Nastavak romana Odlazak od kuće i povratak kući Izdavač: Arhipelag, Beograd Biblioteka Zlatno runo Prevod: Arpad Vicko Povez: tvrd Broj strana: 289 Pečatirana, veoma dobro očuvana. Autobiografski roman u kome Đerđ Konrad nastavlja priču o istoriji u svom životu. Konradov roman izbliza prati komunističku epohu Mađarske i istočne Evrope od kraja Drugog svetskog rata do kraja XX veka. Slikajući vreme, ljude i događaje, Konrad je, kao svedok i učesnik, ispričao uzbudljiv roman o istoriji koja se umešala u ljudske živote i o ideologiji koja je htela da bude jedina stvarnost u tim životima. S posebnom pažnjom Konrad pripoveda o nekim od ključnih događaja u tom periodu: nacionalizacija imovine, uništenje građanske klase, neuspešna mađarska revolucija 1956. godine, politički progoni i montirani procesi u Mađarskoj i Istočnoj Evropi, pojava spoljne i unutrašnje emigracije, sve do pada Berlinskog zida i vremena tranzicije koja su usledila. Priča o našem životu, svedočanstvo o našem vremenu. (K-120)

Raj sam uvek zamišljao kao nekakvu biblioteku. Horhe Luis Borhes Život, literatura, anegdote – sve je tu. Trideset pisaca otvara vrata svoje „druge kuće”, onih tihih mesta u kojima su radili kao upravnici, bibliotekari ili arhivisti, provodeći duge sate u čitanju i istraživanju. Anhel Esteban nas vodi kroz istoriju prašnjavih polica, kroz vekove nagomilanog znanja i upoznaje nas sa (ne)radnim navikama slavnih ljudi od pera poput Getea, Helderlina, Prusta, Borhesa, Ljose, Kerola, Pereka i Stivena Kinga. Čar ove knjige nije samo u raznolikosti sudbina njenih junaka, anegdotama i mitovima koji su se pleli oko njih, već i u istorijsko-geografskim skokovima kojima obilazimo biblioteke iz epohe baroka do savremenog doba, od Buenos Ajresa preko Londona, Madrida pa sve do ruskih pustahija. Anhel Esteban je uspeo da sumira ogromnu građu koja po pavilu prati ovakve knjige i da zakletim knjiškim moljcima pruži uzbudljivo i edukativno štivo, puno dragocenih podataka. Prevod sa španskog: Vesna Vidaković Povez knjige : mek Strana : 230 Format knjige : 21 cm Pismo : latinica

Nada Stojanović : TIŠINA , Sava Munćan Bela Crkva / Mrlješ Beograd 1997, str. 210. Proza, priče o Belo Crkvi i njenim ljudima, prošlosti. Očuvanost 4. Нада Стојановић (1950), некадашњи агилни и предузимљиви кустос белоцркванског Музеја. Чак и стара зграда у којоj Музеј обитава, када је пажљивије погледате, под дејством Надиних имагинарних речи одједном израња у свој својој узбудљивости историјског трајања. Од таквих текстова саткана је и Надина књига „Тишина“, с краја прошлог века, с којом се она представља и као успешни аутор на књижевном пољу. Ту, музејска зграда, некада власништво породице Нојманових, који су пред крај рата напустили Белу Цркву, одједном израња као чудесна метафора. Све је пролазно, подложно променама, а најдуже су се на прозорима некадашње куће Нојманових, а данас Народне библиотеке, у чјем је данас Музеј саставу, гнездили голубови. Нада Стојановић нас уводи у то светилиште тишине, невелико, али драгоцено по сведочанствима о прошлости Беле Цркве, тог малог, али посебно лепог градића.

Poslednji kraljev vojnik u otadžbini Vlado Šipčić izdavač:pleme kuči, mek povez, 228 strana. ilustrovano. Stanje Veoma dobro.

