`DIE DAME`, Modni časopis 1936. Izdavač:...............Ullstein Verlag Mesto izdanja:.....Berlin Godina izdanja:...1936. Format:...............28 x 36 cm Broj strana:.........67, na nemačkom jeziku, ilustrovano Težina:................370 g Stanje časopisa:.nedostaje gornji i donji deo hrbata, naslovna strana i prvih 10 listova su iskrzani po ivicama i zacepljeni po gornjoj ivici, do 30. strane trag vlage u gornjem i donjem delu, listu 47/48 isečen je desni gornji deo (vidjivo je na jednoj slici), ostalo je dobro očuvano “DIE DAME”, berlinski časopis, s podnaslovom „Illustrierte Mode-Zeitschrift“ (Ilustrovani modni časopis), izlazio je od 1911. do 1943. godine. Nastavio je tradiciju ženskog časopisa, koji je od januara 1874. godine izdavao „Lipperheide Verlag“ (Liperhajde Ferlag) u Berlinu. Preuzeo ga je „Ullstein Verlag“ (Ulštajn Ferlag), a preimenovan je u decembru 1911. godine. 1920. godine nedeljnik „Die Dame“ uspostavio se kao sofisticiran časopis za kulturu, modu i društvo. Modne urednice uvele su plemeniti stil koji se nije zasnivao na poreklu ili bogatstvu, već na individualnoj eleganciji i izuzetnom ukusu, a koji je predstavljao novu ženu Vajmarske republike. U časopisu su sarađivali mnogi poznati pisci i umetnici tog vremena. Bio je slobodoumni, gotovo protofeministički časopis, a imidž žene koji je stvarao bio je progresivan, emancipovan, elegantan i ekstravagantan. Zbog aksproprijacije i „arijanizacije“ izdavačke kuće dolaskom nacista na vlast, časopis je od 1937. godine izdavao „Deutschen Verlag“ (Dojčen Ferlag). 1943. godine prestao je da izlazi, zbog rata. Specifičnost časopisa su bile naslovne strane koje su, po ugledu na američki „New Yorker“, crtali i slikali najbolji ilustratori tog vremena. U martu 2017. godine časopis se pojavio kao novo izdanje izdavačke kuće „Axel Springer Mediahouse Berlin“, i od tada izlazi dva puta godišnje. Izdavač je preduzetnik i kolekcionar umetnina Christian Boros (Kristian Boros). (106/24-264)

ŽENA U KUĆI I U DRUŽTVU ŽENA U KUĆI I U DRUŠTVU Matica hrvatska, Zagreb, 1883. Tvrd povez, 19 cm, 166 strana. Lepo očuvana, požutela i sa žutim flečicama, zapisi na predlistovima (grafitnom i drvenom bojicom). Korice u stanju kao na slici.

АЛЕК ВУКАДИНОВИЋ БОЖЈИ ГЕОМЕТАР КЊИЖЕВНА РЕЧ БЕОГРАД 1 9 9 9 И Т А К А Прва књига: ЗНАЦИ ВРЕМЕНА Друга књига: КУЋНЕ СТАЗЕ ТРАЈАЊЕ БАЈКЕ Жишка. Крај благи. Свет у тами Два госта тајна у сну сами Небо над кућом. Кућа за гором Тишина - сан над тихим створом Траје умрлог часа бајка: Уснуле госте кућа-мајка ЗАЧАР-ГОРА I Јесу Два су Сушта су Исто Истом Уста су У два трага Нетрага До Немила Недрага .................................................................... БИОГРАФИЈА И БИБЛИОГРАФИЈА АУТОРА ТИРАЖ /С А М О/ 500 БРОШ ЋИРИЛИЦА 90 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ОДЛИЧАН ПРИМЕРАК Л е п о ******** дсп21

