tvr dpovez odlično očuvana istorija novog sada

Odlično Retko u ponudi Opšti deo 1985 Tags: knjige knjiga o crnogorskim starim naseljima mestima gradovima mesta ... kuće Istorija Crne Gore crnogoraca crnogorska pleme kuči vasojevići

Ljubiša Rajković KOŽELJAC Ilustr. ,112. strana, ZAJEČAR,1969. god. Istorija, doseljeni rodovi, Dina Milijić, Koželjski četnici, pogibija Miluna Minića, Smrt Radomira Milicevića, paljenje kuće Bogdana Jelenkovića, . . . 1k

STRAH TRAMP U BELOJ KUĆI Bob Vudvard Bob Vudvard Izdavač: Dereta Žanr: Autobiografije i biografije Strah je svakako najintimniji portret aktuelnog američkog predsednika, koga mnogi ujedno smatraju i najkontroverznijim. SAD i svet nikada se do sada nisu sreli s nekim iz Bele kuće ko je izazvao toliko polemika kao što je to slučaj sa Donaldom Trampom. Fokus ove knjige upravo je na žestokim raspravama oko njega i izuzetno neobičnim situacijama u kojima se donose neke od najbitnijih odluka u Ovalnoj sobi, koje bez sumnje imaju presudni uticaj na čitav svet. Čitalac će često ostati zatečen pred neverovatnim mizanscenom koji okružuje Trampov kabinet, karakterima nekih od njegovih saradnika, njihovim (ne)kompetencijama, ali pre svega glavnim protagonistom ove knjige. Vudvard je iskoristio na stotine sati intervjua sa izvorima iz prve ruke, zabeleški s raznih sastanaka, iz ličnih dnevnika, arhiva i dokumenata. Često nam prikazuje svakodnevne situacije, obogaćene ozbiljno dokumentovanim dijalozima, kao da je u pitanju roman. Obrađene su najaktuelnije spoljnopolitičke teme i krizne situacije poput onih u Severnoj Koreji, Avganistanu, Iranu, Bliskom istoku, Kini, Rusiji i NATO-u. Autor nas podrobno upoznaje i sa suštinom problema koji se tiču unutrašnjih previranja u SAD, poput onih u vezi s neslaganjima oko politike povećavanja tarifa i jednostranog istupanja iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, imigracije, poreskih zakona, rasnih nemira u Šarlotsvilu 2017, ruskoj umešanosti u američke izbore i njihove povezanosti s Trampom... Čini se da nikada pre nismo imali toliko insajderskih informacija o tome šta se zaista dešava iza scene, u kabinetu najmoćnijeg čoveka na svetu. Prevod sa engleskog: Viktor Štrbac „Ubitačno“ – Washington Post „Razorno“ – The New Yorker „Bez presedana“ – CNN Knjiga je NOVA ---------------------------- 10

Robert M. Hejden: SKICE ZA PODELJENU KUĆU : USTAVNA LOGIKA JUGOSLOVENSKIH SUKOBA Mek povez sa klapnom, 22cm, 226strana, izdavač: SAMIZDAT B92 - Beograd, na naslovnoj strani ima nešto kao posveta - ostalo je odlično!!

Kao novo u kutiji S posvetom autora Ljubiša Drndarević DRNDAREVIĆI U RUPELJEVU porodicna monografija Veliko Gradište, 1999. Tvrd povez sa zaštitnim kartonskim omotom, udžbenički format, 411 bogato ilustrovanih strana. Rupeljevo je naselje u Srbiji u opštini Požega u Zlatiborskom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 363 stanovnika[1]. Demografija[uredi | uredi izvor] U naselju Rupeljevo živi 307 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 49,4 godina (46,5 kod muškaraca i 52,6 kod žena). U naselju ima 126 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,88. Ovo naselje je u potpunosti naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednjih šest popisa, primetan je pad u broju stanovnika.

Nova knjiga, 313 strana, izdanje Catena mundi 2023, sa potpisom autora, vidi se na slici Studija `Kako se stvarao Tito` istoričara Srđana Cvetkovića, objavljena je u izdanju izdavačke kuće `Catena Mundi` i Instituta za savremenu istoriju. Knjiga „Kako se stvarao Tito“ autora Srđana Cvetkovića je analiza oblikovanja kulta ličnosti Josipa Broza Tita, jednog od ključnih stubova autoritarne vlasti u socijalističkoj Jugoslaviji. Ova detaljna i provokativna studija istražuje kako je kroz decenije razvijena propaganda i stvaranje kulta ličnosti koji je omogućio da Tito ostane voljen i obožavan čak i decenijama nakon njegove smrti.

