KOMODA IZ XIX VEKA! IZUZETNO! RUČNI RAD, BEČKIH MAJSTORA! ANTIKVITET ZA KUĆE. 1,5 M VISINA / 2 M ŠIRINA / 1 M DUBINA. IZUZETNO OČUVANA! IZUZETNO POVOLJNO! 2.000 €

Na prodaju original vilerovi gobleni uramljeni ! 60x90-Pariska idila 40x50-Čitateljica 50x50-Mitske 2 komada 40x50- U lovu 35x45- Konji na pojilu 30x35-Pecaroš 20x25-Ptice 20x30-Ruže 20x30- Kuce i mace Šeme za rad sa koncem za Tajnu večeru (uradjena 1/3 goblena) Kontakt Telefon: 011/2603-669 Zorica Cena Dogovor

Nedeljko Gvozdenović (Mostar, 24. februar 1902. — Beograd, 31. januar 1988) bio je srpski slikar i akademik SANU.Tehnika: Ulje na platnuDimenzija sa ramom: 50x60cmDimenzija bez rama: 40x50cmPotpisana: Dole desno ćirilicomStručno mišljenje: DaŠifra:595U Minhen odlazi 1922. i upisuje Internacionalnu školu kod profesora Hanca Hofmana, a po završenim studijama 1926. godine se vraća u Beograd. Bio je profesor na Likovnoj akademiji u Beogradu i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Sa nekolicinom svojih kolega i ondašnjih studenata, od kojih su neki danas akademici, bio je inicijator osnivanja Kuće legata kao posebne ustanove kulture koja bi se starala o zaostavštinama poklonjenim Muzeju grada Beograda.Slikar Nedeljko Gvozdenović je zaveštao Muzeju veliki broj svojih radova raznih tehnika - ulja, gvaševa, tempera, akvarela i crteža, svoj stan sa ateljeom, idealnu trećinu kuće u Beogradu i izvesnu sumu novca za opremanje galerije u kojoj će biti izložena njegova dela. Grad Beograd je poverio legat Nedeljka Gvozdenovića na staranje i javno izlaganje Muzeju grada 1983. godine, kada je svečano otvorena Galerija Gvozdenović.Izlagao je u Parizu, 1937, Veneciji, 1952, Tokiju, 1957, i Bruklinu, 1963. godine.Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.Jedna ulica na Bežanijskoj kosi nosi njegovo ime.Nedeljko se prvi put oženio sa 50 godina a postao otac sa 55. Period nakon njegove smrti bio je veoma težak za njegovog sina Zorana Gvozdenovića kao i za unuku jedinicu Ivu Gvozdenović koji danas žive u Beogradu. Iva je izjavila: „ Bila sam jako tužna što nisam imala priliku da upoznam dedu, nije imao ko da me nauči da crtam” .

Prelep stari Meisen porcelanski tanjir. U odlicnom stanju.  Tanjir je od belog Meisen porcelana, sa bogatom pozlatom i raskosnim radom. Precnik je 28cm. Ima svoj drzac da moze da stoji uspravno kao ukras. Donet iz inostranstva, pazljivo je cuvan kod nas u kuci puno godina. Mogu poslati kurirskim sluzbama na vasu odgovornost, ali naravno savetujem licno preuzimanje ako ste u mogucnosti.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBROBata Stanković Lale(1915. -Bresnica-24.08.1989. Beograd)Motiv: Loza na obaliTehnika: Ulje na hameru kaširano na lesonitGodina nastanka: 1963.Dimenzija sa ramom:78,2x58Dimenzija bez rama: 69,2x49cmŠifra: 788Branko Stanković (1915 – 1989) studirao je slikarstvo i vajarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1932-38. gde su mu profersori bili Beta Vukanović, Ljubomir Ivanović, Ivan Radović,Nikola Bešević i Toma Rosandić. Na studijskim putovanjima boravio je u mnogim gradovima Evrope, a tom prilikom nastaje i njegov ciklus slika u duhu intimističkog slikarstva pod nazivom “Gradovi Evrope i Amerike”. Samostalno je izlagao na više izožbi, od kojih je prva realizovana 1936. Postavku čine odabrani, žanrovski i tematski različiti radovi – pejzaži, gradski prizori, enterijeri, mrtve prirode, portreti.Branko Stanković Lale ostao je dosledan i privržen poetici intimizma i kolorizma beogradske škole međuratnog perioda, na iskustvima jednog suptilnog likovnog jezika kakav su negovali Nedeljko Gvozdenović ili Ljubica Sokić. Nije se obazirao ni na pojedine opaske da je njegovo slikarstvo zapravo zastarelo, već prevaziđeno oponašanje predratnog građanskog stila. Uspevao je da svakoj slici da meru i sklad. U svakoj temi je prepoznao dobrotu i plemenitost. Negovao je osobenu, lirski blago intoniranu atmosferu intimističkih doživljaja enterijera, panorama i delova starih i mirnih beogradskih ulica, živopisnih predela iz čitave nekadašnje Jugoslavije i dalekih evropskih gradova. Кako je bio vrlo plodan slikar, stekao je i svoje poštovaoce, ljubitelje i kolekcionare, kojih ima i danas, pune tri decenije od njegovog odlaska. U „Кući slikara“ na Кosančićevom vencu br. 19 Branko Lale Stanković je bio oličenje vedrog duha i jedan od onih „čuvara vatre“ iz generacije naših umetnika koja je kao svoj moto na ulazu kuće istakla Volterovu misao: „Rad otklanja od nas tri velika zla: dosadu, porok i sirotinju“.UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATEKULTURNO DOBRO

