Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада!!! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА! МЕКИ ПОВЕЗ, 444 СТРАНЕ,А5 ФОРМАТ!

ZABRANJENA ISTORIJA SRBA - Miloš S.Milojević Ка теби, читаоче, већ сточетрдесет година лети једна крилата стрела, Милојевићева мисао, ти си јој уточиште, награда и нада!!! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА! Sazvežđa МЕКИ ПОВЕЗ, 444 СТРАНЕ,А5 ФОРМАТ! K.N.S.

PISMA IZ TURSKE - Auger Gislen de Buzbek Izdanje: KARPOS Beograd, 2013 F: 13x20 cm O: 215 str Mek povez, latinica. Knjiga je potpuno N O V A, neotvorena. Vratimo se sada Beogradu imajući u vidu naš glavni cilj - put u Konstantinopolj. Pošto smo u gradu obezbedili sve što smo mislili da je potrebno za putovanje kopnom, ostavivši Smederevo (Symandria), nekada uporište srpskih despota, sa leve strane, uputismo se ka Nišu (Nissa). Kada smo dospeli do jedne uzvišice Turci nam pokazaše snegom pokrivene vrhove Transilvanije u daljini; takođe nam pokazaše mesto blizu koga se još mogu videti ostaci stubova Trajanovog mosta. Nakon što smo prešli reku, koju domaće stanovništvo zove Morava (Moraua), dođosmo u srbijansko selo po imenu Jagodina (lagodna); tu smo imali priliku da vidimo pogrebne običaje u toj zemlji koji se veoma razlikuju od naših. Telo pokojnika bilo je izloženo u crkvi, lice mu je bilo otkriveno a pored glave se nalazio hleb, komad mesa i čaša vina; njegova supruga je stajala sa strane a takođe i ćerka, odevene u najbolju odeću, ćerka je imala kapu ukrašenu paunovim perima ... Nedaleko od Jagodine dođosmo do rečice koju stanovnici nazivaju Nišava. Ona nas je pratila sa desne strane sve dok nismo stigli do Niša. Na jednom smo mestu, na obali reke (gde se još uvek mogu videti ostaci rimskog puta) pronašli mali mermerni stub sa natpisom na latinskom, ali je bio toliko oštećen da se nije mogao pročitati. Za stanovnike ove oblasti Niš je veliki i značajan grad ... Auger Gislen de Buzbek (1520-1592), flamanski humanista i diplomata u službi kuće Habzburga. Sredinom XVI veka biva upućen u diplomatsku misiju u Osmansko carstvo. Njegov epistolarni putopis jedno je od najvažnijih svedočanstava o Sulejmanu Veličanstvenom (1520-1566) i o gotovo svim sferama političkog i kulturnog života Turske tog doba. Prolazeći kroz Srbiju, Buzbek je zabeležio i dragocene podatke o našoj zemlji. Pisma iz Turske su važan kulturno-istorijski dokument, pisan na latinskom, koji se po prvi put pojavljuje u prevodu na srpski.

Autori: Darko Gavrilović, Zoran Đerić, Zoran Josić Povez: broširan Br. strana: 271 Format: 16x24 Štampano na kunstdruku! `U naručju, političkim intrigama i borbama, presićene istorije, ova knjiga predstavlja neophodnost da se o proteklim vremenima razmišlja na drugi način. Iz te želje izranjaju mnogobrojni i čudesni plodovi kulture. Silaziti u budućnost i peti se u prošlos na najlepši način može se samo ako se krećemo istorijom kulture koja je politička dešavanja razmestila sa strane najvažnijih točkova. Umesto da beleži najsitnije pore krvavih stoleća, ona je središte posmatranja onoga što je bilo i kako je bilo ostavila književnosti, umetnost, arhitekturi, muzici i narodnim običajima. Tek proučavajući istoriju kulture, u takom velikom vremenskom periodu, od polovine 15. do kraja 19. veka, postaje jasno da u svesti ljudi o proteklim dobima mnogo toga nedostaje. Zbog toga, istorija kulture se piše sa stalnom svešću o delima koja nisu sasčuvana i o tome kolliko bi drugačija bila ukupna slika da jesu. Opisati period od četiri stotine i pedeset godina u njegovoj celosti težak je zadatak i zbog toga smo odlučili da zabeležimo što je više moguće njegovih zavoja i rukavaca u čemu nam je pomogla mnogobrojna literatura. Nju smo sakupljali za vreme naših studijskih putovanja, naučnih skupova i predavanja koja smo održali u Nemačkoj, Češkoj, Poljskoj, Engleskoj i Italiji. Od najveće pomoći bio nam je boravak na Georg Ekart Institutu u Braunšvajgu koji nam je nesebično ustupio knjige iz njegove bogate biblioteke. Za to vreme, uzimali smo belege dešavanja koji je novi vek ostavio u svim sferama kulture upijajući taloge ljudskih nada i verovanja. Trudili smo se da ih pažljivo pretočimo u blago kojim danas i naša generacija raspolaže i u kojem uživa. Da bi te što čvršće vezali za naše puteve postavljaćemo ti mnogobrojna pitanja. Njihova je namera da te povezemo našim drumom. Kraj njega se nižu duhovne kuće kulturniih blaga mnogobrojnih naroda i dok ih budemo razgledali imaćemo priliku da razgovaramo o tome kako se lepotom i raskoši duhovnih bogatstava može odupirati prolaznosti vremena.` - Autori.

