46657) JEDNOSPRATNE KUĆE , Ljubica Radoičić Šešelj , Novi Sad 1954 , Ljubica Radoičić-Šešelj, ( 1914-1991), čiji je opus danas gotovo potpuno zaboravljen ili, makar, ispod kritičarskog radara. Ona nije bila profesionalna „žena od pera“, nije bila poznata kao novinarka ili kolumnistkinja, njeni romani nisu objavljivani u formi podlistka i, u skladu sa time, stizali su do znatno užeg kruga čitalaca. Njeno delo prisutno je samo u nevidljivim čitalačkim krugovima: među ženama srednje i starije generacije, čitateljkama koje knjige razmenjuju, pozajmljuju iz lokalnih biblioteka, a preporuke prenose usmeno; u pretpostavljenom periodu najveće čitanosti ove autorke (1954-1980), takoreći je nemoguće pratiti recepciju Jednospratnih kuća, osim preko zapisa o pozajmljivanju iz biblioteka. Radi se o autorki koja je počela da objavljuje vrlo mlada, početkom tridesetih godina dvadesetog veka. Posle početnih radova, kako kaže biografska beleška iz jedinog novijeg izdanja, “Posle dužeg i pažljivijeg posmatranja i proučavanja prilika u društvu koje je okruživalo latila se da prikaže atmosferu u tim porodičnim, jednospratnim kućama u razdoblju između dva rata i zato je roman “Jednospratne kuće” objavljen posle duže pauze tek 1954. godine.” “Ugledajući se na Golsvordija, koji je dao sliku engleskog društva i na Mana, koji je prikazivao nemačko društvo, ona je pokušala da prikaže jedan uski krug bogatog, trgovačkog sveta koji je živeo bez briga i bez straha od sutrašnjice. Roman je autobiografski sa ličnostima iz bliže i dalje rodbine. Na prvi pogled, Jednospratne kuće odudaraju od tadašnjeg dominantnog modela u književnosti i socrealističke poetike u tolikoj meri da se postavlja pitanje kako su uopšte objavljene: usto, odsustvo bilo kakvog parateksta – autorske biografije ili predgovora – dodatno otežava uspostavljanje konteksta. Međutim, osvrt na izdavačku produkciju kuće “Bratstvo-Jedinstvo” pokazuje da je od 1952. godine, pod uredništvom Janoša Hercoga, započeto sa objavljivanjem dela koja nisu bila “na liniji”: uporedo sa levičarskim piscima za decu i omladinu, poput Kurta Helda i Lize Tecner, ili savremenim, aktuelnim autorima kakvi su bili Andre Moroa i Moravija, Bratstvo-jedinstvo objavljuje i dela klasika, ali i autore koji se daju svrstati u manje ili više prihvatljivu književnost za razonodu – Perl Bak, Lajoš Zilahi, Margaret Mičel. Šaroliko profilisanje u stilu „za svakog ponešto“ objašnjava i to što su izdavači počeli da objavljuju starije i novije domaće autore – od Branka Ćopića preko Anđelka Krstića do Miroslava Antića. U takvom kontekstu postaje jasnije da je izdavač okrenut i zabavi i edukaciji, sa profilom autora koji je varirao od Foknera do Aleksandra Dime Mlađeg i njegove Dame s kamelijama, među svoja izdanja uvrstio i roman Jednospratne kuće. Od svih pomenutih dela i autora, najviše sličnosti Jednospratne kuće verovatno pokazuju sa Margaret Mičel i njenim jedinim romanom Prohujalo sa vihorom. Obe knjige bave se prošlom epohom na koju Mičelova gleda sa znatno više nostalgije nego Ljubica Radoičić; obe autorke su eminentno “ženski” pisci, usredsređuju se na matricu ljubavnog romana, ali je i variraju, odričući se srećnog kraja; u oba romana, junakinje su atipične po mnogo čemu, oličavajući ideal nove, emancipovane žene kakav se pojavio dvadesetih godina. Aleksandra iz Jednospratnih kuća, kako ćemo videti, mnogo je srodnija Skarlet O`Hara i drugim međuratnim književnim i filmskim junakinjama nego posleratnom idealu socijalističke žene. Delo Ljubice Radoičić se od produkcije ranih pedesetih godina izdvaja i time što nju ratna i posleratna stvarnost ni najmanje ne dotiču. Roman, barem u prvom sloju, nema ni traga nostalgije za prošlim vremenima; pripovedač hroničarski i često sa izvesnom merom pakosti beleži malograđanske odnose i karaktere. Junakinja se od svoje više srednje klase izdvaja pre svega otvorenošću i iskrenošću, ali odudara od tipične junakinje ljubavnih romana (a svakako od devojaka Mir Jam) po tome što ne oličava skromnu i poštenu osobu. Naprotiv, njena emancipovanost ogleda se pre svega u odbacivanju opšteprihvaćenog morala, odbijanju pojedinih društvenih konvencija, u erotskoj osvešćenosti, u slobodnom biranju partnera i oca svoje dece (kako ćemo videti, ovo je značajan momenat u romanu), njena svojeglavost i samoživost ističu se kao vitalistički ideal. Ali, nasuprot tome, Aleksandra ne teži sticanju finansijske samostalnosti (iako obrazovana, nema odabrane profesije), niti joj je stalo do istinski ravnopravnog odnosa sa muškarcima, ili bilo kakve ozbiljnije promene u njenom udobnom društvenom položaju. Njen odnos prema poznanicama feministkinjama u znaku je dobronamernog prezira. Ovakvo štivo nije moglo naići na povoljan prijem zvanične kritike. Međutim, kod jednog dela čitalačke publike, iako tihog i nevidljivog, Jednospratne kuće naišle su na neočekivano trajan odjek. Žilavost uskog kruga čitalaca koji su usmeno širili popularnost ovog romana može se objasniti privlačnošću nekih neestetskih faktora. Pre svega je to neuobičajen glavni lik koji se ne uklapa ni u šablone međuratnih ljubavnih romana proze niti u tokove socrealizma. Aleksandra uporno odbija da decu i porodicu stavi na prvo mesto, ali ni njen suprug niti ljubavnik ne mogu joj pružiti potpuno ostvarenje; o posvećenosti poslu nema ni govora, njena osnovna težnja jeste potvrđivanje vlastite individualnosti koje se, međutim, zaustavlja na erotskoj ostvarenosti i zadovoljenoj sujeti. tvrd povez, format 15,5 x 21 cm , ćirilica,592 strane

