Dobro očuvana. Autor:: Aleksandar Fotić Žanrovi:: Udžbenici i priručnici, Knjige za decu, Istorijski, Domaći pisci Izdavač:: Kreativni centar Broj strana: 32 Pismo: Ćirilica Povez: Mek Format: 23,5 x 16,5 cm `U Osmanskom carstvu` - Saznajte kako je srpski narod živeo stotinama godina pod vlašću Osmanlija! I još nešto: o turčenju i poturicama, o obnovi srpske crkve, o izgledu orijentalne kuće, kako se jelo za sofrom, kako je izgledalo prvo vatreno oružje, šta znače neke turske reči.

U DOLINI SMRTI Suzi Hazel Mundi OPIS KNJIGE Franc Hazel je bio mobilisan u 699. četu, koja je gradila mostove na prvoj liniji ratišta. Zbog svog verskog uverenja bio je pod sumnjom kod pretpostavljenih. Na kraju je stekao poštovanje u svojoj jedinici. Pre nego će biti poslan u Rusiju-gde će svi osim sedmorice od 1200 vojnika poginuti-tajno se rešio svoga pištolja bojeći se, da bi kao najbolji strelac čete mogao doći u iskušenje da ga upotrebi. Za to vreme kod kuće, Francova supruga Helena i njihovih četvoro dece vodili su svoje bitke odbijajući d apristupe nacističkoj stranci. Ko im je jedini saveznik? Bog. Knjiga je NOVA..... -------------------------------- L4

Samizdat B92, 2004. 13 x 22 cm, 421 strana. PLAN NAPADA je svojevrsni dokument o prelomnom trenutku u istoriji SAD u kome je, daleko od očiju javnosti, predsednik SAD Džordž Buš odlučio da započne napad na Irak. Bazirana na 75 intervjua, brojnim analizama i poverljivim informacijama od kojih neke po prvi put izlaze u javnost, ova knjiga otkriva kako je rat pripreman više od dve godine, i ukazuje na moguće konsekvence najkontroverznijeg sukoba od rata u Vijetnamu. Vudvord u najnovijem bestseleru na detaljan i precizan način daje portrete Američkog Predsednika Buša, Potpredsednika Dika Čejnija, Državnog sekretara Kolina Pauela, Sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda Direktora CIA-e Džordža Teneta, i otkriva kakvu su ulogu u odluci o ratu u Iraku imali britanski premijer Toni Bler i ruski predsednik Vladimir Putin.REKLI SU O KNJIZI: `Najbolja i najubedljivija Vudvordova knjiga do sad!` – Mičiko Kakutani, The New York Times `Atmosfera i odnosi unutar Bele kuće danas u mnogome podsećaju na dvor Luja XIV, te se Bob Vudvord u tom smislu može porediti sa Vojvodom od Sen-Simona, autorom antologijskih `Memoara`. Niko ne poznaje politički aspekt javnog života SAD bolje od Vudvorda – on je briljantni hroničar fascinantnih zbivanja i savremenih spletki na republikanskom dvoru.` – Valter Rasel Mid, The Washington Post 1k

Izdaje - Knjiga komerc Beograd Ulazak NATO trupa u junu 1999.godine zapadni mediji, od kojih se većina na brzinu spakovala i otišla sa Balkana kući, pozdravili su kao `oslobodjenje Kosova`. Objava pobede bila je naivna i preuranjena ako se uzmu ciljevi koje je NATO sebi postavio, svrgavanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševiča i stvaranje bezbedne višenacionalne sredine na Kosovu. Umesto da prekine medjunarodne razdore, intervencija NATO je pokrenula seriju dogadjaja koji će imat nasline posledice po celu Srbiju i Makedoniju. Stanje knjige kao na slikama Mek povez 245.strana - ima posvetu

Žarko Jokanović Format: 13x20 cm Broj strana: 376 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2015. Ispovest Nade Budisavljević, rođene sestre Jovanke Broz. Nastavak bestselera Jovanka Broz: moj život – moja istina, knjige koja je uzdrmala bivšu Jugoslaviju. Kao i Jovanka Broz, Nada Budisavljević je svoju uzbudljivu priču poverila istom autoru – Žarku Jokanoviću. U zvaničnoj rezidenciji predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita u Užičkoj 15 u Beogradu, na prvom spratu, nalaze se tri spavaće sobe. U jednoj je bio Tito, u drugoj Jovanka, a u trećoj njena najmlađa sestra Nada. Jednom prilikom Krleža joj je rekao: „Sve znate, sve vidite, sve čujete, i ćutite, ni o čemu reč ne govorite.“ A ona ni ne krije: „To mi je bio posao. Što sam čula – nisam čula, što sam videla – nisam videla.“ Sada je prvi put progovorila o svemu. Tajne Užičke 15 – Zašto sam dala otkaz Titu – Šta mu je pisao Ričard Barton – Kako se Dolanc ulagivao Titovom psu – Da li je Tito pravi Tito – Zašto me je Ljubičić lično isleđivao – Šta mi je Tito rekao posle njihovog razdvajanja – Istina o Jovankinom pištolju – Priča o tajnoj večeri – Enigma gvozdenog prstena – Čega se bojala – Zašto je oficir Nikolić fizički napao Jovanku – Kućna pomoćnica iz tajne službe – Šta su tražili provalnici u njenoj kući – Tajna jednog dopisa za vreme bombardovanja – Sumnjali su da švercujem Jovankine memoare – Zašto je krila svoju bolest – Šta je Amfilohije uradio u Kući cveća – Zašto su Jovankine stvari i dalje zaključane...