Knjiga priča Hermana Hesea iz 1907 (rodjen 1887), dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1946, izdata od stane izdavačke kuće S.Ficher Verlag iz Berlina. Osnivač je bio Nemački Jevrejin Samuel Fischer, sedište joj je, do 1942, bilo u Berlinu, a od 1948 se seli u Frankfurt. Posluje i danas. Ono što ovaj primerak knjige izdvaja od drugih, je pečat na samom početku knjige: 1. Flak Division Berlin što sugeriše da je knjiga bila deo biblioteke, ili je na drugi način povezana sa Prvim divizionom PVO Nacističke Nemačke, koji je osnovan 1940/1941 sa namerom da bude glavna odbrana Berlina u toku Drugog svetskog rata. 1. Flak Division je bio deo Nemačkog Luftaffe-a do 1945. Diesseits, Erzählungen Hermann Hesse S.Fischer Verlag Berlin 1907 Fünfte Ausgabe 308 strana Tvde korice

ОД ЛУДОГ КОПЉА ДО ЦРНЕ БАЈКЕ РАДОВАН КАРАЏИЋ Добрица књига Нови Сад 2 О О 1 Д А Р Ј А Избор, рецепција, поговор: ЖАРКО РУЖИЋ Сарајево Ја чујем како несрећа заиста корача претворена у бубу - кад дође час: смрвиће бубу ко што трошног певача мрви тишина и претвара га у глас. Изгара град као тамјана грумен, у томе диму и наша свест вијуга. Клизе градом празна одела. Румен мре камен, узидан у куће. Куга! Спокој. Чета оклопних топола у себи маршира увис. Агресор ваздух по нашим душама кола и час си човек а час ваздушни створ. Ја знам да је све ово припрема јаука: шта спрема црни метал у гаражи? Гле - како страх претворен у паука по своме компјутеру одговор тражи. ........................................................... Ћирилица Тврде корице Шивен повез 2О3 странице НЕКОРИШЋЕНО ПерфекТТТТТ Кoндиција: 1о