Polovna knjiga, zaštitni omot pohaban, ostalo odlično očuvano. Na nekoliko mesta se primećuju žute mrlje, nastale usled starosti knjige. Izdavač: Bratstvo-Jedinstvo - Novi Sad, 1954. god. Broširan povez sa zaštitnim omotom, 21 cm. 592 str. Jednospratne kuće je roman Ljubice Radoičić, koji već svojim nazivom upućuje na vreme o kome govori: međuratni Beograd. U središtu priče je mlada devojka Sanda, koja u potrazi za pravom ljubavlju, težeći da se ostvari kao žena, iznosi pred čitaoce mnoge važne životne nedoumice. Roman istovremeno predstavlja i dokument o jednom drugačijem vremenu - dobu građanskih porodica, salonskih druženja, strogih moralnih pravila, koja je tadašnja mladež želela da promeni…

O knjizi: Odlazak od kuće i povratak kući je autobiografski roman jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca. Konrad je napisao roman o detinjstvu i odrastanju u Mađarskoj i Srednjoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Konradov roman na uzbudljiv način prati detinjstvo glavnog junaka, potonjeg pisca, koji od mirnog građanskog života u untrašnjosti Mađarske odjednom, na samom početku rata, pada u najveža iskušenja života: roditelji bivaju odvedeni u logor, a on sa sestrom pokušava da preživi odlazeći od kuće i skrivajući se geotima i podzemljima ratne Budimpešte. Kada se rat završi, junaci shvataju da povratak nije moguć i da iskušenja tek predstoje. Odlazak od kuće i povratak kući jedan je od najboljih romana Đerđa Konrada. Prvi deo autobiografske celine čiji je nastavak roman Pomračenje sunca, na brdu. Nagrada „Milovan Vidaković“

