Djurica Krstic Analiza relikata-metodologija-prilozi za teoriju obicajnog prava Meke korice,dobro ocuvana SANU 234 strane

Znamenite kuce i zgrade Beograda Nenad Novak Stefanovic Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2017. Arhitektura, Istorija Beograda Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 20 cm,423 str. (59)

Znamenite kuce i zgrade Beograda Nenad Novak Stefanovic Izdavac - Laguna, Beograd Godina - 2017. Arhitektura, Istorija Beograda Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 20 cm,423 str. (08)

Odlično očuvana knjiga... K5

Odlično očuvana knjiga... K1

Dvor kneza Aleksandra Karađorđevića 1842-1858. Odlično očuvana ilustrovana Jedinstvena istorijska studija o prvom srpskom dvoru u stilu evropskih dvorova iz sredine XIX veka. Na dvoru kneza Aleksandra Karađorđevića, kuće Stojana Simića koju je država ustupila knezu „na korišćenje“, po prvi put je u Kneževini Srbiji uveden dvorski protokol i zavladao ambijent jedne emancipovane vladarske kuće, sa prijemima, poselima, koncertima i običajima karakterističnim za evropske dvorove. Autor na uverljiv način oživljava karakter dvorskog života, opisuje modu, običaje, ishranu i enterijer u novoj prestonici Beogradu koji u to vreme broji jedva 15.000 stanovnika, te dočarava društveni život umetničke i političke, strane i domaće elite u domu Aleksandra Karađorđevića, kao i unutrašnji i spoljašnji izgled prvog srpskog dvora. Likove vladajuće i suparničke dinastije, zatim porodice Nenadović, viđenih srpskih umetnika, političara i crkvenih velikodostojnika, kao i stranih diplomata ili emisara u Srbiji onoga vremena, opisane u ovoj knjizi bez ulepšavanja, prati i probran likovni materijal – ulja na platnu, litografije i skice aktera ove istorijske pozornice pod kičicom poznatih domaćih i stranih slikara.