Skz, 1938. 291 strana, tvrd povez. Korice kao na slici. Na drugoj strani upisana jedna rečenica. Nema podvlačenja, zapisa... Generalno, očuvana. Govorićemo o jednoj drugoj spisateljici, Ljubici Radoičić (odnosno Ljubici Radoičić-Šešelj, 1914-1991), čiji je opus danas gotovo potpuno zaboravljen ili, makar, ispod kritičarskog radara, dok su faktori koji su doprineli trajnoj popularnosti Mir Jam kod nje upadljivo odsutni. Ona nije bila profesionalna „žena od pera“, nije bila poznata kao novinarka ili kolumnistkinja, njeni romani nisu objavljivani u formi podlistka i, u skladu sa time, stizali su do znatno užeg kruga čitalaca. Njeno delo prisutno je samo u nevidljivim čitalačkim krugovima: među ženama srednje i starije generacije, čitateljkama koje knjige razmenjuju, pozajmljuju iz lokalnih biblioteka, a preporuke prenose usmeno; u pretpostavljenom periodu najveće čitanosti ove autorke (1954-1980), takoreći je nemoguće pratiti recepciju Jednospratnih kuća, osim preko zapisa o pozajmljivanju iz biblioteka. Karakteristično je da sam jedina dva čitalačka pomena ove knjige na internetu našla na sajtu www.ana.rs , popularnom forumu na kome se okupljaju gotovo isključivo žene. Radi se o autorki koja je počela da objavljuje vrlo mlada, početkom tridesetih godina dvadesetog veka. Posle početnih radova, kako kaže biografska beleška iz jedinog novijeg izdanja, “Posle dužeg i pažljivijeg posmatranja i proučavanja prilika u društvu koje je okruživalo latila se da prikaže atmosferu u tim porodičnim, jednospratnim kućama u razdoblju između dva rata i zato je roman “Jednospratne kuće” objavljen posle duže pauze tek 1954. godine.” “Ugledajući se na Golsvordija, koji je dao sliku engleskog društva i na Mana, koji je prikazivao nemačko društvo, ona je pokušala da prikaže jedan uski krug bogatog, trgovačkog sveta koji je živeo bez briga i bez straha od sutrašnjice. Roman je autobiografski sa ličnostima iz bliže i dalje rodbine.” (anonimna beleška o autoru u Radoičić 2001: 223) Ljubicu Radoičić je u toku čitave spisateljske karijere pratila zla sreća i gotovo potpuno odsustvo kritičke recepcije, koje se dobrim delom može objasniti nedostatkom književnih kvaliteta, ali se iza tog prozaičnog razloga krije i nešto dublje. Pokušaj da se to razjasni mora početi usamljenim glasom kritike koji je dočekao ovaj roman. Evo kako Miodrag Kujundžić u Letopisu Matice srpske prikazuje njeno glavno delo: „Na skoro šest stotina – često vrlo dosadnih – stranica autor nastoji da prikaže način života jednog dela predratnog beogradskog “boljeg” društva; protagonisti ovog romana su srednji i viši činovnici, njihove žene, sinovi i kćeri, ljudi, po rečima autora, zatvoreni u “jednospratne” “gorde stare zgrade... sa majušnim dvorištima, prostranim i visokim sobama... holovima sa drvenim stepenicama. (...) U ovom romanu se smenjuju i prepliću – često na vrlo čudan način – faktografija (izvori su joj, sudeći po načinu kazivanja, možda u izvesnoj meri autobiografski) i najobičnija romantičarska fantastika, banalnost i originalnost, literarna verodostojnost i bizarnost. A u piscu romana spojeni su jednostran hroničar dobre memorije, nepouzdan sociolog i – sladunjav romansijer.“ U retkom retoričkom uzletu, Kujundžić rezonerske segmente romana opisuje kao „...misao već mnoštvo puta pročitanu, iskazanu, oveštalu, otrcanu, problematično istinitu.“ (Kujundžić 1955: 630) Pomenuti motiv „stare građanske“ arhitekture nalazi svojevrstan odjek u nastavku tog broja Letopisa, odnosno kritici M.K. o istorijskom romanu Nikole Trajkovića Gospođa iz velike sobe: “Ako neko zna kako su izgledali dućani i dućandžiski ćepenci u staroj beogradskoj čaršiji, još ne znači da on treba i da piše romane. I bolje bi bilo da ih ne piše.” (Kujundžić 1955: 631) čime se otpisuje i taj roman sa temom „starog Beograda“. Na prvi pogled, Jednospratne kuće odudaraju od tadašnjeg dominantnog modela u književnosti i socrealističke poetike u tolikoj meri da se postavlja pitanje kako su uopšte objavljene: usto, odsustvo bilo kakvog parateksta – autorske biografije ili predgovora – dodatno otežava uspostavljanje konteksta. Međutim, osvrt na izdavačku produkciju kuće “Bratstvo-Jedinstvo” pokazuje da je od 1952. godine, pod uredništvom Janoša Hercoga, započeto sa objavljivanjem dela koja nisu bila “na liniji”: uporedo sa levičarskim piscima za decu i omladinu, poput Kurta Helda i Lize Tecner, ili savremenim, aktuelnim autorima kakvi su bili Andre Moroa i Moravija, Bratstvo-jedinstvo objavljuje i dela klasika, ali i autore koji se daju svrstati u manje ili više prihvatljivu književnost za razonodu – Perl Bak, Lajoš Zilahi, Margaret Mičel. Šaroliko profilisanje u stilu „za svakog ponešto“ objašnjava i to što su izdavači počeli da objavljuju starije i novije domaće autore – od Branka Ćopića preko Anđelka Krstića do Miroslava Antića. U takvom kontekstu postaje jasnije da je izdavač okrenut i zabavi i edukaciji, sa profilom autora koji je varirao od Foknera do Aleksandra Dime Mlađeg i njegove Dame s kamelijama, među svoja izdanja uvrstio i roman Jednospratne kuće. Od svih pomenutih dela i autora, najviše sličnosti Jednospratne kuće verovatno pokazuju sa Margaret Mičel i njenim jedinim romanom Prohujalo sa vihorom. Obe knjige bave se prošlom epohom na koju Mičelova gleda sa znatno više nostalgije nego Ljubica Radoičić; obe autorke su eminentno “ženski” pisci, usredsređuju se na matricu ljubavnog romana, ali je i variraju, odričući se srećnog kraja; u oba romana, junakinje su atipične po mnogo čemu, oličavajući ideal nove, emancipovane žene kakav se pojavio dvadesetih godina. Aleksandra iz Jednospratnih kuća, kako ćemo videti, mnogo je srodnija Skarlet O`Hara i drugim međuratnim književnim i filmskim junakinjama nego posleratnom idealu socijalističke žene. Delo Ljubice Radoičić se od produkcije ranih pedesetih godina izdvaja i time što nju ratna i posleratna stvarnost ni najmanje ne dotiču. Roman, barem u prvom sloju, nema ni traga nostalgije za prošlim vremenima; pripovedač hroničarski i često sa izvesnom merom pakosti beleži malograđanske odnose i karaktere. Junakinja se od svoje više srednje klase izdvaja pre svega otvorenošću i iskrenošću, ali odudara od tipične junakinje ljubavnih romana (a svakako od devojaka Mir Jam) po tome što ne oličava skromnu i poštenu osobu. Naprotiv, njena emancipovanost ogleda se pre svega u odbacivanju opšteprihvaćenog morala, odbijanju pojedinih društvenih konvencija, u erotskoj osvešćenosti, u slobodnom biranju partnera i oca svoje dece (kako ćemo videti, ovo je značajan momenat u romanu), njena svojeglavost i samoživost ističu se kao vitalistički ideal. Ali, nasuprot tome, Aleksandra ne teži sticanju finansijske samostalnosti (iako obrazovana, nema odabrane profesije), niti joj je stalo do istinski ravnopravnog odnosa sa muškarcima, ili bilo kakve ozbiljnije promene u njenom udobnom društvenom položaju. Njen odnos prema poznanicama feministkinjama u znaku je dobronamernog prezira (Radoičić-Šešelj 1954: 348). Ovakvo štivo nije moglo naići na povoljan prijem zvanične kritike. Međutim, kod jednog dela čitalačke publike, iako tihog i nevidljivog, Jednospratne kuće naišle su na neočekivano trajan odjek. Žilavost uskog kruga čitalaca koji su usmeno širili popularnost ovog romana može se objasniti privlačnošću nekih neestetskih faktora. Pre svega je to neuobičajen glavni lik koji se ne uklapa ni u šablone međuratnih ljubavnih romana proze niti u tokove socrealizma. Aleksandra uporno odbija da decu i porodicu stavi na prvo mesto, ali ni njen suprug niti ljubavnik ne mogu joj pružiti potpuno ostvarenje; o posvećenosti poslu nema ni govora, njena osnovna težnja jeste potvrđivanje vlastite individualnosti koje se, međutim, zaustavlja na erotskoj ostvarenosti i zadovoljenoj sujeti...