„Šekspir nikada ovo nije radio“ je knjiga o putovanju Čarlsa Bukovskog u Evrop. Počinje pijanim skandalom na francuskoj televiziji i nebuloznim izletom na Azurnu obalu, da bi se nastavila serijom mamurluka tokom nemačke turneje… Čarls Bukovski (engl. Charles Bukowski; Andernah, 16. avgust 1920 — San Pedro, 9. mart 1994) je bio američki pesnik, pripovedač i romanopisac. Danas se smatra jednim od najuticajnijih pisaca bitničke generacije (engl. beat generation). Ostaće upamćen po svom eksplicitnom, sirovom, ponekad čak vulgarnom književnom izrazu i svojim pričama o simpatičnim gubitnicima sa margina američkog društva. Čarls Bukovski se rodio kao Hajnrih Karl (Henri Čarls) Bukovski Mlađi u Andernahu, u Nemačkoj.[1] Njegov otac Henri Bukovski bio je američki vojnik, a majka Katarina Fet Nemica. 1922. godine porodica Bukovski se seli u Ameriku u Los Anđeles, grad u kome će Bukovski provesti najveći deo svog života. Bukovski je odrastao u vreme ekonomske depresije koja je zahvatila Ameriku između dva svetska rata. Njegov strog i dominantan otac često je ostajao bez posla, a svoje nezadovoljstvo i frustraciju najčešće je iskaljivao na dečaku redovno ga maltretirajući, o čemu će Bukovski pisati u svom romanu `Ham on Rye`. Adolescentske akne koje su ostavile ožiljke na njegovom licu samo su doprinele da se još više oseća kao gubitnik i osobenjak. Pokušavajući da se zaštiti od traumatične stvarnosti, Bukovski se rano okreće alkoholu, ali i knjigama. Kao srednjoškolac mnogo čita, a posebno voli dela Ernesta Hemingveja, Sinklera Luisa, Karsona Makulersa i D. H. Lorensa. Po završetku srednje škole upisuje gradski koledž u Los Anđelesu i pohađa kurseve novinarstva i književnosti, želeći da postane pisac. Napušta koledž i odlazi od kuće 1941. godine posle jedne od svađa sa ocem koji mu je, pročitavši neke od njegovih priča, izbacio sve stvari iz kuće. Ne želeći da se priključi američkoj vojsci, Bukovski u ratnim godinama živi gotovo kao beskućnik i skitnica putujući Amerikom i povremeno odrađujući sitne poslove kako bi zaradio nešto novca. 1944. godine časopis „Stori“ objavljuje njegovu priču `Aftermath of a Lenghty Rejection Slip`. Bukovski odlazi u Njujork u nameri da se izdržava isključivo od pisanja ali prolazi potpuno nezapaženo. Razočaran, uskoro se vraća u Los Anđeles. Godine 1947. upoznaje Dženet Koneli Bejker, ženu deset godina stariju od njega, takođe alkoholičarku, koja ubrzo postaje njegova ljubavnica i sa kojom će uz manje prekide provesti gotovo čitavu deceniju. U tom periodu Bukovski gotovo sasvim odustaje od pisanja, preživljava radeći slabo plaćene uslužne poslove i sve više tone u alkoholizam. 1952. godine privremeno se zapošljava u pošti gde će provesti naredne tri godine. 1955. godine biva hospitalizovan zbog ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja u želucu izazvanog neprekidnim opijanjem. Prekida svoju vezu sa Dženet koja će nekoliko godina kasnije umreti od prevelike doze alkohola i daje otkaz u pošti. Počinje ponovo da piše poeziju. Ženi se Barbarom Frej, bogatom vlasnicom literarnog časopisa `Arlekin`. U naredne dve godine, koliko je potrajao ovaj brak, Bukovski radi kao novinar u `Arlekinu` i objavljuje nekoliko svojih pesama u ovom časopisu. Posle razvoda 1958. godine ponovo se zapošljava kao poštanski službenik, a dvanaest godina provedenih na ovom poslu opisaće u svom prvom romanu `Post Office`. Šezdesetih godina njegova karijera pisca napokon kreće uzlaznm tokom. Počinje redovno da objavljuje svoje pesme u malim „andergraund“ časopisima. Svoju prvu zbirku pesama `Flower, Fist and Bastial Wail` Bukovski objavljuje 1959. godine. Knjiga je imala tridesetak strana i štampana je u samo dvesta primeraka. 1960. godine upoznaje vlasnika nezavisne izdavačke kuće `Outsider` Džona Veba. 1963. godine dobija nagradu `Outsider of the Year`, a pojavljuje se i njegov prvi intervju u književnom časopisu `Chicago Literary Times`. Upoznaje Frensis Smit sa kojom će prvesti par godina i dobiti ćerku Marinu. Njegova prva zbirka priča ` All Assholes in the World and Mine` objavljena je 1966. godine. Uskoro objavljuje zbirke pesama `At Terror Street and the Agony Way` (1968) i `The Days Run a Way Like wild Horses ower the Hill` (1969). Piše svoje kolumne pod nazivom `The Notes of the Dirty Old Man` u časopisima `Open City` i ` Los Angeles Free Press` koje će kasnije biti objavljene u knjizi istog naziva. Postaje sve poznatiji u neformalnim književnim krugovima a beleži i svoja prva javna čitanja poezije. Godine 1970. Čarls Bukovski definitivno daje otkaz u pošti kada mu vlasnik izdavačke kuće `Black Sparrow Press` Džon Martin nudi mesečnu stipendiju od sto dolara kako bi se u potpunosti posvetio pisanju. Iste godine upoznaje Lindu King, pesnikinju i vajarku, sa kojom će provesti nekoliko vrlo burnih godina i piše svoj prvi roman `Post Office`. Tokom sedamdesetih godina piše neka od svojih najpoznatijih dela i stiče zavidnu popularnost ali i dalje važi za „andergraund“ pisca čija dela objaljuju mali, nezavisni izdavači uglavnom na zapadnoj obali. Verovatno zbog svog sirovog, ponekad čak vulgarnog književnog izraza i buntovničkog stava prema establišmentu uglavnom biva ignorisan od strane zvaničnih književnih i akademskih krugova. Široj javnosti postaje poznat 1973. godine posle prikazivanja dokumentarnog filma `Bukovski` reditelja Tejlora Hačforda. U narednim godinama dosta putuje i pojavljuje se na mnogim književnim večerima i festivalima širom Amerike i Evrope. Stiče zavidnu popularnost među čitalačkom publikom naročito u evropskim zemljama. Godine 1976. upoznaje Lindu Li Bejli, vlasnicu restorana zdrave hrane 25 godina mlađu od njega, kojom će se oženiti 1985. godine i njegov život poprima mirniji tok. Ostatak života Bukovski će provesti u predgrađu San Pedro u lepo uređenoj kući sa bazenom. Vozi crni BMW, otkriva sve prednosti računara, uživa slušajući klasičnu muziku u društvu svojih mačaka i naravno i dalje piše. Druži se sa glumcem Šonom Penom, a grupa `U-2` mu posvećuje pesmu na svom koncertu u Los Anđelesu. 1981. godine snimljen je italijanski film `Priče o običnom ludilu` sa Benom Gazaraom i Ornelom Muti u glavnim ulogama po istoimenoj zbirci priča Čarlsa Bukovskog. Bukovski piše i scenario za film `Barfly` koji je snimljen 1987. godine sa Mikijem Rorkom I Fej Danavej u glavnim ulogama. 1992. godine izlazi iz štampe zbirka pesama ` The Last Night of the Earth Poems`, poslednja knjiga objavljena za života ovog pisca. Čarls Bukovski je umro 9. marta 1994. godine od leukemije. Sahranjen je u `Grean Hills` memorijalnom parku blizu njegove kuće u San Pedru.