Autor: Zoran Rapajić Povez: meki sa klapnom Format: 16 x 23 cm Strana: 136 Pismo: ćirilica fotogr. Knjiga predstavlja kratku istoriju vinarstva i vinogradarstva u Srbiji. Zlatna kruna je naziv za kolekciju originalnih vinskih i rakijskih eksponata koju je autor prikupljao više od dvadeset godina. Deo te kolekcije prikazan je u knjizi. U vezi sa tim eksponatima ispričane su priče koje spajaju delove naše istorije, tradicije, kulturno-istorijskog i vinskog nasleđa. Te priče se protežu kroz najznačajnije vinske regije Srbije, ulaze u kraljevske dvorove, domaćinske podrume, vinogradarske kuće, gostionice, enološke stanice, zadruge, lozne rasadnike... k-8

ISBN: 9789940251215 Broj strana: 599 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 23 cm Godina izdanja: 2016. Izdavač: Miba Books "O dinastiji Petrović-Njegoš i njenim vladarima napisani su brojni naučni prilozi, članci i monografije, ali se poslednja monografska publikacija u kojoj su dati državnički portreti svih vladara ove dinastije, pojavila 1896. godine (Dvovekovna vlada slavne kuće Petrović-Njegoša).Od tada do danas nije bilo pokušaja da se napiše naučna monografija o ovoj vladarskoj porodici, iako su za takav istoriografski poduhvat postojali naučni razlozi. Upravo uviđajući taj nedostatak, odlučili smo se za pisanje monografije u kojoj se vladarske biografije svih sedam Petrovića-Njegoša nalaze na jednom mestu."

Zaboravljeni DOGAĐAJI VELIKOG RATA Milan Blagojević ILUSTROVANA u boji.... Marš na Drinu,Bitka za Kajmakčalan,CERSKA bitka...Rodna kuća vojvode Stepe Stepanovića............. Izdavač: Udruženje Čuvari,Beograd,2021.god.,222.strane...LUX PAPIR... Knjiga je NOVA..... R2

470 str. Prevela: Mirjana Nikolajević „Ovo je priča o globalnom uticaju Grka koju je ispričao majstor istoričar.“ – National Herald Pre više od dve hiljade godina, grčki gradovi-države, sa Atinom i Spartom na čelu, položili su temelje onoga što mi danas zovemo nauka, umetnost, politika i pravo. Ali uticaj Grka nije prestao sa usponom i padom ove klasične civilizacije. Kako istoričar Roderik Biton pokazuje, tokom više od tri milenijuma ljudi grčkog govornog područja bili su klica niza civilizacija ukorenjenih u jugoistočnoj Evropi koje su se potom rasprostrle širom sveta. Autor prati istoriju Grka od Mikenjana bronzanog doba, koji su gradili moćne tvrđave kod kuće i razgranate trgovinske puteve u inostranstvu, preko osnivanja grčkih polisa, dramatičnih evroazijskih osvajanja Aleksandra Velikog i pobožnih Vizantinaca koji su nastojali da izvezu hrišćanstvo u celi svet, sve do današnje grčke dijaspore koja cveta na pet kontinenata. Proizvod višedecenijskog istraživanja, ovo je sjajan, potpuni prikaz Grka i njihovog uticaja na civilizaciju. „Monumentalna istorija Grka, dalekosežna, pokriva više od tri hiljade godina do današnjeg dana. Merodavna, neodoljiva, lepo napisana. Čudesna knjiga.“ – Piter Frankopan, autor knjige Putevi svile „Prijatnom širinom i pouzdanim detaljima Biton vodi svoje čitaoce od blistave preistorijske ’zore’ na Egeju do teškog neba savremene geopolitike.“ – New Criterion „Naročito dobra knjiga za sve one oduševljene grčkom antikom, koji žele da prošire svoje znanje.“ – Library Journal