Izdavačka kuća `Svjetlost` Sarajevo, godina izdanja 1981.

Izdvačka kuća `Rad`, godina izdanja 1966., preveo Dušan Đokić

Izdavačka kuća `Rad`, godina izdanja 1966., preveo Dr Dušan Milačić

Izdavačka kuća `Rad`, godina izdanja 1966., preveo Dr Dragoslav Smiljanić

Izdavačka kuća `Bratstvo-jedinstvo`, godina izdanja 1965., prevela Olga Trebičnik

SVETI SAVA U NARODNIM I UMETNIČKIM PESMAMA prikupio i sredio Uroš Džonić DRUŠTVA SVETOGA SAVE KNJ.44 ZADUŽBINA LENKE BELJINICE KNJIGA ČETVRTA BEOGRAD 1935. BROŠ.POVEZ, XII,376 STR, 26CM POHABANE KORICE, OSTALO ODLIČNO OČUVANO sadržaj: I. Narodne pesme (29 pesama) II. Umetničke pesme (147 pesama) DODATAK: 1. Tropar Sv. Savi 2. Odlazak Sv. Save u kaluđere 3. Miloš Milisavljević: Begstvo Sv. Save iz dvora otca svoga u Svetu Goru 4. Miloš Milisavljević: Krunisanje kralja srpskog Radoslava Stefana 5. Miloš Milisavljević: Kralj srpski Radoslav, Nemanjić III, pokaluđerio se 6. Miloš Milisavljević: Zidanje manastira `Mileševo` u Ercegovini 7. Miloš Milisavljević: Smrt Sv. Save Nemanjića 8. Dr. Nikola Vučetić: Sveti Sava u tuđini 9. Dr. Nikola Vučetić: Svetosavska srpska slava 10. Dr. Nikola Vučetić: Uoči Svetog Save 11. Dr. Nikola Vučetić: Pred Vatopedom 12. Dr. Nikola Vučetić: Odlazak Rastkov iz roditeljske kuće 13. Dr. Nikola Vučetić: Moć svečevih moštiju.