-Izdavač: `Muzej žrtava genocida` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 197 -Format: 26 cm -Stanje: dobro očuvano Predmetne odrednice: Drugi svjetski rat 1939-1945 – Kozara – 1941-1945 – Ratni zločini – Ustaše – Kozara – 1941-1945 – Srbi – Genocid – Kozara – 1941-1945 Tokom januara i početkom februara 1942. godine ustaški funkcioneri iz Banja Luke i Zagreba isplanirali su masovan pokolj srpskog stanovništva u rudniku Rakovac i selima Drakulić, Šargovac i Motike. Glavni organizatori pokolja bili su Viktor Gutić ustaški povjerenik za bivšu Vrbasku banovinu, župnik iz samostana Petrićevac Miroslav Filipović i drugi ustaški funkcioneri u Banjoj Luci i Zagrebu. Ovi zločini izvršeni su „sa znanjem i odobrenjem ustaških vrhova i glavnih funcionera“. U njemu su učestvovale ustaše iz Banje Luke, Motika, Ivanjske, Petrićevca, Šargovca i Druga tjelesna Poglavnikova bojna“ pod vođstvom nadporučnika Josipa Mišlova u jačini nekoliko stotina ustaša.[1] U jutarnjim satima 6/7. februar ustaše su počele da se razmještaju po rudniku i opkoljavaju pomenuta sela. Toga jutra oko 4 časa desetak ustaša iz Druge tjelesne Poglavnikove bojne došli su u rudnik Rakovac i pobili nekoliko rudara srpske nacionalnosti. Potom je oko 8 časova došlo još 50 ustaša i tada je počela likvidacija svih zatečenih srpskih rudara. Hladnim oružjem ubijeno je 37 rudara srpske nacionalnosti.[2] Nakon zločina u rudniku Rakovac ustaše su sa pristiglim pojačanjima krenuli u selo Drakulić. Tu su im pomagali lokalni Hrvati, koji su dan prije pokolja bili pozvani „kod crkve u Petrićevcu“ i odatle su odvedeni u „ustaški tabor u B. Luci gdje su nam priredili večeru“. Svi prisutni Hrvati iz Drakulića su nakon večere bili „zakleti ustaškom zakletvom“.[3] Ustaše pod vođstvom župnika Filipovića, nadporučnika Mišlova i drugih, krvavi pir u Drakuliću počeli su pred kućom Đure Glamoča: „gdje je njihov vođa Filipović uzeo u ruke djete Glamoč Đure staro 6 meseci i ustašama održao jedan ohrabrujući govor, da se neboje greha za dela koja treba da čine, nego da ovako postupe kao on, a greh on prima na sebe, ako koji nebi hteo tako ćiniti on će ga ubiti. Odmah je detetu koje je držao u ruci otsekao glavu, pokazujući na taj naćin primjerom ustašama šta im valja ćiniti u našem mestu. Posle toga ustaše su sekirama i noževima pobile ovu grupu od oko 80 osoba u kući Glamoč Đure. Posle toga djele se na tri grupe i kreću kroz selo vođeni od domaćih ustaša u Srpske kuće i ovde sve živo bez razlike na pol i starost pada pod krvavim ustaškim nožem i sekirom. Pokolj je poćeo ujutro rano a do 11 časova pre podne preko 700 leševa ležalo je sa razmrskanim glavama i unakaženim telom po svim kućama… Istog dana oko 4 sata posle podne ustaše odlaze iz sela, a već sutra dan vraćaju se u selo i sa saonicama počinju da izvlaće iz kuća, u kojima su ležali tako reći neohlađeni leševi, sve što im je do ruke došlo, naročito namirnice i rakiju. U ove kuće već posle dva do tri mjeseca ustaške vlasti naseljavaju izbjeglice iz okoline Livna, Duvna, Glamoča i Hercegovine, ovi naseljenici su se zadržali sve do oslobodđenja u Drakulićima.“[4] U ovim zločinima učestvovali su i Hrvati iz Drakulića među kojima su bili: Andrija Golub, Marko Pletikosa, Šimo Pletikosa, Petar Pletikosa, Frido Azler i drugi. Nakon Drakulića ustaše su nastavile pokolj u Šargovcu: „Tu su ustaše pod vođstvom istog nadporučnika Josipa Mišlova sa organizatorima pokolja i u Šargovcu Miroslavom Filipovićem, Andrijom Golubom, Ivanom Jurićem, Viktorom Nanutom, Markom Pletikosom, Ilijom Golubom i Markom Golubom koji su ih vodili od kuće do kuće, pokazivajući srpsko-pravoslavne kuće, i kao gore što je navedeno vršili pokolje. U Šargovcu je u 22 doma pobijeno 89 žrtava, a na isti način po izvršenju pokolja opljačkali su 23 doma…“[5] U povratku iz Šargovca ustaše prave pokolj u selu Motike koje se nalazi u neposrednoj blizini grada Banja Luke. Tim ustašama pomagali su domaće ustaše iz Motika, prve komšije pobijenih Srba: „Selo Motike su bile već 6. II. 1942 g. u 4 sata popodne od strane takozvane ‘Legije Motičana’ koju su sačinjavali naoružani meštani a koji su ovi blokadu držali sve do jutra do dolaska ustaške vojske, pa su na svojim mestima ostali i poslije ustaškog ulaska u selo, da bi pazili ako bi neko iz sela pokušao da pobegne da bi ga mogli iz puške ubiti. Vršeći ovu dužnost pucali su za Brković Mirkom koji je uspeo da pobegne iz sela i da se na taj način spase sigurnoj smrti. Ustaše su poslije svoga dolaska u Motike odmah i same blokirale ceo zaselak Todići i Vasići gdje su naseljeni sami Srbi. Prvo su skupili iz više kuća oko 75 osoba, raznog pola i starosti pa čak i djecu iz kolevke, doveli ih pred kuću Vasića Ilije gdje su ih ubijali sikirama… Pošto su pobili sve u zaseoku Todići i Vasići, prelaze mirno preko zaseoka Šobe i Knežići, u kojima su naseljeni katolici i dolaze u zaseok Stijakovići. U ovom zaseoku kuće su raštrkane pa su morali ići od kuće do kuće gdje su pobili također sve živo u kućama. Ovaj strahovit pokolj završen je oko 3 sata poslije podne a za cijelo vrijeme opaljen je iz ustaške puške jedan jedini metak i to na Vasić Stola, koji je pokušao da izbegne smrt od sekire ali je pogođen od metka poginuo… Zajedno sa ovim pokoljem ustaše vrše jednu opštu pljačku sela i to prvi dan naročito odvode stoku a u večer već stižu u Banja Luku. Sutradan se opet vraćaju i pljačkaju sve iz kuća… U ovoj raboti im se priključuju mnogi Motičani iz zaseoka Šobe i Knežići koji odnose svojim kućama jedan dobar deo pljačke, tako da su kuće žrtava ovog pokolja ostale prazne jedino su lješevi, koji su ostali oko 15 dana po kućama davali sliku tog zverskog ustaškog klanja nevinih žrtava.“[6] Od ustaša iz Motika koji su učestvovali u ovom pokolju svjedoci su upamtili ove: Petar Marić, Anto Stepančević, Mato Domazet, Ivo Domazet, Niko Durbić, Jure Durbić, Joso Durbić, Ivo Durbić, Mile Lipovac, Mile Josipović, Joso Josipović, Mile Kasipović i drugi. Istrebljenje Srba u rudniku Rakovac i selima Drakulić, Šarkovac i Motike, bilo je pažljivo isplanirano i temeljno izvedeno. Likvidirana su srpska sela u blizini Banja Luke koja je trebala biti glavni grad NDH. Zbog toga se i pristupilo čišćenju okoline grada od srpskog stanovništva. Masovno istrebljenje srpskog stanovništva u pomenutim selima imalo je između ostalog za cilj i lakšu asimilaciju Srba iz drugih sela banjalučkog sreza. Tako je npr. bilo u selu Dragočaj: „U toku 1943. g naše selo je bilo pošteđeno od zločina ustaša jer smo poslije pokolja u Drakulićima bili pozvani na jedan skup na kome su pravoslavcima govorili Šalić Toma, Marić Ivica i Komnenović Ivan, a koji je skup održan tri dana posle pokolja u Drakulićima tj. u februaru 1942. g. na kome su nam preporučivali da pređemo na katoličku veru, ako neželimo da pređemo kao oni u Drakulićima i Motikama. Pod ovakom presijom skoro svi pravoslavni iz Dragočaja bili su prisiljeni promeniti veru da bi spasli svoju glavu.“