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 246 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 246 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 249 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 246 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 249 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

„Posle više od sto godina darujem srpskoj javnosti prvu knjigu o Boginji arhitekture, čuvenoj Jelisaveti Načić (1878.-1955.), jednoj od najznačajnijih žena sa početka 20. veka.“ Ženi holivudske biografije, prvoj dami srpske arhitekture i urbanizma (1900.), zaboravljenoj graditeljki Beograda, koja je gradila Beograd kad je on od turske kasabe postajao moderan evropski grad. Bila je prva žena zaposlena u državnosj upravi Srbije, u Ministarstvu građevina (1902.) i Beogradskoj opštini (1903.) Otmena, hrabra, darovita ostavila je trag u arhitekturi Beograda, bila je heroina Prvog svetskog rata koju smo zaboravili. Njene najznačajnije građevine su Osnovna škola ,,Kralj Petar Prvi”, kraj Saborne crkve, u Beogradu, koja i danas deluje raskošno (1906), Zelene barokne stepenice, preko puta Francuske ambasade (1903), mnoge privatne kuće, kuća Marka Markovića (1904), Prva bolnica za tuberkolozne u Srbiji (1912), kolektivni radnički stanovi kraj Bajlonijeve pijace (1911), Prva fabrika cigala u Prokopu. Projektuje crkvu Aleksandra Nevskog u Beogradu i crkvu u Štimlju na Kosovu, posvećenu kosovskim junacima.` - Nataša Marković ✰Izdavač: Radionica knjiga, 2019. ✰Povez: kartonski povez sa klapnama, 246 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, nema posvetu, nova knjiga, težina 250 grama

Knjige u dobrom stanju,tvrdo koričene .Sabrana dela Antonija Isakovića u 5 knjiga Izdavačka kuća Prosveta,BIGZ Beograd 1985 god.