U dobrom stanju, sa posvetom autora Bosanski hrvati : esej o agoniji jedne evropsko-orijentalne mikrokulture / Ivan Lovrenović Broj stranica : 273 Povez : meki, 13 x 20 cm Izdavač : Durieux, Zagreb 2002. “Lovrenovićeva je kronika pisana shakespeareovskim osjećajem za tragediju. Ona raščlanjuje uspone i padove bosanskih Hrvata, ali uvijek pod dojmom njihove novovjeke nesposobnosti za realnu procjenu vlastitoga položaja, mogućnosti i stvarnih interesa. Potekla iz temeljite kritike tuđmanovskog svehrvatstva, koje je bosanske Hrvate dovelo do ruba uništenja tijekom 1990–ih godina, ona traži alternativnu paradigmu za hrvatsku budućnost u Bosni i Hercegovini u onoj franjevačkoj tradiciji koja snagu pronalazi u slabosti. Citat iz jajačkih zapisa fra Josipa Markušića, pisanih za Drugoga svjetskog rata, sadrži sve što je potrebno znati za bolju budućnost: Što je zapravo opasnost u velikom vremenu?! Jedina je opasnost, da se ne pokažeš čovjekom. Smrt je manja opasnost… U hrvatskom povijesnom pismu davno nije bilo temeljitije i ozbiljnije knjige, koja je ujedno, da se poslužimo autorovim riječima, lijepa do bola.” (Ivo Banac) Ivan Lovrenović, rođen 1943. u Zagrebu. Odrastao u Mrkonjić–Gradu. Školovao se u Mrkonjiću (osnovna škola i državna niža realna gimnazija) i u Zagrebu (gimnazija i Filozofski fakultet). Živio u Mrkonjiću, a od 1976. u Sarajevu. Bio urednik u reviji Odjek, a potom glavni urednik izdavačke kuće Svjetlost. U proljeće 1992. srpska vojska napala je i opsjela Sarajevo, okupirala gradsku četvrt Grbavica i zavela brutalan etnički teror. Lovrenović s obitelji uspijeva pobjeći u slobodni dio Sarajeva. Od početka 1993. obitelj živi na privremenim adresama. Knjige: Obašašća i basanja, poetska proza, 1975.; Putovanje Ivana Frane Jukića, roman, 1977.; Bosna i Hercegovina, ilustrirana monografija, 1982.; Književnost bosanskih franjevaca, hrestomatija, 1982.; Skice, lajtmotivi, 1986.; Labirint i pamćenje, kulturnopovijesni esej o Bosni, Sarajevo 1989; drugo izdanje Sarajevo 1990; treće, izmijenjeno i dopunjeno izdanje Klagenfurt 1994.; Liber memorabilium, roman, Durieux, 1994.; Ex tenebris, sarajevski dnevnik, Zagreb, 1994.; Welt ohne Brücke, eseji, Berlin 1994, Bosna, kraj stoljeća, Durieux, Zagreb, 1996, Unutarnja zemlja, Durieux, Zagreb 1998, Bosanski Hrvati, esej, Durieux, Zagreb, 2002, Duh iz sindžira, eseji, Durieux, Zagreb, 2005, Poslije kraja, kronike, Durieux, Zagreb, 2005.

Kako je CRNA GORA zavedena za GOLEŠ PLANINU Stevo Bogdanović Kontroverzna knjiga štampana u Americi ratne 1917. godine, govori o navodnoj izdaji kralja Nikole koji je sklopio tajni pakt sa Austrijom. Izdvajamo iz sadržaja: Tragedija srpskog naroda u Crnoj Gori - Kako je Crna Gora objavila rat Austriji - Kako je ratovala kuća Petrovića - Cetinjska strahovlada... - Cetinje pred kapitulacijom - Zakulisni uslovi za predaju Crne Gore - Zašto crnogorska vojska nije pošla za srpskom vojskom - Predaja Lovćena - Kralj Nikola posle pada Cetinja - Buna u Nikšiću i bekstvo hercegovačkih dobrovoljaca - Begstvo kralja Nikole iz Crne Gore. II. deo: Svetska štampa o kapitulaciji Crne Gore. Knjizevna zadruga Srpskog nacionalnog savjeta Crne Gore Broj strana: 180 Knjiga je NOVA..... --------------------------- L4

CRNA GORA OD PROŠLOG KA SADAŠNJEM: Jurij Evgenjevič Bičkov Naslov Crna Gora od davnina do danas : stranice istorije Crne Gore i rusko-crnogorskih odnosa / Jurij E. Bičkov ; [prevod Miladin Tomović ; fotografije Jurij E. Bičkov, B. Strugar, L. Pejović] Vrsta građe knjiga URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2009 Izdanje 1. izd. Izdavanje i proizvodnja Budva : Kuća knjige, 2009 (Kragujevac : Grafostil) Fizički opis 392 str. : ilustr., geneal. karte ; 23 cm Drugi autori - osoba Tomović, Miladin Đukanović, Milo Strugar, B. Pejović, Lazar ISBN 978-9940-519-03-2 (karton.) Napomene Tiraž 1000 Predgovor crnogorskom izdanju / Milo Đukanović: str. 5 Bilješke uz tekst. Predmetne odrednice Međunarodni odnosi -- Crna Gora -- Rusija Crna Gora -- Istorija Odlično očuvana knjiga. bs1

Autor: Katrin Šamonten Izdavač: Narodna knjiga i Politika Godina izdanja: 2008. Broj strana: 148. Pismo: Latinica Povez: Tvrd Najveće kulture sveta RIM: Obično se za vreme osnivanja Rima uzima sredina VIII p.n.e, preciznije – 753. godina p.n.e. Neka i nama ta godina posluži kao tačka oslonca. To je prva godina rimskog kalendara, koji godine računa do osnivanja grada Rima. Arheološki nalazi iz našeg doba potvrđuju današnju protivrečnu teoriju. Na Palatinu su zaista pronađeni ostaci kupatila iz sredine VIII veka, iz vremena kada su se prvi doseljenici skrasili u velikoj Grčkoj i Siciliji. Saznaćete rimske graditeljske tehnike, videćete ostatke čuvenih imskih akvadukata, stambenih kuća, kao i nekada raskošnih palata. Naučićete više o Koloseumu, amfiteatru, cirkusu kao i značaju rimskog teatra i termi. Ilustracije u koloru.