PRIČE TITOVOG BAŠTOVANA Milomir Pavlović Paja Izdavač: Muzej istorije Jugoslavije U parku oko Muzeja istorije Jugoslavije i Kuće cveća nekada je dane provodio Tito, dok je živeo u rezidenciji na Dedinju. Istorijat parka i deo priča o njegovom najpoznatijem stanovniku oživeo je baštovan, koji o njemu brine već 40 godina, Milomir Pavlović - Paja. Nadahnut idealima svoje mladosti i bogatim životnim iskustvom, on je napisao knjigu `Priče Titovog baštovana`.2015; Broširani povez; latinica; 22 cm; 109. str.; Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

Istorijski časopis br. LV iz 2007. Beograd o zidanju kuće prema zakonu cara konstantina justinijana biljana marković dubrovačka porodica ciceroviću srednjem veku ruža ćuk kotorski vlastelin marica malović rudnik pod osmanskom vlašću srđan rudić beogradski mitropoliti od 1739 o 1804 nedeljko radosavljević 314 str. Odlično očuvana knjiga bez podvlačenja isl. Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 23112021V

У оно наше доба, гђе се надамо чистој истини и на- родној просвјети, ту се баш без душе лаже и, лажи се ту- рају по народу онако “по дужности”. - Тако из Лике огласила се нека дјевојка по имену Јека Тишма. Ова је цура родом из Диопоља, близу Лапца, а овако ју написаше: “Она не једе ни не пије, не го- вори већ седам година. Остало јој иза болести. Она ради око своје куће лаганије послове, има своје прање, трбуна је прирасла, дојке усале, тјела ледена, очи су јој веселе, радо се смије...

izdavac Lenjingrad 1966 tvrdi povez ilustrovana jako lepo ocuvana Албум `Заједно са Сунцем` - први рад младих Лењинградских архитеката Б. Фабритског и И. Шмелева. Знају и воле наш велики град веома. Ухватили су га у кретању дана, на сунцу и киши, ујутру и увече, у животном покрету, изражавајући у свакој слици свој став према граду и нашем здравом осећању љубави према Лењинграду. Могли су суптилно да осете величанствену лепоту својих широких панорама и шеталишта и јединственог шарма својих углова и архитектонских детаља. Албум `Заједно са Сунцем` - прво искуство издавачке куће у креирању поетске фотолитографије Лењинграда на бази уметничких и креативних решења за ову велику тему.