O knjizi: Odlazak od kuće i povratak kući je autobiografski roman jednog od vodećih savremenih evropskih pisaca. Konrad je napisao roman o detinjstvu i odrastanju u Mađarskoj i Srednjoj Evropi tokom Drugog svetskog rata. Konradov roman na uzbudljiv način prati detinjstvo glavnog junaka, potonjeg pisca, koji od mirnog građanskog života u untrašnjosti Mađarske odjednom, na samom početku rata, pada u najveža iskušenja života: roditelji bivaju odvedeni u logor, a on sa sestrom pokušava da preživi odlazeći od kuće i skrivajući se geotima i podzemljima ratne Budimpešte. Kada se rat završi, junaci shvataju da povratak nije moguć i da iskušenja tek predstoje. Odlazak od kuće i povratak kući jedan je od najboljih romana Đerđa Konrada. Prvi deo autobiografske celine čiji je nastavak roman Pomračenje sunca, na brdu. Nagrada „Milovan Vidaković“

61380) GRESI KUĆE BORDŽIJA , Sara Bauer , Evro Giunti Beograd 2012 , Violante, mlada pokrštena Jevrejka rođena kao Ester Sarfati, ne bi ni trebalo da bude tu, na jednom od najvećih dvorova renesansne Italije. Ne bi trebalo da bude dvorska dama prelepe Lukrecije Bordžije. Ali ista ona tajnovita politika koja je Lukrecijinog oca dovela u Vatikan, uvukla je i Violante duboko u raskošan krajolik strasti i ambicija nezakonitih potomaka pape Aleksandra Šestog i moćne porodice Este u vojvodstvu Ferara. Violante otkriva drugu stranu Lukrecije Bordžije, nepoznatu onima koji u njoj vide samo bludnu spletkašicu, a ni sve glasine o njenom bratu, Čezaru Bordžiji, nikada nisu razotkrile dušu čoveka koji je s Violante plesao tesno priljubljen uz nju. Uvučena u mrežu obmana i izdaja, Violante će zahvaljujući svojoj ulozi u istoriji staviti svoje srce na probu i postati čuvar opasnih tajni koje će morati da odnese sa sobom u grob. tvrd povez, format 15 x 23,5 cm , latinica, 537 strana

LJUBICA RADOIČIĆ - JEDNOSTPRATNE KUĆE DRUGA KNJIGA POVOLJNO IZDAVAČ. PORTA LIBRIS STRANA. 271 MEKOG POVEZA STANJE. OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA. 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 85

Kod kuće je najgore Efraim Kišon Izdavač IP BOOK MARSO 1996 god. Meki povez, strana 179, format 20 cm Odlično očuvana.

Laguna, 2011. 841 strana. Zaprljana i malo flekava na bočnim stranama. Unutra odlična. Od pisca čuvenih Mesečevih vrtova. „Jedan od najboljih romana epske fantastike ove godine.“ Nil Volš, www.sfsite.com U ogromnom osvojenom kontinentu Sedam gradova, u svetoj pustinji Raraku, proročica Ša’ik i njeni sledbenici spremaju se za odavno predskazani ustanak Vihor. Taj krvožedni vrtlog fanatizma, dotad neviđenog obima i svireposti, uvući će Malaško carstvo u jedan od najkrvavijih sukoba u istoriji, u kojem će se menjati sudbine i stvarati legende... Felisin, najmlađa kći osramoćene porodice Paran, ogorčena i u lancima, sanja o bekstvu od užasa otataralskih rudnika. Međutim, sloboda i osveta skupo će je koštati; platiće ih svojom dušom. Izgnani Spaljivači mostova Svirac i Kalam zavetovali su se da će svet lišiti carice Lasin, ali ispada da bogovi imaju drugačije planove. A Koltejn, harizmatični i još neoprobani zapovednik malaške Sedme armije, povešće svoje ratom izmučene vojnike u poslednju, odvažnu bitku preko celog kontinenta kako bi spasao živote trideset hiljada izbeglica, čime će se ovenčati slavom i postati deo šarolike istorije Carstva. Istovremeno, Mapo Trel i njegov prijatelj džagutske krvi, Ikarijum, dvojica drevnih lutalica, dolaze u tu ratom zahvaćenu zemlju i sa sobom nose razornu tajnu koja samo što nije pokidala svoje okove. Radnja je smeštena u izvanredno osmišljen svet kojim hara mračna, neobuzdana magija. Ovaj uzbudljiv ratni roman o intrigama i izdajstvima potvrđuje da je Stiven Erikson pripovedač veličanstvenog stila, mašte i originalnosti, i svakako novi majstor žanra epske fantastike. „Erikson me ispunjava divljenjem... njegova dela postižu ono što samo najređim knjigama uspeva, ona menjaju čitačevo shvatanje stvarnosti.“ Stiven R. Donaldson Mesečevi vrtovi