Odlično očuvana. Nema pisanja. U vrtlogu porodičnog srbolenda! Bio je sve što može stati u pojam kontradikcije. Najvoljeniji i najomraženiji Vođa, piroman i vatrogasac, garant mira i izopštenik Planete. Znao je razumno da rasuđuje, a donosio je pogrešne poruke. Računao je na večnost, a mislio za jedan dan. O njemu će se još pisati knjige i pričati priče. Svet se koliko do juče više bavio njim nego bilo kojim drugim fenomenom. Trinaest godina je vladao, ali NIJE odlučivao. U mnogim sudbinskim situacijama preglasan je u kući. Tu je izgubio vlast i kompas. Odbio je čak i ponudu da se zaustavi NATO razaranje Jugoslavije, a na kraju prihavtio sto puta gore rešenje i milion puta se pokajao. Ovo su fakti o tome.

Српско-грчки односи 1913-1918 Едицијe: IV коло, Историја, Србија 1914-1918 Аутор: Лукијанос Хасиотис Број страна / Повез / Писмо: 544 / Тврд / Ћирилица Димензије: 14 × 21 cm Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј Књига истражује српско-грчке односе у најкритичнијем периоду новије историје ове две земље, током кога је у највећој мери прекројена не само политичка мапа југоисточне, већ и читаве Европе. Тих година су несигурни кораци две земље постепено консолидовали мит о традиционалном српско-грчком пријатељству, чијих смо манифестација имали прилике и недавно да будемо сведоци. У стварности, ствари нису биле нимало једноставне: савезништво је на крају представљало „предност“ по српску и грчку владу, али су истовремено политичка „ривалства“ између две стране – али и унутар самих влада – довеле овај избор много пута у безизлазну ситуацију. G/12

Velike Srpske Ljubavi Žiža Radivojević Vršac 2019g./413 str. Drugo izdanje Mek povez,osim ostecenja na rubu korice ( vidi se na slici) knjiga odlicno ocuvana. -`U knjizi Velike srpske ljubavi nalazi se 40 ljubavnih priča koje svetle kroz 8 vekova naše bogate istorije, napisanih perom vrsne autorke Žiže Radivojević`. -`Kako smo, kao narod, „napravili kuću svima na putu“, istorija nam je puna vojski, buna, ustanaka i ratova, ljubav je vekovima na ovim prostorima bila izbegavana tema, kao da je slabost koja ne priliči ratnicima i junacima. A ljubavi je bilo u svakom vremenu i svim okolnostima`. -`U ovoj knjizi našli su se parovi kojima je ljubav obeležila život, bilo da je trajala ili se prtvorila u pepeo, spaljena strašću, teškim političkim ili mentaliteskim i etničkim okolnostima`... vr377

Biblioteka Prosvetina Bastina 16 knjiga 01. Mileta Jaksic - Necista kuca 02. Panta Sreckovic - Detinjstvo 03. Platon Kulakovski - Vuk Karadzic njegov rad i znacaj 04. Mita Cenic - Ispod zemlje ili moja tamnovanja 05. Jovan N. Tomic - Srbi u velikoj seobi 06. Lazar Konarcic - Dva ananeta 07. Todor Stefanovic - Svetli i tamni dani 08. Prica o boju kosovskom 09. Dragoljub M. Pavlovic - Srbija i srpski pokret u Juznoj Ugarskoj 1848 i 1849 10. Radoslav M. Grujic - Apologija srpskoga naroda u Hrvatskoj i Slavoniji 11. Nikola Begovic - Zivot Srba granicara 12. Vuk o knezu 13. Kosta N. Hristic - Zapisi starog Beogradjanina (na predlistu ima potpis) 14. Tihomir R. Djordjevic - Iz Srbije kneza Milosa 15. Oto Dubislav pl. Pirh - Putovanje po Srbiji u godini 1829 (na predlistu ima potpis) 16. Branislav Dj. Nusic - Kosovo (malo je podvlacena) POLICA 76

Prva knjiga o Falašima u Srbiji. Poreklo vode od kraljice od Sabe i kralja Solomona začetnicima legitimne etiopske kraljeve dinastije. Bilo ih je pola miliona i živeli su 500 sela u slamnim kolibama na severozapadu Etiopije. Sebe nazivaju Beta Izrael (Kuća Izraela). Zahvaljujući istraživaču dr Žaku Faitloviču jevrejski svet je čuo za njih. Glad u Etiopiji u 20. veku pretila je da ih pomori. U velikim akcijama njihovog spasavanja i preseljenja u Izrael učestvovali su Mosad, izraelska vlada i mnoge jevrejske organizacije.Tom prilikom desetine hiljada Falaša došlo je u obećanu zemlju Izrael. Danas ih ima oko 140 hiljada i žive u mnogim gradovima Izraela. Diskriminacija prema njima je svakodnevna pojava mada ih ima veoma uspešnih u svim oblastima. Njihova borba za opstanak i dalje traje. Knjiga je ilustrovana velikim brojem fotografija.

