Džon Nejten: BIOGRAFIJA - Jukio Mišima: PATRIOTIZAM nedostaje podkorica, inace ocuvana O Mišimi, njegovom životu i stvaralaštvu: `Jukio Mišima je napisao četrdeset romana, osamnaest pozorišnih drama, dvadeset tomova kratkih priča, i isto toliko tomova eseja. Za nešto više od dve decenije pisanja postigao je slavu koja ne tamni ni danas, skoro pet decenija posle njegovog spektakularnog samoubistva zajedno sa svojim saborcem i ljubavnikom Moritom, harakirijem 1970. U zemlji hiljadugodišnje književne tradicije, u kojoj naziv profesionalnog pisca nosi preko sto hiljada ljudi, on je bio u samom vrhu. Njegova dela izdavana su u milionskom tiražu, a samo jedan od časopisa za koje je redovno pisao “Bungei šunđu” prodavan je u tiražu od milion primeraka. Pilotirao je mlaznim avionom, dirigovao simfonijskim orkestrom, bio vešt borac japanskim samurajskim mačem i isprobao sve što je život mogao da postavi pred njega. Ova knjiga, njegovog prevodioca na engleski, smatra se najboljim izvorom za razumevanje života i smrti jedne tako neobične ličnosti, koja je obeležila svoje doba.Potresna biografija izuzetne i svestrane ličnosti, Jukia Mišime, najvećeg, najhvaljenijeg i najomrznutijeg japanskog pisca 20 veka koji je svoj život posvetio Istini i Caru, a završio ga svojevoljno, zgrožen razmerama izdaje japanskog duha, tradicionalnim harakirijem na spektakularan način. Poslednji samuraj ili psihopata? Jukio Mišima je već u ranoj mladosti u Japanu stekao tretman „živog klasika“. Bio je prvi japanski pisac posle 2. svetskog rata, koji je istovremeno dobio najviša priznanja i u inostranstvu i kod kuće. Dok je bio živ, njegovo ime je godinama stajalo na listi nominacija za Nobelovu nagradu, a posle smrti, evo već skoro četiri decenije, Mišima je i dalje najprevođeniji japanski pisac. Zašto je život spektakularno završio pokušajem državnog udara i harakirijem, objašnjava ova knjiga. Biografija, koju je napisao Amerikanac Džon Nejten najbolja je knjiga o japanskom piscu koga je malo ko dobro poznavao. Porodica pokojnog pisca samo je Nejtenu omogućila pristup izvorima i sagovornicima, koji drugima nisu bili dostupni. Jedan od najboljih prevodilaca japanske književnosti na Zapadu, Džon Nejten pokvario je pred kraj Mišiminog života odnos sa poznatim piscem, kada je počeo da prevodi roman budućeg japanskog književnog nobelovca, koji se zove Kenzaburo Oe.` k1490+

Mono i Manjana, 2008. 284 strane. Lepo očuvana knjiga, sem što ima tragove korektora van teksta (gde su verovatno bili pečati). Najnovija Mandinova knjiga predstavlja predivan dnevnik, intimno svedočanstvo Mandinovih najdubljih misli i osećanja i doživljaja iz njegovog svakodnevnog života. Bilo da piše dok sedi u kući na svojoj farmi u Nju Hempširu za vreme snežne oluju, ili u sobi hotela koja može da se nalazi bilo gde u svetu; bilo da posvećuje pažnju krilima ptica, ili brine o bolesnom prijatelju, ili juri da stigne na avion, ili pak sadi paradajz u svojoj bašti, Mandino pretvara svoje tajne uspeha u način života. Možda će obožavaoci Oga Mandina biti iznenađeni činjenicom da iza imena autora tolikih bestselera i zanimljivih aforizama stoji čovek od krvi i mesa. I ne samo to, čovek čiji je život interesantniji od života najneobičnijih protagonista njegovih romana.

Miloš Jevtić : POLAZIŠTA BRANKA POPOVIĆA , Narodno delo 2002, str. 102. Kolekcija Odgovori knjiga 112. Očuvanost 4- ; ima posvetu od supruge Branka Popovića. Бранко Поповић (Цвилин, 20. децембар 1927 — Београд, 5. новембар 2011) је био књижевник, књижевни критичар и академик ЦАНУ. Биографија Рођен је 20. децембра 1927. од оца Арса (1886–1942) и мајке Васе (1900–1989) на Цвилину код Подгорице у племену Кучима. Био је члан Удружења књижевника Србије. Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992–2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Почетком 2005. године, постао је један од оснивача Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији. Преминуо је после дуже болести 5. новембра 2011 у Београду. Сахрањен је 8. новембра 2011. на гробљу у Цвилину