Knjiga je pročitana i žao mi je da stoji. U odličnom je stanju, bez ikakvih oštećenja.Tvrd povez, 537 strana, latinica. Sa Delfijevog sajta: Violante, mlada pokrštena Jevrejka rođena kao Ester Sarfati, ne bi ni trebalo da bude tu, na jednom od najvećih dvorova renesansne Italije. Ne bi trebalo da bude dvorska dama prelepe Lukrecije Bordžije. Ali ista ona tajnovita politika koja je Lukrecijinog oca dovela u Vatikan, uvukla je i Violante duboko u raskošan krajolik strasti i ambicija nezakonitih potomaka pape Aleksandra Šestog i moćne porodice Este u vojvodstvu Ferara. Violante otkriva drugu stranu Lukrecije Bordžije, nepoznatu onima koji u njoj vide samo bludnu spletkašicu, a ni sve glasine o njenom bratu, Čezaru Bordžiji, nikada nisu razotkrile dušu čoveka koji je s Violante plesao tesno priljubljen uz nju. Uvučena u mrežu obmana i izdaja, Violante će zahvaljujući svojoj ulozi u istoriji staviti svoje srce na probu i postati čuvar opasnih tajni koje će morati da odnese sa sobom u grob.

ODLAZAK OD KUĆE I POVRATAK KUĆI Đerđ Konrad 2008 arhipelag tvrd povez stanje vrlo dobro bez nedostataka

Odlazak od kuće i povratak kući đerđ konrad 2008 arhipelag tvrd povez stanje vrlo dobro bez nedostataka

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve. Mala knjiga sa velikom porukom koja će dugo ostati u srcima čitalaca. Zar ovo nije najbolje od svih životnih doba, razmišlja jedan starac posmatrajući svog unuka, taj dečak je taman dovoljno veliki da razume kako svet funkcioniše, ali je i dalje dovoljno mlad da odbije da to prihvati. Deda i Noa sede na klupi i razgovaraju. Ispod klupe raste zumbul, a to je cveće koje je baka gajila u svojoj bašti. Deda i Noa mogu da razgovaraju o svemu. O životnim pitanjima, kako onim najbitnijim, tako i onim usputnim. Deda pokušava da se seti kako se zaljubio u baku i kako ju je izgubio. Još uvek može da je zamisli pored sebe i plaši se onog dana kada je se više neće sećati. Deda uviđa da se svet koji poznaje sada menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje jak. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono najteže: da se rastanu. Onako kako to samo on ume, Fredrik Bakman ovde daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene, kao i načina na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže.

Od autora bestselera Čovek po imenu Uve. Mala knjiga sa velikom porukom koja će dugo ostati u srcima čitalaca. Zar ovo nije najbolje od svih životnih doba, razmišlja jedan starac posmatrajući svog unuka, taj dečak je taman dovoljno veliki da razume kako svet funkcioniše, ali je i dalje dovoljno mlad da odbije da to prihvati. Deda i Noa sede na klupi i razgovaraju. Ispod klupe raste zumbul, a to je cveće koje je baka gajila u svojoj bašti. Deda i Noa mogu da razgovaraju o svemu. O životnim pitanjima, kako onim najbitnijim, tako i onim usputnim. Deda pokušava da se seti kako se zaljubio u baku i kako ju je izgubio. Još uvek može da je zamisli pored sebe i plaši se onog dana kada je se više neće sećati. Deda uviđa da se svet koji poznaje sada menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje jak. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono najteže: da se rastanu. Onako kako to samo on ume, Fredrik Bakman ovde daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene, kao i načina na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže.