SJEĆANJE NA MILOŠA , Izdavač Porodica Bojović sa Ubala 2018, tvrdi povez, str. 235. Miloš Jovanov Bojović; Ubli ; Kuči Očuvanost 4.

Edgar Alan Po, čuveni američki pisac, u mladosti je služio kao vojnik, a književnu karijeru započeo je stihovima po ugledu na Bajrona. Uskoro se opredelio za prozu, odabravši kao svoj žanr melodramu sa elementima horora, prva koja je postigla uspeh bila je Pad kuće Ašer. Postavši glavni urednik časopisa Mesindžer ojačao je svoj uticaj na književnoj sceni. Biografija koju piše Piter Akrojd počinje tokom šest poslednjih dana Poovog života. Niko ne zna šta se dogodilo od momenta kada su ga prijatelji ispratili na parobrod u Baltimoru do smrti šest dana kasnije u jednoj lokalnoj kafani. Sjaj genija i ugled pisca vizionara mešao se sa ponorima siromaštva, alkoholizma i gubitaka najdražih osoba koje je odnosila tuberkuloza. Svojim književnim delom Edgar Alan Po predstavlja preteču moderne fantastike, psihološke drame i detektivske priče. Pesnik Tenison rekao je za njega da je “predstavljao najoriginalniji um Amerike”.Biografija Pitera Akrojda stavlja akcenat na Poovo gotovo tragično detinjstvo, sa majkom putujućom glumicom koja je rano preminula, tvrdeći da je nesrećni pisac pronašao svoju porodicu u književnosti, ne toliko svoga doba koliko one koja će tek biti napisana u dvadesetom veku, vraćajući stalno pogled na delo pisca kome savremenici nisu odali zaslužano priznanje koje.

Balkanski Homer ili zivot Ive Andrica Autor: Radovan Popović Izdavač: ZAVOD ZA UDZBENIKE - BEOGRAD Godina izdanja: 1991 Format: 20 cm Broj strana: 132 Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje``10`` Knjiga je N O V A ---------------------------- k kuća

Izgubljeni životi kćeri Nikolaja i Aleksandre. Sedamnaestog jula 1918. četiri devojke sišle su niz dvadeset tri stepenika u podrum jedne kuće u Jekaterinburgu. Najstarija je imala dvadeset dve godine, najmlađa svega sedamnaest. Zajedno s roditeljima i trinaestogodišnjim bratom sve četiri su bezdušno ubijene. Njihov zločin: bile kćeri poslednjeg cara i carice svih Rusa. U knjizi Sestre Romanove čuvena autorka biografija Helen Rapaport nudi čitaocima dosad najmerodavniju pripovest o velikim kneginjicama Olgi, Tatjani, Mariji i Anastasiji. Crpeći materijal iz njihovih pisama i dnevnika, ona slika upečatljiv portret njihovog života u poslednjim danima dinastije Romanov. Takoreći prvi put posmatramo njihovo putovanje od detinjstva ispunjenog nezamislivim povlasticama, kroz jedan veoma zaštićen i umnogome jednostavan život. Od mladosti i ženske zrelosti do prvih zaljubljenosti, njihovih nada i snova, napornog saživota sa hronično bolesnom majkom i bratom hemofiličarom, a potom i do traume koju donosi Revolucija. Neodoljivo čitka, napisana na osnovu podrobnog istraživanja, duboko dirljiva, knjiga Sestre Romanove daruje ovim devojkama glas i omogućava njihovoj priči da odjekne u srcu čitalaca bezmalo pun vek nakon njihove smrti. „Rapaportova koristi kratke odlomke pisama i dnevničkih zapisa kako bi lepše predstavila misaonost i inteligenciju sestara. Čitalac će biti ponet njenim opuštenim a opet informativnim pripovedanjem dok obasjava novom svetlošću život četiri carske kćeri.“ Publishers Weekly