Jevđa A. Jevđević : KNEZ MILOŠ I CRNUĆA / Jevđević, Jevđa A., 1974- Кнез Милош и Црнућа : кућа кнеза Милоша у Горњој Црнући : прича о првој српској престоници / Крагујевац : Ј. А. Јевђевић, 2015 , Fizički opis 47 стр. : илустр. ; 21 cm Ауторова слика Тираж 1.000 Белешка о аутору: стр. 47 Напомене и библиографске референце уз текст. Обреновић, Милош, српски кнез, 1780-1860 Горња Црнућа Očuvanost 4. Jevđević u svojoj knjizi daje prikaz života kneza Miloša i njegove porodice u Crnući kao i život ovog dvora u kome su zasedale prva Narodna skupština, usvojen prvi budžet i gde je bio vrhovni vojni stan tokom Drugog srpskog ustanka. Knjiga je štampana na luksuznom papiru, ilustrovana je fotografijama i slikama koje prate tekstualni deo bogat malo poznatim detaljima iz života ove, posle oslobođenja od Turaka, prve srpske prestonice.

Сарајево rewind Сто година Европе Едицијe: Акција, Историја Аутор: Ерик Гобети Број страна / Повез / Писмо: 150 / Броширан / Ћирилица Димензије: 21 cm Година издавања: 2018. Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј Опис Дана 28. јуна 1914. у сарајеву су два метка из пиштоља означила крај златног доба и почетак такозваног кратког века,столећа светских ратова, масовних сукоба, тоталитарних режима, великих идеологија, великих трагедија. Гаврило Принцип и Франц Фердинанд. Два човека, два путовања према крају, и почетку. У Сарајеву се остварују њихове судбине. Данас, сто година касније, шта је остало од тог света, од сећања на ту двојицу протагониста историје двадесетог века? Од Беча и Београда до Сарајева, два путовања кроз народе, национализме и наднационалне и вишенационалне политичке стварности. Два путовања кроз једно столеће, у јучерашње и данашње срце Европе. Knjiga je N O V A ------------------------------ 1k

MEMOARI 1-2 1898-1912 1912-1918, 1941-1946 Vojvoda Vasilije Trbić Kazivanja i doživljaji vojvode veleškog,295 +278 str, sitniji font, ilustracije Vasilije Trbić (1881 — 1962) je bio četnički vojvoda u Staroj Srbiji i kasnije političar u jugoslovenskoj državi. U Prvom balkanskom ratu borio se u odredu Vojvode Vuka, koji je delovao ispred fronta srpske Prve armije. Borili su se kod Kumanova i Ovčjeg Polja. Izvršio je napad i brojne diverzije u turskoj pozadini. Kod Kumanova je njegova četa učinila veliko junaštvo a on bio ranjen. Njegovi četnici prvi su ušli u Veles i Prilep. Za vreme Prvog svetskog rata prvi se avionom spustio u pozadinu austrijske, nemačke i bugarske vojske. Ostajao je na terenu po pola godine i vraćao se u Solun sa izveštajem o neprijatelju. Dobio je od kralja Aleksandra Karađorđevu zvezdu sa mačevima. Svedočio je 1917. godine u Solunskom procesu, protiv Bogdana Radenkovića i ostalih optuženika. Kasnije je bio narodni poslanik i direktor jednog lista u jugoslovenskoj državi. Svedočio je 1929. godine tokom suđenja atentatoru Puniši Račiću, zbog napada hrvatske vođe Stjepana Radića i drugove.[10] Suđeno mu je 1936. godine kao saučesniku u grupi atentatora (Arnautović i drugi), koji su pokušali napad na predsednika jugoslovenske vlade dr Milana Stojadinovića Василије Трбић је рођен у селу Бело Брдо, код Даља, у источној Славонији (тадашња Аустро-угарска) 1881. године од оца Јевта и мајке Миле. Његова породица, како сам наводи, пореклом је из Барање, из села Јагодњака. Његов прадеда Јефто је приморан да, са својих пет синова, побегне из родне куће и да се склони од одмазде зато што је, у одбрани имања и домаће части, убио неког мађарског немеша (племића). Један од тих синова, Василијев деда Јефто, око 1790. године, баш у време када су Срби у Угарској добили своја грађанска права, населио се у Белом Брду. Као вредни домаћини његови родитељи и рођаци су се за веома кратко време успели материјално стабилизовати. Покуповали су лепа имања и у главној улици села направили преко двадесет кућа. Дошла је, међутим, 1848. година и тешка економска криза у којој је већи део народа, укључујући и његову породицу нагло осиромашио. Успели су само да му омогуће основно школовање у Белом Брду. С обзиром да није био једино њихово дете, нису знали шта даље са њим. Ипак су се одлучили да га пошаљу у осечку гимназију, али игром случаја његова судбина и животни пут те 1892. године се радикално мењају.