Књига Милана Богојевића „Мале приче Великог рата“ је литерарни споменик ратницима које није само заборавила Европа, него и Србија. Само један такав посвећеник као што је Милан може годинама да истрајава копајући по затрпаним тунелима прошлости и извлачи на видело полузаборављену историју. А на споменику вечне ватре у Београду стоје стихови Бранка Миљковића „све што нема ватре сагори, све што сагори постаје ноћ, што не изгори рађа дан“. Стога је ова књига вечна ватра оној Србији која је родила дан својој деци, а она су углавном заборавила имена својих предака који су једном давно победили и саму смрт. Међу њима је била и Милунка Савић, Чучук Стана 20. века, којој је Милан посветио претходну књигу, После четири ране и седам одликовања провела је живот у изнајмљеној кућици на Вождовцу, хранећи се у народној кухињи, а сахрањена у породичној гробници. Њено тело је с почастима пренето у Алеју великана тек 2013. године. На кући се налази врло скромна плоча која је откривена 1991. Било је предлога у Општини Вождовац да се 2011. године ова плоча замени прикладнијом али су се касније изјаснили да општина има мали буџет за споменике. Кућа прокишњава и пропада, Србија ћути… зато што има мали буџет за своју историју.

PISMA IZ ŠIDA Marija Demšar ----------------------------------- “Pisma iz Šida” (Galerija slika “Sava Šumanović”, Šid 2014) Marije Demšar (1910-1989), neposrednog svedoka života porodice Šumanović za vreme Drugog svetskog rata, predstavljena je u Šidu, početkom juna, u Galeriji slika “Sava Šumanović”. Ovo raritetno izdanje sačinjeno je od 10 pisama, 17 dopisnica i jedne razglednice (čestitke), napisane rukom Marije Demšar, prognanice iz Slovenije (Zabrežje, opština Žiri), koja je igrom slučaja provela kao pomoćnica u kući porodice akademskog slikara Save Šumanovića u Šidu, od 20. septembra 1941. do 10. avgusta 1945. godine. Vesna Burojević, direktor Galerije, uz prof. dr Mariju Stanonik, priređivač ovog izdanja, istakla je da su to sasvim lična pisma, pisana sa namerom da održe vezu sa porodicom, a činjenica da su napisana u kući porodice Šumanović postala su dragocena naučna građa. Gospođa Burojević je takođe rekla da je prva saznanja o postojanju ovih pisama Galerija slika “Sava Šumanović” u Šidu stekla je 2006. godine, kada je filolog, folklorist i etnolog, dr Marija Stanonik, ujedno i ćerka Marije Demšar, pripremajući knjigu “Etnologija u pismima i slikama”, koju je dve godine kasnije objavio Etnografski institut SANU, posetila Galeriju i Spomen-kuću Save Šumanovića, načinjenu od pisama i beležaka nađenih posle smrti svoje majke. I od tada, kao dragocen autentičan izvor informacija o životu jednog od najvećih srpskih slikara, postoji namera da se objavi prevod pisama u celini. Marija Demšar se spletom životnih okolnosti početkom rata našla kod svog brata u Štajerskoj (Cerovac), odakle je internirana u Šid, iz kojeg piše slikovita pisma svojim roditeljima u Zabrežje, o utiscima iz svakodnevnog života. Ta pisma su na njenu molbu, koja se može pročitati u jednom od njih, sačuvana. - Od prvog javljanja u Sloveniju vidi se njena zadivljenost bogatstvom i kultivisanošću porodice kojoj je dodeljena. Veoma precizno i detaljno je izveštavala svoje o svemu što je po njenim merilima bilo značajno. Opisivala je kuću i pokućstvo, poslove koje su joj bili povereni, hranjenje stoke, održavanje kuće. Veoma pedantno je pisala o tepisima i zavesama, koji su očigledno u njenim očima predstavljali statusni simbol. Pisala je i o svom odnosu sa drugim Slovencima (kojih je u Šidu za vreme okupacije prema Simi Tomoviću boravilo 70), cenama proizvoda na pijaci, berbi kukuruza i grožđa. Sestri Franciki je pisala o poklonima koje je dobijala od Gospođe, kako je oslovljavala Persidu Šumanović. Neobičan joj je bio i topao odnos između Gospođe, njenog brata i sestre, o čemu je takođe pisala - objašnjava Vesna Burojević. Savu Šumanovića, Marija Demšar pominje nekoliko puta. Do detalja je opisala njegov dnevni raspored. Bila je svedokom njegovog odvođenja, u rano jutro 28. avgusta 1942. godine kada je uhapšen zajedno sa 120 meštana. Odnos Perside Šumanović i Marije Demšar razvijao se postepeno. Bile su različite po svemu: godinama, veroispovesti, obrazovanju, socijalnom statusu. Govorile su različitim jezicima. Na početku je njihov odnos veoma zvaničan da bi ih kasnije životne prilike zbližile. To se vidi i po plati, koja je sa početnih 200 narasla na 1.000 kuna. Pored plate Marija je dobijala garderobu, obuću, imala je posebno plaćene lekarske usluge. Za Mariju je Gospođa bila dominantna ličnost, visoko moralnih principa, vredna i pravedna. Govoreći o njoj, često ju je poredila sa majkom. U pismu br 23 (17. maj 1943) Marija doslovno piše: “U subotu sam dobila kartu od sestre Zakrošice. Kaže da joj je jako loše. Da ima više suza nego radosti. Kaže: ti si imala veliku sreću što si došla na ovakvo mesto. Ali ne treba govoriti Zakrošici, rastuži se. Tri puta sam dobila poštu od nje. I samo se žali, a meni je sam Bog dao ovakvu sreću. Upravo danas mi je Gospođa opet kupila jedne cipele…“. Prema kazivanju dr Marije Stanonik, njena majka je iz Šida u rodno Zabrežje donela tri materijalne stvari: vinocrveni vuneni komplet, ukrasno jastuče i stolicu, koju joj je dala Gospođa da bi mogla da dostojanstveno sedi u stočnom vagonu kojim se vraćala kući, u Sloveniju. Razumejući da stolica pripada Šidu, 2010. godine dr Marija Stanonik ju je predala predstavnicima Galerije slika “Sava Šumanović”, kada je u Beogradu održana promocija knjige “Etnologija u pismima i slikama”. - Priča o devojci iz Slovenije, pismima, umetniku i ratnim godinama u Šidu, inspirisala je režisera Nikolu Lorencinija. Umetničko-dokumentarni film “Slikar i beračica grožđa”(2014) snimljen je na osnovu sećanja Marije Demšar koje je ispričala svojoj ćerki. Marija se sećala kako joj je Gospodin jednom rekao da stavi korpu na rame i da mu tako pozira. Dr Marija Stanonik prepoznala je po figuri i stavu svoju majku kao jednu od devojaka na Savinom triptihu “Beračice”. Kao što je Sava Šumanović završivši ovaj triptih otišao u večnost, tako je i devojka iz Slovenije, naslikana na triptihu, na neki način zauvek ostala u Šidu - zaključila je Vesna Burojević. ---------------------------- Šid,2017.god., Galerija slika Sava Šumanović 101.str.,21.cm, Knjiga je N O V A ------------------------------ 1k