Mujo Hodžić – Crni , 1898-1956 Još jedna priča o poznatim Rogatičanima koji su svojim djelom, i onim što su ostvarili, ostavili dubok trag u istoriji rogatičkog kraja. Jedan od njih je i Mujo Hodžić - Crni, nosilac partizanske spomenice 1941. godine. Čovjek koji je osvjetlao obraz Muslimana, Bošnjaka, kada je bilo najteže i kada su samo tako jake ličnosti sa jakim karakterom, u izuzetno nepovoljnim prilikama, mogli tako nešto uraditi. O Muji Hodžiću- Crnom nema puno pisane dokumentacije koja je pristupačna široj javnost, ali se može reći da je ono što ima zaista vrijedno i spada u vrijedne istorijske dokumente. Prije rata je imao nadimak KONCUL, sto je iskrivljena rijec konzul,a za njega je znacila da je zastupnik seljaka. U ratu je dobio nadimak CRNI a neki su ga zvali STARI. Rodjen je 10. maja 1898 godine kao prvo dijete u porodici siromasnog seljaka Huse Hodzica u selu Satorovicima. Djetinjstvo provodi u roditeljskom domu pored veoma blagog i dobrocudnog oca i vrlo stroge i energicne majke Naile, rodjene Usanovic iz sela Desava kod Gorazda. Svi su zivljeli od zemljoradnje i stocarstva. Zemlje su imali malo a bila je slabog kvaliteta. Osnovnu skolu je zavrsio u selu Osovu 1911 godine kao trinaestogodisnji djecak. Do 1914 godine cuvao stoku i pomagao roditeljima u zemljoradnji. Od novembra 1914 godine do pocetka 1916 nalazi se u izbjeglistvu u Kozarcu kod Prijedora sa roditeljima, sestrama, brarom, gdje su prisilno evakuisani iz Satorovica poslije prodora srpske vojske 1914 godine. U izbjeglistvu mu umire majka Naila i sestra Muniba, obje od kolere. Okrnjena porodica se vraca 1916 godine, potpuno osiromasena, na zaparlozenu zemlju bez stoke i opljackanu i demoliranu kucu u Satorovicima. Odmah su pristupili osposobljavanju kuce za osnovne zivotne potrebe, sjetvi zemlje i obnovi stoke. Pocetkom decembra 1916 godine,u svojoj devetnaestoj godini zivota,Mujo se zeni sa sesnaestogodisnjom Camilom Dzindo, kcerkom srednje imucnog seljaka Ibrahima Dzinde iz obliznjeg sela Okruglo. Nepuna dva mjeseca poslije zenidbe,u januaru 1917 godine, regrutovan je u austrougarsku vojsku i upucen u Budimpestu na odsluzenje kadra. Poslije godinu dana provedenih u Budimpesti upucen je na front u Galiciji. Bjezi iz voza, biva uhvacen, kaznjen i ponovno upucen na isti front. Po drugi put bjezi i odlazi u Slavoniju gdje se pridruzuje ostalim vojnim bjeguncima. Poslije vise mjeseci provedenih u slavonskim sumama, ilegalno se prebacuje u Bosnu, gdje u okolini svog sela , uz pomoc oca i njegovih prijatelja, prikriva svoj boravak i tako docekuje kraj 1918 godine i kapitilaciju Austrougarske Monarhije, kada se konacno legalizuje i vraca kuci u Satorovice. Poslije samo dvije godine, nova drzava Kraljevina SHS ga ponovo mobilise u vojsku 1921 godine, gdje ostaje do juna 1922.Po povratku iz vojske posvecuje se zemljoradnji, ziveci sa ocem, bratom i sestrama do 1925 godine, kada uzurpira veci kompleks drzavne zemlje u Lijescu i na njemu pocinje graditi kucu.Tada se odvaja od oca i brata i pocinje kuciti samostalno gospodarstvo, baveci se zemljoradnjom, stocarstvom i pomalo trgovinom mjesovite robe i duhana. Jos za vrijeme sluzenja vojske u Budimpesti dosao je u vezu sa revolucionarima Bele Kuna i odusevio se njihovim idejama, pa ga je to u povratku kuci stalno pratilo i uzbudjivalo.Vjerovatno se pod tim utiscima poceo aktivnije baviti politikom. To se dogodilo vec 1928.godine kada je stupio u clanstvo Zemljoradnicke stranke. Preko Arse Koprivice,a potom ucitelja Hasana Kikica i Huse Avdicevica,koji su sluzbovali u rogatickom kraju, dolazi do napredne literature, koju pocinje intezivnije proucavati i siriti ta svoja saznanja na prve rodjake i komsije. Poceo je sa casopisima o poljoprivredi,pa presao na casopise iz kulture i politike, da bi nastavio sa beletristikom i marksistickom literaturom. Pored knjiga „Bukve“ od Hasana Kikica, „Mati“ od Gorkog i drugih presao je na „Bijedu filozofije“ , „Antidiring“ ,“Korak naprijed dva koraka nazad“, prvi dio Kapitala, Cetvru glavu IstorijeSKP i druge. Knjige je cuvao tako sto ih je u kanti od petroleja zakopavao u zemlju.Za to vrijeme, uz mali posjed od oko 20 dunuma zemlje koji je dobio od oca, uzurpirao je dosta drzavnog zemljista, tako da je pred drugi svjetski rat imao oko 50 dunuma obradive zemlje i oko 100 dunuma pasnjaka,pa je tako stvorio minimalne uslove za zivot porodice. Njegov politicki rad je bio zapazen od strane drzavnih vlasti i prvi put ga hapse 1933.godine, kada izdrzava kaznu od 4 mjeseca.Drugi put je hapsen vec 1935.godine i kaznjen sa 45 dana zatvora zbog citanja zabranjene „Politicke ekonomije“ od Segala. Takav njegov rad i drzanje je zapazeno od strane komunista, pa je vec 1936. bio redovno pripreman od komunista Glasinacke celije KPJ za prijem u Partiju. U KPJ je primljen jula 1939 godine u seoskoj celiji Glasinac Satorovici, a primio ga je sekretar Danilo Djokic. U aprilu 1941.godine razdvojene su celije Glasinac i Satorovici.Za sekretara celije KP u Satorovicima odredjen je Mujo Hodzic,a u celiji su jos bili Camil i Rasim Dzindo i Slavko Gluhovic.Upravo u tom vremenskom razdoblju Mujo je formirao i Zemljoradnicku zadrugu u Satorovicima i postao njen predsjednik,1939 godine. Mujo Hodzic je tako za nepunih dvadesetak godina od 1922 do 1941 godine prosao put od siromasnog, polupismenog seljaka do srednje stojeceg naprednog seljaka sa oko 150 dunuma zemlje i vrlo lijepom kucom sazidanom od kamena,sa 4 sobe sa kuhinjom. Za to vrijeme sa Camilom rodjenom Dzindo imao je vec osmero djece, tri sina i pet kceri. Svu je djecu skolovao,i to jedini u Satorovicima. Do rata 1941 godine su mu dva najstarija sina zavrsila Srednju tehnicku skolu u Sarajevu,dok su ostala djeca, zavisno od uzrasta, pohadjala srednju i osnovnu skolu, osim najmladje sceri koja je rodjena 1937 godine. Mujo Hodzic je u periodu izmedju prvog i drugog svjetskog rata bio najnapredniji i politicki najaktivniji seljak u nasoj opstini Borika, pa i mnogo sire. Bio je predvodnik seljaka u svim akcijama. Posebna karakteristika njegovog rada i shvatanja je sirenje bratstva izmedju muslimana i pravoslavaca, i to u vrlo zaostaloj i politicki neprosvjecenoj sredini. Uopste je bio dalekovid i napredan, a po shvatanju i radu je isao za citavo stoljece ispred svoje generacije i sredine u kojoj je tada zivio i radio.

