Papir za pakovanje `ROBNE KUĆE` Beograd Jugoslavija,iz 70-tih ili 80-tih godina,pocepan u levom donjem delu.

Vitrinica sa ogledalom u pozadini,figure kuce i mace... Velicina police 28x24x4 12 figurica od porcelana

Papirna kesa robne kuće `Beograd` Jugoslavija,jubilarna povodom 50 godina od osnivanja,sa tragovima žutih fleka od stajanja.

Đački kalendar iz 1984 godine,sa originalnom cenom iz robne kuće Beograd,u dobrom je stanju.

ANTIKVITET: FIGURA KUČETA Figura kuče za lepo raspoloženje Godina nabavke: oko 1980. Tip: Stoni ili komodni ukrasni predmet Materijal:Keramika Boja: Drapkasta, braonkasta i braon Dimenzije: Osnova: 12 x 12 cm, Visina: 31 cm Status: Antikvitet Detaljno stanje: Dobro očuvana retro porcelanska figura, kao i kada je bila nova. Opis: Prelepa porcelanska figura kučeta. Kuče je uvek znak prijatnih i veselih događaja i osećanja. Pas je simbol vernosti, odanosti, požrtvovanosti i plemenitosti. Upravo zato se ova inteligentna životinja oduvek smatrala čovekovim najboljim prijateljom. .. – on je tu da sluša, razume, i pomaže svom vlasniku u najtežim trenucima.

Velika i prelepa figura devojčice sa kucom visine 35 cm. i širine 12,5 cm. Ručni rad . Dosta je teška 904 grama. Očuvana bez ikakvih oštećenja . U prirodi je neuporedivo lepša nego na fotografijama ,ima veoma lepo izraženo proporciju visine i širine . Možete zumirati i sve lepo videti . Pogledajte fotografije i pitajte me pre kupovine ukoliko imate bilo kakvih pitanja. Moje ostale oglase možete pogledati preko sledećeg linka: http://www.kupindo.com/Clan/dragov/SpisakPredmeta

Budilnik i sat. Zvoni ne kuca sirina bezmalo 12 cm visina max oko 7,5 cm

Stara metalna kasica iz perioda kad je deo Beogradske banke bila Beogradska banka, Osnovna banka Požarevac. Sa pocetka 70-ih godina. Kasice su bile u raznim bojama a pred Vama je jedna zelene boje. Inače u tom periodu su banke delile kasice svojim štedišama, a posebno je bila aktuelna djačka štednja. Ovakve kasice su se nalazile u svakoj kući i to od malih nogu dece kada su ih odrasli učili štednji stavljajući novac u kasicu ili dajući deci novac a oni bi sami stavljali u kasicu. Učestvovali su svi članovi čak i šire familije.. Deca su se posebno radovala papirnim novčanicama koje bi savili u rolnu i stavljali u kasicu kroz okrugli otvor. Za sve kolekcionare starih predmeta, kolekcionare predmeta firmi koje više ne postoje, ali i za sve one koji bi želeli da imaju ovakvu kasicu za svoje dete ili jednostavno kao jedan starinski ukras. Kasica nema ključ Stanje kao na slikama. Za bolji pregled pogledajte uvećane slike a po želji mogu se poslati i dodatne slike na mail. Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili nedoumica u vezi predmeta javite se putem Limundo – Kupindo poruka pre kupovine kako biste se što bolje obavestili. Predmet se prodaje u vidjenom stanju kao na slikama. Pravi kolekcionarski primerak za Vas - Pogledajte i ostale moje ponude. https://www.limundo.com/Clan/Dadadaa https://www.kupindo.com/Clan/Dadadaa/SpisakPredmeta - Ako želite da se registrujete na Limundo/Kupindo, možete to učiniti preko linka: http://www.limundo.com/ref/dadadaa