U dobrom stanju Moretti, Franco Gjurkin, Iva [prevoditeljica] Zagreb : Multimedijalni institut : Kulturtreger, 2015 Materijalni opis 189 str. : ilustr. ; 19 cm Biblioteka Past-forward Prevod djela: Bourgeois. Bibliografske bilješke uz tekst. Kazalo. Predmetna odrednica građanstvo - Europa - književne teme i motivi evropska književnost - 18/19. st. kapitalističko društvo - književne teme i motivi Fulminozna studija Franca Morettija prati uspon i pad građanske kulture kroz razdoblje ranog kapitalizma i uzlaska buržoazije na poziciju vladajuće klase. Analizom evropske umjetnosti 18. i 19. stoljeća, nadasve dominantne književne forme proze, Moretti izlučuje ključne riječi i stilske mehanizme u kojima su se sedimentirale osnovne karakteristike i kontradikcije habitusa građanina-buržuja. Od radišnog gospodara oličenog u Robinsonu Crusoeu, preko ozbiljne proze devetnaestog stoljeća, konzervativne hegemonije u viktorijanskoj engleskoj, nacionalnih malformacija na periferiji novonastajućeg kapitalističkog sistema, do radikalne samokritike buržoazije u ciklusu Ibsenovih drama, studija simptomatski pokazuje razloge historijskog zalaska građanske kulture. Knjiga je podijeljena u 6 poglavlja (Uvod, 1. Radišni gospodar, 2. Ozbiljno stoljeće, 3. Magla, 4. “Nacionalne malformacije”: preobražaj u poluperiferiji, 5. Ibsen i duh kapitalizma) i obuhvaća 12 autorskih araka, uz brojne ilustracije i kazalo imena. Engleski izvornik objavljen je 2013. kod izdavačke kuće „Verso“. Anotacija Što se u novije vrijeme dogodilo s pojmovima `buržuj` i `građanin`? Zašto se buržoazija i građanska klasa više ne spominju u suvremenoj književnosti, ekonomiji, politici? Što danas znači biti buržuj, što je to građanska kultura, te što su ti pojmovi predstavljali u umjetničkim i povijesnim prikazima prethodnih stoljeća? Na tim pitanjima počiva ova književno-povijesna studija, koja se u analizi oslanja prvenstveno na djela europske književnosti 18. i 19. stoljeća, kada su ovi pojmovi bili najzastupljeniji te kad su činili neizostavan element društvenog života Europe.