Kuća knjige Serbona 2017, mek povez, vrlodobro stanje, mestimična podvlačenja hemijskom olovkom, 140 strana, težina oko 230 gr

Budo Simonović Knjaz Danilo Petrović Njegoš Crna Gora, Crnogorci, Todor Kadić, pohara Kuča, Stevan Perović Cuca 336 stranica, posveta

Alekssa Djilas Jugoslovenstvo i revolucija Izdavačka kuća književne novine Beograd Knjiga je u solidnom stanju Tvrd povez sa omotmom 304.strane

U KUCI SMRTI NA BANJICI - IZDAVAC ; BEOGRAD 1941 GOD . 181 STR. MEKI POVEZ , DOBRO OCUVANO ZA GODINU IZDANJA , RETKO U PONUDI

Selo VLAJKOVAC u opštini Vršac Selo VLAJKOVAC u opštini Vršac Borivoj Kolarski Selo VLAJKOVAC u opštini Vršac Monografija sela 46.strana...ilustrovana Vlajkovac je naselje u Srbiji u opštini Vršac u Južnobanatskom okrugu Vlajkovac se prvi put pominje 1597. godine kao posed sibinjskog kneza, sa stanovnicima srpske narodnosti. U 16. veku naziv sela Vlajkovac (Vlajkoc) Vlajkovac – 1716. godine. Temesvajkócz – 1911. Vlajkovac – 1922. godine. Godine 1716. Vlajkovac je dodeljen Vršačkom dištriktu (Srez). 1717. godine bilo je 22. kuće. Za vreme episkopa Maksima Nestorivića (1728-1738) podignuta je crkva brvnara. Pridolaskom sibinjskih Rumuna (1738) naselje je povećano. Tako dok je 1749. godine bilo 40 kuća, 1752. godine bilo je već 87. kuća. 1779 Vlajkovac je pripojen Tamiškom komitatu. Na putu za Pančevo, car Josif II zadržao se u Vlajkovcu 13. i 14. aprila 1773. godine. Prvi put počinje da se vode crkvene knjige 1790. godine. Podignuta je Rumunska crkva 1809. godine. 1829. godine ustupi carska komora Vlajkovac, promenom dobara, grofovskoj porodici Betlen. 1832g. imao je Vlajkovac 1252 pravoslavna, 2 katolika i 4 jevreja. U ataru, poznatom kao plodna ravnica, bilo je 85 podaničkih sesija. Brojni i bogati pašnjaci i livade omogućili su i znatno unapredili stočarstvo. Tada je vlastelin bio grof Emerih Betlen. Vlajkovac je imao 1848. godine 1390 stanovnika, od kojih je bilo pravoslavnih 1375, katolika 6, i jevreja 9. 8. jula 1848. godine Mađari su upalili selo, koje je sa crkvom izgorelo. Knjiga je NOVA.....➡️ ➡️ ------------------------------ SREM

Nenad Novak Stefanović BEOGRAD KROZ KLJUČAONICE 100 KUĆA Laguna, 2019. 619 strana. Najverovatnije nekorišćena, kao nova. Od autora bestselera Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda. • Gde se nalazio prvi srpski kabare? • Kako je živeo beogradski kralj čokolade Šonda? • Šta se krije ispod temelja Bigza? • Gde su živeli Mokranjac, Arčibald Rajs i Koča Popović? • Kako je Dom sindikata postao dom bankara? U svojoj knjizi Beograd kroz ključaonice 100 kuća Nenad Novak Stefanović nas vodi u nesvakidašnje razgledanje srpske prestonice. Kroz istoriju sto beogradskih zdanja autor daje panoramu grada na ušću dveju reka, raskrsnici Istoka i Zapada. U ovom jedinstvenom vodiču saznaćete malo poznate činjenice o građevinama pored kojih svakodnevno prolazite kao i brojne kuriozitete koji će oplemeniti vaš pogled na grad. Šetnja kroz Beograd postaće vam nezaboravno iskustvo.