Bratstvo jedinstvo 1986. 107 str. manja oštećenja rubova korica papir potamneo sa strane

Informacije SKU 9788652133864 Kategorije STRANI PISCI, DRAMA, SAJAM 2023 Težina 0.3 kg Proizvođač Laguna Broj strana 90 Povez knjige Mek Pismo latinica Pisac Fredrik Bakman Godina izdanja knjige 2019 Izdavač LAGUNA Jezik Srpski Format 13x20 cm Prevodilac Nikola Perišić Tagovi Knjiga Knjizara Strani pisci Laguna Drama Internet knjizara Fredrik Bakman Put do kuće svakog jutra sve je duži Fredrik Bakman laguna knjige

Opis "Put do kuće svakog jutra sve je duži - Fredrik Bakman" Od autora bestselera Čovek po imenu Uve. Mala knjiga sa velikom porukom koja će dugo ostati u srcima čitalaca. Zar ovo nije najbolje od svih životnih doba, razmišlja jedan starac posmatrajući svog unuka, taj dečak je taman dovoljno veliki da razume kako svet funkcioniše, ali je i dalje dovoljno mlad da odbije da to prihvati. Deda i Noa sede na klupi i razgovaraju. Ispod klupe raste zumbul, a to je cveće koje je baka gajila u svojoj bašti. Deda i Noa mogu da razgovaraju o svemu. O životnim pitanjima, kako onim najbitnijim, tako i onim usputnim. Deda pokušava da se seti kako se zaljubio u baku i kako ju je izgubio. Još uvek može da je zamisli pored sebe i plaši se onog dana kada je se više neće sećati. Deda uviđa da se svet koji poznaje sada menja. Zato želi da ostane tu na klupi sa Noom, gde je miris zumbula i dalje jak. Ali uspomene je sve teže prizvati, pa su deda i Noa sada primorani da nauče kako da urade ono najteže: da se rastanu. Onako kako to samo on ume, Fredrik Bakman ovde daje nežan prikaz borbe starog čoveka da zadrži svoje najdraže uspomene, kao i načina na koji njegova sudbina utiče na njegove najbliže. „Pisana sa razumevanjem i saosećanjem, ova divna priča podseća nas na to da su svakodnevne sitnice često naše najveće blago.“ fictionofile.wordpress.com Format:13x18 cm Broj strana: 90 Pismo: Latinica Povez: Mek

O knjizi: Kuća na brdu visoko iznad San Franciska bila je veličanstvena, sagradio ju je 1923. jedan bogataš za ženu koju je obožavao, ne štedeći ni truda ni novca. Gotovo celi vek kasnije, ova nekada velelepna kuća je u raspadu, i jedna mlada žena ide kroz njene prazne sobe. Cenjena advokatica i radoholičarka, Sara ne može da shvati kakva je to sila privlači ovom mestu i njegovoj priči – priči o ženi koja je nekada živela u toj kući, a onda je tajanstveno napustila, o detetu koje je tu odraslo, i drami koja se odvijala u ratom zahvaćenoj Francuskoj...

O knjizi: Kuća na brdu visoko iznad San Franciska bila je veličanstvena, sagradio ju je 1923. jedan bogataš za ženu koju je obožavao, ne štedeći ni truda ni novca. Gotovo celi vek kasnije, ova nekada velelepna kuća je u raspadu, i jedna mlada žena ide kroz njene prazne sobe. Cenjena advokatica i radoholičarka, Sara ne može da shvati kakva je to sila privlači ovom mestu i njegovoj priči – priči o ženi koja je nekada živela u toj kući, a onda je tajanstveno napustila, o detetu koje je tu odraslo, i drami koja se odvijala u ratom zahvaćenoj Francuskoj...

Život koji se dešava pre svega je život u sobama... Konstruisana kao igra „kluedo“ ili egzistencijalna detektivska priča, Knjiga o kućama pripoveda o putovanjima kroz promene, prostore, govori o mestima iz kojih dolazimo i u kojima živimo, o kadru koji menja tok istorije i poljupcu ukradenom iza zavese.Glavni junaci ove knjige su stanovi, mesta, kuće; ne toliko likovi, koliko njihovo stanište. Priča o čoveku jednostavno imenovanom Ja, razvija se opisivanjem kuća u kojima se nalazi. Poput monohromatske papirne siluete, Ja se kreće na raznim pozadinama – zidovima, betonskim baštama, balkonima – koje prvi put postaju stvarne teme romana. Mesta govore o životu, jer u sebi čuvaju sećanje na događaje, upijaju noćne krike, šaputanje glasova, uzdahe, strahove. Priča o Ja skače od kuće do kuće, napred-nazad u vremenu, svaki deo je parče sla-galice koje se uklapa: on je mladi ljubavnik udate žene u kući u provinciji, dete koje...