Stanje: Kao novo - Nekorišćeno Naslov: Moj dobri otac - život sa njegovom prošlošću Autor: Beata Niman Izdavač: Službeni glasnik latinica, mek povez, 23 cm, 202 str. _____ Skoro 15 godina je Beate Niman istraživala zločine svog oca Bruna Zatlera, šefa Gestapoa u Beogradu odgovornog za smrt hiljada ljudi u gasnim kamionima „dušegupkama“. `Zabeležila sam sve što sam otkrila o mojim roditeljima, a biografiji mog oca suprotstavila sam svoju, da bi se videlo šta je život mojih roditelja učinio od mene. Rukopis sam poslala u nekoliko izdavačkih kuća, ali zameraju da im to premalo liči na roman. A ja ne dopuštam nikakvo preoblikovanje.`

Dani slave i očaja - Erik Larson Prevodilac: Nenad Dropulić Izdavač: Laguna Godina izdanja: 6. jul 2022. Broj strana: 576 Format: 20 x 13 cm Povez: Broširani Pismo: Latinica NOVA knjiga!!! Jedna od najboljih knjiga po izboru listova: Time, Vogue, New York Times, Washington Post, Chicago Tribune, New York Post, Kirkus Reviews Saga o Čerčilu, porodici i otporu Na dan kad je Čerčil stupio na dužnost premijera, Adolf Hitler je napao Holandiju i Belgiju. Poljska i Čehoslovačka već su pale, a evakuacija iz Denkerka odigraće se dve sedmice kasnije. Sledećih dvanaest meseci Hitler je vodio nemilosrdnu kampanju bombardovanja u kojoj je poginulo 45.000 Britanaca. Čerčilov zadatak bio je da ujedini zemlju i nauči britanski narod „veštini neustrašivosti“. Ovo je priča o političkom riziku, ali i intimna drama smeštena na pozornice: Čekersa – Čerčilove premijerske kuće za odmor i ratnog utočišta, Dičlija – imanja na koje su se on i njegova svita povlačili kad je mesec najsjajniji, a pretnja od bombi najveća, i naravno, Dauning strita broj 10 – sedišta vlade. Oslanjajući se na dnevnike, izvornu arhivsku građu i tajne obaveštajne izveštaje – neki su otvoreni za javnost tek nedavno – Larson nam kroz novo sočivo pokazuje najmračniju godinu u istoriji Londona kroz svakodnevicu Čerčila, njegove porodice i grupe savetnika iz „Tajnog kruga“ kojima se obraćao u najtežim trenucima. „Larsonova knjiga pojavila se usred najveće međunarodne krize od Drugog svetskog rata, i čitaocima donela neizbrisivi portret nacije koja se ujedinila u otporu brutalnim vazdušnim napadima pod vođstvom vrlo mudrog, saosećajnog, oštroumnog – i, naravno, izuzetno duhovitog i šarmantnog Vinstona Čerčila.“ – Time „Vrhunska priča puna pripovedačkih obrta, heroja, zlikovaca i napetosti koji oblikuju bogate neodoljive istorijske slike.“ – Rolling Stone „Larsonova knjiga nudi nam slasnu krišku života poslednjeg velikog državnika sveta.“ – Wall Street Journal