Izuzetan primerak velikog auseca perfektne očuvanosti.  Izrađen od reljefnog  opalinskog stakla u roze belim tonovima.  Period nastanka je druga polovina 19-og veka.  Poreklo Austrougarska, stil neorokoko.  Bavimo se umetničkim redizajniranjem starog i novog nameštaja bilo da je reč o antikvarnim ili modernim komadima mobilijara.  Vršimo uslužnu restauraciju i redizajn Vašeg pokućstva kao i celokupnih enterijera.  Ako želite da oplemenite Vaš životni prostor, stan, kucu, lokal ili kancelariju unikatnim i jedinstvenim komadima nameštaja iz ateljea Antique Shabby Style javite se nama.  U ponudi se nalazi širok asortiman stilskog i antikvarnog kućnog mobilijara.  Sav nameštaj iz naše ponude je profesionalno redizajniran savrmenim metodama kao sto je shabby chic ili je restauriran metodama starih majsora u zavisnosti od konkretnog komada nameštaja i dogovora sa klijentom.  Uspeli smo da stare komade nameštaja obučemo u novo ruho i prilagodimo modernom stilu života ali smo zadržali šarm epoha iz kojih potiču. Na taj način nameštaj iz našeg ateljea svakom prostoru daje toplinu, specifični šarm i malu dozu ekskluzivnosti.  Dugogodišnje iskustvo kao i profesionalni  pristup su garancija za kvalitet svih naših radova.  Posetite naš  SHOW ROOM kod hotela Hyatt na Novom Beogradu.  Za više informacija kontaktirajte nas na tel.  064 471 03 09 Vaš  Antique Shabby Style.  Pogledajte ostale naše oglase

Dve stone lampe u paru sa prelepim starim reljefnim lalama u plavo-beloj boji od opalinskog stakla. Postolja i stakla  su dekorisana reljefnim u motivima tipčnim za secesiju.  Lampe su u ispravnom i autentičnom stanju.  Poreklo Austrougarska oko 1920- godine.  Stilske karakteristike: Jugendstil - Secesija.  Bavimo se umetničkim redizajniranjem starog i novog nameštaja bilo da je reč o antikvarnim ili modernim komadima mobilijara.  Vršimo uslužnu restauraciju i redizajn Vašeg pokućstva kao i celokupnih enterijera.  Ako želite da oplemenite Vaš životni prostor, stan, kucu, lokal ili kancelariju unikatnim i jedinstvenim komadima nameštaja iz ateljea Antique Shabby Style javite se nama.  U ponudi se nalazi širok asortiman stilskog i antikvarnog kućnog mobilijara.  Sav nameštaj iz naše ponude je profesionalno redizajniran savrmenim metodama kao sto je shabby chic ili je restauriran metodama starih majsora u zavisnosti od konkretnog komada nameštaja i dogovora sa klijentom.  Uspeli smo da stare komade nameštaja obučemo u novo ruho i prilagodimo modernom stilu života ali smo zadržali šarm epoha iz kojih potiču. Na taj način nameštaj iz našeg ateljea svakom prostoru daje toplinu, specifični šarm i malu dozu ekskluzivnosti.  Dugogodišnje iskustvo kao i profesionalni  pristup su garancija za kvalitet svih naših radova.  Posetite naš  SHOW ROOM kod hotela Hyatt na Novom Beogradu.  Za više informacija kontaktirajte nas na tel.  064 471 03 09 Vaš  Antique Shabby Style.  Pogledajte ostale naše oglase

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Crtež flomasteromDimenzija sa ramom:43x36Dimenzija bez rama:35x28Godina nastanka: Oko1964Šifra:360Fotografije su orginalne , crtež je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

UZ SVAKU KUPLJENU SLIKU POTPISUJEMO KUPOPRODAJNI UGOVORMOGUĆNOST PLAĆANJA NA RATELjuba PopovićTehnika: Ulje na tankom slikarskom platnu kaširano na papirnu podloguDimenzija sa ramom:52,3x65Dimenzija bez rama:23,3x37,7Godina nastanka: Oko1962Šifra:358Ljubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