Bez daha Ivana Stanković očuvana, stranice po ivicama blago požutele Sjaj i beda svetskih modnih pista! Da li je lepota blagoslov ili prokletstvo?! Sasvim iskrena ispovest jedne Beograđanke o putu ka svetskom vrhu. Ivana Stanković, manekenka svetskog glasa, lice sa naslovnih strana mnogih modnih žurnala i kuća svetskih kreatora progovara iz perspektive svoje duše, pokušavajući da odgovori na sva pitanja onih koji joj zavide ali i onih koji joj se dive. I jedni i drugi će ovaj autobiografski roman čitati bez daha, razočarani tamo gde su se najmanje nadali i oduševljeni tamo gde nisu očekivali. Ivana otvoreno i bez bilo kakve zadrške progovara o svetu o kome može samo da se sanja i o snovima koji se pretvaraju u moru, o detinjstvu i mladosti u zemlji koja se raspada, o tragičnim podelama, o ljubavima i uspomenama koje treba pamtiti jer su dragocene i o onima drugima...

Ovo nije jevanđelje o nekom bogu, već dnevnik jednog četrdesetogodišnjaka koji svodi račune sa svojom prošlošću i gleda budućnosti pravo u oči, kao da je još jedan protivnik sa kojim se treba suočiti. Šta makazice znače igraču sa najlepšom i najuzbudljivijom fudbalskom pričom? Kakvu vrednost danas ima gol za fudbalera koji proslavlja svoj četrdeseti rođendan, a u punoj je snazi i još uvek aktivno igra? I šta za njega predstavljaju dribling ili pâs? Zlatan Ibrahimović više ne mora da pokazuje svoju snagu ili da nas podseća na velike sportske uspehe zbog kojih je postao šampion, i zato je rešio da se otvori i da iskreno i pošteno ispriča kako se jedan bog lopte menja i nosi sa godinama koje prolaze: bez licemerja, a sa zrelošću i sumnjama koje je morao da nauči i prihvati. U stalnoj ravnoteži između dva sveta, između adrenalina i balansa, otkriva se jedna priča puna do sada nepoznatih detalja i anegdota, u kojoj se kroz vanserijske podvige provlače strah, nežnost i krhkost, osećanja koja u njemu postoje pored snage, odlučnosti i hrabrosti. Ta osećanja su dečkića iz Rosengorda dovela do vrha sveta, odakle nam sada priča o trenerima, penalima, svlačionicama, protivnicima, fudbalu – ali i o sreći, prijateljstvu i ljubavi. „Kada sam na terenu, osećanje da sam voljen daje mi neverovatan naboj. Ali čak mi i mržnja daje mnogo. Kada me naljute, idem na još viši nivo: pažljiviji sam, usredsređeniji, snažniji i željniji da nešto dokažem. Kada me mrze, ja sam još bolji. Zbog toga me utakmice kao što su derbiji naročito stimulišu i napune me posebnim adrenalinom koji me još više diže. Ali danas se mnogo bolje kontrolišem nego kada sam bio mlad. I zbog toga što su mi deca dala mir i ritam koji pre nisam imao. Do rođenja prvog deteta, donosio sam kući i fudbal i sav svoj bes. Posle su se stvari promenile. Vraćao sam se kući, gledao klince i sve zaboravljao. Da, oni su me promenili. Ušli su u moj život i odjednom je fudbal prestao da bude najvažniji. Važno je bilo samo da su oni dobro.“

Novo! Izdavač: Gradska biblioteka - Novi Sad, 2013. god. Broširan povez, 19 cm. 135 str. + Ilustracije 10 strana „ Moja biografija” je fragment autobiografije, koju je Lazarević napisao 1907. godine, a obuhvata period od njegovog rođenja 1849. u Novom Sadu pa do studija medicine u Beču 1872. godine. Autobiografiju je, po sopstvenom objašnjenju u uvodu, pisao za potomke kako bi im njegovo bogato iskustvo bilo od koristi i za pouku. U kući u Pančevu, gde je radio četiri pune decenije, sačuvan je njegov kabinet. U njoj danas živi njegov praunuk, koji je dobio ime po njemu, takođe lekar – četvrta generacija lekara u porodici Lazarević. Đorđe Lazarević opisuje ključne segmente u svom životu, događaje koje standardna, klasična istorija ne beleži. Zapisao je obilje podataka o sebi, ali i o kulturnom, istorijskom i političkom životu Novog Sada i Temišvara tokom druge polovine 19. veka. On je za dobrovoljni lekarski rad odlikovan ordenom Svetog Save petog stepena i ordenom srpskog Crvenog krsta. Umro je u Temišvaru 1915. godine, gde je i sahranjen.