Ne gradjanski rat - Skot Tejlor Izdaje - Knjiga komerc Beograd 2002 Ulazak NATO trupa u junu 1999.godine zapadni mediji, od kojih se većina na brzinu spakovala i otišla sa Balkana kući, pozdravili su kao `oslobodjenje Kosova`. sTANJE ODLIČNO L.1.O.1 P.1 Objava pobede bila je naivna i preuranjena ako se uzmu ciljevi koje je NATO sebi postavio, svrgavanje jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševiča i stvaranje bezbedne višenacionalne sredine na Kosovu. Umesto da prekine medjunarodne razdore, intervencija NATO je pokrenula seriju dogadjaja koji će imat nasline posledice po celu Srbiju i Makedoniju. Mek povez 245.strana

Книнска опћина налази се између далматинских опћина: Врлике (Кијево), Дрниша (Петров кланац, Тепљух), Про- мине (Лукар) и личко-хрватско- босанске границе (Зрмања, Лапац, Грахово). Запрема простор од 60.987 хектара на коме живи 24.919 станов- ника од којих су православне вјере 22.263, а римокатоличке 2.656. Свега је кућа 6.671 (домова 3.677). Книн при- пада области Спљет. Школе су у: Бискупији, Голубићу, Книну (мушка, женска и Реална нижа реформна гимназија), Книнском Пољу, Мокром Пољу, Оћестову, Отону, Пађе- нима, Плавну, Полачи, Радучићу и Стрмици. Римокатоличке су у Книну (жупанија) и Врпољу (капеланија). Српско-православни дио насеља има протопрезвитеријат и потпада под шибенског епископа а римокатолички дио под шибенског бискупа.

Jevđa A. Jevđević : KNEZ MILOŠ I CRNUĆA / Jevđević, Jevđa A., 1974- Кнез Милош и Црнућа : кућа кнеза Милоша у Горњој Црнући : прича о првој српској престоници / Крагујевац : Ј. А. Јевђевић, 2015 , Fizički opis 47 стр. : илустр. ; 21 cm Ауторова слика Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 47 Напомене и библиографске референце уз текст. Обреновић, Милош, српски кнез, 1780-1860 Горња Црнућа Očuvanost 4. Jevđević u svojoj knjizi daje prikaz života kneza Miloša i njegove porodice u Crnući kao i život ovog dvora u kome su zasedale prva Narodna skupština, usvojen prvi budžet i gde je bio vrhovni vojni stan tokom Drugog srpskog ustanka. Knjiga je štampana na luksuznom papiru, ilustrovana je fotografijama i slikama koje prate tekstualni deo bogat malo poznatim detaljima iz života ove, posle oslobođenja od Turaka, prve srpske prestonice.

Narodni heroj JANKO ČMELIK,u dobrom je stanju. Autor:Janko Šago. Izdavač:Sremske Novine,Sremska Mitrovica 1981. Format:20,5cm x 14cm. Broj Strana:315 strana,ilustrovana,tvrd povez,latinica. Janko Čmelik (svk. Janko Čmelík; Stara Pazova, 16. novembar 1905 — Hrvatska Mitrovica, 12. maj 1942), revolucionar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije. Poticao je iz siromašne zemljoradničke porodice vojovađanskih Slovaka iz Stare Pazove. Pošto mu je otac umro par godina nakon završetka Prvog svetskog rata, ubrzo nakon osnovne škole je sa majkom počeo da se bavi zemljoradnjom. Pošto nisu imali dovoljno zemlje, radio je kao nadničar kod bogatijih seljaka. Kako je od najranijih dana osetio težak zemljoradnički život bio je opoziciono opredeljen. Posećujući čitaonicu Slovačkog narodnog doma došao je u dodir sa komunistima i 1935. godine postao član tada ilegalne Komunističke partije. Bio je veoma društveno aktivan i uticao je na poljoprivredne radnike i siromašne seljake da se organizuju i bore za bolje uslove života. Od 1936. je bio sekretar partijske ćelije, a od 1937. godine sekretar Mesnog komiteta KPJ u Staroj Pazovi. Učestvovao je u organizaciji štrajka poljoprivrednih radnika u Staroj Pazovi, a aktivno je radio i sa omladinom. Od 1938. je vršio dužnost sekretara Sreskog komiteta KPJ za Staru Pazovu, a 1940. je bio izabran za člana Okružnog komiteta KPJ za Srem. Politički je delovao i kroz Slovačku čitaonicu, gde je bio član Uprave. Veoma aktivno je radio na razvijanju zadružnog pokreta, a tokom 1939. godine je radio na stvaranju organizacije Zadružne omladine. Zbog svoje aktivnosti, bio je izabran za predsednika Zemljišne zajednice, koja je sporovela odluku o podeli dela državne zemlje bezemljašima. Zbog političke aktivnosti je bio u nemilosti režima Kraljevine Jugoslavije, a veleposednici su mu zabranjivali da dolazi na njihova imanja i „podbunjuje radnike”. Njegova kuća bila je sastajalište komunista, u kojoj su odravane partijske konferencije, značajne za revolucionarnu aktivnost u ovom delu Srema.