FACIT TP2, Sweden - Prenosna pisaća mašina (1965.) U originalnom zaštitnom koferu. Proizvođač: „Facit Halda AB“, Åtvidaberg, Sweden Prema serijskom broju: P 500974 mašina je proizvedena 1965. godine. Mašina „Facit TP1“ (Privat Tip 1) prvi put je proizvedena 1958. godine. Reklamirana je kao mašina pouzdana za kancelarijsku i istovremeno pogodna za kućnu upotrebu. Stručnjaci smatraju da je za njen lak i precizan rad najzaslužnija ugradnja naprednih cevastih nosača kolica, razvijena nekoliko godina ranije za standardne mašine. TP1 je nazivana “prinčevska pisaća mašina”, po izvanrednim kvalitetima i s aluzijom na aristokratsko poreklo dizajnera Sigvarda Bernadottea (Sigvar Bernardo). Kada je počeo uvoz mašine u SAD, 1960-tih godina, mašina je opisivana kao uspešan spoj “švedskog čelika, švedskog dizajna i švedske preciznosti”. Početkom 1960-ih godina paralelno je počeo da se proizvodi i “Facit TP2” (Privat Tip 2), znatno robustnija, teža i modernizovanog dizajna. Obe mašine proizvodile su se do 1968. godine, a sledeće godine ih je zamenila mašina “1620 Series”. Natpisi: - na prednjem poklopcu, na pločici: FACIT - na zadnjem poklopcu, pojedinačn nalepljena slova čitavom diužinom mašine: F A C I T - na okviru donjeg poklopca; MADE IN SWEDEN Dimenzije mašine: Visina (bez teleskopskih držača papira): 14 cm Dužina: 34 cm Širina: 30 cm Dimenzije kofera: Visina: 14 cm Dužina: 44 cm Širina (bez ručke za nošenje): 36 cm Ukupna težina: 7,8 kg Tastatura je švedska latinica. QWERTY-tastatura sa 44 tipke u četiri reda (12+11+11+10) i 88 znakova. Mašina koristi standardnu dvobojnu traku (postavljena je nova). Mašina je u potpuno ispravnom stanju, sve funkcioniše besprekorno. Detaljno je očišćena, bez potpunog rasklapanja. Sitne ogrebotine kod oba dugmeta za ručno okretanje valjka - daktilografkinja je imala duge nokte. Drugih tragova upotrebe nema. Kofer je dobro očuvan. Zlatna boja na gornjim kopčama je potamnila. Bravica kofera je ispravna, ali je ključ izgubljen. Na zahtev: Uputstvo za upotrebu (na engleskom jeziku) u PDF formatu. 1889. godine AB (od “aktiebolag”, ili “korporacija”) “Åtvidabergs Förenade Industrier”, proizvođač nameštaja i kancelarijske opreme, osnovan je u švedskom gradu Åtvidaberg (Otvidabei). Kompanija je potpuno restrukturirana od 1923. godine, a sledeće godine je osnovala “AB Facit”, firmu koju je pokrenuo Alex Wibel (Alkes Vilbel) u Štokholmu 1918. godine, da bi proizvodila kalkulatore sa zavrtanjima. Kompaniju “Halda” u mestu Svängsta (Svengsta) osnovao je Henning Hammarlund (Hening Hamalund) i proizvodila je džepne satove, a na prelazu veka u proizvodnju je dodao i pisaće mašine. 1920. godine “Halda” je likvidirana, a nova kompanija AB “Halda Fabriker” koja je preuzela proizvodnju pisaćih mašina bankrotirala je 1927. godine. 1938. godine ime Halda preuzela je AB “Åtvidabergs Förenade Industrier” i pretvorila je u podružnicu pod imenom „Facit Halda AB“. Do 1961. godine korporacija „Facit“, pod upravom Gunnara Ericssona (Gunar Erikson), imala je 8000 zaposlenih i podružnice u više od 100 zemalja. 1970. godine kompanija „Facit“ dostigla je vrhunac svog rasta, sa više od 14 000 zaposlenih širom sveta. 1973. godine prodata je kompaniji „Electrolux“, a 1983. godine kompaniji „Ericsson“. Podružnica u Nakajimi, u Japanu, proizvodila je još uvek električne portabl pisaće mašine, ali je proizvodnja u Švedskoj prestala, kada je 1995. godine zatvorena fabrika u Svängsti. Kompanija „AB Facit“ prestala je da postoji 1998. godine. SIGVARD OSCAR FREDRIK BERNADOTTE , princ Bernadotte, grof od Visborga (Sigvad Oskar Fridrik Bernardo, princ Bernardo, grof od Vizbora, 1907-2002) bio je švedski princ i poznat industrijski dizajner. Bio je drugi sin Kralja Gustava VI Adolfa od Švedske i njegove prve žene, princeze Margaret of Connaught (Margret od Kanosa), unuke britanske Kraljice Viktorije. Rođen je kao švedski princ, s titulom Duke of Uppland (Vojvoda od Uplanda), ali je isključen iz nasledstva predstola i izgubio je sve švedske titule i kraljevske privilegije 1934. godine kada se oženio običnom građankom, Erikom Maria Regina Rosalie Patzek (Erika Maria Regina Rozali Pacek, 1911–2007), ćerkom nemačkog biznismena. Kao industrijski dizajner, postao je poznat po velikom boju dizajna, od luksuznih srebrnih predmeta, preko pisaćih mašina i naočara, do predmeta od plastike za svakodnenvu upotrebu, uglavnom preko svoje dizajnerske kuće “Bernadotte Design AB”. Kao pomoćnik režisera radio je za filmsku kompaniju MGM u Kaliforniji. Između ostalog, bio je tehnički savetnik na snimanju poznatog filma “Zatvorenik Zende”, koji je 1937. godine režirao John Cromwell (Džon Kromvel). (124/30-I-kp/1492)