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Jaša Tomić Autor: Dejan Mikavica , Goran Vasin Izdavač: Izdavačka kuća Prometej Žanrovi: Istorija, Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 16×24 cm Broj strana: 328 _____ „Istorijski značaj sveukupnog politčkog i nacionalnog delovanja odnosi se na Tomićevu ulogu u organizovanju Velike narodne skupštine u Novom Sadu u kojoj su, u kontekstu pobedonosnog pohoda srbijanske vojske i sloma Austrougarske, prečanski Srbi sa prostora Banata, Bačke, Baranje i Srema doneli odluku o priključenju Kraljevini Srbiji, nezavisno od bilo kakvih drugih koncepcija ujedinjenja, naročito onih koje su u duhu jugoslovenske ideje uzimale u obzir čak i interese Hrvata koji su u Srbiji počinili tokom rata stravične zločine. Jaša tomić je, naime, uzeo najvećeg učešća u sastavljanju predloga najvažnije odluke koju je pročitao na Skupštini u Novom Sadu. I posle Velikog rata, u novostvorenoj drćavi, Tomić se aktivno odnosio prema brojnim složenim i protivrečnim političkim pitanjima koja su se ticala oblika uređenja nove države.„ (iz uvoda)

-Izdavač: `Nova knjiga` -povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 214 -Format: 20 cm -Stanje: novo, nekorišćeno Ko želi da sazna kako je zaista bilo, moraće da se drži žena. Jer muškarci su se u ruinama pokazali kao `slabiji pol`. Tako to vidi autorka ove knjige koja je kraj rata dožvijela u Berlinu. Njeni zapisi su oslobođeni svake samocenzure. U Švajcarskoj ih je 1959. godine objavila jedna mala izdavačka kuća bez ikakvih dodavanja i dotjerivanja. Posle toga više nisu bili dostupni novo izdanje bilo je moguće tek nakon smrti autorke. U ovom jedinstevnom dokumentu nije opisano ništa iznimno, već ono što su milioni žena doživjeli prvo preživljavanje u ruševinama bez vode, plina i struje, praćeno glađu , strahom i patnjom. Zatim, osvetu pobjednika posle bitke za Berlin. Ovdje nema ni traga samosažaljenju od koga su patili poraženi Nemci. Dnevnik karakteriše hladnokrvnost bez ikakvih iluzija, nepodmitljivo zapažanje, bespoštedno posmatranje i morbidan humor. Autorka kratko i jasno konstatuje: `Istorija je veoma tegobna.`

Izdavač: Laguna, Beograd Povez: broširan Broj strana: 223 Pečatirana, odlično očuvana. Ne ostavljamo deci samo kuću i novac. Ostavljamo im državu u kojoj treba da žive. Od dobitnika Ćopićeve nagrade stiže nam intimna i dosad neispričana priča o poslednjim danima legendarnog revolucionara Ernesta Če Gevare. „Savremeni imperijalizam je ponizio Čea na sebi svojstven način, uklopio ga je u sopstveni sistem i obesmislio ono za šta se borio. Marko Krstić je svojim romanom dao doprinos, vredan svake hvale, jednom novom pogledu na čoveka za koga su mnogi čuli a sve manje je onih koji o njemu išta znaju.“ - Vladimir Kecmanović „U avgustu 1959, Če Gevara je bio u Beogradu gde se susreo sa Titom. Za Če Gevaru je Žan-Pol Sartr rekao da je ’najkompletnije ljudsko biće našeg vremena’. O Čeu su Matija Bećković i Duško Radović svojevremeno napisali poemu Če: Tragedija koja traje. Svestan tog prtljaga, a još više svestan globalne pop-kulturne ikoničnosti ove figure, Marko Krstić posle skoro punih šest decenija vraća Čea u Beograd.“ - Muharem Bazdulj (K-133)

Zagreb 2021. Mek povez sa klapnama, ilustrovano, 192 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. R7 `Cesta do sna` priča je o jednoj posve (ne)običnoj djevojci iz Osijeka, o tome kako je postala jedna od najvećih hrvatskih glazbenih senzacija nove generacije. U svojem prvijencu pop-country zvijezda Mia Dimšić prisjeća se sretnog djetinjstva u osječkoj Retfali, dječje opsjednutosti Vesnom Pisarović, sportskih neuspjeha, putovanja s folklornim ansamblom i glasovitih tamburijada u njezinoj obiteljskoj kući te na jednostavan, a ipak izvanredno pronicljiv način govori o izazovima odrastanja, svojim glazbenim počecima, inspiraciji i skladanju, trudu koji je potreban da bi se uspjelo na glazbenoj sceni… Priča je to o važnim životnim lekcijama te ljudima koji su joj obilježili život – od roditelja, prve ljubavi, prijatelja i menadžera Damira Bačića do osoba koje cijeni na hrvatskoj estradi. Jedna je od njih i rock-veteran Jurica Pađen, čovjek koji ju je upoznao sa sinkronicitetima, naizgled nevjerojatnim sretnim slučajnostima koje joj pokazuju i dokazuju da je na pravom putu, a Mia ih primjećuje još odmalena. Dok Jurica Pađen kaže sinkroniciteti, Mia kaže Gospodin Život, visoki gospodin s cilindrom, koji joj se u jednom trenutku naklonio i rekao: „Ti zamišljaj, ja ispunjavam.“

Guči Patricija Guči Izdavač: Laguna Istina o jednoj uspešnoj dinastiji. Patricija Guči, ćerka Paola Gučija i praunuka Guča Gučija, osnivača čuvene modne marke, prvi put iznosi kroz svoja sećanja pravu priču o kompaniji. Otkako je Gučo Guči osnovao firmu u Firenci 1921, njeni proizvodi su privlačili najpoznatije muškarce i žene. Sa svojom neponovljivom kombinacijom raskoši, velikog zanatskog umeća i savremenog glamura, Guči predstavlja ono najbolje što nosi oznaku Made in Italy. Patricija u ovoj knjizi govori o privatnom životu porodice Guči od rođenja brenda do uspeha jedne od najpoznatijih italijanskih modnih kompanija u svetu, evocirajući i sećanja na složene odnose između članova porodice. Autorka priča o svom detinjstvu u babinoj i dedinoj velikoj kući, ranoj mladosti i nastanku prvih torbi; govori o radu kompanije u Firenci i širom sveta, modnim revijama kojima prisustvuju slavne ličnosti pedesetih godina XX veka, ali i razočaranjima, porodičnim nesuglasicama i napetim odnosima između rođaka. Ova lična priča otkriva istrinu o porodici koja je tolike godine vodila jednu od najvećih i najznačajnijih međunarodnih modnih kompanija, koja je i danas simbol italijanske elegancije i smisla za biznis. Knjiga je NOVA ---------------------------- 12