Ljuba PopovićTehnika: Bakropis listNaziv: Android 19341410 Broj je datum rođenja Ljube PopovićaDimenzija sa ramom:8070Dimenzija bez rama:76x56Godina nastanka: Osma decenija dvadesetog vekaŠifra:361Fotografije su orginalne , bakropis list je sa poznatim poreklom.Fotografije se ne prodajuLjubomir Ljuba Popović (Tuzla, 14. oktobar 1934 — Beograd, 12. avgust 2016) srpski je slikar, koji je od 1963. godine živeo i radio u Francuskoj.Ljubomir Ljuba Popović, u svetu poznat kao LjUBA, rođen je 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, od majke Spasenije iz svešteničke porodice i oca Alekse, trgovca. Pred Drugi svetski rat porodica se seli u Valjevo, gde Ljuba završava osnovnu školu, a potom i nižu i višu gimnaziju.Po završetku gimnazije, 1953. godine, dobija posao selektora filmova za valjevski bioskop i mogućnost da u Beogradu usavrši svoj slikarski dar na Akademiji primenjenih umetnosti. Promašivši rok za polaganje prijemnog ispita, upisuje se na Istoriju umetnosti i, istovremeno, na kurs crtanja u Šumatovačkoj. Naredne godine postaje student Akademije primenjenih umetnosti. Tu nastaju njegove studije aktova u prirodnoj veličini kao i prve uljane slike sa neobičnim bićima uronjenim u atmosferu usamljenosti i teskobe.Godine 1957. Ljuba prelazi na Akademiju likovnih umetnosti, zahvaljujući podršci Marka Čelebonovića, koji ga prima u svoju klasu, na četvrtu godinu studija. Zbog odlaska Čelebonovića u Pariz, petu godinu završava u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, a potom i dvogodišnji specijalni tečaj kod Mila Milunovića. Na završnoj izložbi studentskih radova, 1959. godine, njegovi radovi privlače pažnju Leonida Šejke, idejnog vođe pokreta Mediala. Ljubine slike uvrštene su u Treću izložbu Mediale, u Galeriji Grafičkog kolektiva, 1960. godine.U jesen 1963. godine definitivno napušta Beograd i odlazi u Pariz, ponevši sa sobom samo blok sa crtežima i pet oslikanih platana. Po preporuci Marka Čelebonovića, javlja se g-đi Žinet Sinjak (ćerki slikara Pola Sinjaka), koja ga upoznaje sa Reneom de Solijeom, uglednim teoretičarem umetnosti. On će, 1971. godine, napisati tekst za monografiju o Ljubi, prvu ikad objavljenu u Francuskoj o nekom jugoslovenskom slikaru.Posredovanjem Renea de Solijea, Ljuba sklapa poznanstvo sa galeristom Marselom Zerbibom, poklonikom nadrealizma i zaštitnikom njegovih sledbenika. On mu otkupljuje platna donesena iz Beograda, pronalazi atelje i počinje da organizuje izložbe u Parizu i Briselu. Uz rad i druženje sa Zerbibom, Ljuba stupa u kontakt sa mnogim važnim akterima pariske intelektualne i umetničke scene. Uskoro će o njemu pisati Andre Pjer de Mandijarg, Alen Žufroa, Rene Etijambl, Patrik Valdberg, Alen Boske, Gustav Rene Hoke i dr. Početkom sedamdesetih upoznaje se sa galeristkinjom Tesom Erold, sa kojom će sarađivati i ostati prijatelj sve do svojih poslednjih dana.Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima.Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, Ljuba je obeležio i kulturni prostor svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.Prva supruga mu je bila arhitekta Nataša Jančić, a druga arhitekta, psiholog i novinar Slavica Batos. Iz prvog braka ima dve ćerke, Adrianu i Tianu. Adriana Popović je vajarka, Tiana je arhitekta. Iz drugog braka sa Slavicom Batos ima sina Aleksu, inženjera elektronske optike.Ljubin život ugasio se 12. avgusta 2016. godine, u Beogradu, dva meseca nakon otvaranja poslednje pariske izložbe. Sahranjen je u Valjevu, na brdu iznad kuće u kojoj je proveo detinjstvo i mladost.Slikarstvo Ljube Popovića se najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simboličko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Ljuba se, međutim, nikad nije poistovećivao ni sa jednom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. U njegovom delu nema ničega što je direktno preuzeto iz realnosti — on se pre svega prepuštao uplivu sopstvenih nesvesnih procesa. Njegove slike takođe mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je, u vreme druženja sa Leonidom Šejkom, definisan kao „ integralno slikarstvo” . Prema Ljubinim izjavama i zapisima, integralno slikarstvo bilo bi ono koje objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.