BOCH FRERES, Belgium - Toaletni set (1920.) Set od četiri dela Umivaonik (dužina: 39,5 cm, širina: 37 cm, prečnik dna: 26 cm, prečnik otvora: 34,5 cm, visina: 11 cm) Bokal (visina: 27 cm, dužina: 24 cm, širina: 15,5 cm, prečnik dna: 10 cm, prečnik ovora: 11,5 cm, zapremina: 3.5 l) Kutija za sapun (visina: 8 cm, prečnik dna: 9 cm, prečnik otvora: 12 cm) Kutija za četkice za zube (visina: 7,5 cm, dužina: 24 cm, širina: 9,5 cm) Težina (ukupna): 5,65 kg Dva manja oštećenja na dnu lavora, vidljiva su u gornjem delu kolaž-slike. Veće oštećenje na obodu posude za šećer, naknadno delovi zalepljeni, vidljivo jeu donjem delu kolaž-slike. Dve manje nepravilnosti na obodu lavora, verovatno nastala u proizvodnji. Zlatna boja mestimično je pohabana. Žig na dnu: BOCH Freres LA LOUVIÉRE (u traci preko sredine kruga) MADE IN BELGIUM (u okviru gornje polovine kruga) FABRICATION BELGÉ (u okviru donje polovine kruga) (Slovo) E (s desne strane žiga) Landen -1- (podglazurno, reljefno) Fabrika “Boch Freres Keramis” koristila je ovaj žig 1920. godine Fabriku “Boch Freres Keramis” u belgijskom mestu La Louvière osnovao je 1844. godine Jean-François Boch, kasnije vlasnik druge poznate kompanije, “Villeroy & Boch”. Upravljanje fabrikom “Boch Freres SNC” ubrzo je preuzeo Victor Boch, i proizvodnja je mogla odmah da počne, uz pomoć ostalih ostalih članova porodice Boch, koja se proizvodnjom fajansa bavila još od sredine XVIII veka , i posedovali fabrike u mestima Septfontaines, Mettlach i Wallerfangen. Proizvodnja fajansa razvijala se brzo. Povoljan geografski položaj fabrike, bogato iskustvo porodice u ovoj grani proizvodnje, mnoštvo nagrada na međunarodnim izložbama (Brussels 1847, Paris 1855, London 1862, Porto 1865, Paris 1867 i Amsterdam 1869), ali i učestale posete kraljevske porodice, brzo su doneli solidnu reputaciju fabrici. Oko 1860, godine započela je proizvodnja višebojnih predmeta. 1904. godine postavljena je prva tunelska peć za pečenje keramike u Evropi. 1893. godine u fabrici je bilo zaposleno 250 radnika, 1900. godine skoro 1000 a 1935. godine 1350. Fabrika je zapošljavala kvalifikovane strane radnike, ali i razvila obuku za lokalne radnike, i sarađivala sa njima kroz razne socijalne programme : izgradnju malih kuća za radnike, otvaranjem škole za njihovu decu, stvaranjem penzionog fonda. Predviđajući dalji razvoj tržišta, 1948. godine kompanija je postala akcionarsko društvo: “Boch Frères S.A.” Nakon perioda stalnog rasta od 1955. do 1965. godine, upravni odbor odlučio je 1970. godine da izgradi novu fabriku, koja je i završena 1972. godine. Međutim, 1974. godine proizvodnja predmeta za domaćinstvo je prvi put opala, i taj se trend nezadrživo nastavio. 1985. godine kompanija je bankrotirala i proizvodnja je zaustavljena. Proizvodnju posuđa je pokušala da reaktivira kompanija „M.R.L.Boch“ (skr. od “Manufacture Royale La Louvière Boch”), ali je i ona bankrotirala 1988. godine, a preostale akcije otkupile su druge kompanije, koje su ime “M.R.L.Boch” koristile do 2009. godine. Zbog osetljivosti, vrednosti i težine, preuzimanje prvenstveno lično, u centru Novog Sada. Na širem području Novog Sada moguća je i moja dostava. Pažljivo upakovano i maksimalno zaštićeno, mogu da pošaljem PostExpress-om, ali ne mogu da preuzmem odgovornost za sudbinu u transportu. (97/15-15/T-kp/442)