Да ли је Милојевић пророк? Не! Он је `само` национални геније јер је видео многе историјске процесе у зачетку. Један од тих процеса који је Милојевић тада прецизно дијагностификовао а сада се тај процес разбуктао, распламсао и распламсава се управо пред нашим очима је разбаштињење Српске православне цркве. Чупање корена цркви српској од стране непријатеља српског народа занеме, зачуди и прокле и проклеће све оне који су умешани у ту чисто ђавољу работу, јер, корен цркве није у цркви него дубоко у срцу српског народа! Милош С. Mилојевић, велики србски историк, национални борац, васпитач, агитатор и неустрашиви ратник, живи и живеће док је србског народа, КАО ЊЕГОВ НАЈВЕЋИ СИН!!! Милојевић, човек-џин, је пред нама и његово велико и неумрло дело. Најзабрањиванији аутор у светској историографији, Милојевић, и његово дело доживљавају заслужену ренесансу!!! Од забране силника и моћника, крвника и геноцидних нација, уништавања његових књига и забране штампања његових 16 томова светске историје, нападања колега, неистомишљеника, кукавица и клеветника, шпијуна и аустрофила, бугарофила и сличних до читања у свакој србској кући - то је тај исусовски, хришћански, православни, страдалнички пут Милојевића и његовог васкрслог дела!!! Прошла су немушта времена када се и један човек-џин, као што је свакако Милојевић, требао спустити у вечну кућу без речи, немушто и несрпски, нехришћански, када је једино Панта Срећковић, велики србски историчар и члан Ученог друштва, смогао куражи да у општем муку у збуњености изговори следеће опроштајне речи: `Браћо! Грехота је да се овако велики човек спусти у гроб без и једне речи опроштајне. Ја нећу много говорити. Рећи ћу само толико: СРПСКА МАЈКА НИЈЕ РОДИЛА СИНА КАО ШТО ЈЕ РОДИЛА МИЛОША МИЛОЈЕВИЋА. Слава му!`, кажем прошла су та немушта времена. Милојевић нам је дао ту златну временску инјекцију, њоме нам је улио понос, сузе, зној и крв безбројних ратника - Срба који су умирали за свој народ, за своју браћу, за србску идеју, са једном једином речју на уснама, речју која их је обасјавала и васкрсавала, речју која је њихове жртве чинила бесмртним, са речју: СРБИЈА!

Дмитриј Мерешковски: ТАЈНА РУСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ (оглед о социјалној демонологији) КОВ - Књижевна општина Вршац, 2002. 94 стр. ; 19 cm https://plus.cobiss.net/cobiss/sr/sr/bib/100097036#full Pred osvit Drugog svetskog rata u jednoj zabačenoj pariskoj ulici nalazila se oniska kuća ispucale fasade i natrulih drvenih prozora, s crvenom kapijom nesvakidašnjeg duboreza. Zalutalom prolazniku bi se ova neugledna građevina mogla učiniti kao kakvo stecište razvrata. Međutim, bio bi u zabludi. Kuća nije bila nikakav opskurni bordel, već dom pristalica književno-filozofskog serkla „Zelena lampa”. Ovaj svojevrstan inkubator ideja oformili su najdarovitiji predstavnici ruske emigracije zatečeni u Francuskoj. Tokom dugih noćnih rasprava o aktuelnim svetskim problemima prognani intelektualci, naučnici i umetnici davali su ingeniozne opservacije o sveopštoj duhovnoj krizi čovečanstva. Jedan od njih je bio i mislilac Dmitrij Sergejevič Mereškovski. U kratkom ali sadržajnom ogledu o socijalnoj demonologiji oktobarskog prevrata, pod nazivom „Tajna ruske revolucije”, filozof nam otkriva, zapravo, bolesti savremenog društva više nego posledice komunističke diktature. Ističući kako i najjednostavniji ljudi osećaju da se u svetu dešava nešto loše, da je na ivici provalije i bezdana, on ta negativna gibanja svesti vidi kao posledicu neprestane i bespoštedne borbe između „dubokih” i „plitkih” umova. Ovaj gotovo sveti rat završiće se u najskorije vreme pobedom onih drugih, nakon čega će celokupno ljudstvo propasti u „neko podlo blato” i čamotinju. Destruktivna dosada koja je preplavila Evropu, sagorevajući i gutajući pritom svaki prometejski uzlet genijalnosti kao opaka crna rupa, prema Mereškovskom, produkt je lagane okamenjenosti i njene umrtvljenosti u duhovnoj malograđanštini, sličnoj presovanom kavijaru od bezbrojnog mediokritetskog sitniša. Potpuna poslušnost, bezličnost i frustriranost modernog čoveka izazvale su opaku sklerozu duše i trajno ga udaljile od starohelenskih uzora. Znatnije pomeranje u pravcu renesanse uma i čovečnosti neće se dogoditi, smatra ruski filozof, na bojnom polju, među ostrašćenom i agresivnom kamarilom, niti u svetskoj banci ili političkoj stranci, već samo i jedino u sferi metafizike, dakle duha. https://radiogornjigrad.blog/2012/11/09/podlo-blato-savremenog-tajna-ruske-revolucije-po-dmitriju-mereskovskom/

U dobrom stanju, nekorišćena Zhuang, Yijie = Džuang, Jiđije 24 sata u staroj Kini : jedan dan iz života tamošnjih stanovnika / Jiđije Džuang ; prevela Dubravka Srećković Divković Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2021 Beograd : Laguna, 2021 (Novi Sad : Artprint media) Fizički opis 271 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Srećković Divković, Dubravka, 1970- = Srećković Divković, Dubravka, 1970- Prevod dela: 24 Hours in Ancient China / Yijie Zhuang Tiraž 2.000 Bibliografija: str. 265-267. Predmetne odrednice Svakodnevni život -- Kina -- Stari vek Kina -- Istorija -- Stari vek Jedan dan iz života tamošnjih stanovnika Upoznajte pravu Kinu tokom uzbudljiva dvadeset četiri sata iz života njenih stanovnika: od lekara do pljačkaša grobova, od sveštenika do vojnika, od zemljoradnika do babice – sve su to obični stanovnici koji će pred našim očima oživeti staru Kinu. Vratite se u staru Kinu i provedite jedan dan sa ljudima koji su tamo živeli. Otputujte kroz vreme u 17. godinu naše ere, četvrtu godinu vladavine cara Vang Manga iz dinastije Han, živopisnu i inovativnu eru punu sukoba i protivrečnosti. Ali koliko god da se kultura dinastije Han razlikuje od drugih velikih drevnih civilizacija, stanovnici stare Kine suočavali su se sa istim onim problemima koji ljude muče od pamtiveka: kako zaraditi dovoljno novca, kako izaći na kraj s dramama na radnom mestu, kako održati red u kući… mada bi paralele njihove ere više bile – kako podmititi inspektore, kako izbeći bezobrazluke stražara-siledžija i kako sačuvati kuću da je ne opljačkaju ratnici carstva Sijungnu. Dinastija Han oličava zlatno doba Kine. U ovom razdoblju počinje upotreba hartije, satova, obrtnih mlinova; uvode se složeni sistemi transporta i navodnjavanja; tehnologije proizvodnje tkanina i metala naglo se usavršavaju, a medicinska znanja dosežu dotad neslućene visine. Upoznajte majstora bronze koji mora da izvrši nalog nerazumnog upravnika, učitelja koji pokušava da ukroti petnaest pubertetlija, domaćicu kojoj se pokvarila stupa za sitnjenje žita – oni su istinski junaci svakodnevnog života zaslužni za veličanstvenu moć drevne Kine.