Vladimir Oreški, Milan Nikolić - Sibirski pečat SNL, Zagreb,1983 258 str. tvrdi povez stanje: dobro Memoari Agate Oreški, jedine žene iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora. Rukovodeći se humanitarnim razlozima, Centralni komitet KPJ - po prij’edlogu svog tadašnjeg novog člana Josipa Broza - po­slao je 1935. godine Agatu Oreški, udovicu poginulog sekretara SKOJ-a Mije Oreškog, sa njenim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez. Tako je Agata iz­bjegla progone i neimaštinu u Jugoslaviji, ali je uletila direktno u strahote Staljinovih »čistki«. Najprije su joj oteli dijete, zatim su je uhapsili, pa mučili i tukli, beskrajno preslušavali, tjerali da prizna kako je neprijateljski špijun i napokon je, bez njena priznanja, osudili na 8 godina borav­ka u konclogoru. Zašto? Agata Oreški Jaga (1906-1991) je bila hrvatska komunistkinja i revolucionarka poznata kao `jedina žena iz Jugoslavije koja je preživela golgotu Staljinovih koncentracionih logora`. Bila je žena ubijenog sekretara SKOJ-a Mija Oreškog. Biografija Agata Oreški rođena 31. V 1906. u mestu Vuglovec, općina i srez Ivanec. U Zagrebu je bila fabrička radnica i aktivistkinja radničkog pokreta. Odmah po zavođenju šestojanuarske diktature 1929. godine i otežanog ilegalnog rada u Zagrebu, zajedno sa svojim mužem Mijom Oreškim, sekretarom ilegalnog SKOJ-a, prelazi u Samobor, gde postaje centar njihovog delovanja. Kada je policija, 27. jula 1929. godine opkolila kuću u Samoboru u kojoj su Agata i Skojevci tajno boravili, njen muž i drugovi su pružili otpor i u sukobu s policijom poginuli. Dok je trajala pucnjava, Agata je pritrčala arhivu u zapalila ga u peći. U pucnjavi je i ona ranjena, nakon čega je uhapšena. U zatvoru je bila do 1931. godine, nakon čega nastavlja sa aktivizmom. Zbog stalne opasnosti od policije i progona, na inicijativu Josipa Broza, CK KPJ poslao je 1935. godine Agatu Oreški s njezinim 8-godišnjim sinom Vladimirom u Sovjetski Savez. Radila je u fabrici u Ordžonikidzeu. 1938. godine je za vreme Staljinovih `čistki` uhapšena i odvedena u Sibir, gde je provela osam godina. Bila je zatvorena je u zatvoru u Brjansku, u sabirnom logoru Arhangelsk, u logoru smrti Papinka i logoru Talaga. Njen sin Vladimir Oreški je u odsustvu majke živeo po raznim dečijim domovima, a 1944. godine (kao petnaestogodišnjak) stupio je u jugoslovensku tenkovsku brigadu, formiranu u SSSR, i sa njom došao u Jugoslaviju. Agata Oreški je puštena na slobodu 1947. godine, nakon čega se vratila u Jugoslaviju. Po povratku u zemlju Agata Oreški nije primljena s dobrodošlicom, naišla je na sumnje i podozrenja, nije zatvarana ni proganjana, ali joj nije ukazivana nikakva pažnja; izbegavali su je, prepuštali je samoj sebi. Dugo godina nije htela javno progovoriti o svojoj tragičnoj sudbini. Naposled je popustila i progovorila sinu, koji je zabeležio njene uspomene i objavio ih posle njene smrti. Umrla je 1991. godine. Sahranjena je na groblju Mirogoj u Zagrebu.