CARL SCHEIDIG - Figura dva vučjaka (1906-1935) Dimenzije Visina: 14,5 cm Dužina: 13,5 cm Širina: 8,5 cm Težina: 390 g Žig na dnu: (Inicijali) CS (za Carl Scheidig, preko strele koju u kandžama drži orao) Prvi žig koji je koristila „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“, od osnivanja 1906. godine do 1935. godine. U godinama pre nego što je uspešan biznismen Carl Scheidig (Karl Šajdih) osnovao novu fabriku: „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ u mestu Gräfenthal (Grefental), još nekoliko takvih fabrika otvoreno je u istom području, kao, na primer, „Weiß, Kühnert & Co.“ i „Unger, Schneider & Co.” u Gräfenthalu kao i “Leube & Co.” u obližnjem Reichmannsdorfu (Rajhmansdorf). Iako je područje bilo veoma pogodno za tu vrstu posla, mnogi su smatrali da Scheidig nema nikakvih šansi pored takve konkurencije. Ipak, Carl Scheidig je bio iskusan biznismen koji nije donosio nerazumne odluke, i mesto za novu fabriku izabrao je veoma pažljivo. Sama lokacija je u blizini željezničke stanice što je omogućavalo laku dopremu sirovina i isporuku gotovih proizvoda distributerima širom Nemačke. Okolina je bila bogata sirovinama čime je fabrika mogla da jeftino zadovolji svoje potrebe. Pri izboru asortimana Scheidig je pažljivo proučio kataloge okolnih kompanija i polako popunjavao praznine koje su preostale. Nije proteklo mnogo vremena dok trgovci, u poseti drugim kompanijama u potrazi za novim predmetima, nisu otkrili da Scheidig nudi širok spektar proizvoda za kojima su tragali. Kao što je Scheidig i planirao, trgovci koji bi se snabdeli u drugim kompanijama dolazili su kod njega da završe svoju nabavku – čitavo područje oko Gräfenthala nudilo je sve što su tražili. Ubrzo, fabrici su se pridružili dizajneri i drugi specijalisti iz okolnih fabrika, privučeni mogućnošću da realizuju slobodno svoje ideje i nove dizajne. 1913. godine fabrika je već imala 160 zaposlenih. Proteklo je dosta vremena pre nego što su druge kompanije shvatile da Scheidig šalje besplatne uzorke čim se trgovci jave i da je već dobio velike ugovore s trgovcima koji su se uverili u kvalitet i dizaj njegovih proizvoda. Ali, bilo je kasno da se uspeh kompanije zaustavi i 1925. godine Scheidig je preuzeo fabriku „Steinbrenner & Co.” u Reichmannsdorfu, kako bi uspeo da zadovoljni potražnju koja je rasla. Sledeći potražnju, Scheidig se specijalizovao za izradu figurina i grupnih prizora, što je rezultiralo kompletnim asortimanom koji je počeo da se izvozi širom sveta. Biznis je dobro napredovao, i 1930. godine fabrika je zapošljavala 250 radnika. Tokom rata, fabrika, sada pod upravom borda direktora, borila se da preživi i da ponovo aktivira jednu po jednu proizvodnu liniju. Sa osnivanjem Nemačke Demokratske Republike 1949. godine čitav posao se promenio i izvoz je ostao ograničen samo na socijalističke zemlje. Državno rukovodstvo, koje je u početku tvrdilo da je njihova zemlja samodovoljna, ubrzo se suočilo sa rastućom potrebom za deviznim sredstvima. 