Potpuno nova knjiga. Izdavač: Evoluta Broj strana: 175 Pismo: Latinica Povez: Mek Veoma jasnim i jednostavnim stilom Merilin Jalom na osnovu analize odabranih srednjovekovnih poema dekonstruiše i rekonstruiše vreme kada je ova figura ušla u upotrebu. Ona određuje terminus post quem i treminus ante quem za pojavu „kraljice“ u vizantiskoj i zapadnoevropskoj istoriji kulture. Analizom evolucije šaha autorka zaklučuje da je mesto kraljice u početku bilo nebitno i da je tek vremenom ona postala najmoćnija figura. Ona postavlja pitanje zašto je to tako i kroz čitavu knjigu na njega odgovara nudeći nam niz zanimljivih i veoma precizno formulisanih argumenata. Prateći istoriju kraljice u šahu, takođe, nudi interesantno putovanje po čitavoj Evropi, počevši od Španije, Italije, Nemačke, Francuske preko Engleske i skandinavskih zemalja do Rusije. U veoma živom narativu Jalomova paralelno predstavlja i povezuje rađanje figure kraljice sa usponom vladarki na evropskim srednjovekovnim dvorovima. Ovakav komparativni metodolški pristup nam na jednistven način daje veoma široku sliku o položaju najmoćnijih žena srednjega veka. Autorka veoma precizno postavlja komparaciju između uspona šahovske figure i uspostavljanja realne političke moći srednjovekovnih vladarki, savladarki i regentkinja i tako nas uvodi u čudesan i za nas uvek mističan svet života, dvorskih intriga i borbi za prevlast na srednjovekovnim dvorovima. Ona zatim „kraljicu“ dovodi u vezu sa Bogorodicom i kultom romantične ljubavi. Oba ova fenomena će značajno uticati na razvoj evropskog društva u kasnijem periodu. Knjiga Rađanje šahovske kraljice tematski i metodološki se potpuno uklapa u program ove izdavačke kuće, imajući u vidu da su do sada u okviru njinih biblioteka izdate knjige o srednjovekovnoj kulturnoj i rodnoj istoriji. Knjiga Rađanje šahovske kraljice bi mogla poslužiti i kao veoma dragocena pomoćna nastavna literatura, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da je šah onedavno postao izborni predmet u osnovnim i srednjim školama u Srbiji. Ivana Pantelić Široko ispitivanje o poreklu šaha i njegovog najmoćnijeg dela... Merilin Jalom je protresla trezore Evrope da istrese kariku koja nedostaje, šahovsku figuru koje prikazuju evoluciju igre na kontinentu... [Njene] zabavne i verodostojne tvrdnje o izbacivanju vezira i krunisanja kraljice povezane su sa rastućim ugledom žena u srednjovekovnoj Evropi.