210 str Fototipsko izdanje prema ratnom izdanju 1941 Zagreb SUNCE I SJENA PRVA NOĆ DAR DJEVICE MARIJE I DVA ŽARA TA DOBRADUŠA DOBRO JE PROMISLI, GIACOMINO PLANULO JE GRANELLINA KUĆA ISTINA TRAGEDIJA JEDNOG LICA SOBA ČEKA RUŽA KIŠOBRAN K.D.S.3.2.

Prvi istorijski portreti četiri znamenita srpska vladara. Slikovita i pouzdana panorama srpske političke istorije XIX veka, Propast dinastije Obrenovića istovremeno je i dragoceno svedočanstvo iz pera neposrednog svedoka i poznavaoca javnih i zakulisnih političkih prilika svoga vremena, uglednog političara i diplomate Kraljevine Srbije Đorđa S. Simića (1843–1921). Rukopis nastao pre više od sto godina i tek nedavno pronađen, napisan uzornim i pitkim stilom, podeljen je u četiri poglavlja sa verno oslikanim ličnostima Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića. Uz originalne fotografije i predgovor istoričarke Ane Stolić, koja je priredila rukopis za objavljivanje, Propast dinastije Obrenovića pravo je otkriće i po tome što njen pisac, rođen u krilu uglednih državnika iz perioda ustavobranitelja, kako iz porodičnog predanja tako i ličnog iskustva, sagledava lične osobine i sabira politički učinak glavnih predstavnika dinastije koja je stvorila novovekovnu Srbiju. Povest o Obrenovićima može se čitati i kao uzbudljiva i tragična priča o epohi jedne zaslužne vladarske kuće, utoliko više što je po njenom nasilnom gašenju, upravo u vreme kad je rukopis nastajao, „usledilo zatiranje tragova i rušenje višedecenijskog mita o Obrenovićima u javnom diskursu, a kolektivno sećanje na nestalu dinastiju bilo je obeleženo stereotipima tokom celog XX veka“ (Ana Stolić). Povez knjige : Mek Strana : 264 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Ćirilica

Beograd 2021. Mek povez, ćirilica, ilustrovano, 264 strane + starne sa tablama. Knjiga je, bukvalno, kao nova. R17 Prvi istorijski portreti četiri znamenita srpska vladara. Slikovita i pouzdana panorama srpske političke istorije XIX veka, Propast dinastije Obrenovića istovremeno je i dragoceno svedočanstvo iz pera neposrednog svedoka i poznavaoca javnih i zakulisnih političkih prilika svoga vremena, uglednog političara i diplomate Kraljevine Srbije Đorđa S. Simića (1843–1921). Rukopis nastao pre više od sto godina i tek nedavno pronađen, napisan uzornim i pitkim stilom, podeljen je u četiri poglavlja sa verno oslikanim ličnostima Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića. Uz originalne fotografije i predgovor istoričarke Ane Stolić, koja je priredila rukopis za objavljivanje, Propast dinastije Obrenovića pravo je otkriće i po tome što njen pisac, rođen u krilu uglednih državnika iz perioda ustavobranitelja, kako iz porodičnog predanja tako i ličnog iskustva, sagledava lične osobine i sabira politički učinak glavnih predstavnika dinastije koja je stvorila novovekovnu Srbiju. Povest o Obrenovićima može se čitati i kao uzbudljiva i tragična priča o epohi jedne zaslužne vladarske kuće, utoliko više što je po njenom nasilnom gašenju, upravo u vreme kad je rukopis nastajao, „usledilo zatiranje tragova i rušenje višedecenijskog mita o Obrenovićima u javnom diskursu, a kolektivno sećanje na nestalu dinastiju bilo je obeleženo stereotipima tokom celog XX veka“ (Ana Stolić).