JAMES MACGREGOR BURNS: JOHN KENNEDY Tematika: Politički profil Tip knjige: Monografija - knjiga o čuvenom američkom političaru i predsedniku SAD Edicija: Serija Likovi Naslov knjige: John Kennedy Autor: James Mcgregor Burns – Izdavač: “PTT”– Beograd Uređuje i štampa: Štamparsko izdavčko preduzeće “PTT”– Beograd Godina izdanja : 1961. Broj strana: 317 strana Dimenzija knjige:20,5 X 13,5 cm Povez knjige: Meko koričeno izdanje Napomena: Vredna knjiga o biografiji poznatog političara I državnika. Stanje knjige: Odlično, dobro sačuvana knjiga. Ova knjiga je pisana 1959. godine po nalogu izdavačke kuće “Harkot, Brejs i komp” sa zadatkom da bude napisana senatorova biografija, pre nego što su birači mogli da daju svoj sud o njemu. Autor je sa senatorom i članovima njegove porodice, saradnicima, političkim isomišljenicima, kao i protivnicima, sa uvidom u prepisku, staru i novu, arhivski materijal, porodične uspomene i pisma sastavio ovu biografiju budućeg predsednika. Ova knjiga je velikim delom zasnovana na navedenom materijalu.

Barbe-Bleue (Charles Perrault) - Adaptation de Ch. Moreau-Vauthier Extrait : Il y avait un homme qui était très riche. Il avait de belles maisons à la ville, de beaux châteaux à la campagne ; on disait qu`il avait des caves pleines d`or et qu`il ne connaissait pas sa fortune, tant elle était grande. Malheureusement, cet homme était très violent, très laid, et il portait une barbe effroyable : elle était bleue. Aussi l`appelait-on Barbe-Bleue… Плавобради (Шарл Перо) - адаптација Цх. Мореау-Ваутхиер Одломак: Био је један човек који је био веома богат. Имао је лепе куће у граду, лепе дворце на селу; говорило се да има пуне подруме злата и да не зна богатство, тако велико. Нажалост, овај човек је био веома насилан, веома ружан, и носио је страшну браду: била је плава. Такође га зову Плавобради... HACHETTE godina nepoznata Odlično očuvana O

Izdavačka kuća `Prosveta` Beograd, godina izdanja 1965., preveo s nemačkog Ivan Ivanji

Izdavačka kuća `Partizanska knjiga`, godina izdanja 1983., mek povez, broj strana 325