O knjizi: Crna kuća je remek-delo dva najveća pripovedača našeg vremena. Čini se da je cela kuća obojena u crno – ne samo daske, već svaki pedalj spoljašnosti, trem, oluci, pa čak i prozori. Sve je crno, od temelja do vrha krova. A to ne može biti moguće; u ovom bezazlenom, dobronamernom kutku sveta, čak ni najporemećeniji čovekomrzac od graditelja ne bi kuću pretvorio u njenu sopstvenu senku... zar ne?

O knjizi: Crna kuća je remek-delo dva najveća pripovedača našeg vremena. Čini se da je cela kuća obojena u crno – ne samo daske, već svaki pedalj spoljašnosti, trem, oluci, pa čak i prozori. Sve je crno, od temelja do vrha krova. A to ne može biti moguće; u ovom bezazlenom, dobronamernom kutku sveta, čak ni najporemećeniji čovekomrzac od graditelja ne bi kuću pretvorio u njenu sopstvenu senku... zar ne?

O knjizi „Zapanjujuća, nezaboravna priča o porodici, istoriji i rasizmu. Povratak kući je ambiciozno delo kojem je teško odoleti.“ Buzzfeed Polusestre Efija i Esi rođene su u različitim selima u Gani u osamnaestom veku. Efija je udata za bogatog Engleza i uživa u raskošnim odajama njihovog zamka u Kejp Koustu. Ne znajući da ima sestru, Esi čeka u tamnici istog tog zamka da je odvedu do Zlatne obale i sa stotinama drugih robova pošalju u Ameriku. Potonji događaji iz Efijinog i Esinog života odjekivaće kroz sedam generacija potomaka ove dve žene. Dok će Efijina porodica biti uvučena u vrtlog neprekidnog previranja plemena Fanti i Asante i britanskih kolonizatora, Esina deca trpeće ropski život na plantažama pamuka u Misisipiju, a onda, nakon Građanskog rata i Velike migracije, stići od rudnika u Alabami do džez klubova i opijumskih kuća u Harlemu. Sažimanjem gotovo tri veka istorije, na dva kontinenta, u jedinstvenu priču lirskog kazivanja, Ja Džasi zahvata dublje od same istorije, jer srž njene priče čini greh, koji su počinili preci u svom neukom i nepromišljenom shvatanju moći, okajan kroz stradanje potomaka. Njeni junaci, noseći u sebi nesmirene duhove brojnih pokolenja, vraćaju se svojoj otadžbini onda kada su iznova odlučni u tome da je ne izdaju. Epski u razmerama priče i izuzetno intimno u portretisanju likova, autorka oslikava moralnu težinu istorije koja se obrušava na lične borbe, nade i strahove junaka. Povratak kući je redak roman koji je uspeo da suštinu istorijskih događaja od XVIII veka do savremenih dana sažme u nekoliko ljudskih sudbina. „Povratak kući jasno nagoveštava da bi Ja Džasi mogla biti književna naslednica Toni Morison.“ Vogue

O knjizi „Zapanjujuća, nezaboravna priča o porodici, istoriji i rasizmu. Povratak kući je ambiciozno delo kojem je teško odoleti.“ Buzzfeed Polusestre Efija i Esi rođene su u različitim selima u Gani u osamnaestom veku. Efija je udata za bogatog Engleza i uživa u raskošnim odajama njihovog zamka u Kejp Koustu. Ne znajući da ima sestru, Esi čeka u tamnici istog tog zamka da je odvedu do Zlatne obale i sa stotinama drugih robova pošalju u Ameriku. Potonji događaji iz Efijinog i Esinog života odjekivaće kroz sedam generacija potomaka ove dve žene. Dok će Efijina porodica biti uvučena u vrtlog neprekidnog previranja plemena Fanti i Asante i britanskih kolonizatora, Esina deca trpeće ropski život na plantažama pamuka u Misisipiju, a onda, nakon Građanskog rata i Velike migracije, stići od rudnika u Alabami do džez klubova i opijumskih kuća u Harlemu. Sažimanjem gotovo tri veka istorije, na dva kontinenta, u jedinstvenu priču lirskog kazivanja, Ja Džasi zahvata dublje od same istorije, jer srž njene priče čini greh, koji su počinili preci u svom neukom i nepromišljenom shvatanju moći, okajan kroz stradanje potomaka. Njeni junaci, noseći u sebi nesmirene duhove brojnih pokolenja, vraćaju se svojoj otadžbini onda kada su iznova odlučni u tome da je ne izdaju. Epski u razmerama priče i izuzetno intimno u portretisanju likova, autorka oslikava moralnu težinu istorije koja se obrušava na lične borbe, nade i strahove junaka. Povratak kući je redak roman koji je uspeo da suštinu istorijskih događaja od XVIII veka do savremenih dana sažme u nekoliko ljudskih sudbina. „Povratak kući jasno nagoveštava da bi Ja Džasi mogla biti književna naslednica Toni Morison.“ Vogue