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Ikona Madona, sopstvenim recima Knjiga predstavlja biografiju jednu od najvecih pop zvezda danasnje moderne muzike. Madona predstavlja kulturoloski fenomen o kome je vec napisano dosta knjiga, kritika, tekstova. Knjiga obrazlaze kljucni Madonin stav: `Biti dobar umetnik ne znaci biti mocan ili bogat ili postovan od kolega. Znaci rizkovati`. Knjiga je sa mnogo fotografija u koloru i crno-belih, na kvalitetnom papiru odstampano! Madona Luiza Veronika Čikone (Madonna Louise Veronica Ciccone; rođena 16. avgusta 1958. godine u Mičigenu, SAD) je američka pop pevačica, tekstopisac, producent, glumica i pisac, poznata i po nadimku Kraljica popa. Postala je slavna po inovativnim muzičkim spotovima, nastupima i često je kontraverzna u korišćenju seksualnih i religioznih tema u nastupima. Dobitnica je mnogobrojnih nagrada kroz svoju karijeru i nosilac mnogo rekorda u muzičkom svetu. Godine 2000, Ginisova knjiga rekorda dodelila je Madoni titulu za najuspešniju pevačicu svih vremena, jer je prodala oko 300 miliona albuma po svetu[1]. Godine 2005. na konferenciji za štampu, njena izdavačka kuća, Vorner Bros (Warner Bros. Records), izjavila je da je Madona prešla granicu od 300 miliona prodanih albuma...

Cila - Judit Kacir tvrd povez,omot kao nova, ima posvetu Tokom dvadeset pet godina Cila živi sa Lazarom, sa kojim ima petoro dece, i sa svojim deset godina mlađim ljubavnkom, Hananom. Nakon Prvog svetskog rata porodica se često seli, a deca žive sa dvojicom očeva. Upravo je „čika Hanan“ onaj koji ih odgaja, stara se o nihovom obrazovanju i drži porodicu na okupu. Roman zasnovan na memoarima autorkine prabake i Hananovom dnevniku, Cila prepliće porodičnu priču o četiri generacije sa istorijom Izraela. Kacir, koja se i sama pojavljuje u romanu, napisala je roman svog života, ne samo zato što je to njeno najduže i najkompleksnije delo do sada, već i zato što je samo njen panoramski pogled mogao da obuhvati Cilin neverovatan život i prodre u porodični mit. Judit Kacir: Rođena u Haifi 1963. godine, Judit Kacir studirala je književnost i filmsku umetnost na Univerzitetu u Tel Avivu. Urednica je u izdavačkoj kući Hakibbutz Hameuchad/ Siman Kriah i predaje kreativno pisanje. Kao veoma popularna autorka u Izraelu, objavila je zbirke priča, romane i knjige za decu. Dobitnica je brojnih nagrada, poput Book Publishers Association`s Gold and Platinum Book Prizes, Prime Minister`s Prize, French WIZO Prize. Za roman Cila dobila je nagradu Culture Minister`s Zionism Prize. Njena dela prevedena su na 11 jezika.

Senzacionalna biografija princeze Dajane sa materijalima iz neobjavljenih intervjua i novim saznanjima o njenom životu i tragičnom kraju. Iznenadna i tragična smrt princeze Dajane navela je svet da se zapita koliko je ova jedinstvena žena značila svima nama. Ovo novo izdanje njene životne priče – koje uključuje i Dajanina sećanja, kao i nove detalje o događajima povezanim sa njenom smrću – dirljivo pojačava utisak koji je ostavila u našim srcima. Nikada ranije nijedan član najužeg kruga kraljevske porodice nije govorio tako iskreno i surovo o svom nesrećnom braku, odnosu sa kraljicom, neverovatnom životu u kući Vindzora, svojim nadama, strahovima i snovima. Od bajkovitog venčanja i rođenja sinova do zapanjujuće propasti braka, Dajanin blistav ali tragičan život opčinio je milione ljudi. Uprkos tragedijama, bolestima i depresiji, ona nikada nije posustala u svojoj posvećenosti manje srećnima, kao ni u rešenosti da obezbedi bolji život sebi i svojim sinovima. Čitajući ovu upečatljivu knjigu, u kojoj Morton razmatra Dajanino nasleđe i njen značaj u okvirima moderne kraljevske porodice, najbliže ćemo prići njenoj autobiografiji – trajnom i moćnom svedočanstvu o njenom duhu i hrabrosti. „Duboko lična, iskrena i povremeno šokantna ispovest. – Sunday Times „Uverljiv, intrigantan, ali i uznemirujući portret ’poslednje ikone XX veka’.“ – Daily Telegraph „Morton Dajanine postupke stavlja u širi kontekst i pruža izuzetan prikaz ove neizbrisive ličnosti.“ – Publishers Weekly

KNJIGA JE NOVA, NECITANA. UTOPIJA, 2013 ZIVOT I DOBA BILI HOLIDEJ Nijedan umetnik nije bio tako podložan mitu i pogrešno shvaćen kao Bili Holidej koja je i sama tome doprinela svojom beznadežno nepouzdanom autobiografijom Lejdi peva bluz. Ipak, napokon imamo, po opštoj saglasnosti, definitivnu biografiju koju je napisao saosećajan ali i nepristrasan biograf čiji portret obuhvata paletu pevačicinih, često oprečnih, identiteta. Iznad svega, ona je bila jedna od prvih ikona našeg doba i harizmatična i jedinstvena interpretativna umetnica koju je, kako Klark piše, dotakla milost. Pisac prati Ledi Dej od njenog detinjstva na ulicama, u krčmama i javnim kućama Baltimora, kroz rane dane uspeha u Njujorku i godina slave, sve do njenog tragičnog pada obeleženog disfunkcionalnim brakovima, zavisnošću od heroina i, konačno, preranom smrću. Osnovna ideja knjige je da se naruši sveprisutni romantični patos o „tragičnoj crnoj ženi” – kao da su usamljenost i bolest tokom njenih poslednjih godina života simbolizovale svih četrdeset i četiri. Klark spretno organizuje sopstvena promišljanja sa svedočenjima njenih savremenika, bliskih prijatelja i saradnika koje je, između 1970. i 1972, intervjuisala pokojna Linda Kuel za svoju nikad dovršenu biografiju Bili Holidej. Pevačica, njene pesme i socijalno-istorijski i kulturni milje ere svinga znalački su i pregnantno osvetljeni ovom neprocenjivom knjigom.