Zorica M. Petrović 260 stranica Potpis Jedan od najvećih predratnih kraljevačkih zadužbinara i dobrotvora, industrijalac Miljko Petrović Riža, darivao je svom rodnom kraju škole, crkve, puteve i pruge, a pomagao je i sirotinju i omladinu Kraljeva. Njegova kćerka, poznata beogradska književnica, Zorica Petrović, obišla je školu u selu Dragosinjici kod Kraljeva, koju je njen otac pomogao da se sagradi pre tačno 80 godina. Zorica Petrović je autor i knjige `Čovek zvani Riža` u kojoj je tek jedan mali deo posvećen školi u rodnom selu njenog oca. Riža je inače bio industrijalac, a upamćen je po tome što je sagradio prugu uskog koloseka od Kraljeva do Goča za transport drva koja se zvala Riža. Dao je sav materijal za školu u Dragosinjcima, jer je pređašnja, stara bondručara bila sagrađena još 1845. godine. Direktorka OŠ `Dositej Obradović` u Dragosinjcima Jelena Dragović kaže da je gradnja ove škole započeta 1932. godine i da je trajala do 1936. godine. `Jedan od velikih donatora u izgradnji bio je upravo gospodin Riža`, dodaje ona. Škola danas ima 18 đaka. Sva ova deca su potomci porodica koje pamte velikog dobrotvora. Miljko Petrović Riža je jedan od onih industrijalaca koji su obeležili period velikih zadužbina izmedju dva rata. Pomagao je ratnu siročad i siromašnu decu. Ime Miljka Petrovića Riže izgovara se u ovom kraju sa dubokim poštovanjem. On nije samo dao da se izgradi ova škola, već je spašavao mnoge pojedince, porodice pa i čitava sela od sigurne smrti od gladi, siromaštva i opšteg beznađa u najtežim godinama rata. `Delio je besplatna drva tim porodicama. Po dva metra. Pa je onda, one glavne namirnice, mast, brašno, šećer, delio besplatno. Mislim, stvarno je bio veliki što se toga tiče`, kaže Zorica Petrović, književnica. Dobročinstvo koje je iskazao prema sirotinji nije pomoglo Riži da izbegne represalije nove vlasti posle Drugog svetskog rata. Pod optužbom da su njegove fabrike, strugare i hidrocentrala na Goču radile tokom celog rata osuđen je na tešku robiju i sva imovina mu je oduzeta. Rehabilitovan je tek u novembru 2006. godine i od tada se porodica bori da joj se vrati imovina. Za početak sprata velelepne kuće u centru Kraljeva, a potom i drugi lokali i objekti.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Branko Najhold (Zemun, 28. februar 1947 — Zemun, 16. decembar 2016) bio je srpski autor, pisac, esejista i najpoznatiji hroničar Zemuna. Autor je skoro pedeset knjiga o Zemunu, na stotine kataloga kao i članaka u brojnim publikacijama, brojnih izložbi širom zemlje, osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature[1] i izdavačke kuće `Trag`, ostavio je neizbrisivi trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Za doprinos kulturnom životu grada dobio je godišnju nagradu Zemuna 2001. godine, a za doprinos razvoju svetske karikature dobio je nagradu međunarodne organizacije karikaturista (FECO) 2006. godine. Biografija Spomen klupa B. Najholdu na zemunskom Keju Rođen je u porodici koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u Zemunu već duže od dva veka. Pohađao je osnovnu školu „Svetozar Miletić“, zatim Prvu zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svoju ljubav prema rodnom gradu iskazao je, između ostalog, i sa oko četrdeset knjiga i stotinak članaka posvećenih Zemunu, zatim organizovanjem niza značajnih kulturnih manifestacija, kao i veoma aktivnim delovanjem u javnom životu grada. Tu posebno treba istaći organizaciju Zemunskog međunarodnog salona karikature, jednog od najznačajnijihih u svetu. Osim zemunske istorije, bio je dobar poznavalac i arheologije i tradicionalne afričke umetnosti, pa je i u tim oblastima publikovao više knjiga i članaka, kao i nekoliko knjiga proze. Kao izdavač, u svom preduzeću `Trag` objavio je više knjiga značajnih za srpsku kulturu, a pokrenuo je i uređivao i nekoliko časopisa.[2] Bibliografija Neki od najznačajnijih naslova o Zemunu: Zemun - dani davni, dani sadašnji (knjiga I/1986; knjiga II/1987; knjiga III/1988) Hronika Zemuna od praistorije do 1871 (1998) Hronika Zemuna 1871−1918 (1994) Hronika Zemuna 1918−1941 (1991) Hronika Zemuna 1941−2000 (2013) Zemun, monografija (2001) Taurunum Romanum (2009) Zemunske razglednice (1992) Zemunske ulice. Hronologija i poreklo naziva (1996) Zemunske crkve (1993) Zemunske kafane (1992) Stoleće Milenijumske kule 1896-1996 (1996) Likovni umetnici Zemuna, časopis `Likovni život`, brojevi 44 - 51/52, (1993-95) Zemunska škola karikature (1996) Hronika zemunskog sporta (1989) Pola veka Fudbalskog kluba Zemun (1995) Najznačajniji literarni naslovi: Priče iz davnina (1999) Detinjim tragovima čovečanstva (1999) Afričke priče (2000) Grčke priče (2003)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Kosta Nikolić (1963) srpski je istoričar. Biografija Kosta Nikolić je rođen 1963. godine. On je Naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu. Istraživački se bavi istorijom komunističkog pokreta u Kraljevini Jugoslaviji i istorijom srpskog naroda u Drugom svjetskom ratu. Doktorirao je 15. juna 1999. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu.[1] Kostu Nikolića kritičari optužuju da svojim radom promoviše „akademski istorijski revizionizam“ kojim rehabilituje kvinsliške pokrete i negativno se izjašnjava o partizanskom pokretu. Zajedno sa Bojanom Dimitrijevićem je objavio knjigu Đeneral Mihailović u izdanju izdavačke kuće Srpska reč, bliske Srpskom pokretu obnove. Nikolić je posle petooktobarskih promena postao blizak Demokratskoj stranci. Bio je angažovan da napiše novi udžbenik istorije za završne razrede gimnazije. Knjiga je dalje pratila Nikolićev antikomunistički stav, dok je rehabilitovala četnike i kvislinge okupljene oko Milana Nedića. Knjiga je pominjala da su partizani za sobom „ostavljali pasja groblja“, dok su četnički i nedićevski zločini umanjivani. Tako je na primer napisano da je najteža kazna koju su četnici koristili bilo šamaranje, i potpuno su ignorisane crne trojke, četnički masakri nad partizanskim simpatizerima i nesrpskim stanovništvom, učešće kvislinga u uništenju jevrejskog stanovništva i Banjički logor). Knjiga je predstavila Martovske pregovore kao primer nemačko-partizanske zavere protiv četnika i zapadnih Saveznika, dok je pravdala četničku kolaboraciju sa Italijanima i prećutkivala kolaboraciju sa NDH i Trećim rajhom, ne pominjući sastanak u Divcima i sporazume četnika sa NDH. Biografije Dragoljuba Mihailovića i Milana Nedića su prikazane pozitivno, dok je Josip Broz Tito predstavljen kao agent Kominterne.[2] Nikolić je pozvan kao veštak u procesu rehabilitacije Aćimovićevih žandarma Bogdana Lončara i Milenka Brakovića ubijenih u Beloj Crkvi 7. jula 1941. i podržao njihovu rehabilitaciju ističući da je njihovo ubistvo bilo iz političkih i ideoloških razloga, iako su ubijeni tek pošto su prvi otvorili vatru na partizane. Nikolić je zajedno sa Srđanom Cvetkovićem i Momčilom Pavlovićem autor četvorotomne Istorije Demokratske stranke. Vlada Srbije je 2009. angažovala Nikolića u Državnoj komisiji za utvrđivanje okolnosti pogubljenja generala Dragoljuba Draže Mihailovića. Komisija je potvrdila zvaničnu verziju hapšenja Dragoljuba Mihailovića u kojoj je Nikola Kalabić sarađivao sa Oznom i učestvovao u akciji Mihailovićevog hapšenja.