Žanr: Biografija Pismo: Latinica Broj strana: 187 Povez: Tvrd Format: 19,5 x 13,5 cm Knjiga je izuzetno dobro očuvana,kao NOVA!!! Edgar Alan Po, čuveni američki pisac, u mladosti je služio kao vojnik, a književnu karijeru započeo je stihovima po ugledu na Bajrona. Uskoro se opredelio za prozu, odabravši kao svoj žanr melodramu sa elementima horora, prva koja je postigla uspeh bila je Pad kuće Ašer. Postavši glavni urednik časopisa Mesindžer ojačao je svoj uticaj na književnoj sceni. Biografija koju piše Piter Akrojd počinje tokom šest poslednjih dana Poovog života. Niko ne zna šta se dogodilo od momenta kada su ga prijatelji ispratili na parobrod u Baltimoru do smrti šest dana kasnije u jednoj lokalnoj kafani. Sjaj genija i ugled pisca vizionara mešao se sa ponorima siromaštva, alkoholizma i gubitaka najdražih osoba koje je odnosila tuberkuloza. Svojim književnim delom Edgar Alan Po predstavlja preteču moderne fantastike, psihološke drame i detektivske priče. Pesnik Tenison rekao je za njega da je “predstavljao najoriginalniji um Amerike”.Biografija Pitera Akrojda stavlja akcenat na Poovo gotovo tragično detinjstvo, sa majkom putujućom glumicom koja je rano preminula, tvrdeći da je nesrećni pisac pronašao svoju porodicu u književnosti, ne toliko svoga doba koliko one koja će tek biti napisana u dvadesetom veku, vraćajući stalno pogled na delo pisca kome savremenici nisu odali zaslužano priznanje koje.

Velimir Ćurgus Kazimir: BAKSUZI I POPRAVLJAČI - Avanturistički eseji, Vidici Beograd 1987, str. 112. Očuvanost 4-. Велимир Ћургус Казимир (Нови Сад, 1948 — 11. новембар 2018 Београд) био је српски новинар и писац. Један је од оснивача Независног удружења новинара Србије.[1] Биографија Био је новинар и уредник културне рубрике у Политици од 1988. до 1996. Пре тога је осам година био уредник и покретач издаваштва у Истраживачко-издавачком центру Омладине Србије у Београду. Један је од оснивача Независног удружења новинара Србије. Аутор је десетак књига прозе и есеја на тему културе и културне политике. Превођен на енглески, француски, немачки, шпански, пољски, јапански итд. Приредио је више књига на тему односа медија, политике и културе. Аутор је више пројеката из области истраживања медија и културе. Добитник Међународне награде за есеј часописа Lettre International у Вајмару, 2000. године. Био је директор Ebart консалтинга од 2002. године. Члан је Српског ПЕН центра од 1987 и члан Српског књижевног друштва. Такође се бавио сликарством, посебно комбинованим техникама на папиру, имао пет самосталних изложби. Аутор је два сценарија за кратке филмове.[2] Објављена књижевна дјела Кавкаски роман и друкчије приче, Ауспиције и љубавне песме(поезија), Првих пет година и смрт Хaилa Сeлaсиja (роман), Баксузи и поправљачи (приче/есеји), Шаком и капом (роман), Папагајев гроб (приче), Куће (есеји/приче), Последњи човек и његова жена (роман), Кухиња мог пријатеља (приче/есеји), Mузej мeлaнхoлиje: причe и прojeкти

General Jovan Čeković JUTRO NOVOG VEKA Violeta Talović, Ratomir Damjanović JUTRO NOVOG VEKA Itaka, 1999.,ILUSTROVANA,dvojezična na SRPSKOM i ENGLESKOM jeziku,, 121 strana, tvrd povez, A4 format, kvalitetan papir, zaštitni omot. Biografija generala Jovana Čekovića, Dobar dan u Koštunićima, Sećanje vojvode Mišića, Rudnički kraj i Koštunići, Etno kuća... ---------------------------- Knjiga ``glanz stanje`` Stanje```10```,najviša moguca ocena,neotvorena,,, ------------------------------------ L1