TEKERIŠKI PEŠKIR i druge priče iz Velikog rata Zoran Tošić ILUSTROVANA,2017.god.,LOZNICA,104.str.,21.cm Prvi svetski rat je u Srbiji ostavio puno ožiljaka. Uništena infrastruktura, kao i osiromašena država nije ništa u poređenju sa ogromnim ljudskim gubicima. Čitave generacije Srba su nestale u toku 4 mučeničke godine. Ipak Veliki rat je pokazao koliko su Srbi žilavi i izdržljivi, pa čak i kada su nadjačani. Vaskrsnuće srpske vojske će se prepričavati još dugo godina, a male priče i ljudi će nažalost biti zaboravljeni. Tekeriški peškir Jedna priča sa Cera ipak ima uspomenu zbog koje će se prepričavati, a njeni akteri ipak neće biti zaboravljeni. Priča o peškiru je vezana za Prvi svetski rat i čuvenu Bitku na Ceru u avgustu 1914. godine. Kao jedan od učesnika bitke bio je i Mileta Milutinović iz sela Sedlara kod Svilajnca, kao vojnik Drugog prekobrojnog puka Kombinovane divizije. U toku noći 14/15. avgusta 1914. godine u toku borbe sa dosta brojnijom 21. austrougarskom Landver divizijom, bio je ranjen gelerom u obe noge. Teško ranjen, u povlačenju uspeo je da stigne do kuće Tihomira Stevanovića, koja je bila bez ukućana. Da bi se previo i spasao život, otvorio je sanduk sa devojačkom spremom i sa dva peškira previo noge. Peškir je bio deo devojačke spreme Perside Perse Spajić iz Tekeriša, a nakon rata Mileta se raspitivao o sudbini porodice Spajić, a saznao je da je devojka iz čije je spreme bio peškir preminula od tuberkoloze. Prilikom obeležavanja šezdesete godišnjice Cerske bitke, posetio je Tekeriš i poklonio peškir muzeju „Cerska bitka”, koji su ga predali mesnoj kancelariji, da bi u septembru 1975. godine se našao u Narodnom muzeju u Šapcu. Danas se peškir nalazi u stalnoj postavci muzeja. Knjiga je N O V A 1k

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Istorijski arhiv - Pančevo, 2009. god. Tvrd povez, 24,5 cm. 264 str. Ilustrovano Tomaševac je naselje grada Zrenjanina u Srednjobanatskom okrugu, u Srbiji. Prema popisu iz 2022. bilo je 1212 stanovnika. Stariji naziv naselja je bio Tomaševci, u množini, verovatno zato što je selo bilo neušoreno, a kuće poput salaša razbacane. Za Tomaševac se vezuju naselja Tomaševci, Čoke, Marijevo selo i Tomaševac. Po jednom predanju, na mestu današnjeg sela, prvi kolac je udario izvesni Tamaš Lak i vremenom je selo koje je tu nastalo dobilo naziv po njemu. Ipak smatra se da je selo dobilo naziv po Tamišu. Nazivi sela na drugim jezicima: mađ. Tamáslaka, nem. Tomaschewatz. Kako se na pojedinim starim stranim kartama selo naziva i `Tomasevicz`, moglo bi se uzeti u obzir i mogućnost da je ime možda dobilo po nekom srednjovekovnom vlastelinu Tomaševiću. U srednjem veku u naselju Tomásfalva otkriveni su tragovi dve i to navodno katoličke crkve. Prvo trajnije naselje nastaje u XVI veku, na levoj, nižoj obali reke Tamiš. Pored sela je vekovima Tamiš premošćen drvenim mostom (ćuprijom). U vreme osmanske uprave (16-18. vek), Tomaševci se pominju kao selo nastanjeno Srbima. Godine 1554. Tomaševac je selo u Čakovačkoj nahiji i ima 18 domova, a 1568. godine narastao je na čak 57 kuća. Tada je Banat bio gusto naseljen i zvao se `Mala Raška`, po Srbima koji su dominirali. Kaluđeri Pećke patrijaršije se 1660. godine zabeležili 12 priložnika u selu Tomaševci, dok je u susednom mestu Čoke bilo njih sedam. Nakon Požarevačkog mira iz 1718. godine, kojim su Turci napustili Banat, naselje postaje deo Habzburške monarhije, odnosno Tamiškog Banata. Tomaševac je 1717. godine pod imenom Tomašovic, po prvi put upisan na austrijskoj karti kao mesto od 20 kuća. Za vreme komorskog perioda Tomaševac je bio važno mesto na carskim drumovima, i tu se nalazi poštanska stanica 1724. godine. Novo selo Tomaševac je nastalo spajanjem dva manja naselja, komorskog `Čoke` (u stvari starog Tomaševca) i novog graničarskog - Marijeva (Marijino Selo). Čoke i Marijevo razdvojeni barom Ljutavom - tako se ove dve polovine sela i danas u narodu nazivaju. Dva naselja koja su imali svoje crkvice, su administrativno spojena 1776. Austrijski carski revizor Erler 1774. godine pominje u svom izveštaju oba susedna mesta. `Tomaševac` i `Marino Selo` su militarskog statusa a stanovništvo je srpsko. Šezdesetih godina 18. veka, Tomaševac ulazi u sastav Vojne granice, on je sedište Kompanije (čete), a pored Tomaševca, u sastav ulaze kao podređene štacije (vodovi) Botoš i Orlovat. U militarsko selo se tada doseljavaju i Srbi iz oblasti Tise i Moriša, koji ulaze u graničarsku službu austrijske monarhije. U ataru sela, prema Samošu, nalazila se pustara Ludoš, koja je dobila ime po mađarskoj reči, koja označava gusku. Tu je jedno vreme oko bare, bilo naselje izbeglih Perležana, koji su se kasnije vratili u svoje mesto. Prediju Ludoš su 1767. godine arendirali kao pašnjak Tomaševčani za 150 florina...