GRČKO BLAGO, Irving Stoun tvrd povez,omot ODLIČNO očuvana 383 strane U Grčkoj svetlost nije nešto što dolazi spolja, što se posmatra. Ona curi kroz pore čovekovog tela i uma, dok ne postane sjajna snaga koja pulsira u ljudskoj tvrđavi. Grčko sunce probija se kroz svaki otvor i plamti u grudima, kao da kuca još jedno srce, šaljući kroz vene toplu krv života. Egipćani obožavaju sunce, a u Grcima sunce boravi. Iako nije imao lako detinjstvo, Hajnrih Šliman je od najranije mladosti bio nesvakidašnje preduzimljiv, neumornog avanturističkog duha. Proputovao je pola sveta, obogatio se trgovinom i naučio mnoge jezike, nikad ne prestajući da sanja o tome da će jednog dana pronaći ostatke legendarne Troje, svedočanstvo da taj svet neustrašivih heroja nije samo plod mašte najvećeg epskog pesnika svih vremena. Još dok je bio dečak, svim srcem je verovao da je Agamemnon zaista poveo rat zbog lepe Jelene i da su se Hektor i Ahil borili pod zidinama grada koji je zauvek nestao u plamenu. Vođen magijom Homerovih stihova, Šliman je početkom 1868. godine došao u Grčku i započeo niz uspešnih iskopavanja. U tom veličanstvenom poduhvatu nije bio usamljen: uz njega je bila Sofija, njegova ljubav i podrška, odana žena koja je zajedno sa njim živela njegov san.

Ирвинг Стоун: ГРЧКО БЛАГО Биографски роман о Хенрију и Софији Шлиман Издавач: DOUBLEDAY & COMPANY, Њујорк, 1975.год. Тврди повез, заштитни омот, енглески језик, латиница. Очувано као на фотографијама. `U Grčkoj svetlost nije nešto što dolazi spolja, što se posmatra. Ona curi kroz pore čovekovog tela i uma, dok ne postane sjajna snaga koja pulsira u ljudskoj tvrđavi. Grčko sunce probija se kroz svaki otvor i plamti u grudima, kao da kuca još jedno srce, šaljući kroz vene toplu krv života. Egipćani obožavaju sunce, a u Grcima sunce boravi. Iako nije imao lako detinjstvo, Hajnrih Šliman je od najranije mladosti bio nesvakidašnje preduzimljiv, neumornog avanturističkog duha. Proputovao je pola sveta, obogatio se trgovinom i naučio mnoge jezike, nikad ne prestajući da sanja o tome da će jednog dana pronaći ostatke legendarne Troje, svedočanstvo da taj svet neustrašivih heroja nije samo plod mašte najvećeg epskog pesnika svih vremena. Još dok je bio dečak, svim srcem je verovao da je Agamemnon zaista poveo rat zbog lepe Jelene i da su se Hektor i Ahil borili pod zidinama grada koji je zauvek nestao u plamenu. Vođen magijom Homerovih stihova, Šliman je početkom 1868. godine došao u Grčku i započeo niz uspešnih iskopavanja. U tom veličanstvenom poduhvatu nije bio usamljen: uz njega je bila Sofija, njegova ljubav i podrška, odana žena koja je zajedno sa njim živela njegov san.

Beograd 2021. Mek povez, ilustrovano, 413 strana + 10 strana sa fotografijama. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. K5 Senzacionalna biografija princeze Dajane sa materijalima iz neobjavljenih intervjua i novim saznanjima o njenom životu i tragičnom kraju. Iznenadna i tragična smrt princeze Dajane navela je svet da se zapita koliko je ova jedinstvena žena značila svima nama. Ovo novo izdanje njene životne priče – koje uključuje i Dajanina sećanja, kao i nove detalje o događajima povezanim sa njenom smrću – dirljivo pojačava utisak koji je ostavila u našim srcima. Nikada ranije nijedan član najužeg kruga kraljevske porodice nije govorio tako iskreno i surovo o svom nesrećnom braku, odnosu sa kraljicom, neverovatnom životu u kući Vindzora, svojim nadama, strahovima i snovima. Od bajkovitog venčanja i rođenja sinova do zapanjujuće propasti braka, Dajanin blistav ali tragičan život opčinio je milione ljudi. Uprkos tragedijama, bolestima i depresiji, ona nikada nije posustala u svojoj posvećenosti manje srećnima, kao ni u rešenosti da obezbedi bolji život sebi i svojim sinovima. Čitajući ovu upečatljivu knjigu, u kojoj Morton razmatra Dajanino nasleđe i njen značaj u okvirima moderne kraljevske porodice, najbliže ćemo prići njenoj autobiografiji – trajnom i moćnom svedočanstvu o njenom duhu i hrabrosti. „Duboko lična, iskrena i povremeno šokantna ispovest. – Sunday Times „Uverljiv, intrigantan, ali i uznemirujući portret ’poslednje ikone XX veka’.“ – Daily Telegraph „Morton Dajanine postupke stavlja u širi kontekst i pruža izuzetan prikaz ove neizbrisive ličnosti.“ – Publishers Weekly