Opis "Propast dinastije Obrenovića - Đorđe S. Simić" Prvi istorijski portreti četiri znamenita srpska vladara. Slikovita i pouzdana panorama srpske političke istorije XIX veka, Propast dinastije Obrenovića istovremeno je i dragoceno svedočanstvo iz pera neposrednog svedoka i poznavaoca javnih i zakulisnih političkih prilika svoga vremena, uglednog političara i diplomate Kraljevine Srbije Đorđa S. Simića (1843–1921). Rukopis nastao pre više od sto godina i tek nedavno pronađen, napisan uzornim i pitkim stilom, podeljen je u četiri poglavlja sa verno oslikanim ličnostima Miloša, Mihaila, Milana i Aleksandra Obrenovića. Uz originalne fotografije i predgovor istoričarke Ane Stolić, koja je priredila rukopis za objavljivanje, Propast dinastije Obrenovića pravo je otkriće i po tome što njen pisac, rođen u krilu uglednih državnika iz perioda ustavobranitelja, kako iz porodičnog predanja tako i ličnog iskustva, sagledava lične osobine i sabira politički učinak glavnih predstavnika dinastije koja je stvorila novovekovnu Srbiju. Povest o Obrenovićima može se čitati i kao uzbudljiva i tragična priča o epohi jedne zaslužne vladarske kuće, utoliko više što je po njenom nasilnom gašenju, upravo u vreme kad je rukopis nastajao, „usledilo zatiranje tragova i rušenje višedecenijskog mita o Obrenovićima u javnom diskursu, a kolektivno sećanje na nestalu dinastiju bilo je obeleženo stereotipima tokom celog XX veka“ (Ana Stolić). Povez knjige : Mek Strana : 264 Format knjige : 13x20 cm Pismo : Ćirilica

Milorad Prelević: SRBI NA KRFU 1916-1918. - каталог музејске поставке у `Српској кући` на Крфу Mek povez, 26cm, 149strana, ilustrovano, izdavač: Београд : Савезно министарство за одбрану : Министарство културе Републике Србије : Управа Генералштба Војске Југославије за информисање и морал : Новинско-информативни центар `Војска`, 1998 (Београд : Војна штампарија)

Autorsko izdanje Beograd 2009 mek povez, format 14 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 363 strane Knjiga je zbirka dokumenata i autentičnih svedočenja, kazao je Komrakov, koji sebe smatra prvim lustriranim novinarom i dodao da ona govori o jednom vremenu kada se pričalo da neće biti `revanšističke metle`. `Knjiga je ilustrovana fotografijama, beleži primere revanšizma u nekim medijima posle 5. oktobra 2000. godine i pokazuje kako se tiho sprovela lustracija nekih novinara u oslobođenim sredstvima informisanja`, rekao je Komrakov. `Moj šesti oktobar` je knjiga koja se lako čita, jer je sve što je u njoj napisano veoma zanimljivo, kazao je recenzent knjige, novinar Dragan Kojadinović. Kojadinović je naveo da bi bilo mnogo bolje da se sve opisano u knjizi nije dogodilo čoveku čiji je jedini greh, po njegovim rečima, `bio što je sledio uređivačku politiku svoje kuće`. Bivši direktor TV Studio B i nekadašnji ministar kulture ocenio je da knjiga otvara mnoga pitanja na koja nema odgovora. Postavlja se pitanje da li će se ikad rasvetliti šta se dogodilo 5. oktobra u televiziji Beograd i da li je iko imao pravo da fizički nasrne na Milorada Komrakova ili bilo kog drugog radnika, kazao je Kojadinović. On je dodao da je `verovao da će doći bolje vreme u kome će novinari biti slobodni i u kome će slobodno moći da rade` i ocenio da tog vremena nema ni danas.

Izdavacka kuca `RAD`,Beograd 1983 god. Knjiga je panorama svedocanstava o tome sta je mislio svet o nama u toku drugog svetskog rata. ====================================================================== Kupac bira nachin slanja, tako da sam utiche na cenu troshkova slanja poshiljke, a i sam snosi troshkove istog.Ne saljem pouzecem. UKOLIKO NISTE Limundovac BICE NAM DRAGO DA SE REGISTRUJETE BESPLATNO samo jednim klikom na http://www.limundo.com/ref/zokec60

Description Beograd u doba kneza Miloša Obrenovića Saznajte kako se živelo u Beogradu nakon Drugog srpskog ustanka. Koja su velika zdanja podignuta u Beogradu. U čijim kućama se prvo pojavio evropski nameštaj. Kada je u Srbiji odštampana prva školska knjiga, šta je sve bila dužnost policije, šta se koristilo kao lek protiv kolere, šta se sve moglo naći na kneževoj trpezi…