NASLOV: Srbi i Josip Broz u Americi AUTOR: Miodrag Beljaković IZDAVAČ: Nova svetlost, KRAGUJEVAC GODINA: 1992 STRANA: 82 POVEZ: Meki FORMAT (cm): 20 PISMO: ћирилица ISBN: 86-7247-008-7 TIRAŽ: 3000 TEŽINA (kg): 0,12 STANJE: Odlično OPIS: DOSIJE a) Tito, Josip Broz (1892-1980) - Put u SAD 1963 b) Srbi - SAD/ Životna želja titovaca, Komentari američke štampe, Strah od Srba iz Amerike, Reakcija senatora i kongresmena, Pripreme američkih Srba, Geri/Čikago,/Los Anđeles, Titov dolazak u SAD, Hladan prijem u Beloj kući, Demonstracije u Vašingtonu, Zarobljen u Vilijamsburgu, `Valdorf Astorija` - ratni logor, Sukob sa njujorškom policijom, Bekstvo iz SAD, 30 godina kasnije: razgovor sa M.Beljakovićem

07237) Medun i Muzej Marka Miljanova kulturni i turistički značaj , Dr Vukić Ilinčić , Podgorica 2016 , Muzej Marka Miljanova je memorijalni muzej posveđen životu, radu i delu Marka Miljanova, jedne od najznačajnijih ličnosti u istoriji Crne Gore, vojvodi, pesniku i državniku. Otvoren je 23. oktobra 1971. godine stalnom muzejskom postavkom. Smešten je u rodnoj kući Marka Miljanova na Medunu, desetak kilometara udaljen od Podgorice.Spomenički kompleks obuhvata i ostatke ilirskog grada Meteona i crkvu svetog Nikole. Stalnu postavku čini 486 eksponata, a podeljena je na tri dela: istorijski, književno-istorijski i etnografski. tvrd povez, format 17 x 24 cm , ilustrovano, ćirilica, 141 strana, tiraž 350 primeraka, rezime na engleskom jeziku

MEMOARI 1-2 1898-1912 1912-1918, 1941-1946 Vojvoda Vasilije Trbić Kazivanja i doživljaji vojvode veleškog,295 +278 str, sitniji font, ilustracije Vasilije Trbić (1881 — 1962) je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i kasnije političar u jugoslovenskoj državi. U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove.[10] Suđeno mu je 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića Василије Трбић је рођен у селу Бело Брдо, код Даља, у источној Славонији (тадашња Аустро-угарска) 1881. године од оца Јевта и мајке Миле. Његова породица, како сам наводи, пореклом је из Барање, из села Јагодњака. Његов прадеда Јефто је приморан да, са својих пет синова, побегне из родне куће и да се склони од одмазде зато што је, у одбрани имања и домаће части, убио неког мађарског немеша (племића). Један од тих синова, Василијев деда Јефто, око 1790. године, баш у време када су Срби у Угарској добили своја грађанска права, населио се у Белом Брду. Као вредни домаћини његови родитељи и рођаци су се за веома кратко време успели материјално стабилизовати. Покуповали су лепа имања и у главној улици села направили преко двадесет кућа. Дошла је, међутим, 1848. година и тешка економска криза у којој је већи део народа, укључујући и његову породицу нагло осиромашио. Успели су само да му омогуће основно школовање у Белом Брду. С обзиром да није био једино њихово дете, нису знали шта даље са њим. Ипак су се одлучили да га пошаљу у осечку гимназију, али игром случаја његова судбина и животни пут те 1892. године се радикално мењају.