PERL BAK - KOMPLET OD 11 KNJIGA IZDAVAČ: RAD MATICA SRPSKA TVRDOG POVEZA 1. OBEĆANJE 2. ISTOČNI VETAR ZAPADNI VETAR 3. RASTURENI DOM 4. GLASOVI U KUĆI 5. PAVILJON ŽENA 6. DUGA LJUBAV 7. ZMAJEVO SEME 8. TVORAC GRADA 9. MATI 10. SINOVI 11. DUH I TELO KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, ZAM RF 1/5-22

Adrijana Mirković, dugogodišnja direktorka marketinga u mnogim televizijskim kućama, objavila je knjigu o italijanskom premijeru i medijskom magnatu Silviju Berluskoniju, o tome kako je mudro i munjevito gradio svoju medijsku i političku imperiju. ✰Izdavač: Autorsko izdanje, 2012. ✰Povez: tvrdi, 150 strana, tiraž 1000 ✰Nepodvlačena, posveta prekrivena korektorom, na kvalitetnom sjajnom papiru, bogato ilustrovana, težina 600 grama ****

Pisma iz Šida Marija Demšar(Sava Šumanović-slikar) *4564*03-2022 Slovenačka prognanica Marija Demšar o boravku u kući Perside i Save Šumanovića, Šid 1941-1945. izdavač: Galerija slika “Sava Šumanović` Šid 2017.g ISBN: 978-86-87699-19-9 tiraž-300, Broširani povez na preklop; ćirilica, 101 strana, format: 20 cm; težina 160.grama stanje:nekorištena “Pisma iz Šida” (Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid 2014) Marije Demšar (1910-1989), neposrednog svedoka života porodice Šumanović za vreme Drugog svetskog rata, predstavljena je u Šidu, početkom juna, u Galeriji slika “Sava Šumanović”. Ovo raritetno izdanje sačinjeno je od 10 pisama, 17 dopisnica i jedne razglednice (čestitke), napisane rukom Marije Demšar, prognanice iz Slovenije (Zabrežje, opština Žiri), koja je igrom slučaja provela kao pomoćnica u kući porodice akademskog slikara Save Šumanovića u Šidu, od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine. Vesna Burojević, direktor Galerije, uz prof. dr Mariju Stanonik, priređivač ovog izdanja, istakla je da su to sasvim lična pisma, pisana sa namerom da održe vezu sa porodicom, a činjenica da su napisana u kući porodice Šumanović postala su dragocena naučna građa. Gospođa Burojević je takođe rekla da je prva saznanja o postojanju ovih pisama Galerija slika “Sava Šumanović” u Šidu stekla je 2006. godine, kada je filolog, folklorist i etnolog, dr Marija Stanonik, ujedno i ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, koju je dve godine kasnije objavio Etnografski institut SANU, posetila Galeriju i Spomen-kuću Save Šumanovića, načinjenu od pisama i beležaka nađenih posle smrti svoje majke. I od tada, kao dragocen autentičan izvor informacija o životu jednog od najvećih srpskih slikara, postoji namera da se objavi prevod pisama u celini. Marija Demšar se spletom životnih okolnosti početkom rata našla kod svog brata u Štajerskoj (Cerovac), odakle je internirana u Šid, iz kojeg piše slikovita pisma svojim roditeljima u Zabrežje, o utiscima iz svakodnevnog života. Ta pisma su na njenu molbu, koja se može pročitati u jednom od njih, sačuvana. - Od prvog javljanja u Sloveniju vidi se njena zadivljenost bogatstvom i kultivisanošću porodice kojoj je dodeljena. Veoma precizno i detaljno je izveštavala svoje o svemu što je po njenim merilima bilo značajno. Opisivala je kuću i pokućstvo, poslove koje su joj bili povereni, hranjenje stoke, održavanje kuće. Veoma pedantno je pisala o tepisima i zavesama, koji su očigledno u njenim očima predstavljali statusni simbol. Pisala je i o svom odnosu sa drugim Slovencima (kojih je u Šidu za vreme okupacije prema Simi Tomoviću boravilo 70), cenama proizvoda na pijaci, berbi kukuruza i grožđa. Sestri Franciki je pisala o poklonima koje je dobijala od Gospođe, kako je oslovljavala Persidu Šumanović. Neobičan joj je bio i topao odnos između Gospođe, njenog brata i sestre, o čemu je takođe pisala - objašnjava Vesna Burojević. Savu Šumanovića, Marija Demšar pominje nekoliko puta. Do detalja je opisala njegov dnevni raspored. Bila je svedokom njegovog odvođenja, u rano jutro 28. avgusta 1942. godine kada je uhapšen zajedno sa 120 meštana. Odnos Perside Šumanović i Marije Demšar razvijao se postepeno. Bile su različite po svemu: godinama, veroispovesti, obrazovanju, socijalnom statusu. Govorile su različitim jezicima. Na početku je njihov odnos veoma zvaničan da bi ih kasnije životne prilike zbližile. To se vidi i po plati, koja je sa početnih 200 narasla na 1.000 kuna. Pored plate Marija je dobijala garderobu, obuću, imala je posebno plaćene lekarske usluge. Za Mariju je Gospođa bila dominantna ličnost, visoko moralnih principa, vredna i pravedna. Govoreći o njoj, često ju je poredila sa majkom. U pismu br 23 (17. maj 1943) Marija doslovno piše: “U subotu sam dobila kartu od sestre Zakrošice. Kaže da joj je jako loše. Da ima više suza nego radosti. Kaže: ti si imala veliku sreću što si došla na ovakvo mesto. Ali ne treba govoriti Zakrošici, rastuži se. Tri puta sam dobila poštu od nje. I samo se žali, a meni je sam Bog dao ovakvu sreću. Upravo danas mi je Gospođa opet kupila jedne cipele…“. Prema kazivanju dr Marije Stanonik, njena majka je iz Šida u rodno Zabrežje donela tri materijalne stvari: vinocrveni vuneni komplet, ukrasno jastuče i stolicu, koju joj je dala Gospođa da bi mogla da dostojanstveno sedi u stočnom vagonu kojim se vraćala kući, u Sloveniju. Razumejući da stolica pripada Šidu, 2010. godine dr Marija Stanonik ju je predala predstavnicima Galerije slika “Sava Šumanović”, kada je u Beogradu održana promocija knjige “Etnologija u pismima i slikama”. - Priča o devojci iz Slovenije, pismima, umetniku i ratnim godinama u Šidu, inspirisala je režisera Nikolu Lorencinija. Umetničko-dokumentarni film “Slikar i beračica grožđa”(2014) snimljen je na osnovu sećanja Marije Demšar koje je ispričala svojoj ćerki. Marija se sećala kako joj je Gospodin jednom rekao da stavi korpu na rame i da mu tako pozira. Dr Marija Stanonik prepoznala je po figuri i stavu svoju majku kao jednu od devojaka na Savinom triptihu “Beračice”. Kao što je Sava Šumanović završivši ovaj triptih otišao u večnost, tako je i devojka iz Slovenije, naslikana na triptihu, na neki način zauvek ostala u Šidu - zaključila je Vesna Burojević.