1971. godine je odlučeno da svi mogući izvori moraju da se moblišu, pa i proizvodnja porcelana i keramike. Naravno, političari su se plašili da će kompanije koje nisu potpuno nacionalizovane to iskoristiti u svom interesu, i da bi to sprečili 1972. godine je počela najšira nacionalizacija fabrika u istoriji DDR. To je pogodilo i „Porzellanfabrik Carl Scheidig K.G.“ koja je do tada bila u privatnom vlasništvu, iako pod državnom kontrolom. Potpuno je nacionalizovana i sa nekoliko manjih fabrika uključena u koncern „V.E.B. Porzellanfiguren Gräfenthal“. Od tada do 1972. godine mnogi dizajni i gotovi kalupi su ostali zaboravljeni u arhivi kompanije, jer je fabrika morala da se posveti izradi jednostavnijih predmeta koji su bili lakši za proizvodnju i prodaju. Neposredno pre pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine uslovi za rad u Gräfenthalu su se brzo pogoršavali. Deo radnika podržao je kraj dotadašnje države, dok je drugi deo smatrao da se radi o pokušaju da se propagandom podrije socijalistički moral. Uočavajući rastuću napetost i mogućnost da dođe do sukoba među radnicima, direktori fabrike su doneli jedinu razumnu odluku, da fabrika prestane sa proizvodnjom a ljudi pošalju kućama dok se situacija ne smiri. Posle ujedinjenja Nemačke , kompanija je krenula od početka kao malo akcionarsko društvo.Tokom prvih meseci, oporavak je tekao sporo i fabrika je preživela uglavnom prodajom proizvoda koji su ostali nedovršeni u momentu zatvaranja. Nekoliko radnika je određeno da prekopaju arhive i pronađu sve što bi moglo biti korisno. Posle nekoliko meseci rada novi vlasnici su mogli da rekonstruišu čitavu istoriju fabrike. Sve što su mogli da požele bilo je tu: katalozi, knjige uzoraka boja, nacrti dekoracija, fotografije i čak stari kalupi za izradu nekada poznatih Scheidig figura. Potpuno neoštećeno, i samo je čekalo da se ukloni debeo sloj prašine i ponovo koristi. Danas, kompanija poseduje impresivnu liniju proizvoda od preko 10.000 modela. Ali, sav uloženi novac i vreme ne bi imali svrhu bez konačne promene imena. Kompanija sada ponosno nosi ime „Porzellanfiguren Gräfenthal (ehemals Carl Scheidig) G.m.b.H.“ /Fabrika porcelana Grafental (ranije Karl Šajdih)/ u znak sećanja na svog nekadašnjeg vlasnika. (121/23-44/159/fig-kp/1366)