Мата Р. Шећеров: ХРОНИКА ПАДЕЈА Издавач: ИНСТИТУТ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ ВОЈВОДИНЕ, Нови Сад, 1975.год. Тврди повез, 290 страна, илустровано, латиница. Одлично очувано. РЕЂЕ У ПОНУДИ. Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место `Паде` припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско. Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795). Током 19. века у Падеју је имао посед спахија (`земљедржац`) Георгије `от Диван`. Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду. Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића. И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија. Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.

ISBN: 978-86-521-4269-9 Broj strana: 208 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 16.5x24 cm Izdavač: Laguna Bogovi, demonologija, mitska mesta, magijski rituali... Ovaj ilustrovani pregled slovenske mitologije otkriva: • Misteriju slovenskog pisma i mitsku poruku glagoljice • Ko su slovenski bogovi i koliko ih je zaista • Šta znače običaji kojih se i danas pridržavamo • Drevna predanja o magiji i zaštiti od nje • Mitska bića i mitska mesta nepoznata mnogima „Ovom knjigom izdavačka kuća ’Laguna’ trajno je zadužila čitalačku publiku srpskog govornog područja.“; – Tanjug „Slovenska mitologija uz obilje ilustracija uvodi čitaoce u svet paganskih Slovena pre nego što su postali Srbi, Česi, Poljaci, Rusi…“; – Politika „Sav taj svet, predstavljen i sjajnim ilustracijama grupe darovitih crtača, drži čitaoca na onoj maglovitoj granici između činjenica i mašte, sna i jave...“; – Večernje Novosti „Izuzetno i za našu kulturu kapitalno izdanje.“; – Pravda „Izdavački poduhvat.“; – Danas „I ranije je bilo pokušaja sistematizacije slovenske mitologije, ali je ovo do sada najobimnije delo ovog tipa.“; – Pres www.slovenskamitologija.rs

PACOVSKI KANALI KAKO JE VATIKAN, KRIJUMČAREĆI NACISTE IZ EVROPE, IZDAO SOVJETIMA OBAVEŠTAJCE SA ZAPADA AUTORI: MARK ARONS, DŽON LOFTUS Pacovski kanali je uzbudljiva priča o mračnim obaveštajnim akcijama Rimokatoličke crkve, o operacijama koje su doprinele sovjetskoj nadmoći u hladnom ratu. Godine 1944, unutar Vatikana, jedno tajno udruženje sveštenika desne orjentacije uspostavilo je mrežu za krijumčarenje nacista iz Evrope. U ime antikomunizma, a uz prikrivenu pomoć obaveštajnih službi Zapada, ta tajna grupa je slala odbegle ratne zločince na sve strane sveta – da bi kasnije obaveštajne mreže Australije, Zapadne Nemačke i Sjedinjenih Država mnoge od njih regrutovale kao ,,borce za slobodu` i svoje agente. Ova knjiga uverljivo opisuje načine na koje su nacisti umakli pravdi pod okom Vatikana, a sovjetski obaveštajci ostvarili najveći trijumf u hladnom ratu. BIBLIOTEKA ZENIT - VELIKE AVANTURE COVEKA IZDAVAČ: GLOSARIJUM, ARSVALEA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1991. MEKE KORICE ILUSTROVANO PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 390 STRANA STANJE KNJIGE ODLIČNO 5- TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZOMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA KUĆI

Ovaj dnevnik je istina o četvorogodišnjem životu, patnjama i borbi jugoslovenskih aktivnih i rezervnih oficira u nemačkim zarobljeničkim logorima. Ovo je najopširnije i najverodostojnije kazivanje jednog svedoka tog vremena. Beleške za ovaj dnevnik vodio sam od prvog dana – od 6. aprila 1941. godine. Tokom sledeće četiri godine, do povratka u zemlju, 1. aprila 1945, odnosno do dolaska kući, 9. aprila iste godine, nisam prestajao da pišem. U najtežim danima zarobljeništva i u trenucima najveće fizičke i duhovne krize i iskušenja – ne samo da dnevnik nisam napuštao već sam mu baš tada, i naročito tada, pribegavao kao jedinom utočištu i izvoru spasenja i utehe. To se na njegovim stranicama jasno zapaža... Za to vreme ispisao sam deset svezaka, s preko dve hiljade strana sitnog i zbijenog teksta. Mislim da ovako nešto niko od zarobljenika nije postigao. Zato ovo smatram svojim izuzetnim delom. Ali je isto tako moj veliki uspeh i u tome što sam sav ovaj dragoceni materijal sačuvao i u celini doneo sa sobom iz zarobljeništva.