Broj strana:336 Format: 20 cm Pismo:Ćirilica Povez: Broš Slikar po zanatu, sa imenom stamenosti, nije samo tragao za minulim vremenima. On ga je, sa svim upitnicima i zagrcnuo od emocija, još svežih mišlju i jezikom našeg i govorenja, a i, nažalost još više prećutkivanog, izložio u bogatoj ekspoziciji svojih talenata. I tako je i uslišio onu mudru Aristotelovu poruku : da je književnost, čak i posebno u odnosu na druge umetnosti, „stvar istinitija i ozbiljnija od istoriografije“… Malo li je to ! Dr. Miodrag D. Ignjatović Ovaj veliki slikar radio je kao likovni pedagog do penzije, baveći se istovremeno uspešno slikarstvom. Decenijama je objavljivao tekstove u mnogim časopisima, a naša izdavačka kuća je objavila i njegovu zbirku pripovedaka pod nazivom Dodir neba. „Nemamo pravo na ravnodušnost iako sam svestan da je ovo naivan san, proročki, utopijski…Ali, zar utopija nije opstajala vekovima? Što je najvažnije, nije donosila zla. Samarićanstvo nije moglo rešiti problem ljudskih patnji, ali je davalo veru u ljude. Možda su moje misli pristrasne pod teretom besa i gole egzistencije. Tu je i prirodno suženje kriterijuma. Moje „traganje za apsolutnim“ u suštini je okrenuto individualnostima, ponajmanje moćnim. Najmanje istine i morala stanuje u institucijama sistema okoštalih režima…“ “Šta je bolje za pamćenje i istoriju: dnevnici, memoari, feljtoni, arhivi… Sve manje ili više boluje od subjektivnosti. A često ni arhivska gradja nije autentična. Izgleda, najbolji su oni dokumenti slučajno pronadjeni.“

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Jovan Subotić i Svetozar Pribićević - Dejan Mikavica Autor: Dejan Mikavica Izdavač: Izdavačka kuća Prometej Žanrovi: Istorija, Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 16×24 cm Broj strana: 401 _____ „U istoriji srpske prečanske politike, borbi za ostvarenje nacionalnih ideala, osmišljavanju, definisanju i realizovanju kolektivnih i građanskih prava i postizanju ravnopravnosti srpskog naroda sa istorijskim i diplomatičkim nacijama na habzburškim prostorima Vojvodine, Hrvatske i Slavonije, Jovan Subotić, vrstan pravnik i odličan novinar, filozof, pesnik, prozaist i istoričar, zaslužio je posebno mesto i bez uvida u ključne segment njegovog političkog, publicističkog, književnog i parlamentarnog delovanja nije moguće u potpunosti razumeti srpsku političku ideologiju druge polovine deventaestog veka zasnovanu na normativima ravnopravnosti, kakve je proklamovala evropska građanska revolucija, ali i načelima uvažavanja tradicionalne državnotvorne ideje koja je podrazumevala uvažavanje srpske nacionalne samobitnosti. Srpska intelektualna, književna i politička elita u Habzburškoj monarhiji imala je u njemu često najizvrsnijeg i najobrazovanijeg predstavnika, naročito od početka srpsko-mađarskog rata i borbe za Srpsku Vojvodinu, zatim u procesu osmišljavanja srpskog otpora institucionalno usmerenom procesu mađarizacije na južnougarskom prostoru, a posebno u definisanju i usmeravanju srpske politike u Hrvatskoj i Slavoniji (1861-1886), sve do konačnog formulisanja, a zatim i usvajanja zakonskih akata kojima je u okviru Hrvatskog sabora Srbima garantovano pravo na crkveno-prosvetnu autonomiju, krajem osamdesetih godina XIX veka.“ (iz Uvoda)

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Vasa Stajić Autor: Saša Marković Izdavač: Izdavačka kuća Prometej Žanrovi: Istorija, Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 16×24 cm Broj strana: 328 _____ Saša S. Marković rođen je 1968. godine u Džigolju u blizini Prokuplja. Veći deo svog detinjstva proveo je u Ratkovu. Akademsko obrazovanje stekao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Nastavnik je istorije u zvanju vanrednog profesora na Pedagoškom fakultetu u Somboru, Univerziteta u Novom Sadu. Predmet njegovog istraživačkog interesovanja je refleksija evropskih društvenih i obrazovno-vaspitnih ideja kod Srba u 19. i 20. veku kao i uticaj društvene misli na stvaranje nacionalnog i šireg kulturnog identiteta. S tim u vezi, u određenim radovima njegovo zanimanje je bilo vezano za istraživanje prošlosti današnjeg prostora Vojvodine. Autor je više desetina naučno-stručnih radova. Objavio je četiri monografije. „Životni put Vase Stajića (1878–1914) uveliko odrešuje karakter njegove ličnosti. Skromnost, istrajnost, posvećenost, zanesenjaštvo u bolje sutra, ranjiva pravdoljubivost, humanistički socijalizam, nacionalno prosvetiteljstvo i poverenje u moralnost naroda samo su poneke od prepoznatih osobina kod Vase Stajića tokom njegovog života. Istrajavajući na očuvanju i negovanju vrednosti i poštovanju intelektualaca koji ih stvaraju, Stajić je zapravo pripadao krugu istinskih reformatora koji su promene pokretali najpre u sebi pa ih nudili drugima, pri tom stalno se uzdajući u snagu i neiscrpnost novih saznanja. Otud je proizlazio njegov humanizam i nada u uspeh čovečanstva uprkos ratovima.“ (iz uvoda)