Cvetovi noći - Sinel Barns veoma lepo očuvana Fascinantna priča o hrabrosti, nadi, preživljavanju i konačnoj pobedi. Sinel Barns imala je samo tri godine kada se sa roditeljima preselila u raskošnu kuću na Filipinima. Uživala je u detinjstvu. Ali u jednom trenutku sve se raspalo. Njen otac je otišao, a komandu nad svime uspostavio je majčin strašni ljubavnik. Život postaje tiranija kakvu je teško zamisliti.

Autor: Nada Nidoli Vujadinović Povez: tvrd Format: 14x20,5 Br. strana: 135 Sećanje jedne Crnogorke i Italijanke! `Ispričaću priču o smrti i krvi, koja kao da me je mučila iznutra godinama, jer želim da mnogo više ljudi od naroda Kuča zna kako je kralj Nikola ukrao Novaku Miloševu njegovo najveće bogatstvo, a da ni ne spominjem kako mu je time oduzeo i život.` - odlomak iz knjige!

Aleksandar Mandić : MERA ZA MERU , YES-PRO Beograd 2014, str. 238. Očuvanost 4. У књизи Александра Мандића “МЕРА ЗА МЕРУ”, су текстови које је аутор објављивао у истоименој, веома запаженој колумни у Политикином Културном додатку, али и они које је објављивао на другим местима, у разним приликама и различитим поводима. Књигу која садржи 67 текстова објавила је медијска кућа Yес-Про из Београда, предговор је написао академик Љубомир Симовић, а поговор професор Александар Јерков.