O knjizi: Tiha kuća istovremeno je i vesela i zastrašujuća; i ovo rano delo velikog pisca pulsira posebnom snagom nudeći čarobnu zrelost koju će Pamuk zdušno posvedočiti svojom budućom karijerom.„Inspirativna i strastvena knjiga... Mikrokosmos zemlje koja tone ka vojnom puču... Pamuk ima laskavo poverenje u inteligenciju svog čitaoca. Stranicama knjige provlače se ideje o istoriji, religiji, klasnom sećanju i politici. Ali ona ne pretenduje da bude poučna, jer čitalac shvata da su sve to odrazi unutrašnjeg života: uverljivi sastojci duše. Radost je biti prebačen na tursku obalu i sresti tu čudnu porodicu i njihove susede, koji svi izgleda da žive na više mesta u isto vreme: u sadašnjosti i prošlosti, u istoriji, u svakodnevnoj stvarnosti i istovremeno u bezgraničnim i ograničenim svetovima sopstvenih umova.“New York Times Book Review „Tiha kuća je jedna vrsta književne vremenske mašine koja nam daje na uvid letimičan pogled na autora i njegovu zemlju na presudnoj prekretnici... roman briljantno hvata nered, nostalgiju i nadu društva koje se bori s nasiljem i sopstvenim definisanjem.“ San Francisco Chronicle „Napeta porodična saga... očaravajuća i nezaboravna... Tiha kuća je veoma čitljiv roman i istovremeno bespoštedni portret turske intelektualne klase.“The Independent (UK) Orhan Pamuk je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine. Roman Zovem se Crveno dobio je 2003. Nagradu IMPAC Dablin. Pamukove knjige prevedene su na više od šezdeset jezika.

O knjizi: Tiha kuća istovremeno je i vesela i zastrašujuća; i ovo rano delo velikog pisca pulsira posebnom snagom nudeći čarobnu zrelost koju će Pamuk zdušno posvedočiti svojom budućom karijerom.„Inspirativna i strastvena knjiga... Mikrokosmos zemlje koja tone ka vojnom puču... Pamuk ima laskavo poverenje u inteligenciju svog čitaoca. Stranicama knjige provlače se ideje o istoriji, religiji, klasnom sećanju i politici. Ali ona ne pretenduje da bude poučna, jer čitalac shvata da su sve to odrazi unutrašnjeg života: uverljivi sastojci duše. Radost je biti prebačen na tursku obalu i sresti tu čudnu porodicu i njihove susede, koji svi izgleda da žive na više mesta u isto vreme: u sadašnjosti i prošlosti, u istoriji, u svakodnevnoj stvarnosti i istovremeno u bezgraničnim i ograničenim svetovima sopstvenih umova.“New York Times Book Review „Tiha kuća je jedna vrsta književne vremenske mašine koja nam daje na uvid letimičan pogled na autora i njegovu zemlju na presudnoj prekretnici... roman briljantno hvata nered, nostalgiju i nadu društva koje se bori s nasiljem i sopstvenim definisanjem.“ San Francisco Chronicle „Napeta porodična saga... očaravajuća i nezaboravna... Tiha kuća je veoma čitljiv roman i istovremeno bespoštedni portret turske intelektualne klase.“The Independent (UK) Orhan Pamuk je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2006. godine. Roman Zovem se Crveno dobio je 2003. Nagradu IMPAC Dablin. Pamukove knjige prevedene su na više od šezdeset jezika.