Митови новије српске историје је књига Милоша Тимотијевића о контроверзама 19. и 20. века које и даље трају. У књизи је обухваћен велики опсег тема и епоха: од настанка заветне заједнице код Срба, па све до проблема комунизма као нове религије. У овом опсегу су и проблеми политике сећања на српске устанке, али и откривања аутентичног народног разумевања Првог светског рата. Посебан део књиге чине текстови о комунизму и југословенству – како интегрално, тако и комунистичком. Коначно, ту су и вечите и неразрјашњене теме устаничког сукоба 1941. и тајне заосталог блага Краљевине у Западној Србији. Аутор о књизи Књига Митови новије српске историје настала је захваљујући иницијативи мог искреног и дугогодишњег пријатеља др Владимира Димитријевића, професора Гимназије у Чачку, и предусретљивости издавачке куће „Catena mundi” која је на крају и одредила назив публикације. Разнородне теме ипак обједињује став аутора о неопходности непрекидног испитивања уврежених схватања и ставова у „јавној историји”, који временом израстају у непорециве митове, како би се формирала критичка историјска свест на подлози тачних података о прошлости у непрекидном процесу изградње што је могуће поузданијих сазнања о друштву у коме живимо. Наспрам мита нуди се знање које никако није „апсолутна истина” (опет нови мит), већ својеврсна „отворена истина” као непрекидни процес истраживања, анализа, компарација и тумачења која отварају нове путеве у доживљају, схватању и разумевању прошлости. Милош Тимотијевић – биографија Милош Тимотијевић (Чачак, 1969), историчар, студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године. Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку, у коме је добио и звање музејског саветника. Главна подручја научних интересовања су модернизацијски процеси на Балкану у другој половини XX века, друштвена и културна историја чачанског краја у XX веку, историја цркве и црквене уметности на подручју западне Србије, војна, политичка и друштвена историја Србије у Другом светском рату. Објавио је 24 монографије, још десет публикација различитог садржаја, 116 научних чланака, преко 300 текстова у дневној и недељној штампи, аутор је 14 изложби као и преко 100 промоција и предавања. За досадашњи рад добио је девет награда, међу којима се истиче „Михајло Валтровић” Музејског друштва Србије за 2004. годину. А5 формат, тврд повез, 260 страна

Izdavač: `August Cesarec`, Zagreb Broj strana: 633 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 24 cm Zbornik sećanja Milan Varićak (Izvor: Črnomerec u NOB-u): Jednog jutra pri kraju mjeseca listopada [1941., op. Petra Šarin], kad su drugovi Varićak, Gretić i Ana Konjović došli do radionice [tehnika u Ilici 113, op. PŠ], našli su je zatvorenu. U to je naišla žena staklarskog obrtnika i obavijestila ih da je njen muž te noći uhapšen. Usprkos opasnosti od policije drug Ivica Gretić ušao je u prostoriju, te je uz pomoć dvojice drugova iznio sav štampan ilegalni materijal, kao i sve ostalo što je pripadalo toj `Tehnici` i prenio u ilegalno skladište u Primorskoj ulici. No nekoliko dana nakon toga policija je provalila u skladište u Primorskoj ulici i odnijela ovaj štamparski stroj. Zbog gubitka ove `Tehnike` morali smo uspostavili vezu za štampanje ilegalnog materijala sa Cinkografijom Vlašić u Gundulićevoj ulici. Ova cinkografija obavljala je mnoge zadatke, koje zbog preopterećenosti nisu mogle izvršili `Tehnike`. U njoj je izrađena i osmrtnica poginulog druga Marka Oreškovića s njegovom slikom i natpisom „Slava drugu Marku Oreškoviću — Krntiji, narodnom borcu i članu CK KPH“. Spremište u Primorskoj ulici stajalo je nekoliko godina na raspolaganju `Tehnici`. Pripremio ga je drug Antun Bratko koji je podrumske prostorije preuredio za smještaj štamparskih strojeva i štamparskog pribora, dok se u garažu iste kuće spremalo oružje, municija, leci i ostalo. Do ove provale došlo je zbog neopreznosti jednog skojevca. Dopremivši u Zagreb kovčeg s municijom, predao ga je služniku, da mu ga prenese u skladište. Omladinac je otišao u Primorsku ulicu tramvajem. Služnik je međutim donio kovčeg teškom mukom u dvorište pred garažu i onako umoran bacio ga na zemlju. Kovčeg je napukao a iz njega se prosula municija. Uplašivši se služnik je smjesta slučaj prijavio ustaškoj policiji, koja se odmah našla na označenom mjestu. Omladinac je stigao prekasno, policija je već postavila zasjede. Našao se u klopki. No pucajući iz dva revolvera prokrčio je sebi put i pobjegao. Tvrd povez sa zaštitnim koricama. Posveta na predlistu, listovi talasasti (ne smeta prilikom čitanja). Na slici priložen deo sadržaja.