „Ullstein Verlag“ (Ulštajn Ferlag), a preimenovan je u decembru 1911. godine. 1920. godine nedeljnik „Die Dame“ uspostavio se kao sofisticiran časopis za kulturu, modu i društvo. Modne urednice uvele su plemeniti stil koji se nije zasnivao na poreklu ili bogatstvu, već na individualnoj eleganciji i izuzetnom ukusu, a koji je predstavljao novu ženu Vajmarske republike. U časopisu su sarađivali mnogi poznati pisci i umetnici tog vremena. Bio je slobodoumni, gotovo protofeministički časopis, a imidž žene koji je stvarao bio je progresivan, emancipovan, elegantan i ekstravagantan. Zbog aksproprijacije i „arijanizacije“ izdavačke kuće dolaskom nacista na vlast, časopis je od 1937. godine izdavao „Deutschen Verlag“ (Dojčen Ferlag). 1943. godine prestao je da izlazi, zbog rata. Specifičnost časopisa su bile naslovne strane koje su, po ugledu na američki „New Yorker“, crtali i slikali najbolji ilustratori tog vremena. U martu 2017. godine časopis se pojavio kao novo izdanje izdavačke kuće „Axel Springer Mediahouse Berlin“, i od tada izlazi dva puta godišnje. Izdavač je preduzetnik i kolekcionar umetnina Christian Boros (Kristian Boros). (106/34-264)