Razgovor ugodni naroda slovinskoga Author: Andrija Kačić-Miošić; Crtež Fedor Vaić Publisher: Zagreb : Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Брату штиоцу. Присвитли господине Припољубљеному штиоцу. Писма Радована и Мјелована. Поскочница, која се може у колу пјевати. Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени Догађаји посли порођења Исусова. Писма од четири света Имењака Писма од Радослава. Писма од Павлимира. Писма од краља Тјешимира. Писма од краља Владимира. Писма од краља Доброслава. Писма од Радослава и Бодина. Писма од краља Стипана Немање. Писма од Стипана Немањића. Писма од женитбе краља Болгарскога. Писма од Вукашина I краља Уроша. Писма од Кобилића и Вука Бранковића. Писма од Котромановића. Писмо од Остоје Кристића и Стипана Јаблановића. Писма од Стипана Кристића и његових сватовах. Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога. Писма од Оруна и Ницефора. Писмо од Басилија Цесара. Слиди кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских. Писма од мејдана Јуре Кастриотића Писма од Јуре Кастриотића и његове мајке Војсаве Писма од боја Јуре Кастриотића и цара Мурата на 1443. Писма од женидбе и удаје Мамице, сестре Кастриотића Писма од рата Јуре Кастриотића и Републике млетачке, који се учини на 1447. Мурат ожалошћен пуно и расрђен иђе с војском на Скендербега. На 1449. Мурат поче град бити. Бан Кастриотић опет чини јуриш на Турке. Мурат ожалошћен. Дило витежко, које учини Јуре Кастриотић. Мурат пристрашен. Писма од Кроје. Смрт Јуре Кастриотића на 1467. Писма војводе Јанка, реченога Сибињанина. Писма друга војводе Јанка. Писма четврта војводе Јанка и с. Ивана Капистрана, како разбише цара Мемеда, сина Муратова, под Биоградом на 1456. Пјесма од узетја цариградскога узвађена из књига Флоријана Кампи Писма од куће Франкопановића Писма, како Анте Лоредан, властелин млетачки, обрани Скадар од Турака на 1475. Писма од краља унгарскога, Лудовика именом, како погибе на Муачком пољу бој бијући с царем Сулеманом на 1526. Писма од бана Зриновића и цара Сулемана трећега, који обсиде Сегет унгарски и под њим умри на 1566. Писма, како краљ Улузали дође с много галија и осталих од боја бродова под град Корчулу на 15 агуста олити коловоза 1571 и не може га освојити. Писма од Ципра. Писма од страшнога боја, који се учини на дан свете Јустине. Попијевка од господе пресвијетле дубровачке, како разбише и исјекоше Турке Сарацене на мору близу града Корчуле на 1033, краља босанскога Остоју Кристића на 1401 и бана од Неретве уфатише и уморише. Преказана пресвијетлој господи дубровачкој од фра Андрије Качића, реченога Мјелована. Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу. Говорење од старе и племените куће Качића. Писма од старих кнезова Качића Писма од града Шибеника, како дође пода њ паша босански само тридесет иљада војске и би разбијен на 1646; такођер од Водичана, Врпољана и Крапњана, како исикоше Турке под селом Водице на 1645. Писма од града Сплита, како долазише пода њ Турци на 1646. извађена из историја Јеролима Брусона. Писма друга од града Шибеника, како дође пода њ паша Тећелија само педесет иљада војске и не може га освојити на 1647. Писма од Беча. Писма принципа Еуђенија, како разби цара Мустапу на Тиси рата бечкога. Слиди писма прва од витезова унгарски и хрватски, који у стара вримена турске одсицаше главе, извађена из различити историја штампани, почамши од годишта госп. 1441 до годишта госп. 1641. Писма најпослидња од славне Босне Најпослидњи разговори старца Милована с братом штиоцем N.S.