Н.Г.Машковцев: И.Ј.РЈЕПИН Издавач: КУЛТУРА, Београд, 1948.год. Меки повез, 166 страна, илустровано, ћирилица. Очувано као на фотографијама. `Иља Јефимович Рјепин (рус. Илья́ Ефи́мович Ре́пин; Чугујив, 5. август 1844 — Кукала, 29. септембар 1930) је био руски сликар и вајар. Његови реалистички радови показивали су велику психолошку дубину и показивали су напетости унутар постојећег поретка. У Совјетском Савезу двадесетих и тридесетих година 20. века његови радови су представљени као прогресивни модел како треба да сликају остали сликари у Совјетском Савезу. Рођен је близу Харкова. Његови родитељи су били руски војни досељеници. Најпре је изучио занат код локалног сликара икона и започео је са изучавањима сликања портрета. Отишао је 1866. у Санкт Петербург, где су га примили на Царску академију уметности. Од 1873. до 1876. боравио је у Италији и Паризу помоћу стипендије, коју је добио од академије. У Паризу се упознао са делима импресиониста, што је значајно утицало на његов колорит и осенчавање. Ипак његов стил је остао ближи старим европским мајсторима, попут Рембранта. Обично би сликао народ, а у каснијим фазама сликао је и царску елиту и интелигенцију. За време Царске Русије био је један од првих портретиста који је путовао по Русији и цртао обичан народ. Ка цртању обичног народа усмерио га је Владимир Стасов, тада главни критичар и познавалац руске уметности. Разлог је био и у томе што су такви радови били добро прихваћени код главних купаца уметничких дела, кнеза Третјакова па и великог кнеза и царевог сина Владимира Александровича. Када се вратио у Русију припадао је од 1878. покрету передвижника, уметника који су се побунили против академског формализма службене академије. Тада је насликао чувену слику људи, који вуку барже на Волги, Бурлаци на Волги (рус. Бурлаки на Волге). Слика је фокусирана само на особе тиме да је остатак слике (позадина) остала ненацртана. Та психолошка концентрација лица на сликама је уједном била и револуционарни почетак цртежа, не само у Русији већ и у Европи. Након убиства цара Александра II 1881. насликао је низ слика са темом руског револуционарног покрета. У то доба насликао је и слику „Ускршња процесија у Курској губернији“. Та слика показује различите класе и напетости међу њима постављене у контекст традиционалног верског обреда. Сви на слици су уједињени у полаганом, али непрекидном кретању напред. Слику „Иван Грозни и његов син“ завршио је 1885. Слика показује ужаснутог Ивана Грозног, који грли свога сина, који умире, а кога је он пре тога смртно ранио у неконтролисаном бесу. Једна од Рјепинових најкомплеснијих слика је „Одговор Запорошких козака турском султану“. Ту је слику сликао неколико година. Слику је замислио као проучавање смеха, али убацио је у њу идеје слободе, једнакости и братства украјинских козака. Започео је слику касних 1870-их, а завршио ју је 1891. и одмах је продао цару. Цар је тада слику платио 35.000 рубљи, што је био огроман износ у то доба. Рјепин је насликао и бројне чувене личности као Лава Толстоја, Дмитрија Мендељева, Мусоргског, Павла Третјакова и Тараса Шевченка. Рјепин је сам саградио кућу северно од Санкт Петербурга. Након Октобарске револуције кућа му се нашла у Финској. Позивали су га да се врати у Русију, али одговарао је да је престар да путује. Умро је 1930. у Кукали у Финској.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Život Autor: Kit Ričards Izdavač: Laguna mek povez, latinica, 21 cm, 585 str, 510 g. _____ Kit Ričards je s Rolingstounsima stvorio rifove, stihove i pesme koje su uzbudile ceo svet. Više od četiri decenije on je živeo pravim rokenrol životom: stavljao glavu na panj kad god je to želeo, govorio otvoreno šta misli, i prolazio s tim onako kako to nikome pre njega nije polazilo za rukom. Sada nam konačno on sam priča o svom životu izloženom unakrsnom uraganu. A kakav je to samo život. Slušao je opsesivno ploče Čaka Berija i Madija Votersa za vreme svog detinjstva u Kentu. Naučio je da svira gitaru i osnovao bend s Mikom Džegerom i Brajanom Džounsom. Usledila je prvobitna slava i uspeh Rolingstounsa kao grupe nevaljalaca. Zloglasna hapšenja zbog droge u njegovoj kući Redlands i potom niz sukoba s nervoznim establišmentom stvorili su trajnu sliku odmetnika i narodnog junaka. Stvarao je besmrtne rifove kao one u pesmama „Jumpin’ Jack Flash“, „Street Fighting Man“ i „Honky Tonk Women“. Zaljubio se u Anitu Palenberg, a onda je umro Brajan Džouns. Bio je poreski izgnanik u Francuskoj, odlazio na divlje turneje po Americi i sticao sve veću slavu, upadao u sve veću izolaciju i narkomaniju. Zaljubio se u Pati Hensen. Otuđio se od Mika Džegera, da bi se potom s njim pomirio. Brak, porodica, solo albumi, grupa X-Pensive Winos i put kom se kraj ne nazire.

Stanje: Odlično - Nekorišćeno Naslov: Nikanor Grujić Autor: Goran Vasin Izdavač: Izdavačka kuća Prometej Žanrovi: Istorija, Autobiografije i biografije Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 16×24 cm Broj strana: 328 _____ „Vladika Nikanor (Milutin) Grujić bio je rodom iz Lipove u Mađarskoj (1. decembra 1810, kršten u Sv. Đurđevskom hramu u Ivanju, 13. decembra 1810), gde je završio nemačku i srpsku osnovnu školu (1822-1826), i zatim gimnaziju u Mohaču i Pečuju (1823-1833). O njegovom školovanju sačuvano nam je mnoštvo podataka, kako iz njegove Avtobiografije, tako i iz monografija koje su pisali savremenici. Njegov otac inače sveštenik Prokopije (paroh u Lipovu), bio je po tvrđenju Nikanora vrlo strog i pobožan, i insistirao je na apsolutnom poštovanju hrišćanskih načela života, tradicije, i izbegavanju sramotnih reči i postupaka (čega se i sam pridržavao, kako tvrdi celog svog života). Majku je opisao kao blagu i smirenu ženu, prepunu ljubavi za decu i porodicu. O srpskoj i nemačkoj školi piše racionalno, posebno o načinu kako je učio da čita i piše, bavi se crkvenom naukom. Kao presudan događaj navodi boravak prote mohačkog Jovana Živkovića koji je nagovorio njegovog oca da ga usmeri ka svešteničkom pozivu. Od 1826. počelo je gimnazijsko školovanje u Pečuju, za koje takođe ima odmerene reči i ocene. Poseban utisak na njega ostavila je poseta episkopa Stefana Stankovića. Odnos prema biskupima Grujić pomalo navodi na svoju interpretaciju naglašavajući svoju odbranu čistote i pravoslavlja.“ (iz dela).