Razgovor ugodni naroda slovinskoga Author: Andrija Kačić-Miošić; Crtež Fedor Vaić Publisher: Zagreb : Nakladni zavod Hrvatske, 1946. Брату штиоцу. Присвитли господине Припољубљеному штиоцу. Писма Радована и Мјелована. Поскочница, која се може у колу пјевати. Слиди кратко указање од старих краља словинских и догађаји који се у стара вримена згодише у државам словинским, из различитих књига извађени и на свитлост постављени Догађаји посли порођења Исусова. Писма од четири света Имењака Писма од Радослава. Писма од Павлимира. Писма од краља Тјешимира. Писма од краља Владимира. Писма од краља Доброслава. Писма од Радослава и Бодина. Писма од краља Стипана Немање. Писма од Стипана Немањића. Писма од женитбе краља Болгарскога. Писма од Вукашина I краља Уроша. Писма од Кобилића и Вука Бранковића. Писма од Котромановића. Писмо од Остоје Кристића и Стипана Јаблановића. Писма од Стипана Кристића и његових сватовах. Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога. Писма од Оруна и Ницефора. Писмо од Басилија Цесара. Слиди кратко говорење од поглавица хрватски олити крањских. Писма од мејдана Јуре Кастриотића Писма од Јуре Кастриотића и његове мајке Војсаве Писма од боја Јуре Кастриотића и цара Мурата на 1443. Писма од женидбе и удаје Мамице, сестре Кастриотића Писма од рата Јуре Кастриотића и Републике млетачке, који се учини на 1447. Мурат ожалошћен пуно и расрђен иђе с војском на Скендербега. На 1449. Мурат поче град бити. Бан Кастриотић опет чини јуриш на Турке. Мурат ожалошћен. Дило витежко, које учини Јуре Кастриотић. Мурат пристрашен. Писма од Кроје. Смрт Јуре Кастриотића на 1467. Писма војводе Јанка, реченога Сибињанина. Писма друга војводе Јанка. Писма четврта војводе Јанка и с. Ивана Капистрана, како разбише цара Мемеда, сина Муратова, под Биоградом на 1456. Пјесма од узетја цариградскога узвађена из књига Флоријана Кампи Писма од куће Франкопановића Писма, како Анте Лоредан, властелин млетачки, обрани Скадар од Турака на 1475. Писма од краља унгарскога, Лудовика именом, како погибе на Муачком пољу бој бијући с царем Сулеманом на 1526. Писма од бана Зриновића и цара Сулемана трећега, који обсиде Сегет унгарски и под њим умри на 1566. Писма, како краљ Улузали дође с много галија и осталих од боја бродова под град Корчулу на 15 агуста олити коловоза 1571 и не може га освојити. Писма од Ципра. Писма од страшнога боја, који се учини на дан свете Јустине. Попијевка од господе пресвијетле дубровачке, како разбише и исјекоше Турке Сарацене на мору близу града Корчуле на 1033, краља босанскога Остоју Кристића на 1401 и бана од Неретве уфатише и уморише. Преказана пресвијетлој господи дубровачкој од фра Андрије Качића, реченога Мјелована. Писма од витезова придостојне куће Грабовчеве, приказана госп. прис. сердару Анти Грабовцу. Говорење од старе и племените куће Качића. Писма од старих кнезова Качића Писма од града Шибеника, како дође пода њ паша босански само тридесет иљада војске и би разбијен на 1646; такођер од Водичана, Врпољана и Крапњана, како исикоше Турке под селом Водице на 1645. Писма од града Сплита, како долазише пода њ Турци на 1646. извађена из историја Јеролима Брусона. Писма друга од града Шибеника, како дође пода њ паша Тећелија само педесет иљада војске и не може га освојити на 1647. Писма од Беча. Писма принципа Еуђенија, како разби цара Мустапу на Тиси рата бечкога. Слиди писма прва од витезова унгарски и хрватски, који у стара вримена турске одсицаше главе, извађена из различити историја штампани, почамши од годишта госп. 1441 до годишта госп. 1641. Писма најпослидња од славне Босне Најпослидњи разговори старца Милована с братом штиоцем N.S.

Konstantin Jirecek Istorija Srba I-IV Izdavacka kuca Gece Kona 1922-23 Tvrdokoricene ,veoma dobro ocuvane. v 252

petar veliki i staljin borba ideologija maršal peten tibet rusija i japan rusi na kapiji carigrada smrt u beloj kući ,,,

kataloška prodaja, robna kuća,nakit,odeća,obuća,... perfektno stanje, u zaštitnom omotu za poštu, 76str.,meki povez,24x33cm, š t79

Knjigu je preveo Mirko Đorđević a objavila izdavačka kuća `Novo delo`,1987. Bgd.Broš,meki povez,plastificirano.Str.156. U vrlo dobrom je stanju.

Ron Baratta & Linda Stone KAKO SE OSVAJAJU ŽENE ARETA Co. Beograd 1994 R e f e r e n c e 1. Zbog čega žene idu u krevet s vama? 2. Kako da probijete njenu odbranu 3. Spisak priprema 4. Kako da upoznajete žene 5. A kada je upoznate 6. Započinjanje razgovora 7. Vođenje razgovora 8. Kako da je obradite 9. Planiranje vašeg sastanka 10. Ponašanje na sastanku 11. Kako da je odvedete kući 12. A šta kad je odvedete kući 13. Kad se protivi - upozorenja i vrdanje 14. Finalni potez .......................................................... TIRAŽ /s a m o/ 5OO Broš Latinica 176 stranica NEKORIŠĆENO

10ak listova koji se otvaraju nagore i nadole, +dodaci+ središnji poster, prilig knjige lijičnica u kući,Jenny Springer, izdato 20ih (?) u zagrebu, 23cm, š g18

Tvrd povez. Izdanje Knjižarnice Rajkovića i Ćukovića, Beograd-Terazije, 1923. godine. Novele: - Hajdnova sonata, - Prepola veka, - U prijateljevoj kući. Veoma dobro očuvana knjiga, 155. strana. km